Објављено дана 1 коментар

Šta je mikrobiom – crevna flora i kako utiče na naše zdravlje

Znate li šta je mikrobiom - crevna flora i kako utiče na naše zdravlje
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

ŠTA JE MIKROBIOM

Šta sve čini organ Mikrobiom. Šta je crevna flora i kako utiče na naše zdravlje. Zašto su probiotičke bakterije u crevima važne za naše zdravlje

Znate li šta je Mikrobiom – neverovatan skup bakterija u našem telu? 

Bakterije koje se nalaze u ljudskom gastrointestinalnom sistemu čine jako kompleksan ekosistem. Preko 500 vrsta raznih bakterija u crevima se mogu izolovati iz ljudskog fecesa, gde dominiraju anaerobne bakterije (bakterije koje rastu u uslovima bez vazduha). Gornji deo gastroinstestinalnog trakta (želudac, dvanaestopalačno crevo, tanko crevo, jejunum i gornji ileum) normalno sadrži proređenu mikrofloru (koncentracija bakterija je manja od  104  organizma/ml crevne sekrecije.

Ceo taj kompleks bakterija u crevima se naziva Mikrobiom i u zadnjih desetak godina je fokus savremenih istraživanja naučnika jer se uvidja značaj koji bakterije u crevima imaju za celokupno zdravlje čoveka. Savremena istraživanja uočavaju vezu izmedju crevne flore i dijabetesa, autoimunih bolesti, imuniteta i psihičkih stanja kao što su depresija. Izlečite vaša creva i dobar deo bolesti će proći.

Većina ovih organizama potiče iz usta i grla i prolazi kroz creva svakim obrokom. Naseljavanje gornjeg dela gastrointestinalnog trakta od strane koliformnih organizama nije normalan događaj i karakterističan je za određene zarazne bakterije kao što su Vibrio cholerae  i  Escherichia coli. Nasuprot tome, debelo crevo normalno sadrži bujnu mikrofloru sa ukupnom koncentracijom od 1011 bakterija/g stolice.

Karakter bakterijske flore menja se ne samo duž gastrointestinalnog trakta, nego i kroz delove u vezi sa površinom sluzokože. Bakterije zauzimaju površinu, leže na epitelnim ćelijama i pričvršćuju se se za sluzokožu. Prodiranje bakterija kroz površinu sluzokože je abnormalan događaj; patogeni poput bakterija Shigella, Salmonella, i Campylobacter napadaju na ovaj način.

Isti mehanizmi koji kontrolišu normalnu floru, takođe i  štite creva od invazije loših bakterija. Želudačna kiselina u želucu ubija većinu organizama koji su progutani. Pojedinci sa smanjenom ili sa odsustvom želudačne kiseline imaju visoku incidencu bakterijske kolonizacije u tanko crevo i podložniji su bakterijskoj dijareji. Žuč ima antibakterijska svojstva i stoga može biti jedan od faktora u kontroli crevne mikroflore. Propulzivna pokretljivost (peristaltika) je ključni element u suzbijanje flore gornjeg creva. Konačno, sama mikroflora, proizvodeći svoje antibakterijske supstance (npr bakteriocina i masne kiseline), stabilizuje normalnu naseljenost creva i sprečava implantaciju patogena.

Mikrobiom je pre svega pod uticajem hrane koju uzimamo, zavisi od naših enzima varenja, od stanja creva i mukusa na njima. Hrana najbrže menja mikrobiom ali je potrebno duže vremena da bi se sojevi bakterija preraspodelili u crevima i uspostavili ravnotežu medjusobno. Otuda osobe koje imaju nervozna creva mogu dobrom ishranom (posna i veganska ishrana) da uklone smetnje ali im se pri povratku na modernu ishranu svi simptomi brzo vraćaju. Zato se koriste probiotici i prebiotici u ishrani da poprave crevnu floru.

Sa perspektive imunog sistema mikroorganizmi u crevima se posmatraju kao elementi ugrožavajući po organizam od  strane imunih ćelija domaćina koji ih prepoznaje i eliminiše. Međutim, većina crevnih bakterija nije patogena i živi zajedno sa ćelijama creva u održivoj zajednici. Normalne crevne bakterije pretežno pomažu u metabolizmu hranljivih materija, metabolizmu lekova, prevenciji kolonizacije patogenih mikroorganizama i funkciji barijere creva. Istovremeno, imuni sistem je evoluirao da živi u zajedničkom odnosu sa zdravim mikrobiomom, dok vrši svoju funkciju da se bori protiv invazivnih patogenih mikroorganizama.

BioColon kapi za nervozna creva i mikrobiom

Ljudski mikrobiom se uspostavlja u najranijem stadijumu života – fetus u materici je sterilan, a izlaganje mikroorganizmima počinje sa rođenjem kada novorođenče stupa u kontakt sa mikrobima prisutnim u okruženju. Deca koja su rođena carskim rezom imaju drugačiji mikrobiom, za koji se smatra da je manje povoljan i predloženo je da je povezan sa povećanim rizikom  od prekomerne težine i gojaznošću u kasnijem životu u poređenju sa onima koji su dostavljeni vaginalno.

Iako je mikrobiom uspostavljen u ranom životu, može se tokom čitavog života menjati kroz rast i razvoj. Promene u ishrani, geografskom položaju, unosu prehrambenih suplemenata i lekova, kao i drugim uticajima na životnu sredinu takođe mogu dovesti do promene u mikrobiomu. Povećan nivo telesnih masti i crevne bolesti kao što su Inflamatorne bolesti creva (Ulcerozni kolitis i Kronova bolest) i Sindrom iritabilnog kolona su povezani sa izmenjenim stomačim mikrobiomom.

Probiotičke bakterije su:

  • laktobacili (Lactobacillus acidophilus, L. rhamnosus, L. bulgaricus, L. plantarum)
  • bifidobakterije (Bifidobacterium longum, B. lactis)
  • streptokoke
  • eubakterije

Medicina tvrdi da ima 7 sojeva probiotičkih bakterija koje najpovoljnij deluju na naš mikrobiom i zdravlje, listu najbolje probiotičke bakterije možete pogledati ovde.

Za ove bakterije se smatra se da su veoma korisne jer ne produkuju toksine, vrše fermentaciju ugljenih hidrata, a i sada nam već poznata korist za domaćina jer interaguju sa imunim sistemom i vrše kompetitivnu inhibiciju patogena. Najbolji probiotici su hrana i listu možete pogledati ovde.

Medjutim, ako želite da unesete probiotičke bakterije kao probiotik u kapsulama, morate znati da je najbolje da to radite sa prebiotičkom hranom, jer je prebiotik hrana i zaštita za probiotik u našim crevima.

Pored naših gena, načina života i iskustava, naši mikrobiomi su deo svega onoga što nas čini jedinstvenim. Oni takođe mogu pomoći u objašnjenju zašto su neki ljudi skloniji određenim bolestima od drugih. Kako godinama saznajemo sve više o mikrobiomskim razlikama  između ljudi koje mogu uticati na dobro zdravlje ili pojavu bolesti, jedna stvar je sada očigledno jasna: mikrobi su suštinski deo nas i čine naš mikrobiom.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

1 коментар о “Šta je mikrobiom – crevna flora i kako utiče na naše zdravlje

  1. […] Niz stanja, od gojaznosti, mulitple skleroze, do anksioznosti, izgleda du su povezani sa mikrobiomom unutar nas. Nikola Dejvis otkriva zašto je mikrobiom top tema savremenih medicinskih istraživanja. Više o tome šta je mikrobiom pročitajte u članku ovde. […]

Затворено за коментаре.