Објављено дана

Da li fleksibilno radno vreme pospešuje produktivnost?

Da li fleksibilno radno vreme pospešuje produktivnost?
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

PRODUKTIVNOST U POSLU

Kako rade svetski lideri, a kako mi? Da li je fleksibilno radno vreme pozitivno ili negativno uticalo na kompanije i zaposlene?

Fleksibilno radno vreme

Da li fleksibilno radno vreme pospešuje produktivnost?

U poslednje vreme izuzetno je popularna tema radnog vremena od 7 ili manje sati, radnih nedelja od 4 dana umesto 5 i drugih skraćenih opcija rada.

Svetska istraživanja pokazuju da model fleksibilnog radnog vremena pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, što kompanijama donosi značajno veći profit. To su pokrenule skandinavske zemlje, a model su još pre nekoliko decenija preuzele Sjedinjene Američke Države, odakle se ova praksa proširila i na Indiju, Španiju, Nemačku.

Fleksibilno radno vreme podrazumeva pravo radnika da izabere kada radi u toku jedne nedelje ili radnog dana, mada određena zakonodavstva odreduju “core period“, odnosno dan u toku nedelje u kojem radnici moraju raditi, a preostali deo predstavlja “flexi time“, vreme u koje zaposleni sami biraju vreme za rad, kako bi ispunili dnevnu, nedeljnu ili mesečnu satnicu.

Podaci španske “Nacionalne komisije za racionalizaciju radnog vremena” pokazuju da se produktivnost radnika povećala za 19 procenata u kompanijama koje promovišu fleksibilnost, a istovremeno su dodatno smanjeni fiksni troškovi preduzeća. Prema podacima saveznog Ministarstva privrede Nemačke, sve više preduzeća nudi mogućnost fleksibilnog radnog vremena.

Time se zaposlenima nudi mogućnost da usklade zahteve firme i svoje porodične obaveze. Kompanije tako dobijaju zadovoljnije radnike, koji se više angažuju na poslu što na kraju utiče na profit preduzeća. Svetski giganti poput Volkswagen-a i Bosch-a, privlače radnu snagu upravo tako što nude posebne pogodnosti koje se tiču radnog vremena.

  • Skraćenje radnog vremena bi prijalo zdravlju svakog čoveka. Naročito onima koji rade u teškoj industriji: građevini, metalurgiji. „Oni bi sigurno imali manje oštećenja koštano zglobnog sistema, ukoliko se rade teži poslovi. Zatim osobe koje rade ispred kompjutera četiri sata i više bi sigurno imale manja oštećenja vida„.
  • Savremeni život, njegov tempo, brzina i količina informacija kojom nas zasipaju svakog dana, brojne obaveze, kratki rokovi za njihovu realizaciju su veliki izvor stresa. Poslednjih godina svet se ubrzano razvija, a taj tempo se višestruko ubrzava, znatno brže od ljudske evolucije, što predstavlja veliki izazov za svaku osobu. Kraća radna nedelja utiče na manji stres i bolje poslovne rezultate.
  • Kako bi se smanjio stres na poslu, u Japanu država preporučuje kasniji početak rada ponedeljkom, dok su neke kompanije u svetu otišle tako daleko da su skratile radnu nedelju na četiri dana, a zaposlene plaćaju kao da rade pet. To je doprinelo većoj produktivnosti, boljoj motivisanosti i manjoj količini stresa.
  • Britanski sindikati su istrajni su u tome da manje rada može doneti veću produktivnost i bolju ravnotežu privatnog života i rada. Ohrabreni su i time što je niz malih britanskih kompanija uveo četvorodnevnu radnu nedelju uz zadržavanje iste plate. Kraća radna nedelja nije nepovoljno uticala na obavljanje radnih zadataka. Zaposleni su zadovoljniji, a poslovni rezultati bolji.
  • Nedavno istraživanje među 3.000 zaposlenih u osam zemalja pokazalo je da skoro polovina ispitanih smatra da može da obavi sav svoj dnevni posao za pet sati u slučaju da ih niko ne ometa, ali većina njih radi više od 40 sati nedeljno uprkos tome.
  • Još pre deceniju i po kompanija „Tojota“ uvela je šestočasovno radno vreme. Osim boljeg profita, ovim potezom dobila je produktivnije i zadovoljnije radnike.
  • U našem regionu, fleksibilno radno vreme i rad na daljinu i dalje su predmet rasprava. Većina poslodavaca u Srbiji nije sklona uvođenju ove vrste rada. Srpsko zakonodavstvo kaže da je moguća preraspodela radnog vremena, ali u okviru predviđenih 40 sati rada nedeljno, a u posebnim slučajevima kada je reč o teškim poslovima, zaposleni može raditi 36 sati u toku radne sedmice. Kada je reč o radu zaposlenih od kuće, poslodavci često kao argument protiv takve prakse ističu da neće biti u mogućnosti da nadgledaju radnike, odnosno, da radniku obezbede sigurnost i zaštitu na mestu na kojem obavljaju rad, a iz straha da bi mogli biti tuženi ukoliko dođe do povrede na radnom mestu, odnosno – kod kuće.

Fleksibilno radno vreme prema nekim istraživanjima, ima i svoju negativnu stranu, pre svega za zaposlene. Budući da su tokom celog dana usmereni na posao, na neki način im se briše granica između privatnog i poslovnog života, što sociolozi i psiholozi ocenjuju kao negativnu pojavu.

Smanjenje broja radnih časova najviše ne bi odgovaralo poslodavcima, jer bi morali da zaposle još radnika, a samim tim bi se povećali troškovi proizvodnje. U “Uniji poslodavaca Srbije“  ističu da ne bi godilo ni zaposlenima; „Zamislite vi da sad skratite na šest sati nedeljno…prema nekim proračunima, s obzirom na to da je minimalna cena rada po satu 155,3 dinara, radniku bi na mesečnom nivou u koverti bilo manje od 2.500 do 3.000 dinara, ako računamo minimalnu zaradu“.

Skraćenje radnog vremena jedan je od načina da se stimulišu zaposleni. Ipak, manje radnih sati značilo bi i manju platu, pa upućeni u radnu oblast smatraju da bi zaposleni u tom slučaju potražili dodatni posao, što znači da bi radili u sivoj ili crnoj zoni. Procenjuje se da se u takvoj situaciji trenutno nalazi oko dvesta hiljada ljudi u Srbiji.

Predrasuda je da bi se i produktivnost povećala, ističu neki sociolozi. „Za isto radno vreme na različitim mestima i delatnostima čovek postiže različitu produktivnost. Grčka ima radnu nedelju od 43 radnih sati, Srbija i Nemačka oko 40, Holandija i Belgija 30, Francuska i skandinavske zemlje oko 35. Na to koliko će radnik biti vredan ne utiče samo dužina rada, već tehnologija i uslovi u kojima radi.

Ako mi kažemo da je Nemac produktivniji od Srbina, jer smo lenji, to nije tačno, jer su uslovi rada, obrazovanja i radne snage različiti. Tokom jednog sata Nemac zaradi 9,1 evra, dok je kod nas 1,30. Uz to mašine u Srbiji su stare od 30 do 35 godina, dok je u Evropi prosek između 15 i 21 godine. Mašine su osnovna sredstva koja bi mogla da utiču na produktivnost.

Jedna od kompanija koja promoviše skraćeno radno vreme je i domaća firma Brid, koja se bavi razvojem video plejera i monetizacijom i posluje pre svega u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, ali ima i klijente u našoj zemlji. Firma je težila da sistem bude efikasniji, ljudi zadovoljniji kao i da ostave više prostora za privatan život  zaposlenih.

Pokrenut je pilot projekat u trajanju od tri meseca, kako bi videli efekte na poslovanje. Odluka je dobro prihvaćena od strane zaposlenih ali je menadžment naravno imao svoje rezerve, jer nisu bili sigurni u to koliko će skraćenje radnog vremena uticati na dostizanje poslovnih ciljeva. Oko 6,5 sati rada uz naravno 30 minuta za pauzu delovalo je isuviše kratko u odnosu na standardnih 8 sati – odnosno 7,5h i 30 minuta pauze. Zaposlenima je bilo potrebno neko vreme da se priviknu na ovaj novi sistem.

Utisak zaposlenih je bio  pozitivan što se kasnije odrazilo i na opšte zadovoljstvo u radu. Zvanične analize pokazale su povećanje produktivnosti između 15 i 20 procenata! Zaposleni su primarno osetili benefit toga da firma brine o njima zbog čega su i oni odlučili da na neki način „uzvrate“ firmi.

Osim toga skraćeno vreme postavlja zaposlene u specifičnu situaciju kako bi zapravo obavili sve što je zacrtano za taj rad unutar 7 sati radnog dana. To znači da su sastanci efikasniji i traju znatno manje, neobavezni razgovori smanjeni su na minimum. Manje je vremena za “zabavu” ali isto tako i sat vremena više za slobodno vreme van posla – za porodicu, prijatelje. U krajnjoj liniji ispostavilo se da je to znatno važnije.

Dokazano je i da duže trajanje radnog vremena apsolutno ne znači i veću efikasnosti. Poznati su primeri iz sveta i okruženja kada su kao vid “kazne” radna vremena produžavana na 8,5 ili 9 sati. Produktivnost je naravno prirodno opala.

Stoga ne čudi da se u 7 sati može uraditi više nego u 8, jer je ključ u tome koliko je zapravo aktivnog rada unutar radnog vremena a ne koliko ono traje.

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: