Објављено дана

Psihoaktivne supstance – zašto ih sve više mladih koristi?

Psihoaktivne supstance - zašto ih sve više mladih koristi?
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

ADOLESCENTI I ZAVISNOST

Zašto su psihoaktivne supstance i njihovo korišćenje sve češće među adolescentima? Koji su glavni razlozi korišćenja ovih supstanci kod mladih?

Psihoaktivne supstance

Psihoaktivne supstance - zašto ih sve više mladih koristi?

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci u populaciji adolescenata predstavlja jedan od najvećih psihosocijalnih problema savremenog društva. Sve je mlađi uzrast na kome deca počinju konzumirati različita sredstva zavisnosti. Istraživanja Američkog instituta za medicinu ukazuju da oko 2.4 miliona osoba, starosti preko 12 godina treba lečiti od bolesti zavisnosti i kod nas situacija sve više postaje alarmantna.

Adolescencija je burna faza na prelazu iz detinjstva u odraslo doba kroz koju mlada osoba emocionalno, socijalno i intelektualno sazreva, pripremajući se za izazove i odgovornosti odraslog doba. U tom razdoblju odigrava se završna faza separacije (odvajanja) od roditelja i individualizacija ličnosti u zrelu, slobodnu i nezavisnu osobu. Zadaci koje adolescent na putu odrastanja treba da ispuni su: prihvatanje vlastitog tela, formiranje seksualnog identiteta, ličnu identifikaciju i afirmaciju.

To izaziva brojne konflikte između adolescenta i socijalne sredine, koja ga okružuje. Sa ovim razvojnim periodom se često vezuje značajno psihološko trpljenje mlade osobe. Mladi ispoljavaju različite teškoće skoncentrisane oko formiranja stabilnog  identiteta, depresivna stanja i poremećaje ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, nasilno i delikventno ponašanje).

Naime, brojne studije pokazuju da se osobe sklone razvoju zavisnosti od PAS odlikuje impulsivnost, žudnja za uzbuđenjima i sklonost ka nepoštovanju društvenih normi. Kod adolescenata je prisutno i nisko samopoštovanje, depresivnost, beznadežnost, slabija mogućnost odlaganja zadovoljenja potreba, niska tolerancija na frustraciju, nemogućnost primerenog izražavanja emocija.

Zašto mladi ljudi posežu za psihoaktivnim supstancama?

  • ŽELJA DA SE OSEĆAJU ODRASLIMA

Biti odrastao za adolescenta znači biti slobodan i imati moć za donošenje vlastitih odluka. Eksperimentisanje sa psihoaktivnim supstancama najčešće počinje u vreme kada mlada osoba počne da zahteva veću slobodu i kontrolu nad svojim životom.

  • ŽELJA ZA UKLAPANJEM I PRIPADANJEM GRUPI

U ovom periodu se javlja bunt protiv roditeljskog autoriteta, dok istovremeno jača uticaj i značaj vršnjaka. Mladi ljudi imaju potrebu da budu prihvaćeni i voljeni u grupi svojih vršnjaka. Kako bi se uklopio i bio prihvaćen, adolescent počinje da se ponaša na sličan način kao i ostali članovi grupe. Ako se prihvatanje u grupi vršnjaka može obezbediti kroz uzimanje droge, mlada osoba će to često spremno učiniti. Time se stvara privid socijalne pripadnosti i zajedništva, koji je obično veliki problem mladima, naročito onima sa niskim samopouzdanjem i sa osećanjem depresije i anksioznosti.

  • MLADE DEPRESIVNE OSOBE TRAŽE U PSIHOAKTIVNIM SUPSTANCAMA OLAKŠANJE , POKUŠAVAJU SE OSEĆATI BOLJE

Adolescencija je period kada se pati dublje i intenzivnije nego u bilo kom drugom periodu života. Za neke je ova patnja i previše jaka pa adolescenti nastoje da je ublaže psihoaktivnim supstancama. Od njih ćete čuti izjavu: ”Radi me na emocije, kada je uzmem”. Mladi ljudi  smatraju da će se depresija smanjiti ako uzmu marihuanu ili neko drugo sredstvo.

  • STRATEGIJA ZA SUOČAVANJE SA PROBLEMIMA

Jedan od razloga uzimanja psihoaktivnih supstanci je beg od problema i prevladavanje životnih teškoća. Neke mlade osobe u ovom periodu, suočeni sa problemima, osećaju se bespomoćno, većina problema im deluje nerešivo. I sva ostala osećanja koja tada nastaju su nepodnošljiva i neizdrživa. Od tih neprijatnih osećanja beže tako što će se anestezirati psihoaktivnim supstancama.

Adolescenti koji žive u porodicama u kojima postoje česti konflikti, koji su izloženi različitim psihosocijalnim gubicima: tugovanju, separaciji, oni koji u stresnim situacijama nemaju socijalnu podršku, mogu koristiti PAS. Psihoaktivne supstance mogu poslužiti kao zamena za hvatanje u koštac sa svakodnevnim problemima i neizbežnim životnim frustracijama što je i jedna od najvećih opasnosti korišćenja PAS u adolescenciji.

  • BEG OD PRITISKA I ŽELJA ZA OPUŠTANJEM

Sami adolescenti često navode da je beg od napetosti i pritiska, ili od dosade jedan od razloga uzimanja psihoaktivnih supstanci. Ovo je važno zato što modeli za hvatanje u koštac sa realnošću koji se razvijaju u adolescenciji u velikoj meri određuju ponašanje odrasle osobe. Kontinuirano pribegavanje sredstvima koja omogućuju beg od stvarnosti u ovom važnom razvojnom periodu mogu ozbiljno da ugroze sposobnosti pojedinca da se na adekvatan način adaptira složenom društvu.

  • OTUĐENJE

Adolescenti često doživljavju društvo kao dehumanizovano, okrutno i lišeno svake brige za pojedinca. U određenim slučajevima upotreba psihoaktivnih supstanci je odraz otuđenja, odnosno odbacivanja vrednosti društva.

  • ŽELJA ZA POBUNOM I PREUZIMANJEM RIZIKA

U adolescentnom periodu je izražena sklonost ka rizičnim ponašanjima, kao što je brza vožnja ili zloupotreba alkohola i droga. U adolescenciji je sve novo, neistraženo i u sebi sadrži rizik…

Mladi imaju osećaj besmrtnosti i neranjivosti. Ne veruju da postoji išta na svetu oko njih što bi ih moglo fizički ugroziti. „Ništa mi se loše ne može dogoditi, ja to mogu kontrolisati“ jedna je od najčešćih zabluda adolescenata.

Iako racionalno znaju da je zloupotreba supstanci opasna, oni će to činiti.  Potrebe i želje su u ovom periodu veoma snažne, a samokontrola je još uvek slabo razvijena. Takođe je izražena potreba za novinama, za novim iskustvima i za eksperimentisanjem sa novim načinima ponašanja i ophođenja. Preuzimanje rizika je deo odrastanja.

RADOZNALOST

Neki adolescenti pokazuju izuzetnu radoznalost u vezi psihoaktivnih supstanci, pa svoja saznanja dopunjuju iz različitih izvora. Često su to vršnjaci koji imaju iskustva sa psihoaktivnim supstancama, koji im pružaju iskrivljene i nepotpune informacije o posledicama zlouporebe PAS. Ističu se (kratkotrajni) „pozitivni“ efekti PAS, a ignorišu ozbiljne zdravstvene i socijalne posledice do kojih dovodi korišćenje PAS.

Kako roditelji mogu da sačuvaju adolescente od toga da postanu zavisnici od psihoaktivnih supstanci i kako da postupaju ukoliko se to ipak dogodi?

Ni najbrižniji roditelji ne mogu da garantuju da se njihov adolescent neće upustiti u eksperimentisanje sa psihoaktivnim supstancama. Ipak, ono što roditelji mogu da urade kako bi smanjili verovatnoću da njihov adolescent postane zavisnik, je da se trude da između njih i njihovog deteta postoji stalna komunikacija.

To znači da razgovaraju sa njim, da saslušaju i da kontinuirano podstiču iskrenost, pa i u onim situacijama kada se stavovi razlikuju. Roditeljstvo nije nimalo lak posao, ali probajte da čujete vašeg adolescenta, da razumete i pružite mu podršku.  Uključite decu u porodične aktivnosti, pratite i zanimajte se za ono što rade u školi, za njihove hobije, prijatelje, društveni život, ciljeve i snove. Važno je da adolescenti budu svesni da je roditeljima stalo do njih. Sve ovo ne garantuje da adolescent uopšte neće eksperimentisati s drogom, no u velikoj meri smanjuje verovatnoću da se to dogodi.

Ako roditelji otkriju da njihov adolescent koristi psihoaktivne supstance, važno je da se ne prepuste panici, da pokušaju da shvate šta se događa i da zatraže stručnu pomoć  kako bi  mlada osoba lakše prihvatila, upoznala sebe i osvetlila horizonte životnih mogućnosti.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: