Šta je bolje, trčanje ili brzo hodanje?

TRČANJE ILI BRZO HODANJE


Razlika između trčanja i brzog hodanja, šta je bolje za Vas? Po čemu se razlikuju trčanje i brzo hodanje? Kalorije, umor...?


I trčanje i brzi hod su dobri za gubitak težine, podizanje raspoloženja, nivoa energije, smanjenja krvnog pritiska, rizika od raka, bolesti srca itd. I jedno i drugo su aktivnosti za koje nam ne treba novac, možemo ih sebi priuštiti, dakle možemo da ih praktikujemo bilo gde.

Kalorije

Ukoliko želite da izgubite kilograme, trčanje je svakako bolja opcija jer ćete brže postići željenu kondiciju, a i sa njim trošimo 2,5 puta više kalorija nego brzim hodom.

Veliki broj ljudi smatra da trčanje troši više kalorija, što i jeste istina. No, nije sve tako jednostavno kada je u pitanju brojanje kalorija. Brzina je važan faktor.

Ako trčite polako, a brže hodate, to znači da ćete brzim hodanjem potrošiti više kalorija. Takođe, ako ste u stanju da hodate duže, a trčite kraće, moguće je da ćete hodanjem potrošiti više kalorija. Stručnjaci ističu da je za potrošnju kalorija najbolja kombinacija trčanja i hodanja.

Kako bismo ravnopravno upoređivali trčanje i hodanje, obe aktivnosti se moraju odvijati pri istoj brzini i udaljenosti. Kada bi svi faktori bili na jednak način zadovoljeni, trčanje bi zauzelo prvo mesto.

Osoba od 70 kilograma, koja je hodala brzinom od 4,5 km/h tokom jednog sata sagorela bi oko 307 kalorija. Poređenja radi, ista osoba koja je džogirala 4 km/h po ravnoj površini, za isto vrijeme bi potrošila oko 307 kalorija.

Trčanje brzinom od 5 km/h značajno povećava količinu spaljenih kalorija. Osoba od 70 kilograma koja trči ovim tempom sat vremena, potrošiće 545 kalorija. Ako pokušavate da izgubite kilažu sagorevanjem viška kalorija tokom vežbanja, trčanje će brže i više kalorija sagoreti nego brzo hodanje.

Tehnika

Trčanje pri brzini od 4 km/h pali jednak broj kalorija, kao i brzo hodanje 4,5 km/h, iako je brzina trčanja ali i distanca, kraća. Razlog zašto jeste činjenica da jedna noga uvek ostaje u kontaktu sa zemljom dok hodate. Trčanje sa druge strane zahteva dodatnu energiju zbog konstantnog podizanja i spuštanja nogu.

Dodatne kalorije koje se spale trčanjem u poređenju sa hodanjem uglavnom se dobijaju od pokreta gore-dole kod obe noge a koji su svojstveni trčanju.

Uticaj i povrede

Pošto je brzo hodanje izvedeno iz prirodne radnje – šetnje, ono manje umara vaše telo i zglobove nego trčanje. Trkačko koleno je povreda za koju postoji mnogo veća verovatnoća da će se dogoditi ako trčite nego ako brzo hodate.

Motivacija

I brzo hodanje i trčanje imaju prednosti i nedostatke u smislu motivacionog potencijala. Bićete najuspešniji u formi vežbanja koja vama lično najviše odgovara. Ukoliko uživate u trčanju, ono će vas motivisati i verovatno ćete brže izgubiti težinu upravo zbog bržeg trošenja kalorija koje omogućava trčanje. Pored toga, popularne trke i događaji poput polumaratona, mogu vas motivisati da merite svoj napredak i ostvarite ciljeve.

Međutim, ako ne uživate u trčanju, ili ako vam je to bolno i mislite da će vam uzrokovati povrede, možda ćete biti mnogo više motivisani da se bavite brzim hodanjem i tako izgubite kilograme.

Šta god da izaberete, treba znati da nosi prednosti i nedostatke. U obzir morate uzeti svoj cilj, dob i telesnu težinu jer nije svaka vežba za svakoga, i nećete svakom vežbom postići iste rezultate.

Zapamtite da treba započeti polako i postepeno povećavati vreme i intenzitet vežbanja. Ako patite od bilo kakvih medicinskih stanja, svakako se posavetujte sa lekarom pre početka svakodnevnog vežbanja.

Efikasnost

Efikasnost brzog hodanja možete značajno povećati nošenjem tegova za noge i ruke. Takođe probajte hodati što brže i duže, jer ćete na taj način povećati potrošnju kalorija. Što se tiče prednosti za zdravlje srca i krvnog sistema, obe vrste vežbi su jednako efikasne jer ubrzavaju rad srca, disanje i podstiču znojenje.



Rizici

Brzo hodanje sa sobom nosi znatno manje rizika od nastanka povreda, u odnosu na trčanje. Sigurno je za sve osobe, nezavisno od uzrasta, pola i telesnoj težini. Ustvari, brzo hodanje se smatra jednom od najbezbednijih vežbanja.

Trčanje, s druge strane, povećava rizik od nastanka povreda, naročito na području kolena. Faktori kao što su telesna težina i životna dob se svakako moraju uzimati u obzir kada je trčanje u pitanju, dok kod brzog hodanja to postaje manje važno.

Trčanje je vežbanje jačeg intenziteta, u odnosu na brzo hodanje, i ne preporučuje se osobama koje pate od medicinskih stanja kao što su bolovi u leđima ili kolenima. Rizik od nastanka povreda tokom trčanja možete značajno smanjiti ako ćete uložiti u kvalitetne patike i odabrati dobru površinu za trčanje. To može biti staza za trčanje, travnata površina bez rupa ili pak beton.

Nećete mnogo pogrešiti bez obzira da li odlučite da se aktivno bavite bilo trčanjem ili brzim hodanjem, a odgovor na to šta je bolje zavisi isključivo od toga kakve rezultate želite da postignete.

Obe aktivnosti daju iste rezultate koji se samo postižu drugačijim intenzitetom i količinom utrošenog vremena. Među njima su gubitak kilograma i održavanje željene telesne težine, više energije, bolje i kvalitetnije spavanje, snižavanje krvnog pritiska i holesterola, smanjenje rizika od infekcija i bolesti, kao i podizanje imuniteta i povećanje mišićne mase.

Ukoliko želite da izgubite kilograme, trčanje je svakako bolja opcija jer ćete brže postići željene rezultate, ali i lakše, pa i duže čete zadržati izgled koji ste postigli.

S druge strane, osobe koje se opredele za brže hodanje, kako je pokazalo nekoliko istraživanja, imaju bolje zdravstvene rezultate, a pogotovo kada je krvni pritisak u pitanju. Ujedno, ovaj vid aktivnosti preporučuje se osobama koje imaju probleme sa zglobovima, kolenima i kukovima, ne samo zbog manjeg pritiska, već i zato što mišići koji se razvijaju hodanjem pomažu u smanjenju tegova na tim mestima.

Istovremeno, nije na odmet da u obzir uzmete i neophodne pripreme za obe aktivnosti. Istezanje je svakako obavezno, ali trčanje definitivno podrazumeva ozbiljnije zagrevanje, a neretko je za njega potrebno i više vremena.

Dakle, samo razmislite šta je to što zapravo želite da postignete vežbanjem, pa iskalkulišite sve bitne faktore. Uvek možete da kombinujete obe aktivnosti, pa raspodelite dane u nedelji u zavisnosti od krajnjih rezultata kojima težite.

Šta god da odaberete teško da ćete pogrešiti, samo nemojte da zanemarite istezanja i zagrevanje bez obzira koliko dugo praktikujete bilo koju aktivnost.

Milan Popović