Објављено дана

Mediteranska dijeta je neopipljivo kulturno nasledje UNESCO-a

Mediterranean diet Mediteranska dijeta je neopipljivo kulturno nasledje UNESCO-a
Podeli sa prijateljima:

MEDITERAN GOJAZNE DECE

Zašto je Mediteranska dijeta koja je na listi UNESCO-vog neopipljivog kulturnog nasledja proglašena mrtvom?

Evropska inicijativa za posmatranje dečije gojaznosti (COSI, Childhood Obesity Surveillance Initiative) je sistem posmatranja težine kod dece u osnovnoškolskom uzrastu. Ova inicijativa postoji više od deset godina i njen zadatak je da posmatra kretanje pokazatelja težine, kako bi bila u mogućnosti da ukaže na načine da se postojeće stanje popravi.

Međutim, najnoviji rezultati posmatranja dečije težine, doveli su do dramatične izjave Žuao Brede (João Breda), predsednika Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), koji je rekao da je mediteranska dijeta mrtva.

„Za decu u ovim zemljama, nema više mediteranske dijete,“ rekao je, „Nema više mediteranske dijete. Sada su mediteranskoj dijeti bliska deca u Švedskoj. Mediteranska dijeta je prošla i moramo da je vratimo.“

Mediteranska dijeta je način ishrane koji se vekovima negovao u zemljama mediterana: Grčkoj, Italiji, Španiji i Francuskoj. Svojstvo mediteranske dijete je korišćenje svežih namirnica, pre svega puno salata, voća, koštunjavih plodova, maslina i maslinovog ulja i variva, umereno se jede riba, kozji sir, kiselo mlečni proizvodi i vino. Meso se jede jako retko, pivo se nije konzumiralo, nema mnogo hleba i testa.

Prekomerna težina, prema najnovijem izveštaju COSI, prisutna je kod 43% kiparske dece, ali i oko 40% grčke i italijanske dece. Ako izuzmemo male države Maltu i San Marino, za njima slede zemlje iz regiona: Srbija sa oko 33% dece sa prekomernom težinom, ali i Hrvatska i Crna Gora sa skoro istovetnim procentom.

Najmanji procenat gojaznih i prekomerno teških imaju Tadžikistan (oko 8%), Turkmenistan (11) i Kazahstan (19%), a od zemalja Evropske Unije Danska (oko 19%), a dobro se drže i Norveška (23%) i Švedska (oko 24%).

Siromaštvo je povoljan činilac za razvoj gojaznosti, kao i za razvoj mnogih bolesti. Moguće je da je ova „iznenadna gojaznost,“ koja je zahvatila mediteranske zemlje koje su nekada, navodno, upražnjavale zdraviju dijetu, upravo posledica finansijskih i ekonomskih poteškoća u kojima su se našle, a iz koje, prema najnovijim izveštajima, upravo izlaze.

Međutim, to ne opravdava naše ćutanje i pretvaranje da problem ne postoji, kao ni nedostatak publiciteta kada se govori o mogućnostima da se upravo ishranom redukuju negativne posledice, kao što su metabolički poremećaji: dijabetes, ili kardiovaskularne bolesti. Primetno je i da mnoge neurološke, ili nervne bolesti vode poreklo od pogrešne i prekomerne ishrane. Ovo sve dijetetiku čini najjednostavnijim postojećim metodom za prevenciju ogromne većine bolesti modernog vremena.

Sasvim je sigurno da bi već i običan razgovor o ovim temama vodio boljim uvidima i ispravnijem ponašanju u ishrani.

BioLiver kapi za masnu jetru i mediteranska dijeta

Mediteranska dijeta često se navodi kao jedna od najzdravijih u svetu, zbog velike proporcije voća, povrća, orašastih plodova, mahunarki i maslinovog ulja, a 2013. godine dodata je Uneskovoj listi neopipljivog kulturnog nasleđa (intangible cultural heritage).

Mediteransku dijetu proslavio je Ansel Kiz (Ancel Keyes), uticajni američki lekar koji je na osnovu istraživanja u „Studiji sedam zemalja“ zaključio da se najkvalitetnija ishrana jede u oblasti Mediterana. Iako su se njegove tvrdnje o štetnosti holesterola u ishrani pokazale kao netačne, njegov pogled na mediteransku dijetu do danas je ostao dominantan u medijima, a lekari ga se drže kao svetog pisma.

Mediteranska dijeta je postala popularna širom sveta kada je sprovedeno istraživanje gde žive najdugovečniji ljudi na svetu. Ta mesta su nazvana Plave zone. Jedno od tih mesta i grčko ostrvo Ikarija na kome žive najdugovečniji ljudi u Evropi i hrane sa način opisan kao mediteranska dijeta, zapravo mediteranski stil ishrane.

Istina je, međutim, da je mediteranska dijeta zdravija od brze hrane i prevelikog unosa ugljenih hidrata koji su danas često zastupljeni u siromašnim slojevima, zbog moćne industrije procesirane hrane i slatkiša.

U prilogu je i post jednog od mojih omiljenih lekara sa interneta, dr Dejvida Perlmutera, neurologa, preko kojega sam i naišao na ovu informaciju.

https://www.foodnavigator.com/Article/2018/05/24/The-Mediterranean-diet-is-gone-says-WHO-chief

Mihailo Jojić

FB profil autora

Podeli sa prijateljima: