Објављено дана

Korona i mentalno zdravlje – kako da sačuvate svoju psihu?

Korona i mentalno zdravlje - kako da sačuvate svoju psihu?
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

UTICAJ KORONA VIRUSA NA MENTALNO ZDRAVLJE

Kako da ostanete „normalni“ u ovom ludom vremenu? Korona i mentalno zdravlje – kako svakodnevne informacije utiču na našu psihu?

Korona i mentalno zdravlje

Korona i mentalno zdravlje - kako da sačuvate svoju psihu?

Pandemija COVID-19 је pogoršalа mentalne tegobe stanovnika Srbije usled povećanja stresa. Zapaža se povećan broj ljudi koji su prvi put prijavili psihičke probleme. Stiče se utisak kao da su se sve disfunkcionalnosti akumulirale usled pandemije. Stručnjaci se slažu u jednom da su zastupljenost i intenzitet mentalnih poremećaja u porastu. Saveti za ljude kojima je pandemija  izazvala teškoće.

  • Prepoznaj da je tvoja uznemirenost potpuno normalna

Ako te zabrinjavajući naslovi o koroni uznemiruju, nisi jedini/a. Zapravo, tako bi i trebalo da se osećaš. Psiholozi već dugo znaju da je anksioznost normalna i zdrava reakcija koja nam omogućava da prepoznamo pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere kojima možemo da se zaštitimo.

Tvoja anksioznost će ti pomoći da donosiš odluke koje treba da donosiš u ovom trenutku – da ne provodiš vreme u velikim grupama ljudi, da pereš ruke i ne dodiruješ lice. Takva osećanja ne pomažu samo tebi, već i drugima. Na ovaj način brinemo o drugima u svom okruženju. Iako je anksioznost oko korona virusa potpuno normalna, potrudi se da informacije dobijaš od pouzdanih izvora, kao što su UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija.

Bitno je da znaš da se mnogi simptomi bolesti COVID-19 mogu lečiti. Znaj da je bolest izazvana korona virusom obično blaga, naročito kada se javi kod dece i mladih. Ako si zabrinut u vezi sa virusom, zapamti: „Postoji mnogo toga što možemo da učinimo da zaštitimo sebe i druge, kao i da lakše kontrolišemo okolnosti u kojima se nalazimo: da često peremo ruke, ne dodirujemo lice i da ograničimo viđanje uživo.“

  • Ograničite vesti i pazite šta čitate

Ljude neprekidno bombarduju informacijama, a to stvara anksioznost i paniku. Najvažnije je slediti ono što govore lekari. Pratite relevantne medije i ostale izvore informacija, poput sajta Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije.

  • Pričajte o strahovima

Mnogi se brinu i misle “da li ću se zaraziti koronom“, „da li ću poludeti u ovoj situaciji“. Situacija je još gora, ako nemaju mogućnost da razgovaraju sa nekim. Sama činjenica da postoji mogućnost da pozovu nekoga i razgovaraju sa njim, već ih umiruje. Zato je dobro pričati o svojim strahovima što više.

  • Pitanje društvenih mreža

S jedne strane na društvenim mrežama postoji veliki broj neproverenih informacija koje stižu sa svih strana, tako da ih u tom smislu treba ograničiti. Ipak, odlične su za održavanje kontakata sa prijateljima, naročito ako smo svi u izolaciji.

  • Nađi nove načine da se povežeš sa prijateljima

Društvene mreže su odličan način za povezivanje, dok  je ograničeno viđanje uživo. Jasno je da smo sad svi na neki način izolovani, ali postoje razne mogućnosti druženja putem online platformi kako bi se ublažile posledice. Nije dobra ideja da postoji neograničen pristup ekranima i društvenim mrežama. Nije zdravo, nije pametno, a pritom može da poveća anksioznost.

  • Oseti svoja osećanja

Propuštanje događaja sa prijateljima i hobija je veoma razočaravajuće. Veoma su uznemirujući, za sve, posebno za mlade. Koji je najbolji način da se suočimo sa razočaranjem? Dozvoli sebi da to osetiš. Kada je reč o bolnim osećanjima, jedini način da se izborimo sa njima je da ih doživimo.

Slobodno budi tužan/a, i ukoliko to sebi dozvoliš, ubrzo ćeš se osećati bolje. Svako svoja osećanja obrađuje na drugačiji način. Neko  će se baviti umetnošću, neko će želeti da razgovara sa svojim prijateljima i podeli tugu kao način da se osete povezanim. Važno je da uradiš ono što se tebi čini ispravnim i korisnim.

  • Pronađi nešto što će ti skrenuti pažnju

Psiholozi znaju da ljudima u dugotrajnim teškim okolnostima pomaže da podele problem u dve kategorije: ono što mogu da promene u vezi sa situacijom i ono na šta ne mogu da utiču. Mnogo toga trenutno spada u drugu kategoriju. Ono što može da nam pomogne u suočavanju sa time je usmeravanje pažnje na nešto drugo. Bilo šta što može da vam odvuče pažnju je dobro.

Gledajte omiljeni filmovi, čitajte knjige, kao način da sebi olakšate i nađete balans u svakodnevici. Doduše, ne treba ni sa time preterivati i bežati od stvarnosti. Vratimo se stvarima koje volimo i koje nas umiruju, to je mnogo bolje od paničnog jurenja za vestima.

  • Fokusiraj se na sebe

Fokusiranje na sebe i pronalaženje načina da iskoristiš vreme koje ti je sada na raspolaganju odličan su način da brineš o svom mentalnom zdravlju.

  • Budi pažljiv/a prema drugima

Ako primetiš da se tvoj/a prijatelj/ica suočava sa nekim problemom , pokušaj da pružiš podršku. Sada više nego ikada treba da vodimo računa da to što govorimo i činimo nikoga ne povredi.

  • Rutina

Kako bi izbegli neželjene reakcije, za sve ljude bi bilo dobro da kreiraju jednu novu dnevnu rutinu. Trebalo bi da pokušaš da u dan uvedeš rutinu ili barem koliko god možeš kontrolu.

  • Poradite na svom smislu za humor

Ako se ne sećate кad ste se zadnji put dobro nasmеjali, to je znak da ste u problemu. Krajnje je vreme da pronađete nove načine da se više smejete i bolje zabavljate. Stručnjaci kažu da je smeh najbolji lek za anksioznost i depresiju. Poradite na svom smislu za humor i svakog dana potražite nešto od zabavnog sadržaja. Možete i povoditi vreme sa decom, ako imate mogućnosti, jer ona uvek imaju fazone koji će vas oraspoložiti.

  • Oslobodite se besa i frustracija

Bes i frustracija sasvim su normalne reakcije na neizbežne životne izazove situacije u kojoj se nalazimo. Međutim, kada ta osećanja potiskujete to može imati suprotan učinak. Više studija je potvrdilo da se potisnuti bes i ljutnja povezuju sa simptomima depresije. Važno je izraziti negativne emocije, ali samo na odgovarajuće načine. Ako možete iskomunicirati svoj bes na asertivan, ali miran način, verovatno ćete se osećati bolje nakon toga.

  • Optimistički pogled

Osobe koje konstatno vide čašu kao polu praznu podložnije su depresiji, anksioznosti, poremećajima spavanja i drugim zdravstvenim problemima. Optimizam, s druge strane, pomaže u prevladavanju i zaštiti od spomenutih oboljenja. Vežbajte fokusiranje misli na pozitivne stvari (lista stvari na kojima ste zahvalni u životu može biti od velike pomoći). A ako se ne osećate srećnije, pretvarajte se dok to i ne postane stvarnost. Istraživanja pokazuju da smeh može pomoći da se osećate srećnije i optimističnije o sadašnjosti i budućnosti.

  • Tehnike relaksacije

Iako ne možete da se oslobodite stresa u potpunosti, možete da naučite da ga držite pod kontrolom, da ne bi on vas kontrolisao. Dišite dijafragmom. Sedite, spustite jednu šaku na stomak, a jednu stavite na grudi i dišite „stomakom“.

Vežbu radite dobro ako vam se snažno pomera samo stomak, dok grudni koš ostaje relativno miran. Druga vežba: naizmenično stežite i opuštajte mišiće različitih delova tela. Samo minut tokom kojeg ćete na smenu, na po desetak sekundi zatezati i opuštati naizmenično gornji i donji deo tela biće dovoljan da se malo opustite. Bićete skoncentrisani na telo, pa će vaš um moći da se opusti.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: