Posted on Leave a comment

Kako se leči nesanica i poremećaj spavanja prirodnim putem

Insomnia Kako se leči nesanica i poremećaj spavanja prirodnim putem

 

INSOMNIA

Kad je poremećaj sna zabrinjavajući i kako se leči nesanica prirodnim putem

 

Spavanje je deo našeg života. Pri spavanju se odmaramo i fizički i duševno. Tokom budnosti postepeno se narušava fiziološka ravnoteža u organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovno uspostavila.

O poremećaju spavanja govorimo kad zbog problema u spavanju dete počinje imati teškoća u svakodnevnim aktivnostima. Poremećaji sna su česti, a uprkos uvreženom mišljenju, pogađaju i decu. Neki oblici su češći kod dece, a neki kod odraslih. Nema deteta koje barem jednom nije imalo problema sa spavanjem, ali o poremećaju govorimo kad zbog problema u spavanju dete počinje imati teškoća u svakodnevnim aktivnostima: umorno je, pospano, teško se koncentriše na učenje ili počinje izbegavati odlaske na školske izlete zbog svog ponašanja u snu jer se srami.

Insomnia Kako se leči nesanica i poremećaj spavanja prirodnim putem

Kod običnog poremećaja spavanja vrlo brzo i prirodno pomažu BioRelax kapi za smirenje i protiv nesanice. Na potpuno prirodan način dovode do brze regulacije sna već nakon nekoliko dana. Kod hronične nesanice BioRelax kapi se piju duže vremena ali i tu donose potpun rezultat i normalizaciju sna.

Poremećaje spavanja možemo podeliti u četiri velike grupe:

primarni poremećaji spavanja – pretpostavlja se da se javljaju zbog nenormalnosti u mehanizmima koji su odgovorni za započinjanje ili usklađivanje perioda budnosti i spavanja, a često su komplikovani spoljnim faktorima.

Ove poremećaje delimo u: dizsomnije – obeležene nenormalnostima u količini, kvalitetu i vremenu spavanja; parasomnije – obeležene nenormalnim ponašanjem ili fiziološkim događanjima koji se javljaju u vezi sa spavanjem, specifičnim stadijumima spavanja ili prelazom spavanje – budnost.

poremećaj spavanja vezan uz druge duševne poremećaje

poremećaji spavanja zbog narušenog opšteg zdravstvenog stanja

poremećaji spavanja prouzrokovani psihoaktivnim materijama.

Kad govorimo o poremećajima spavanja, pre svega mislimo na primarne poremećaje.

Česti uzrok poremećaja spavanja su prisutna buka i domu, noćno vežbanje, smenski rad, poremećen dnevni ritam (kasno ustajanje jutrom i kasno ležanje uveče), popodnevna dremka, stimulativna pića, kafa i kofeinski napici (zeleni čaj, kole, busteri), narkotična sredstva i gledanje televizije. Ukidanjem nekih od ovih stimulatora psihe dolazi i do prirodne regulacije sna. Najpraktičniji metod je naterati sebe da se rano ustane, izmedju 5 i 6 sati ujutru i da se ne spava preko dana, već da se ranije legne, izmedju 20 i 22h. 

Dizsomnije

Primarna insomnija – Reč je o poremećaju koji karakterišu teškoće započinjanja ili održavanje spavanja ili neodmarajuće spavanje. Ovaj je poremećaj češći kod odraslih, iako nije isključen ni kod dece. Ako se javlja kod dece, onda je najčešće uzrokovan spoljnim faktorima: dete ima problema u školi ili s vršnjacima, tako da noću razmišlja ili ima problema sa odvajanjem od roditelja. Važno je naglasiti da lagan i isprekidan san ima porodičnu podlogu.

Primarna hipersomnija – Obeležena je prekomernom pospanošću i takođe se češće javlja u nekim porodicama. Ovaj poremećaj obično počinje u adolescentnom dobu, a najintenzivniji je između 15. i 30. godine života.

Narkolepsija – Reč je o ponavljajućim i nekontrolisanim napadima odmarajućeg spavanja. Pospanost se smanjuje nakon napada spavanja, da bi se vratila nekoliko sati kasnije. Narkolepsije najčešće prethodi period dnevne pospanosti. Poremećaj najčešće klinički postaje izražen u periodu adolescencije. Porodična istraživanja upućuju na ulogu genetičkih faktora u razvoju ovog poremećaja.

Poremećaji spavanja vezani uz disanje – Radi se o isprekidanom disanju koje dovodi do prekomerne pospanosti ili nesanice. Ovaj poremećaj najčešće se javlja u srednjoj životnoj dobi, a kod dece je povezan s povećanim tonzilama. Opisana je porodična sklonost ovom poremećaju.

Poremećaj rasporeda spavanja – budnosti – Bitno obeležje ovog poremećaja je trajan ponavljajući model isprekidanog spavanja, koji je posledica nesklada između ličnog endogenog sistema spavanje-budnost s jedne strane i zahteva okoline s druge strane. Češće se javlja kod osoba koje rade u noćnim smenama, a često i kod adolescenata: ritam spavanja i budnosti kod adolescenata je različit od ritma odraslih, kao i od zahteva okoline. Ako slede svoj ritam, adolescenti kasno odlaze spavati, imaju potrebu za dugim spavanjem, a okolinski zahtevi ranog ustajanja zbog škole kod njih izazivaju stalan osećaj umora.
parasomnije

Noćne more – Bitno obeležje ovog poremećaja je ponavljanje zastrašujućih snova koji dovode do buđenja. Sadržaj noćnih mora vezan je uz preteće telesne opasnosti (proganjanje, napad, povreda) ili opasnost može biti manje naglašena, ali je naglašena lična greška ili nelagodnost (snovi u kojima smo osramoćeni, pad na ispitu, loša ocena u školi). U većini slučajeva noćne more ne ponavljaju stvarne događaje. Može se javiti više noćnih mora tokom jedne noći, obično s ponavljajućom temom. Završavaju buđenjem i dugotrajnim osećajem straha, što dovodi do teškoća ponovnog usnivanja. Najčešće počinju između treće i šeste godine života. Većina dece barem povremeno sanja takve snove, ali oni uglavnom nakon nekoliko godina povremenog javljanja spontano iščeznu. U uzrastu od tri do pet godina 10 – 50 posto dece ima toliko snažne noćne more da se roditelji ozbiljno uznemire. Ponekad se noćne more mogu javiti i u odraslom dobu. Ako je učestalost visoka (nekoliko nedeljno), snovi mogu postati izvor zabrinutosti.

Noćni strahovi – Ovaj poremećaj obeležen je ponavljanim, iznenadnim buđenjem iz sna. Obično se javljaju tokom prve trećine spavanja, počinju vrištanjem ili plakanjem i traju do 10 minuta. Epizode straha praćene su uzbuđenjem i ponašanjem koje odgovara intenzivnom strahu. Tokom epizode noćnog straha dete teško probudimo ili utješimo, a ako se probudi, ne seća se sna ili se seća samo fragmentirano. Drugi dan se ne seća ničega. Noćni strahovi obično počinju u dece između četvrte i dvanaeste godine života i spontano prolaze tokom adolescencije. Neka istraživanja govore i o porodičnoj sklonosti.

Mesečarenje – Reč je o ponovljenim epizodama složenog motoričkog ponašanja koje počinje tokom spavanja, a uključuje ustajanje iz kreveta i hodanje. Epizode se javljaju u prvoj trećini noći. Tokom mjesečarenja smanjena je budnost i mogućnost odgovaranja na nadražaje. Sjećanje na događaje drugi dan je ograničeno. Epizode mjesečarenja uključuju različita ponašanja: od blagih kad dete sedi u krevetu, gleda oko sebe, čupka čaršav ili ćebe, do složenijih kad ustane, izlazi iz sobe, čak i kuće, jede, priča. Većinom je reč o jednostavnijim radnjama, ali opisane su i složenije tipa upravljanja mašinama. Ako se nakon epizode mjesečarenja probudi, dete je smeteno. Između 10 i 30 posto dece doživi barem jednu epizodu mjesečarenja, ali ponavljane epizode su ipak ređe (do 5 odsto dece). Mjesečarenje je često među članovima iste porodice.

Individualni terapijski pristup

Važno je naglasiti da se svi poremećaji spavanja mogu javljati i kod odraslih i kod dece, ali neki su ipak češći kod dece. Poremećaji spavanja iz grupe parasomnije češći su kod dece, a većina poremećaja spontano se povlači u periodu nakon adolescencije. Narkolepsija i hipersomnija su najčešće kod adolescenata, a insomnija (nesanica) je češća kod odraslih, iako se i ona može javiti kod dece. Povremene teškoće spavanja javljaju se kod zdrave dece, ali ako je poremećaj takvog intenziteta da dete ima problema u svakodnevnom funkcionisanju, bilo da je stalno umorno ili izbegava druge ljude zbog ponašanja u snu, onda govorimo o poremećaju. Lečenje poremećaja spavanja je individualno.

Uvek moramo voditi računa o tome ide li poremećaj spavanja uz neke druge poremećaje (duševne ili telesne) ili se možda radi o konzumiranju psihoaktivnih supstanci. Intenzivni noćni strahovi i noćne more često su povezani sa separacijskim problemima kod dece, što se može lečiti psihoterapijom. Samo u izuzetnim slučajevima propisuju se lekovi.

Biorelax kapi za smirenje i nesanicu antistres
Biorelax kapi za smirenje i nesanicu antistres – klikni na sliku i naruči na kućnu adresu!

Kako se leči nesanica prirodnim putem? Prirodno lečenje nesanice i poremećaja spavanja se može sprovesti na nekoliko nivoa – intezivno fizičko vežbanje, koje često dovodi do umora i uspavljivanja, zatim tu je dugotrajno pevanje koje može dovesti do iscrpljenosti koja vodi spavanju, zatim umirujući čajevi od matičnjaka, odoljenja, lipe, tople aromaterapija, tople kupke i masaže, kao i šolja toplog mleka sa medom pred spavanje. Medjutim, svi ovi tretmani zahtevaju duže vremena da bi se san trajno regulisao. Mnogo brže i efektivnije reguliše san BioRelax koji delovanjem lekovitog bilja smiruje živce, utišava nervnu napetost i uspavljuje. Redovno uzimanje BioRelax kapi već za par dana do par nedelja dovodi do mirnog sna. 

BioRelax kapi protiv nesanice mogu se naručiti putem FB strane, sajta www.prirodanadar.rs ili putem maila  [email protected] odnosno telefonom  065 970 7777

Marija Bačan, dr. Med., Specijalista psihijatar

Izvor: Pliva.hr

Komentariši