Објављено дана

Korona i gojaznost – da li je istina da virus teže pogađa gojazne?

Korona i gojaznost - da li je istina da virus teže pogađa gojazne
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

KORONA I VIŠAK KILOGRAMA

Kako su korona i gojaznost povezani? Da li gojazne ljude teže pogađa virus ili je višak kilograma ovde irelevantan?

Korona i gojaznost

Korona i gojaznost - da li je istina da virus teže pogađa gojazne

U martu, još uvek u ranoj globalnoj pandemiji, malo zapažena studija iz Kine otkrila je da će gojazni kineski pacijenti koji su patili od virusa korona bili u većem riziku od smrtnog ishoda od onih koji nisu gojazni. Ono što je kao uzorak počelo da se pojavljuje u Kini, dobilo je potvrdu u bolnicama u Evropi i u SAD.

Među pacijentima na odeljenjima intenzine nege u bolnicama za lečenje virusa korona prevladavaju gojazni ljudi Sada se pojavljuju statistike koje otkrivaju značajan faktor rizika, koji se retko pominje, a to je gojaznost, tačnije preterana kilaža.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozoravali su da su gojazne osobe sa indeksom telesne mase 40 ili više u grupi sa najvećim rizikom od kovida-19.  Kako se situacija pogoršavala, zdravstveni zvaničnici proširili su svoje upozorenje i uključili i osobe sa indeksom telesne mase od 30 ili više u rizičnu grupu.

Oko dve trećine Britanaca je gojazno i ima indeks telesne mase veći od 30, zbog čega se pretpostavlja da je smrtnost od Kovida-19 u Britaniji najveća u Evropi. Podaci Nacionalnog centra za reviziju i istraživanje intenzivne nege (ICNARC) pokazali su da su tri četvrtine kritično obolelih od koronavirusa u Velikoj Britaniji bili preteški ili gojazni Dosadašnje statistike sa britanskih odeljenja intenzivne nege potvrđuju taj fenomen: 73,4 procenta  ima prekomernu telesnu težinu.

Gojaznost udvostručuje rizik da će oboleli od novog korona virusa morati da se leči u bolnici. Što se indeks telesne mase povećava, povećava se i rizik od ozbiljnog oboljevanja od virusa Kovid-19. Pacijenti sa tolikim indeksom pre završavali u bolnici i na respiratorima, kao i da im se stanje pogoršavalo. Osim toga, kod njih je uočena  manja verovatnoća ozdravljenja kad zapadnu u kritično stanje.

Oko 42,4 odsto pacijenata sa indeksom telesne težine (BMI) nižim od 30 ozdravilo je i pušteno je kući, u poređenju sa 56,4 odsto onih sa indeksom manjim od 25. Dr Met Kejphorn, klinički rukovodilac Roteram instituta za gojaznost, predlaže da zvaničnici treba na ovo da upozore javnost, s obzirom da je u ovoj zemlji dve trećine građana gojazno.

I na odeljenjima intenzivne nege u francuskim bolnicama „veoma je velik udeo pacijenata sa prekomernom telesnom težinom.

Studija o teško bolesnima od virusa Covid-19, sa Univerziteta u Njujorku, pokazala je isto to, dok je starost najveći pojedinačni faktor rizika za ozbiljne bolesti, a gojaznost je blizu drugog mesta. To izaziva posebnu zabrinutost u Americi gde je 42 odsto odraslih gojazno.

Po podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti koji je upozorio da je među osobama sa BMI većim od 40 uočen veći rizik za teži oblik Covid-19. Poznati srpski epidemiolog dr Zoran Radovanović, upozorava da su intenzivne nege širom sveta, a posebno u SAD-u, pune gojaznih ljudi koji umiru od koronavirusa.“Lekari u Sjedinjenim Državama imaju najviše iskustva sa takozvanim morbidno gojaznim pacijentima, koji se teško ili nikako izbore sa koronom.

U Srbiji takođe ima gojaznih mnogo, ali ne kao u Americi ili Velikoj Britaniji 35 odsto građana Srbije ima problema s viškom kilograma …Ove ljude težina sopstvenog tela pritiska, tako da oni teško dišu i češće nego ostali završavaju u jedinicama intenzivne nege gde uglavnom dođe do fatalog ishoda.

Kako raste telesna težina, tako raste i faktor rizika. Svi danas govore o srčanim bolestima, ali gojaznost je isto toliko opasna, nezavisno od srčanog oboljenja ili dijabetesa”.  Struka bi morala da upozori i gojazne ljude u Srbiji da se pripaze, isto ko što apeluju na starije od 65 godina i srčane i plućne bolesnike.

Docent dr Goran Stevanović , direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti i član Vladinog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti KOVID- 19, rekao je da postoji veliki broj je visokorizčnih grupa kada je reč o oboljevanju od korone virusa, a među njima je i gojaznost.

Korona i gojaznost, imuni odgovor

Gojaznost kao najučestaliji metabolički poremećaj kod čoveka sama po sebi predstavlja opasnost po zdravlje. U doba kada se borimo sa virusom korona koji mesecima unazad odnosi živote, alarm je onima sa viškom kilograma da se posebno čuvaju jer su podložniji infekcijama. Lekari objašnjavaju da su gojazni ljudi rizična grupa jer su podložniji infekcijama zbog uveliko oslabljenog imuniteta.

Gojaznost je odavno poznata kao značajan faktor rizika za smrt od kardiovaskularne bolesti i karcinoma. Naučnici u novonastaloj situaciji otkrivaju da gojaznost takođe ometa imunološki odgovor, stavljajući gojazne osobe u veći rizik od infekcije patogenima kao što su influenca i novi koronavirus.

Nutricionista Branka Mirković ističe da gojazni ljudi imaju posebno stanje metabolizma, ali i oslabljenog imuniteta. Ljudi s viškom kilograma skloniji su infekcijama jer im masno tkivo, kao upalni proces, narušava imunitet

Svima je poznato da ljudi sa prekomernom kilažom otežano dišu, a lekari upozoravaju da je sada najnepogodniji period za njih, jer ako se zaraze koronavirusom, infekcija će onemogućiti dovod kiseonika do vitalnih organa – i oni  mogu umreti.

Pretpostavlja se da je razlog i to što gojaznost može da uzrokuje srčane probleme, dijabetes, ali i manjak kiseonika u organizmu.Veliki broj pacijenata koji su preminuli od virusa korona bili su gojazni i, posledično, dijabetičari, upozorili su članovi kriznog štaba, dok oni koji se bave lečenjem ove bolesti objašnjavaju da su ljudi sa viškom kilograma skloniji infekcijama jer im masno tkivo, kao upalni proces, narušava imunitet.

Sweden bitter oglas 900px

Toksini i infekcije

Gojazni ljudi spadaju u rizičnu grupu zato što u sebi već imaju upalni proces. Masno tkivo u organizmu je upalno stanje tkiva i, kada dođe do infekcije, ono se povećava i narušava imunosistem. Do 80 odsto imuniteta nalazi se u crevima, a kod osoba koje preterano jedu creva se ne rehabilituju i dolazi do nagomilavanja toksina i viška masnoće. Upravo zbog toga gojazne osobe teže stvaraju imunitet.

Zato je najbolje iz ishrane izbaciti preteranu upotrebu mesa i industrijskih proizvoda, kao i peciva i fast fuda, jer sve to u organizmu stvara kiselu sredinu. Umesto toga, uvesti više povrća i voća. Takođe  jako je bitno da se građani orijentišu na fizičku aktivnost.

Epidemija gojaznosti mogla bi da naruši efikasnost vakcine protiv korone?

Dokaz da gojazni ljudi imaju prikriveni odgovor na uobičajene vakcine prvi put je primećen 1985. godine, kada su gojazne osobe zaposlene u bolnici  primile vakcinu protiv hepatitisa B i pokazale značajan pad zaštite 11 meseci kasnije, što nije primećeno kod zaposlenih koji nisu bili gojazni.

Istraživači su pronašli slične probleme sa vakcinom protiv hepatitisa A, dok su druge studije otkrile značajna smanjenja zaštite antitela izazvanih vakcinom protiv tetanusa i besnila kod gojaznih osoba. Naučnici znaju da vakcine dizajnirane za zaštitu javnosti od gripa, hepatitisa B, tetanusa i besnila mogu biti manje efikasne kod gojaznih odraslih nego u opštoj populaciji, čineći ih ranjivijim na infekcije i bolesti.

„Zaista je malo je razloga da verujemo da će sa vakcinom protiv COVID-19 biti drugačije“, tvrde istraživači.“Da li ćemo sledeće godine imati vakcinu protiv COVID-19 prilagođenu gojaznim osobama? Ne verujem“, rekao je Raz Šejk, vanredni profesor ishrane na Univerzitetu Severna Karolina „Chapel Hill“.

„Gojaznost je ozbiljan globalni problem, a podoptimalni imunološki odgovori izazvani vakcinom primećeni kod gojazne populacije ne mogu se ignorisati“, izjavili su istraživači sa klinike Mejo u svojoj studiji objavljenoj u časopisu „Vaccine“.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: