Објављено дана

Rad u kancelariji – da li povećava rizik od gojaznosti?

Podeli sa prijateljima:

RIZIK OD GOJAZNOSTI

Rad u kancelariji je u direktnoj vezi sa gojaznošću prema nalazima stručnjaka. Pročitajte sve uzroke ovih podataka i kako da sprečite gojaznost.

Rad u kancelariji i svakodnevno sedenje u neudobnim stolicama može jako loše da utiče na zdravlje.

Prevalenca prekomerne telesne mase odrasle populacije u Srbiji iznosi oko 57 %, od kojih 25 % spada u kategoriju gojaznih, a smatra se da će do 2020. čak 32 % žena i 45 % muškaraca biti gojazno.

Što se tiče viška kilograma, oko 57 % ljudi, odnosno svaka druga odrasla osoba u Srbiji spada u ovu kategoriju. Ljude sa viškom kilograma možemo podeliti u dve kategorije, one koji pripadaju predgojaznim osobama i one koji pripadaju osobama koje su gojazne.

Poznata je činjenica da gojaznost nosi mnogobrojne rizike za nastanak oboljenja, ali i predgojaznost takođe predstavlja rizik po zdravlje ljudi. U našoj zemlji je prisutno 25 % gojaznih, a čak 35 % predgojaznih stanovnika. Što se tiče razlike u odnosu na pol, procenat je gotovo izjednačen, sa 23% žena i 21 % muškaraca.

Kada govorimo o predgojazosti uviđamo da postoji statistički značajna razlika gde je predgojazno 42 % muške, u odnosu na 30 % ženske populacije.

Stručnjaci upozoravaju da je rad u kancelariji u direktnoj vezi sa povećanjem gojaznosti.

Procena je da na svetu biti oko 2 milijarde ljudi sa preteranom telesnom težinom do 2022. godine, od kojih će više od 700 miliona biti gojazno. Ove izjave potiču od istraživača koji su izvršili studiju o navikama na poslu i fizičkoj aktivnosti širom Evropske unije.

Američki izvori tvrde da  rad u kancelariji dovodi do povećanja gojaznosti, a da mnogi radnici nisu ni svesni rizika od toga što svoje radno vreme provode u sedećem položaju, prema novijim istraživanjima.

Pored dugotrajnog sedenja, faktore rizika za pojavu gojaznosti predstavljaju i prekovremeni rad, stres i ostale aktivnosti koje se moraju izvršavati za stolom navodi Atina Linos, profesor epidemiologije Univerziteta u Atini.

Epidemija gojaznosti se širi krajnje uznemirujućim tempom. Uslovi na radnom mestu, na kome se provodi veliki deo radnog dana, gde konzumiranje „fast food“-a, koji je pun štetnih materija, uključujući zasićene masne kiseline zamenjuje uobičajenu ishranu u kućnim uslovima, su u sve izraženijoj vezi sa pojavom gojaznosti.

Rezultati studije pokazuju da 33 % stanovnika Danske, a 21 % stanovnika Slovačke ne upražnjava nikakvu fizičku aktivnost na poslu, dok čak 63 % Španaca, a 53 % Slovaka i Bugara ne upražnjava ni jedan vid fizičke aktivnosti uopšte.

Ovo nam ukazuje na činjenicu da nije nezdrava ishrana na poslu jedini problem koji dovodi do gojaznosti već i da nedostatatak ili nedovoljno upražnjavanje fizičke aktivnosti takođe ima veze sa gojaznošću.

Takođe, moramo ukazati i na to da je česta pojava nedostatak prostora koji bi zaposleni koristili za pripremu hrane, kao i prostorija za upražnjavanje fizičke aktivnosti, što je ustaljena praksa u visokorazvijenim zemljama.

Stoga, istraživači dolaze do zaključka da su nedostaci ovih mesta za skladištenje i pripremu hrane, kao i za fizičke vežbe odgovorni za pojavu gojaznosti.

Iz ovih razloga, naučnici preporučuju poslodavcima da podstaknu fizičku aktivnost svojih zaposlenih stvaranjem uslova za upražnjavanje fizičke aktivnosti u svakodnevnom radu.

Još jedna stvar koje smo svi svesni je da dugotrajno sedenje šteti, rad u kancelariji može izazvati deformaciju kičmenog stuba.

Bol u vratu i leđima zapravo povećava rizik za nastanak gojaznosti. Po rečima stručnjaka broj ljudi sa prekomernom telesnom masom se povećava nekontrolisanom brzinom, a najveći faktori zaslužni za ovu pojavu su aktivnosti koje se sprovode u sedećem položaju, prekovremeni rad, kao i stres.

Sve nam ovo pokazuje da čak i ukoliko želimo da vodimo računa o našoj liniji,  to je i dalje nemoguća misija jer nam je urođeno da jedemo sve što vidimo ispred sebe, navodi profesor eksperimentalne psihologije Piter Rodžers, sa Univerziteta u Bristolu.

Po rezultatima mnogobrojnih istraživanja, većina zaposlenih svoje jelo konzumira za radnim stolom, istovremeno radeći za kompjuterom ili telefonom.

Problem kod te navike predstavlja nedostatak obraćanja pažnje na hranu pa mozak ni ne registruje trenutak kada postajete siti.

Osobe koje istovremeno jedu i vrše neku drugu aktivnost mogu pojesti i duplo više hrane u odnosu na osobe koje su 100 % skoncentrisane na obedovanje, pa je važno pauzu za ručak korisititi na način na koji je predviđena, tako što ćete se udaljiti od vašeg radnog stola i izaći na svež vazduh.

Na svakodnevne navike, psihološki faktor ima veoma važan faktor jer kada mozak stvori konekciju između radnog mesta i hrane, svaki put kada dođete u svoju kancelariju razmišljaćete o hrani.

Takođe, efekat većine može imati kobne posledice po višak kilograma jer kada su svi u vašoj okolini skloni konzumiranju svakojakih grickalica na radnom mestu, vaša snaga volje da se držite planiranog režima ishrane ili specijalne dijete može popustiti.

Još jedan neprijatelj održavanju idealne telesne mase predstavlja dugotrajno sedenje koje troši samo 1-2 kcal po minutu, za razliku od stajanja koje troši dva puta više od toga ili hodanja koje troši 3 puta više energije.

Neka istraživanja ukazuju na neaktivnost enzima odgovornih za razlaganje masnog tkiva (sala) za vreme sedenja.

Osobe koje svoje vreme provode u sedećem položaju tokom 6 sati ili više imaju 2 puta veću šansu za razvijanje gojaznosti. Savet stručnjaka je da na svaki sat prošetate malo kao i da ustanete s vremena na vreme, kad god vam se pruži prilika za to.

Činjenica je da ljudi generalno unose oko 30 % više kalorija na poslu kada su u društvu, a žene su sklonije uticajima svojih koleginica nego muškarci. Poželjno je pronaći ljude sa istim ciljem koji su spremni na međusobno podsticanje i istrajavanje u odlukama zdrave ishrane koji neće jesti u „fast food“-u, već će radije unositi nešto iz zdrave hrane kao što je koštunjičavo i sveže voće.

Naravno, svako je odgovoran za svoje ponašanje, i u sebi mora pronaći snage za odolevanje primamljivosti ukusne, ali nezdrave hrane. Možemo reći da je najteže odupreti se konstantnom deljenju poslastica među kolegama.

Ovakvo ponašanje psiholozi prepisuju nedostatku samopouzdanja, potrebom za prihvatanjem od strane kolega, kao i otklanjanju sopstvene krivice zbog svoje nesposobnosti za istrajanje u procesu mršavljenja, pomirujući se sa činjenicom da nisu jedini koji se nalaze u datoj situaciji.

Rad u kancelariji nas čini gojaznim

Intrinzično ljudsko ponašanje podstrekuje prekomernu ishranu jer su naši predaci živeli u svetu koji nije obilovao u hrani, stoga su koristili svaku priliku kako bi nadomestili svoje energetske potrebe.

Uprkos takvom ponašanju, samokontrolom i edukacijom o uticaju gojaznosti na zdravstveno stanje, borba protiv nezdravog života je moguća, koliko god to nerealno zvučalo. Kancelarijski radnici, kao posledicu svog nezdravog života često dobijaju dijabetes tipa 2, različite srčane bolesti, uključujući i srčani udar.

Pored ovih oboljenja neretko su prisutni i visok krvni pritisak, poremećaji hormona, poremećaji koštano-zglobnog sistema kao što su artroza i deformiteti kičmenog stuba, sterilnost, maligne bolesti i pshihički problemi uključujući stres, probleme sa spavanjem i depresiju.

Milan Popović

Podeli sa prijateljima: