Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

1. Herba (list) bosiljka, (Basilici herba, Ocimum basilicum L. Lamiaceae)

Drogu čini osušena herba (list) bosiljka, Ocimum basilicum L. Lamiaceae, sakupljena tokom cvetanja biljke.

Hemijski sastav. Osnovni sastojak herbe bosiljka je etarsko ulje, sa metilhavikolom (estragolom), linalolom i eugenolom kao glavnim sastojcima. Od polifenolnih sastojaka, droga sadrži derivate kafene kiseline i flavonoide.

Upotreba u tradicionalnoj i savremenoj medicini. Droga Basilici herba i odgovarajući proizvodi, koriste se u pomoćnoj terapiji poremećaja u funkcionisanju organa za varenje, kao što su osećaj nadutosti i stvaranje gasova, za stimulisanje apetita i varenja, i kao diuretik. Nalazi primenu i kao začin.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, 2-4 g, 2-3 puta dnevno, ili ekvivalentna količina odgovarajućeg ekstrakta.

Kontraindikacije. Nisu poznate.

Mere opreza. Sumnja se da je estragol karcinogena i genotoksična supstanca. Nekoliko studija je jasno dokazala da su metabolizam, metabolička aktivacija i kovalentno vezivanje estragola dozno zavisni, kao i da relativni značaj ove činjenice značajno opada kada se preduzmu mere koje smanjuju incidencu i dužinu trajanja ekspozicije organizma ovom agensu. Konkretno, studije na glodarima su pokazale da su ispoljavanje karcinogenosti i genotoksičnosti moguće u dozama od 1-10 mg/kg telesne težine, što je približno 100-1000 puta veće od pretpostavljene humane ekspozicije ovoj supstanci. Zbog toga se, a u nedostatku validnih studija na humanim subjektima, zaključuje da unos biljnih lekovitih preparata u kratkom vremenskom periodu i od strane odraslih pacijenata ne ugrožava njihovo zdravlje u značajnoj meri. U međuvremenu, izlaganje estragolu osetljivim grupama humane populacije (mala deca, trudnice i dojilje) trebalo bi svesti na minimalnu meru.

2. Herba majčine dušice (Serpylli herba, Thymus serpyllum, Lamiaceae)

Drogu čini osušen nadzemni deo samonikle majčine dušice, Thymus serpyllum L. (Lamiaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke.

Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje (0,2-0,6%) sa karvakrolom, borneolom, izobutil-acetatom, kariofilenom, 1,8-cineolom, citralom, citronelalom, citronelolom, p-cimenom, geraniolom, geranil-acetatom, linalolom, linalil-acetatom, α-pinenom, γ-terpinenom, α-terpineolom, terpinil-acetatom i timolom kao osnovnim komponentama, u zavisnosti od pripadnosti određenoj hemijskoj rasi (identifikovano je preko 20 hemotipova ove vrste). Pored etarskog ulja, herba majčine dušice sadrži flavonoide; između ostalih skutelarenin-7-O-glukozid-4-O-ramnozid, kao i derifate kafene kiseline (rozmarinska kiselina, preko 2%).

Upotreba u tradicionalnoj i savremenoj medicini. Prema preporukama Komisije E, primena preparata herbe majčine dušice opravdana je kod kašlja i bronhitisa. U tradicionalnoj medicini, koristi se interno kod zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva, kod poremećaja funkcije bubrega i mokraćne bešike, i kao karminativ, stomahik i ekspektorans. Eksterno, koristi se za spravljanje kupke kod oboljenja respiratornog trakta ili reumatskih poremećaja.

Kontraindikacije, interakcije sa lekovima i neželjena delovanja. Nisu poznati.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečna dnevna doza droge je 4-6 g, ili odgovarajuća količina preparata droge.

3. Herba kantariona (Hyperici herba, Hypericum perforatum L. Hypericaceae)

Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.

Hemijski sastav. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.

Primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora. Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.

U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.

Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I.

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Suvi ekstrakt kantariona indukuje aktivnost enzimskog sistema citohroma (CYP3A4, CYP2C9, CYP2C19) i glikoproteina P, pa je primena proizvoda na bazi kantariona kontraindikovana kod istovremene upotrebe inhibitora proteaze, kao i antikoagulanasa, jer dovodi do sniženja koncentracije i aktivnosti ovih lekova.

Posebne mere opreza su neophodne kod istovremene upotrebe svih lekova na čiji metabolizam utiču pomenuti enzimski sistemi. Zbog uticaja na koncentraciju oralnih kontraceptiva, žene koje koriste ovaj vid kontrole rađanja treba da preduzmu dodatne mere kontracepcije. Pre planiranog hirurškog zahvata, ukoliko hirurg ustanovi moguće interakcije sa anesteticima, treba prekinuti sa uzimanjem proizvoda na bazi kantariona. Uzimanje proizvoda na bazi kantariona može da doprinese serotonergičkom efektu antidepresiva iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina.

Neželjena delovanja. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.

Doziranje. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.

Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg.

4. Cvast nevena (Calendulae flos, Calendula officinalis, Asteraceae)

Drogu čine celi ili usitnjeni, osušeni, potpuno razvijeni cvetovi bez receptakuluma gajenog nevena, Calendula officinalis L., Asteraceae.

Hemijski sastav. Droga je složenog sastava. Sadrži: triterpenske saponozide (2 do 10%), pretežno mono- ili bisdezmozide derivata oleanolne kiseline, triterpenske alkohole (lupeol, taraksasterol, ψ-taraksasterol, faradiol, arnidiol, njihove mono- i diestre sa sirćetnom, laurinskom, miristinskom ili palmitinskom kiselinom), flavonoide (0,3 do 0,8%), pretežno izoramnetin i derivate kvercetina, hidroksikumarine (skopoletin, umbeliferon, eskuletin), karotenoide (lutein, zeaksantin), etarsko ulje (0,2%) sa α-kadinolom kao glavnim sastojkom, slobodne masne kiseline, hidrosolubilne polisaharide (oko 15%), pretežno ramnoarabinogalaktane i arabinogalaktane, kao i poliine.

Delovanje i primena u zvaničnoj i tradicionalnoj medicini. Ispoljava antimikrobno (etarsko ulje, flavoni), fungicidno, virucidno, antiflogističko i imunostimulantno delovanje (polisaharidi). Prema preporukama Komisije E, primena cveta nevena i odgovarajućih preparata ove droge, opravdana je spolja, kod zapaljenja sluzokože usne duplje i ždrela, rana koje teško zarastaju i akutnih/hroničnih kožnih inflamacija. Cvet nevena je poznat i omiljen narodni lek, pri čemu tradicionalna medicina poznaje i internu primenu, kod zapaljenja unutrašnjih organa, gastričkog ulkusa, konstipacije, parazitskih infekcija i dismenoreje. U tradicionalnoj medicini, nalazi primenu i kao diuretik, odnosno dijaforetik.

Kontraindikacije, neželjena delovanja, mere opreza. Kod osoba preosetljivih na sastojke nevena ili drugih biljaka iz familije Asteraceae, moguća je senzibilizacija kože, samim tim i kožne alergijske reakcije. Interna primena kod dece mlađe od 18 godina, odnosno tokom trudnoće ili laktacije se ne preporučuje.

Doziranje i način primene. Koristi se cela ili usitnjena/sprašena droga, za izradu infuza, kojim se ispiraju ozlede, ili natapaju tkanine/komprese. Obično se, za primenu na koži ili sluzokože, načini infuz prelivanjem 1-2 g droge sa 150 ml vode; koristi se još topao infuz. Od preparata droge Calendulae flos, eksternoj primeni namenjeni su tečni ekstrakt (DER 1:1), za polučvrste dozirane oblike, u količini kojoj odgovara 2-10% biljne supstance, tečni ekstrakt (DER 1:1,8-2,2) za polučvrste dozirane oblike, u količini kojoj odgovara 2-5% biljne supstance, tinktura (DER 1:5), za natapanje tkanina/kompresa nakon razblaživanja sveže prokuvanom vodom u odnosu od najmanje 1:3, kao i za izradu polučvrstih doziranih oblika u količini kojoj odgovara 2-10% biljne supstance, ili rastvora (2%) za grgljanje. Na posletku, koristi se i tečni ekstrakt (DER 1:10) za izradu polučvrstih doziranih oblika, u količini kojoj odgovara 2-8% biljne supstance. Za izradu lekovitih masti, koriste se preparati droge Calendulae flos u koncentraciji kojoj odgovara 4-20% biljne supstance.

Ukoliko se koristi interno, prosečna pojedinačna doza je 1-4 g, tri puta dnevno (3-12 g).

5. List pitome nane (Menthae x piperitae folium, Mentha x piperita, Lamiaceae)

Drogu Menthae piperitae folium čini osušen list gajene pitome nane, Mentha × piperita L. (Lamiaceae).

Hemijski sastav. Glavni sastojak droge je etarsko ulje (0,5-4%), sa mentolom (30-55%) i mentonom (14-32%) kao najzastupljenijim komponentama. Mentol se obično nalazi u slobodnom, alkoholnom obliku, sa malim primesama estara sirćetne (3-5%) i valerijanske kiseline. Od drugih monoterpena, prisutni su izomenton (2-10%), 1,8-cineol (6-14%), α-pinen (1,0-1,5%), β-pinen (1-2%), limonen (1-5%), neomentol (2,5-3,5%) i mentofuran (1-9%).

Primena u savremenoj i tradicionalnoj medicini. U tradicionalnoj medicini, list pitome nane se koristi u simptomatskom lečenju dispepsije, nadimanja i intestinalnih kolika.Takođe, kao emenagog, vermifug, sedativ i sredstvo za podsticanje laktacije; u lečenju bronhitisa, dizenterije, dijabetesa, dijareje, dismenoreje, groznice, hipertenzije, žutice, mučnine, bolova i respiratornih/urinarnih infekcija.

Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), list pitome nane je tradicionalni biljni lek za simptomatsko lečenje digestivnih poremećaja kao što su dispepsija i nadimanje.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke pitome nane. Preosetljivost na mentol.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu poznate.

Mere opreza. Osobe sa kamenom u žuči ne bi trebalo da koriste preparate na bazi lista pitome nane bez nadzora i saglasnosti lekara. Osobe sa gastroezofagealnim refluksom (gorušicom) ne bi trebalo da koriste proizvode na bazi lista pitome nane, jer se gorušica može pojačati. Zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene, izbegavati uzimanje proizvoda na bazi pitome nane tokom trudnoće, laktacije, ili davanje deci bez nadzora lekara. Primena kod dece mlađe od 4 godine se ne preporučuje.

Doziranje. Prema EMA, tradicionalnoj primeni namenjena je biljna supstanca (osušen list pitome nane) i usitnjena biljna supstanca, za pripremu čajnog napitka, tinktura (1:5; etanol 45 % v/v) i tinktura (1:5; etanol 70 % v/v).

Odrasli i starije osobe uzimaju 4,5 – 9 g biljne supstance, podeljeno u 3 pojedinačne doze, za pripremu čajnog napitka, odnosno 6-9 ml tinkture, takođe podeljeno u 3 pojedinačne doze. Deca uzrasta 4 – 12 godina, kao i adolescent uzrasta 12 – 16 godina, uzimaju samo biljnu supstancu za pripremu čajnog napitka, i to deca 4 – 12 godina 3-5 g dnevno, a adolescenti 12 – 16 godina 3-6 g, takođe podeljeno u 3 pojedinačne doze.

6. List ruzmarina (Rosmarini folium, Rosmarinus officinalis L., Lamiaceae)

Drogu Rosmarini folium čini osušen list vrste Rosmarinus officinalis, Lamiaceae. U savremenoj medicini, koristi se list i etarsko ulje ove biljke.

Hemijski sastav. Sadrži do 2,5% etarskog ulja, čiji su glavni sastojci kamfor (5–21%), 1,8-cineol (15–55%), α-pinen (9–26%), borneol (1,5–5,0%), kamfen (2,5–12,0%), β-pinen (2,0–9,0%) i limonen (1,5–5,0%). Fenolske sastojke ove biljke čine flavonoidi i fenolske kiseline, među kojima je najznačajnija rozmarinska. Takođe, ruzmarin sadrži ciklična diterpenska jedinjenja i taninske materije

Destilacijom pomoću vodene pare iz svežeg lista dobija se etarsko ulje (Rosmarini aetheroleum). To je bezbojna ili žutozelena tečnost aromatičnog mirisa, sličnog kamforu i ljutog i nagorkog ukusa. Ulje se najviše upotrebljava u parfimeriji.

Primena u savremenoj i tradicionalnoj medicini. List ruzmarina se, interno, koristi najčešće kao karminativ (sredstvo protiv nadimanja) i spazmolitik, kod dispepsije. Ipak, pretežno se koristi spolja, u terapiji reumatizma mišićnog i vezivnog tkiva zglobova, kao i kod smanjene periferne prokrvljenosti. U narodnoj medicini, opisana je još i upotreba lista ruzmarina kao holagoga, dijaforetika, diuretika i tonika. Ponekad, koristi se za ublažavanje glavobolje, poremećaja menstrualnog ciklusa i zamora. U sličnom indikacionom području koristi se i etarsko ulje ruzmarina.

Od lista ruzmarina se obično izrađuju čajni napici, suvi i tečni ekstrakti, namenjeni unutrašnjoj i spoljašnjoj upotrebi.

Prema EMA, list ruzmarina je tradicionalni biljni lek za simptomatsko lečenje dispepsije i blagih poremećaja gastrointestinalnog trakta (indikacija 1, oralna primena), ili pomoćno simptomatsko lečenje manjih bolova u zglobovima i mišićima, kao i blažih poremećaja periferne cirkulacije (indikacija 2, dodatak vodi za kupanje). U ove svrhe, koristi se biljna i usitnjena biljna supstanca za pripremu biljnog čaja, suvih i tečnih biljnih preparata za oralnu primenu, ili primenu kao dodatka vodi za kupanje.

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi lista i etarskog ulja ruzmarina, generalno, kontraindikovana je kod osoba preosetljivih na neki od sastojaka. Oralna primena proizvoda na bazi lista ruzmarina, kontraindikovana je kod osoba sa opstrukcijom žučnih puteva, holangitisom, oboljenjima jetre, kamenom u žučnoj kesici i drugim poremećajima bilijarnog sistema koji zahtevaju medicinski nadzor. Primena proizvoda na bazi lista ruzmarina kao dodataka vodi za kupanje, kontraindikovana je kod osoba sa velikim ozledama kože, otvorenim ranama, akutnim kožnim oboljenjima, visokom telesnom temperaturom, teškim kožnim infecijama, teškim poremećajima cirkulacije i srčanom insuficijencijom.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu poznate.

Mere opreza. Proizvodi na bazi lista ruzmarina se ne preporučuju trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, koristi se u dnevnoj dozi od 4 do 6 g. Za pripremu čajnog napitka, prelije se 2–4 g usitnjenog lista sa 150 ml ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji desetak minuta, pa filtrira. Uzima se tri puta dnevno. Tečni ekstrakt (1:1, 45% etanol): 1,5–3,0 ml dnevno. Tinktura (1:5, 70% etanol): 3–8,5 ml dnevno. Suvi ekstrakt (4,5–5,5:1) 0,36–0,44 g, tri puta dnevno. Ukoliko se primenjuje spolja, najpre se skuva 50 g lista u 1 l vode, pa se ovako pripremljeni preparat sipa u kadu tople vode.

Prema EMA, doziranje lekovitih preparata na bazi lista ruzmarina je sledeće:

Adolescenti, odrasli i starije osobe, za simptomatsko lečenje dispepsije i blagih poremećaja gastrointestinalnog trakta koriste: a) biljnu supstancu za pripremu čajnog napitka u dnevnoj dozi od 2-6 g (pojedinačna doza 1-2 g u 150-250 ml ključale vode, 2-3 puta dnevno), b) ekstrakt (DER 1:17,5-18,9; slatko vino) 10-20 ml 2-3 puta dnevno, c) ekstrakt (DER 1:12,5-13,5; slatko vino) 20 ml 1-2 puta dnevno, d) ceđeni sok (DER 1:1,8-2,2) 5 ml 2-3 puta dnevno, e) tečni ekstrakt (DER 1:1; 45% etanol V/V): 2-4 ml dnevno. Za pomoćno lečenje simptoma manjih bolova u zglobovima i mišićima, kao i blažih poremećaja periferne cirkulacije, adolescenti, odrasli i starije osobe koriste: f) 1 l 1:20 dekokta biljne supstance ili usitnjene biljne supstance, koji se doda vodi za kupanje, dva puta nedeljno, ili g) 50 g biljne supstance, za kupanje celog tela, jednom dnevno.

7. List matičnjaka (Melissae folium, Melissa officinalis L. Lamiaceae)

Drogu čini osušen ili svež list matičnjaka, Melissa officinalis L. Lamiaceae, sakupljen neposredno pred puno cvetanje, odvojen od stabljika i osušen na temperaturi ne višoj od 30-40 ^oC.

Hemijski sastav. Sadrži: flavonoide (kvercitrin, ramnocitrin, apigenin-7-O-glukozid, kempferol, kvercetin i luteolin); fenolkarboksilne kiseline (rozmarinska kiselina, glikozidno vezana kafena i hlorogenska kiselina); triterpene (ursolna i oleanolna kiselina); etarsko ulje (0,05 – 0,375%), sa monoterpenima citronelalom (30-40%), geranialom i neralom (smesa prethodna dva izomera je poznata kao citral, 10-30%) i seskviterpenima (β-kariofilenom i germakrenom D) kao glavnim komponentama.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. Prema navodima Komisije E, primena droge Melissae folium opravdana je kod poremećaja spavanja i funkcionalnih poremećaja gastrointestinalnog trakta. Prema preporukama ESCOP, droga Melissae folium nalazi primenu kod osećaja nemira, razdražljivosti i tenzije, kao i u simptomatskom lečenju poremećaja rada digestivnog trakta, kao spazmolitik. U tradicionalnoj medicini, droga se koristi u obliku čajnog napitka kod meteorizma, „nervoznog želuca“, histerije i melanholije, hroničnog zapaljenja sluzokože bronhija, povraćanja, migrene, glavobolje i povišenog krvnog pritiska. Spolja, u lečenju herpes labialis. U homeopatskoj medicini, list matičnjaka nalazi primenu u uređenju menstrualnog ciklusa.

Prema EMA, list matičnjaka se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju blagih simptoma mentalnog stresa i pomoć pri uspavljivanju (indikacija 1), kao i za simptomatsko lečenje blagih gastrointestinalnih poremećaja kao što su nadimanje i preterano stvaranje gasova.

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sprašena biljna supstanca, c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 45-53% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45-53% V/V), e) suvi vodeni ili etanolni (45-53% V/V) ekstrakt koji odgovara biljnom čaju, tečnom ekstraktu ili tinkturi gore.

Kontraindikacije. Preosetljivost. Primena proizvoda na bazi lista matičnjaka se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina, trudnicama i dojiljama.

Neželjena dejstva. Nisu poznata. Primena proizvoda na bazi matičnjaka može da dovede do pospanosti, pa u to vreme treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili radnim mašinama.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, doziranje je sledeće:

1. a) Biljni čaj: 1,5-4,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 150 ml infuza, 1-3 puta dnevno (1,5-13,5 g).
2. b) Sprašena biljna supstanca: 0,19-0,55 g, 2-3 puta dnevno (0,38-1,65 g).
3. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml, 1-3 puta dnevno.
4. d) Tinktura: 2-6 ml, 1-3 puta dnevno.
5. e) Suvi vodeni ili etanolni (45-53% V/V) ekstrakt, u dozama koje odgovaraju doziranju biljnog čaja, tečnog ekstrakta ili tinkture.

Depresija

Depresija je često mentalno obolenje i zahteva nadzor lekara uz podršku porodice.

Depressio, depresija, (psih.) je stanje povišenog afekta u smislu tuge, praćeno usporenošću mišljenja i pokreta s neodreñenim strahom, opadanjem volje i raznim hipohondričnim senzacijama, naročito izraženim ujutru. Može biti endogena (melanholija) ili egzogena, kao reakcija na teške doživljaje.

Depresija je jedno od najčešćih i najopasnijih mentalnih obolenja kojeg se ljudi najviše i plaše. Možda nemamo neke tajne strahove da ćemo “poludeti” i zapasti u psihotično stanje, gubeći vezu sa  realnošću, ali smo svi mi ponekad “neraspoloženi” ili se osećamo depresivno. Promene raspoloženja predstavljaju normalnu pojavu u životu čoveka. Međutim, kod nekoga depresija traje veoma dugo i može imati ozbiljne posledice.

Onaj ko pati od depresije možda nije svestan da mu je potrebna medicinska pomoć ili ne želi to da prizna. Pogrešno shvatanje depresije predstavlja možda najveću opasnost za nas. Čak i kada se sprovodi prirodno lečenje depresije i traži se prirodni lek za depresiju treba biti pod nadzorom lekara i ne odbijati lekove, posebno kad je teži oblik depresije u pitanju.  

Šta je, u stvari, depresija?

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaj). Depresivno raspoloženje karakterizuje povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnosti.

Kod blažih oblika depresije biljni preparati na bazi lekovitih bilja mogu dati odličan rezultat. Takav preparat su BioMind biljne kapi protiv depresije i anksioznosti koje su napravljene da jačaju nervni sistem, harmonizuju žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jačaju imunitet i perifernu cirkulaciju u mozgu.

Činjenice o depresiji

– Duboka depresija je najčešći vid poremećaja raspoloženja.

– Javlja se u svim kulturama i društvenim slojevima, i među bogatima i među siromašnima.

– Većina ljudi nema pravilno mišljenje o njoj.

– Od depresije pati svaki treći pacijent koji odlazi kod interniste.

– Pravilnim lečenjem može se u velikoj meri ublažiti ili potpuno izlečiti.

– U većini slučajeva pacijent ne mora da ostaje u bolnici.

Glavni simptomi depresije su:

1. Duboka tuga
2. Apatija
3. Uznemirenost
4. Poremećaj sna
5. Promene u telesnoj težini ili apetitu
6. Nedostatak koncentracije
7. Osećaj bezvrednosti
8. Morbidne misli
9. Umor

Kada nije u pitanju emocionalna trauma, depresija se može dijagnostikovati tako što će se utvrditi koliko se simptoma javlja kod dotične osobe:

– Osoba kod koje je prisutno najmanje pet od ovih devet simptoma, i to u trajanju od najmanje dve sedmice, boluje od, kako je to klinički definisano, teškog oblika depresije.

– Osoba kod koje su prisutna dva od ova četiri simptoma u trajanju od najmanje dve sedmice pati od, kliničkim jezikom rečeno, blagog oblika depresije nazvanog subdeprsija.

Uticaj depresije i zdravstvene posledice koje se javljaju kod depresije su:  

– Smanjuje se hipokampus

– Povećava se nivo hormona stresa

– Osteoporoza se javlja

– Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

– Astma

– Glavobolja

– Fizička nesposobnost, malaksalost

– Moguća veća učestalost napada (infarkt, epilepsija)

– Neplodnost

– Smanjuje nivo polnih hormona

– Teškoće u kontrolisanju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara

Depresija utiče na ponašanje osobe:

– Ometa učenje i izglede za zaposlenje

– Povećava šanse da ćete imati problematičnu decu

– Ovisnost o nikotinu

– Alkoholizam

– Samoubistvo

Zbog turobnih misli koje se javljaju kod osoba koje pate od depresije prirodno lečenje depresije počinje biljnim kapima BioMind koje u sebi imaju Matičnjak, biljku sreće, kao i Neven biljku regeneracije, koje deluju na žlezde sa unutrašnjim lučenjem podstičući lučenje hormona sreće.

Vrste

Oblici depresije

Depressio, depresija, to je stanje povišenog afekta u smislu tuge, praćeno usporenošću mišljenja i pokreta s neodredjenim strahom koji obuzima osobu, sa opadanjem volje i raznim hipohondričnim senzacijama i umišljanjima, naročito izraženim ujutru.

Može biti endogena – melanholija, ili pak egzogena, kao reakcija na teške doživljaje. u svim tim slučajevima BioMind tinktura za depresiju može biti od pomoći.

Uzrok nastanka depresije je povezan sa nekoliko faktora: nedostatak hormona seratonina, metabolički poremećaji, nedostatak sunca, delovanje teških medikamenata, lični gubici, poniženje i razočarenja u životu, slab nervni sistem i izloženost stresu i nenormalnim životnim uslovima, život u izolaciji i zatvorenom, društvene grupe i sekte koje unose nemir u psihu.

Duhovni uzrok depresije se uvek vezuje za grešne radnje i pomisli, dopuštanje da negativnosti pobede u psihi osobe.

Simptomi depresije su povlačenje, melanholija, rezignacija, samoubilačke misli, bezvoljnost, nedostatak želje za komunikacijom, kretanjem, druženjem, povlačenje u sebe, strah od bolesti, strah od smrti, strah od ljudi, nedostatak energije i hronični umor. Ovi simptomi depresije se javljaju pojedinačno ili grupno povremeno i kod zdravih osoba. Ukoliko nekoliko od ovih sindroma traje više od dve nedelje, treba posumnjati da je počela hronična depresija. Postoji blaga, srednja i velika depresija.

Specifični oblici depresije su: distimija, Bipolarni afektivni poremećaj, Sezonski afektivni poremećaj, posleporodjajjna depresija. Teška i velike depresija dovodi do samopovredjivanja i pokušaja samoubistava.

Ishrana

Kako se hraniti kod depresije

Prirodno lečenje depresije počinje pravilnom ishranom koja treba da promeni odnos hormona u telu. Hormon Serotonin predstavlja značajan neurotransmiter u mozgu, naročito u frontalnom režnju. To je deo mozga čiju aktivnost treba naročito ojačati kod depresivnih pacijenata. Mozak uopšte ne može da stvara serotonin ako tu prvo nije prisutan triptofan. Kantarion podstiče seratonin a tu je Majčina dušica koja utiče na žlezdu Timus i nalazi se u biljnim kapima BioMind.

Većina depresivnih pacijenata pati od gubitka apetita (apetit se povećava samo u malom broju slučajeva). Stoga hrana koju unose treba da sadrži velike količine triptofana, što često ne ide lako jer depresivne osobe izgube apetit. Zbog toga biljne kapi BioMind imaju u sebi lekovite biljke Mentu i Bosiljak koje otvaraju apetit. A namirnice bogate triptofanom navedene su u sledećoj tabeli:

Sadržaj triptofana u namirnicama (mg/100 gr): Neobrano mleko 46, Pasulj 267, Orasi 290, Bademi 322, Susamovo seme 358, Glutensko brašno 510, Seme bundeve 578, Tofu (sir od soje) 747

Zatim, potreban je veći unos i sledećih namirnica i nutritijenata:

• Omega 3 masnih kiselina, najbolje kroz biljnu hranu i manje kroz ribu (zbog zagadjenja riba usled zagadjenja voda u kome žive).
• Folne kiseline
• Vitamina B12
• Minerala i vitamina kroz sveže voće i povrće
• Koštunjavih plodova
• Vode (izvorske)

Vegetarijanska ishrana dovodi do većeg progresa u lečenju depresije nego konvencionalna ishrana bogata životinjskim proteinima. Stoga prirodno lečenje depresije uključuje vegetarijansku ishranu, post i izbegavanje mrsne hrane u toku lečenja.

Važno je imati izbalansiranu ishranu koja podrazumeva dovoljne količine svih osnovnih vitamina i  minerala, ne samo gore navedenih hranljivih materija. Izbegavati alkohol, nikotin (pušenje), stimulativna pića, narkotike, slatkiše i kafu (kofein)!

Mnogi lekovi mogu izazvati depresiju pa voditi računa i o tome.

Opšte metode lečenja depresije stilom života

– Boravite na dnevnom svetlu i u svetlim prostorijama

– Izbegavajte negativne misli

– Upražnjavajte redovan san nakon kojeg se osećate odmornim

– Svakodnevne duhovne vežbe

– Redovne fizičke vežbe

– Vežbe dubokog disanja

– Slušajte klasičnu muziku

Fizičko vežbanje i boravak na otvorenom su jako bitni jer snabdevaju mozak kiseonikom, pokreću lučenje unutrašnjih žlezda i hormona sreće. Tu su od pomoći i biljne kapi BioMind koje zbog ruzmarina u sebi daju bolju perifernu prokrvljenost krvnih sudova u mozgu, pojačavaju koncentraciju i memoriju.

Crevna flora

Kakva je veza izmedju crevne flore (načina ishrane) i depresije

Sve je veći broj dece koja u ranoj dobi dobija neuroze, psihoze, poremećaj pažnje, hiperaktivnost i depresiju.

Otkud to da deca i srednjoškolci sve više pate od tih poremećaja?

Odgovor je zbog ishrane. Nezdrava ishrana bazirana na industrijskoj hrani, grickalicama, slatkim gaziranim sokovima, keksu, čokoladama i pecivima, bez dovoljno svežih salata i povrća, dovodi do poremećaja crevne flore dese. U crevima dece usled loše ishrane počinju da preovladjuju loše bakterije koje luče mikrotoksine koji dovode do niza poremećaja, a jedan od njih je i promena raspoloženja.

Loša ishrana koja se sprovodi duže vremena dovodi do mikrotrovanja. Mikrobiom, to jest crevna flora se menja i loša bakterije počinju da nas razboljevaju. Primera radi, u našim crevima se nalazi 96% seratonina, hormona sreće, dok je u mozgu samo 3% tog važnog hormona, čiji nedostatak vodi u depresiju i melanholiju. Kad creva nisu u stanju da proizvedu dovoljno vitamina D i seratonina, počinje razvoj bolesti.

To je jedan od razloga zašto naše BioMind kapi protiv depresije deluju, jer one u sebi imaju lekovite biljke koje deluju antiseptično na bakterije a uz to podstiču lučenje seratonina.

Kada to znamo, jasno nam je da nam ishrana mora biti drugačija ne bi li obnovili crevnu floru.

Crevna flora se ne može obnoviti za par nedelja korišćenja probiotika, ona se može relativno brzo menjati uz pravilnu ishranu i probiotike, ali su potrebni meseci posta i dijetalne ishrane bogate prebioticima i probiotičkom hranom da bi se postigli trajni rezultati. Pročitajte ovde koji su to najbolji probiotici.

Još 1930-ih godina je sproveden eksperiment gde je depresivnim pacijentima presadjen mikrobiom – crevna flora zdravih pacijenata. Rezultat je bio neočekivan, više od pola depresivnih pacijenata je bilo izlečeno. Savremena nauka potvrdjuje te rezultate i sve je više dokaza kako hrana utiče na naše raspoloženje.

Kako da koristite probiotike i da se pravilno hranite pročitajte ovde – Pravilna upotreba probiotika.

Korišćenje BioMinda

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme.

Kako se uzimaju kapi?

Biljne kapi se najčešće uzimaju po sledećem protokolu:

– 30 kapi (ili pola kafene kašičice) se razmuti u čaši vode – to je jedna doza kapi

– jedna doza kapi se popije 15 do 20 minuta pre jela, na prazan stomak

– tokom dana se uzimaju 3 doze kapi – ukupno 90 kapi

To je iskustveno najbolji protokol za korišćenje kapi. Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za 3 nedelje korišćenja.

Često na kutijama biljnih kapi piše da se uzimaju u većim koncentracijama – po 50 ili 60 kapi. Možete se držati te preporuke sa ambalaže ako smatrate da naša preporuka od 30 kapi po jednoj dozi nije adekvatna.

Ta preporuka koja piše na ambalaži proizvoda je stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta radjena na osnovu aktivnih sastojaka lekovitog bilja koje je po farmakopeji nadležno za odredjene zdravstvene probleme. U proračun kapi nisu uključene i druge lekovite biljke koje su u preparatu a koje tradicionalna medicina prepoznaje kao delotvorne za taj problem.

Koliko dugo se kapi mogu piti bez prestanka?

Biljne kapi možete piti 3 meseca bez prestanka a onda je poželjno napraviti pauzi od 10 do 15 dana, pa se onda opet može nastaviti ciklus od 3 meseca dalje upotrebe.

Sve naše biljne kapi su potpuno bezbedne za upotrebu.