Објављено дана

Bulimija lečenje – kako se leči ovaj poremećaj u ishrani?

Bulimija lečenje - kako se leči ovaj poremećaj u ishrani?
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

BULIMIJA LEČENJE

Bulimija lečenje je dugoročno. U idealnom slučaju kombinuje psihoterapiju, porodičnu terapiju, savetovanje u vezi ishrane i lekove.

Bulimija lečenje – Oko 1 od 4 pacijenta oporavlja se uspešno bez lečenja, a više od polovine njih se oporavlja sa adekvatnim lečenjem. Osobe sa bulimijom i nakon izlečenja treba redovno da se prate, zbog mogućih recidiva.

Bitno je da pacijent prihvati potrebu za lečenjem i da pristane da sarađuje i učestvuje. Neki pacijenti se odupiru lečenju, dok drugi mogu da variraju u svom pridržavanju terapije.

Stresni životni događaji mogu podstaknuti recidive.

Bihevioralna i kognitivna terapija može pomoći pacijentima:

  • da shvate zašto imaju poremećaj i koji osećaji, ponašanja i misli tome doprinose
  • da promene percepciju izgleda, telesne težine, hrane i jela.

Kada je u pitanju bulimija lečenje ne može da se zamisli bez adekvatne podrške porodice i prijatelja. Podrška porodice i prijatelja ključna je za efikasne i dugoročne pozitivne ishode! Porodica pacijenta mora da razume šta je bulimija nervoza i da brzo prepozna njene znake i simptome. Porodična terapija može pomoći u procesu izlečenja!

Interpersonalna terapija se fokusira na društvene uloge i odnose. Pacijenti uče nove načine upravljanja sukobima s prijateljima ili porodicom i poboljšavaju te odnose.

Bulimija lečenje uz pomoć lekova: lekovi mogu pomoći kod depresije. Fluoksetin, takođe poznat kao Prozac, odobren je od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) za upotrebu kod bulimije nervoze.

Nutricionističko savetovanje može pomoći u prekidu ciklusa prejedanja i čišćenja. Pacijenti uče da strukturiraju i tempiraju svoje obroke, te da postavljaju kalorijske ciljeve koji odgovaraju njihovim potrebama.

Hospitalizacija je retko potrebna osim ako ne postoji rizik od samoubistva ili samopovrede.

Stručnjaci sugerišu da mogu pomoći i sledeći komplementarni tretmani:

  • Izbegavanje kofeina, alkohola i duvana, te pijenje 6 do 8 čaša vode dnevno
  • Uzimanje dodatnih vitamina i minerala, nakon razgovora sa lekarom
  • Korišćenje biljaka koje jačaju celokupno zdravlje, kao što su sveti bosiljak i macina trava
  • Masaža za smanjenje stresa.

Pre bilo koje komplementarne terapije treba prvo da se razgovara sa lekarom.

Bulimija posledice

Kada je u pitanju bulimija lečenje je obavezno, kako bi se izbegle potencijalne komplikacije koje mogu biti vrlo opasne! Bulimija nervoza može imati niz mogućih efekata na organizam. Oni uključuju :

  • neuravnotežen nivo elektrolita, što može dovesti do srčanih problema, uključujući palpitacije i srčanu insuficijenciju
  • ruptura želuca, koja se može javiti tokom prejedanja
  • bojenje i propadanje zuba zbog učestalog povraćanja
  • hronični problemi sa crevima, uključujući nepravilne pokrete i zatvor, kao rezultat uzimanja laksativa na način koji nije medicinski savetovan
  • peptični ulkus
  • infekcije pankreasa.

Zašto i kako nastaje bulimija?

Za ljude koji imaju bulimiju, njihovo ponašanje u ishrani i navike predstavljaju način za suočavanja sa emocionalnim stresom. Obično imaju iracionalni strah od debljanja, kalorija i hrane.

Oni mogu imati i druge izazove, na primer, depresiju, anksioznost i sklonost učešću u samopovređivanju, impulsivnom ponašanju i zloupotrebi supstanci.

Bulimija počinje kao način suočavanja sa emocionalnim problemima, ali postaje opsesija koju pacijent ne može da kontroliše.

Doprinoseći faktori

Tačan uzrok nije poznat, ali istraživači veruju da potiče iz kombinacije genetskih, bioloških, psiholoških, socijalnih i faktora ponašanja.

Bulimija je povezana sa strahom od debljanja, ali osnovni faktori su složeniji od toga.

Stručnjaci napominju da izgleda da se bulimija javlja u porodicama. Oni sugerišu da genetske studije mogu pružiti više informacija u budućnosti.

Bulimija je povezana sa strahom od debljanja, ali osnovni problem se obično odnosi na emocionalno i mentalno zdravlje.

Tehnologija snimanja mozga pokazala je razlike u odgovoru mozga između žena sa bulimijom i onih bez ove bolesti – kada su prikazivane slike vitkih žena i hrane.

Uslovi povezani sa bulimijom uključuju depresiju, anksioznost, stres, poremećaje ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj i opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Poremećaji ishrane često se javljaju u pubertetu, u periodu velikih hormonskih promena i rastuće svesti o telu. Nalazi iz studije iz 2007. godine ukazuju da promene hormona jajnika mogu povećati rizik.

Faktori životne sredine koji doprinose nastanku bulimije mogu da uključuju:

  • Izloženost beskorisnim uzorima kroz medije i modnu industriju
  • Pritisci u sportu i drugim fizičkim aktivnostima, naročito oni koji naglašavaju uticaj težine.

Tamara Nikoličić

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: