U cenu je uračunat PDV.
Trenutni proizvod + preporučeni proizvod
Originalni Šveden biter od 250 ml - Eliksir vitalnosti i zdravlja po velikoj formuli Dr Paracelzusa
+
LiverMix kapsule maslačka, čička i hajdučke trave za jetru i visok šećer u krvi 60 x 500 mg
Na lageru: Dostupno .
Golden Sweden bitter je naziv za Elixir ad vitam longam koji je poznat još i kao Švedska gorčica, odnosno Švedska grančica, Švedski tonik, Šveden biter (Švedska gorčina), Schwedenbitter, Schwedenkrauter.
Dugo već na tržištu postoje različiti artikli koji se svi nazivaju Originalni Sweden bitter. Medjutim, treba razumeti da postoje dva eliksira, vrlo slična ali ipak različita, koja se isto zovu ali drugačije se prave i drugačije deluju – to su Mali i Veliki Šveden biter.
Najveću zaslugu za njihovu popularnost ima austrijska travarka i naturopata Marija Treben koja je koristila verziju tonika poznatu kao Mali Šveden biter i sa njim je lečila, jer je i tada i sada bilo jako teško doći do svih skupih sastojaka za Veliki Šveden biter.
Šveden biter ili Švedska grančica je spoj tinkture lekovitog bilja i terijaka, antičkog leka u vidu smole. U savremeno doba je terijak uklonjen iz eliksira, a i kada ga ima, to je neka vrlo čudna biljna verzija drevnog leka (samleveno bilje u prahu). Originalni Terijak je smola, koji inače ako je dobro napravljen ima dragocena lekovita svojstva.
Nedostatak pravog terijaka u svim verzijama Šveden bitera na koje smo nailazili i probali, kao i standardan način na koji se eliksir danas pravi, nateralo nas je na kraju krajeva da se vratimo tradiciji i sami napravimo Veliki Šveden biter po izvornoj Parcelzusovoj formuli iz srednjeg veka, nazvan Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam.
Ovo je moćan eliksir zdravlja i dugovečnosti. Pravimo Veliki eliksir za dugovečnost u malim serijama, jer je proces proizvodnje komplikovan, skup i spor za razliku od Malog Šveden bitera koji se lako pravi i svuda prodaje po niskim cenama.
Švedska grančica po spisu Stari rukopis Dr Samsta navodno leči čitavih 46 bolesti po pisanju Marije Treben. To je po njoj eliksir za dugovečnost, za imunitet, podsticanje i stimulisanje.
„Zdravlje i radna sposobnost održaće se do duboke starosti ako se triput dnevno, ujutro, u podne i uveče, pije mala kašika šveden bitera, s malo vode ili biljnog čaja“ – citat je Marija Treben iz knjige Zdravlje iz Božije apoteke.
Sastav Zlatnog Šveden bitera
Sastojci eliksira: Muskatni oraščić, Aloja, Rabarbara, Djumbir, Tamjan, Kurkuma, Lincura, Andjelika, Jasenak, glina, Šitake pečurka, Vilino sito, Šafran, Sena, prirodni Kamfor, Srčenjak, Hajdučka trava, Majkina dušica, Vranilovka, Potentila, Kantarion, Odoljen, Vino i Terijak
Šveden biter i bolesti
Eliksir dugovečnosti se može piti kod mnogih stanja ali se primenjuje i spolja u vidu obloga. Mi Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam preporučujemo svima za sledeća stanja kao:
Običan Šveden biter koji nalazite u apotekama je skraćena verzija Velikog Šveden bitera, ima jači ukus, jaču aromu i deluje energičnije na stomak. Koristi se za lečenje niza oboljenja, ali se ne može i ne preporučuje se za dugu upotrebu jer iscrpljuje organizam.
Mali Šveden biter ima jaka diuretska svojstva i tera na čišćenje creva, što dugotrajnom upotrebom izaziva posledice. Zato svaki mali Original Sweden bitter koji kupite u apoteci u uputstvu ima napisano da se nakon dve nedelje korišćenja mora napraviti pauza.
Naš prirodni preparat Veliki Golden Sweden bitter je tonik koji ne deluje tako intezivno na stomak ali koji deluje na sve unutrašnje organe i funkcioniše po starim spisima kao svojevrsni eliksir dugovečnosti – Elixir ad vitam longam.
To je moćan i živ eliksir za dug život ako ga koristite umereno i kontinuirano, i ako živite prikladno. Svega nekoliko desetina kapi dnevno je potrebno da bi on delovao. Možete po neki dan i preskočiti, osim ako niste bolesni, jer eliksir za dug život nije lek da se mora koristiti propisana doza u propisano vreme.
Šveden Biter i srce, cirkulacija i krvotok
Prva stvar koja se uočava je da Švedska grančica posle nekog vremena poboljšava cirkulaciju, posebno kapilarnu, što je dragoceno ako imate slabo srce, slabe krvne sudove i postoji opasnost od srčanog udara ili moždanog udara. Svako ko ima porodičnu sklonost ka bolestima srca trebalo bi preventivno da pije Švedsku grančicu.
Takodje, svako ko ima aterosklerozu ili je već doživeo srčani udar trebalo bi da kontinuirano pije Zlatni Šveden bitter kao preventivu. Uočeno je da eliksir postepeno menja svojstva krvi jer su kraste svetlije i glatke, izgleda da poboljšava cirkulaciju i čuva vas od ubrzanog razvoja srčanih bolesti.
Treba napomenuti da je bitno da se i redovno posti jer dug post čisti krvne sudove. Piti jednom do dva puta dnevno kafenu kašičicu eliksira sa vodom smatramo za odličnu preventivu protiv srčanih bolesti.
Šveden Biter i klimaks
Eliksir se pokazao i kao prirodni preparat za klimaks i menopauzu. Kada naidju prvi simptomi menopauze ili već par godina pre klimaksa treba početi uzimati Golden Sweden Bitter kao prirodni proizvod za PMS. Dovoljno je uzimati jednu do dve kafene kašičice dnevno sa čašom vode i to će imati fantastičan uticaj na telo žene i njen hormonalni status. Nećete ni osetiti menopauzu.
Andjelika, aloja, mumio, kurkuma, vilino sito deluju pozitivno na hormonalni status žene. Eliksir je posebno preporučljiv ženama koje imaju slabu menstruaciju jer se podstiče cirkulacija, dok sa druge strane žene koje imaju obilnu menstruaciju mogu očekivati da će im Švedska grančica pojačati krvarenja.
Veliki Šveden biter ili kako ga mi zovemo Zlatni Šveden biter – Golden Sweden bitter je tonik koji je napravljen još u doba renesanse, u srednjem veku. Formula za eliksir života i dugovečnosti pripada čuvenom lekaru Paracelzusu koji se bavio medicinom, hemijom i lekovitim biljem.
Paracelzusova formula Elixir ad vitam longam je korišćena za Golden Sweden bitter, i mi smo istraživanjem došli do saznanja koliko je njegova formula genijalna i promišljena, vekovima ispred svog vremena.
Zašto je Golden Sweden Bitter skuplji od ostalih bitera?
Prvo, Golden Sweden Bitter ima više sastojaka i to mnogo skupljih sastojaka u sebi od prosečnog Šveden bitera. Drugo, stavlja se mnogo više najskupljih sastojaka u eliksir nego što jeftiniji biteri stavljaju, pošto svi gledaju da spuste cenu proizvodu izbegavaju da stavljaju ono što stvarno košta i pomaže. I treće, nas Golden Sweden Bitter se pravi duže i kompleksnije od klasičnih bitera.
Preporučujemo i naše druge proizvode sa Golden Sweden Bitter eliksirom, posebno ako koristite eliksir spolja:
Šveden biter i dugovečnost
Eliksir je napravljen da osobe temeljno uravnotežuje, da očuva vitalnost i krepkost. Doktor Paracelzus je odlično razumeo kako ljudsko telo funkcioniše i napravio je izbalansiran i živ tonik koji treba da harmonizuje telo, um i duh. Izbor biljaka, minerala i drugih sastojaka govori da je o mnogim detaljima vodjeno računa u Paracelzusovoj formuli.
Uz to, eliksir za dugovečnost Golden Sweden bitter se pravi na poseban način, poštujući renesansnu tradiciju i metodologiju srednjovekovnih lekara kako se pravilno mešaju sastojci i balansira njihova vitalna energija.
Zlatni Švedenbiter je univerzalan preparat za imunitet i hormonalni balans. Kada je imunitet u ravnoteži, telo samo pobedjuje sve bolesti, kancer se ne razvija, hronične bolesti se ne pojavljuju i živi se dugo.
U čemu je razlika izmedju Golden Sweden Bittera i drugih bitera?
Golden Sweden Bitter se pije 3 puta manje od ostalih bitera. Običan Sweden Bitter ima u u uputstvu da se pije 3 x po supenu kašiku, dok se Golden Sweden Bitter pije 2 x po pola kafene kašičice, što govori o mnogo moćnijem delovanju našeg preparata. Zato naša bočica mnogo duže traje. Uz sve to ima prijatniji i puniji ukus.
I za razliku od svih ostalih bitera Golden Schweden bitter nije laksativ i ne boji creva. Svaki običan Šveden biter ima laksativno svojstvo i podstiče rad stolice, naš to nema. Kad koristite klasične bitere koji imaju laksativna svojstva creva vam se vremenom ulenje i uz to materije iz bitera boje creva, pa se preporučuje da se koriste samo dve nedelje a da se onda pravi pauza, dok Golden Sweden bitter može da se pije bez prestanka.
I najbitnije, naš eliksir deluje na sve sisteme tela, ne samo na stomak kao kod običnih Šveden bitera.
Šveden biter i paraziti
Zlatna Švedska grančica je prirodna terapija za parazite. Koristi se eliksir i kao prirodna antiparazitna terapija, ali se onda mora uzimati u jakoj dozi. Svi glavni sastojci eliksira su antiparazitni lekovi: Karanfilić, Šafran, Aloja, Šilajit, Lincura, Kurkuma.
Protiv parazita Sweden Bitter se uzima po sledećem protokolu: 1 supena kašika u čaši vode se izmeša i popije 15 minuta pre obroka. Tri doze se uzimaju dnevno, na svakih 6 do 7 sati se uzima jedna kašika, pred svaki obrok. Ukupno 3 kašike dnevno se uzimaju.
Antiparazitna terapija traje najmanje 3 nedelje ali ne više od mesec dana. Potrebno je nekoliko bočica popiti za uklanjanje parazita iz tela.
Istovetna terapija sa 3 supene kašike eliksira dnevno se koristi i kod malignih bolesti kao dodatak ishrani za jačanje tela.
Jedna bočica Golden Sweden bitter eliksira za dugovečnost traje oko 2 meseca ako se uzima dva puta dnevno po 30 kapi (pola kafene kašičice).
Preporučena upotreba: Preventivno: 2 puta dnevno po 25 kapi (pola kafene kašičice) sa vodom ili vinom, ujutru i uveče pre obroka. Kod zdravstvenih problema: 3 puta dnevno po 50 kapi (jedna kafena kašičica) sa vodom, pre obroka. Pre upotrebe promućkati.
Čuvanje: proizvod čuvati u originalnom pakovanju na sobnoj temperaturi (do 25°C), na suvom i tamnom mestu, van domašaja dece.
Zapremina bočice: 250 ml
----------
NARUČIVANJE ZA INOSTRANSTVO: Naš proizvod možete naručiti za većinu zemalja sveta preko ApotekaOnline web shopa na linku ovde.
„Dosis sola facit venenum“ – Samo je doza ono što čini da neka stvar nije otrov – Paracelzus
Švajcarski srednjovekovni lekar Paracelzus pravog imena Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm (nemački: Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim) rodjen je u Ajnzidelnu, u Švajcarskoj dana 11. novembar 1493 godine a preminuo je u Salcburgu, Austrija, dana 24. septembar 1541 godine u 47 godini života. Otac mu je bio cenjeni lekar i on je nasledio to interesovanje za medicinu.
Sam je sebe nazivao imenom Paracelzus, što u slobodnom prevodu znači „iznad Celzusa”.
Teofrastus Bombastus Paracelzus je imao neobičan život i stvorio je niz kontroverzi. Bio je lekar i hirurg, čak i vojni lekar, bio je znalac metalurgije ali i avanturista, hemičar i mistik koji se bavio alhemijom i okultizmom. Kao dosta mlad počeo je da radi u rudniku kao analitičar i dao je ime Cinku. U 16-oj godini je počeo da se bavi medicinom i da studira u Baselu. Nešto kasnije je počeo da putuje po svetu tražeći tajna znanja o zdravlju i bolesti kroz alhemiju i okultizam. Putovao je do Turske, Rusije, po čitavoj Evropi. Bio je doktor nauka i profesor univerziteta u Bazelu. Istraživao je delovanje minerala i lekovitog bilja na zdravlje ljudi.
Tvrdio je da se životne funkcije tela mogu svesti na hemijske procese i da se bolest može lečiti hemijskim lekovima. Dobro je razumeo koliko je bitna koncentracija neke materije u lekovima, zbog čega je postao preteča farmacije. Dao je doprinos i u opisima nekih bolesti, posebno profesionalnih bolesti kod rudara pa se smatra i prvim doktorom medicine rada.
Takodje, preteča je savremenog holističkog pokreta jer je smatrao da je dobro zdravlje posledica harmonija unutar čoveka sa okolinom, zdravlje je ravnoteža mikrokosmosa i makrokosmosa. Tako je i njegovo bavljenje alhemijom bilo koncentrisano ne da stvori zlato, nego da stvori zlatno zdravlje.
Paracelzus je ostavio malo zapisa iza sebe ali je zato stvorio genijalni recept za eliksir dugovečnosti Elixir ad vitam longam koji je kasnije postao čuven kao Golden Sweden Bitter.
GOLDEN SWEDEN BITTER I PARACELSUS
Golden Sweden bitter je naziv za Elixir ad vitam longam (Eliksir dugovečnosti) koji je poznat još i kao Švedska gorčica, odnosno Švedska grančica, Švedski tonik, Šveden biter (Švedska gorčina). Formulu je kao što smo napisali osmislio švajcarski lekar Teofrastus Bombastus Paracelzus (1493-1541).
Originalna formula za Sweden Bitter iz Velikom Manuskripta, takozvani Veliki Sweden Bitter, stvorena je još u 16-om veku i napravio ju je gore pomenuti Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim, poznatiji kao Parecelzus. Po toj formuli najvažniji sastojak je antički lek Terijak i esencija iz biljaka i minerala koja leči se dobija iz vina a ne rakije.
U delu „Volumen Paramirium“ Paracelzus iznosi svoju “nauku o sferama”, u kojima traži razloge patoloških promena i bolesti. Smatrao je da posebne sfere svojim uticajem na čoveka dovode do pojave pojedinih bolesti. Takvih sfera ili, kako ih Paracelzus naziva, entia ima pet: ens astrorum (kosmički uticaji koji zavise od klime i zemlje), ens veneni (otrovna supstanca u krvi koja dovodi do bolesti), ens naturale (prirodni nedostaci), ens spirituale (psihički nedostaci) i ens deale (bolest koju je poslalo proviđenje; božanski uticaj).
Zato su njegovi preparati imali zadatak da harmonizuju sfere i čoveka. Stoga je on u lekovitim biljkama i mineralima tražio suštinu koja leči – Quinta essentia. Jedan od takvih proizvoda koji je pravio sa vinom je Elixir ad vitam longam – Golden Sweden bitter. Stoga smo se mi držali originalne formule Paracelzusa za eliksir dugovečnosti i po njoj napravili Golden Sweden bitter eliksir dugovečnosti sa prirodnim terijakom, vinom i šafranom.
Naš Golden Sweden Bitter ima u sebi sve one vitalne sastojke koji su bitni da bi se dobio tonik za vitalnost, dugovečnost i zdravlje: terijak, prirodni kamfor, aloja, glina, tamjan, domaće vino, retki jasenak i vilino sito, šafran i mnoge druge lekovite biljke.
Sastav Sweden bitter-a, sastojci i lekovite biljke koje ulaze u sastav Švedske grančice.
Myristica fragrans je uvek zeleno drvo, čiji areal spontanog rasprostranjenja obuhvata Molučka ostrva u Indoneziji. Koristi se kao začin (muskatni oraščič i macis), pa se gaji širom tropskog regiona (Guangdong i Yunnan u Kini, Tajvan, Indonezija, Malezija, Grenada u Karipskom arhipelagu, Kerala u Indiji, Sri Lanka i Južna Amerika).
Muskatni oraščić je seme ploda vrste M. fragrans. Nakon sakupljanja, plod se oljušti i seme osuši na najviše 45 °C, pa se nakon 4-8 nedelja seme otvori. Mrežast, mesnat pokrivač semena daje macis, dok seme daje oraščić. Nakon odvajanja, oba dela se sporo suše.
Hemijski sastav Muskatnog oraščića. Oraščić sadrži 7-16% etarskog ulja, 30-40% masnog ulja sa laurinskom, miristinskom, pentadekanskom, palmitinskom, heptadekanskom, stearinskom i oleinskom kiselinom, triterpenske saponine i fitosterole, pre svega sitosterolom i kampesterolom. Etarsko ulje čine pretežno monoterpenski ugljovodonici (80%), kao što su sabinen (39%), α-pinen (13%) i β-pinen (9%), zatim monoterpenski alkoholi (5%) kao što je 1,8-cineol, fenilpropanski derivati (10-18%) miristicin, elemicin i dr.
Delovanje i primena Muskatnog oraščića. U narodnoj medicini, interno se koristi kod dijareje i dizenterije, grčeva, nadimanja i povraćanja. Eksterno, kod reumatizma, neuralgije i oboljenja gornjih disajnih puteva. U tradicionalnoj kineskoj medicini, kod dijareje, povraćanja i digestivnih problema. U indijskoj medicini, koristi se kod glavobolje, slabovidosti, nesanice, groznice, malarije, kolere, impotencije i opšte slabosti.
Kontraindikacije Muskatnog oraščića. Primena je kontraindikovana kod trudnoće, dojenja i preosetljivosti na sastojke.
Neželjena delovanja Muskatnog oraščića. Prekomerno uzimanje u količini kojoj odgovara 1-3 cela oraščića, može dovesti do simptoma intoksikacije: intenzivna žeđ, mučnina, oticanje i crvenilo lica, izmena svesti – od letargije do anksioznosti i intenzivnih halucinacija.
Doziranje Muskatnog oraščića. Primenjuje se u vidu 1% infuza/dekokta, 50 do 200 ml dnevno, tečnog ekstrakta 1-2 puta dnevno, etarskog ulja 1-3 kapi interno 2-3 puta dnevno, sprašene biljne supstance 0,3-1 g ne više od 3 puta dnevno ili tinkture, 2-10 ml dnevno.
Aloe barbadensis Mill. Asphodelaceae je višegodišnja zeljasta biljka bez stabla, krupnih, sabljastih, zašiljenih, testerasto nazubljenih, sukulentnih i sočnih listova sabranih u rozetu, iz čije sredine izrasta cvetna drška koja se završava u vidu žutih ili crvenkastih cevolikih cvetova sakupljenih u grozdaste cvasti. Listovi ove vrste, kao i svih drugih vrsta koje pripadaju rodu Aloe su sukulentni i sočni; sastoje se iz parenhimatoznog tkiva sačinjenog od krupnih ćelija u kojima se nalazi gusta, viskozna tečnost (gel) i spoljašnjeg, zelenog dela, u kom se nalazi izvesna količina narandžasto obojenog mlečnog soka (aloj).
Aloe vera gel se tradicionalno upotrebljava još od antičkih vremena, uglavnom u lečenju inflamatornih procesa na koži. Istraživanja mogućnosti primene Aloe vera gela su intenzivirana tokom XX veka, pa su potvrđena brojna dejstva, među kojima su najznačajnija: adstringento, hemostatičko, antiulcerozno, antidijabetičko, antiseptičko, antibakterijsko, antiinflamatorno, antioksidantno i imunomodulatorno.
Koristi se u lečenju gastrointestinalnih poremećaja, oboljenja kože, zatvora, radijacijske bolesti, za ubrzavanje zarastanja ozleda na koži, opekotina. Međutim, još uvek nema dovoljno podataka o terapijskim mogućnostima aloe vera gela nakon oralne primene, jer nedostaju dokazi o postizanju konzistentnih terapijskih efekata. U SAD, Australiji, Japanu i Južnoj Koreji, aloe vera gel ima status dodatka ishrani. Najširu primenu nalazi u kozmetičkoj industriji, u formulaciji kozmetičkih sredstava za negu kože.
Primena proizvoda na bazi aloe vera gela je kontraindikovana kod preosetljivosti. Opisani su slučajevi kožnih reakcija nakon topikalne primene.
Dozni režim nije definisan..
Aloj i njegovi preparati pripadaju farmakoterapijskoj grupi kontaktnih laksantnih sredstava (ATC: A 06 AB). Laksantni efekat potiče od specifičnog delovanja derivata 1,8-dihidroksiantracena. Prema odgovarajućim dokumentima Evropske agencije za lekove, ova supstanca i njeni preparati spadaju u grupu biljnih lekova sa dobro dokumentovanom primenom („well-established use“) i namenjeni su pripremi standardizovanih tečnih ili čvrstih ekstrakata za oralnu upotrebu.
Po unošenju u digestivni trakt, sastojci bivaju konvertovani od strane bakterijske flore debelog creva u aktivne metabolite, uglavnom derivate antrona. Opisana su dva odvojena mehanizma delovanja, koji se istovremeno odvijaju:
Do defekacije dolazi nakon 6-12 časova, zbog vremena koje je neophodno da se izvrši metabolička promena prekursora do aktivnih metabolita, kao i vremena potrebnog za transport aktivnih metabolita to kolona.
Maksimalna dnevna doza hidroksiantracenskih derivata je 30 mg, odnosno ekvivalentna doza preparata droge. Korektno doziranje podrazumeva primenu najmanje pojedinačne doze kojom se ostvaruje laksantni efekat, sa stolicom meke konzistencije, bez osećaja diskomfora kod korisnika. Obično se primenjuju jednom dnevno, uveče. Obično je dovoljno uzeti preparat droge dva do tri puta nedeljno. Primena koja traje duže od 1-2 nedelje, zahteva nadzor lekara.
Primena droga sa derivatima antracena i odgovarajućih preparata kontraindikovana je kod preosetljivosti na aktivne supstance, slučajeva intestinalne opstrukcije i stenoze, atonije, apendicitisa, inflamatornih oboljenja debelog creva (Kronova bolest, ulcerativni kolitis), abdominalnog bola nepoznate etiologije, dehidratacije i dece mlađe od 12 godina.
Neophodno je konsultovanje sa lekarom kod pacijenata na terapiji kardiotoničnim heterozidima, antiaritmicima, diureticima, kortikosteroidima, ili onih koji uzimaju preparate slatkog korena (Liquiritiae radix). Laksantne droge ne bi trebalo da se uzimaju u slučajevima nedijagnostikovanih, akutnih ili perzistentnih gastrointestinalnih smetnji (abdominalni bol, mučnina i povraćanje), jer ovi simptomi mogu biti znaci postojeće crevne opstrukcije ili ileusa. Dugotrajna upotreba laksantnih sredstava treba da se izbegava, jer može dovesti do poremećaja prirodnog refleksa defekacije i stvaranja svojevrsne zavisnosti o laksantnom sredstvu. Upotreba kontaktnih (nadražajnih) laksantnih sredstava se preporučuje tek u slučajevima kada zapreminski laksansi ne daju zadovoljavajuće rezultate. Pacijenti sa poremećajima funkcije bubrega treba da budu svesni mogućnosti nastanka disbalansa elektrolita.
Hipokalemija, kao rezultat dugotrajne upotrebe, ili pogrešne upotrebe, može da potencira delovanje kardiotoničnih heterozida, kao i da stupi u interakciju sa antiaritmicima (npr. hinidin) koji indukuju reverziju sinusoidalnog ritma. Istovremena primena sa drugim lekovitim proizvodima koji mogu da indukuju hipokalemiju (diuretici, kortikosteroidi, preparati droge Liquiritiae radix) mogu da povećaju disbalans elektrolita.
Primena tokom trudnoće i laktacije se ne preporučuje, mada nema izveštaja o teratogenom delovanju na fetus, ukoliko se ove droge i njihovi preparati primenjuju na preporučen način. Međutim, zbog postojanja eksperimentalnih podataka o genotoksičnom delovanju pojedinih antranoida, upotreba tokom trudnoće se ne može preporučiti. Zbog mogućnosti ekskrecije male količine aktivnih metabolita antranoida putem majčinog mleka, primena droge i njenih preparata tokom dojenja se ne preporučuje.
Drogu čini osušen koren rabarbare, Rheum palmatum L., Polygonaceae.
Rabarbara je višegodišnja zeljasta biljka snažno razvijenog korena, koja je nativna za regione zapadne Kine, severnog Tibeta i Mongolske visoravni. Zbog svojih cenjenih medicinskih svojstava, gaji se širom sveta, pa i u Evropi.
Hemijski sastav Rabarbare. Sadrži derivate antracena (3-12%), pre svega 1- ili 8-O-glukozide aglikona reum-emodina, aloe-emodina, rein, hrizofanol, fiscion (zajedno, 60-80%), 8,8′-diglukozide diantrona (10-25%), tanine (derivate galne kiseline), flavonoide, naftohidrohinonske glikozide i sl.
Delovanje i primena Rabarbare. Ispoljava najpre laksantni efekat, zasnovan na hidragognim i antiapsorptivnim svojstvima antranoida. Ovaj efekat dovodi do povećanja volumena intestinalnog sadržaja, koji rezultira povećanjem pritiska i stimulisanjem crevne peristaltike.
Doziranje Rabarbare. Kao laksans, primenjuje se u dozi od 1 do 2 g biljne supstance. Kao adstringens i stomahik, u dozi od 0,1 do 0,2 g. Dozi od 1,2-4,8 g biljne supstance odgovara količina od 30-120 mg derivata hidroksiantracena dnevno, računato kao rein.
Drogu čini osušeni, ceo ili isečen na komade, rizom đumbira (Zingiber officinale Roscoe, Zingiberaceae), oguljen ili delimično oguljen (pluta skinuta samo sa ravnih površina).
Hemijski sastav Đumbira. Sadrži etarsko ulje (2,5-3,0%; glavni sastojci su vrlo varijabilni, u zavisnosti od zemlje porekla. Uglavnom, to su (-)-zingiberen i ar-kurkumen, odnosno β-bisabolen i ar-kurkumen; neral i geranial; D-kamfor, β-felandren, geranial, neral i linalol; (E)-α-farnezen; ili zingiberol (smesa cis- i trans-β-eudezmola)), aril-alkani, gingeroli: (6)-gingerol (supstanca ljutog ukusa), (8)-gingerol i (10)-gingerol, šogaoli: (6)-šogaol (supstanca ljutog ukusa), (8)-šogaol i (10)-šogaol (artefakti nastali iz gingerola tokom skladištenja), gingerdioli, diaril-heptanoidi: između ostalih, gingerenon A i B, skrob (50%).
Delovanje i primena Đumbira. Sastojci izolovani iz rizoma đumbira su proučavani u brojnim in vitro i in vivo studijama na životinjama, gde su pokazale pozitivno inotropno, antitrombotičko i antioksidantno delovanje. U drugim studijama, dokazano je njihovo antimigrenozno i antilipidemijsko delovanje. Sastojci ove droge pojačavaju izlučivanje salive, digestivnih sokova i žuči. Pored toga, rizom đumbira ispoljava antiemetički efekat. Pretpostavlja se da su gingeroli i šogaoli odgovorni za antiemetičko delovanje droge i odgovarajućih preparata. Antiemetičko delovanje, po svemu sudeći, nije posledica odgovora nistagmusa ili vestibularne stimulacije, već posledica lokalnog dejstva u gastrointestinalnom traktu. Kod ljudi, rizom đumbira povećava tonus i peristaltiku creva.
Droga Zingiberis rhizoma oficinalna je prema EP 6.0. Prema preporukama Komisije E, primena rizoma đumbira opravdana je kod gubitka apetita, bolesti putovanja i dispepsije. U narodnoj medicini, rizom đumbira se koristi kao karminativ, ekspektorant i adstringentno sredstvo. U tradicionalnoj kineskoj medicini, rizom đumbira se koristi u lečenju prehlada, nauzeje i povraćanja. U tradicionalnoj indijskoj medicini, pored navedenih indikacija, rizom đumbira se koristi i u ublažavanju anoreksije i faringitisa. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), razlikuju se dobro utemeljena i tradicionalna primena preparata na bazi rizoma đumbira. Dobro utemeljena primena podrazumeva uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u prevenciji mučnine i povraćanja kod kinetoza. Tradicionalna primena, pored prevencije mučnine i povraćanja kod kinetoza, podrazumeva i uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u simptomatskom lečenju blagih, spazmodičkih poremećaja u funkcionisanju digestivnog trakta, uključujući nadimanje i dispepsiju.
Ograničenja primene Đumbira. Zbog holagognog efekta, koren đumbira ne bi trebalo da uzimaju pacijenti sa kamenom u žučnoj kesi, osim ako to ne odobri lekar. Ustanovljeno je da koren đumbira inhibira sintezu tromboksana; stoga bi pacijenti sa poremećajima koagulacije krvi, ili oni koji su na terapiji antikoagulansima, trebalo da izbegavaju njegovu upotrebu.
Neželjena dejstva i rizici po zdravlje pacijenta koji proističu iz pravilne primene naznačenih terapijskih doza – nisu poznati. Postoji teorijska mogućnost razvoja reakcija hipersenzitivnosti, odnosno dermatitisa kod preosetljivih osoba, nakon uzimanja korena đumbira. Poseban oprez se nalaže kod trudnica.
Doziranje Đumbira. Ukoliko nije drugačije propisano, doza je 2 – 4 g dnevno (PDR). Prema WHO, odrasli i deca starija od 6 godina uzimaju 500 mg, 2 – 4 puta dnevno u ublažavanju simptoma kinetoze; kod dispepsije 2 – 4 g dnevno, kao prašak ili u vidu ekstrakta. Prema EMA (dobro utemeljena primena), osobe starije od 18 godina uzimaju 1 – 2 g biljne supstance 1 sat pre putovanja, pri čemu se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina ne preporučuje. Tradicionalna primena kod kinetoze podrazumeva uzimanje 750 mg biljne supstance pola sata pre putovanja (odrasli), 250 – 500 mg pola sata pre putovanja (deca između 6 i 12 godina), ne duže od 5 dana. Primena kod dece mlađe od 6 godina se ne preporučuje. Kod dispepsije i nadimanja, odrasli uzimaju 180 mg biljne supstance 3 puta dnevno, po potrebi, ne duže od 2 sedmice. Farmakopeja NR Kine: do 9 g.
Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.
Hemijski sastav Kantariona. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.
Primena Kantariona. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.
Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3). Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.
U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.
Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I (usitnjena biljna supstanca, za pripremu čajnog napitka).
Kontraindikacije Kantariona. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke.
Interakcije Kantariona sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Ukoliko se proizvod na bazi herbe kantariona uzima na propisan način (što će obezbediti dnevni unos hiperforina <1 mg) i ne duže od 1-2 sedmice, ne očekuju se klinički relevantne interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Neophodne su konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.
Neželjena delovanja Kantariona. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir.
Ograničenja primene Kantariona. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.
Doziranje Kantariona. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.
Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg. Specifično, za indikaciju 3 (gastrointestinalni diskomfor), dnevna doza usitnjene biljne supstance je 4 g.
Pod pojmom “tamjan”, najčešće se podrazumeva oleogumirezina Gummi Boswellii (Olibanum), čiji biološki izvor može biti čak 24 biljne vrste (od 25) koje pripadaju rodu Boswellia. Predstavnici ovog roda su rasprostranjeni u prostoru između tropskih regiona Afrike, do sušnih šuma Pandžaba i Zapadnog Bengala u poluostrvskom delu Indije.
Najčešće se dobijena zasecanjem i ozleđivanjem kore stabla vrste Boswellia serrata Roxb. ex Colebr. (Burseraceae). Ova biljna vrsta je nativna u Indiji. Važan izvor je i vrsta B. sacra Flueck. (B. carteri Birdw.), koja je rasprostranjena na Bliskom Istoku, Arabijskom poluostrvu i rogu Afrike (Etiopija, Somalija).
Hemijski sastav Tamjana. Sadrži 5–9% etarskog ulja sa α-tujenom (50–61%), sabinenom (5%), α-pinenom (8%) i α-felandrenom (2%) kao najznačajnijim sastojcima. Glavni triterpenoidni sastojci, na kojima se i temelji aktivnost, jesu bosvelinske kiseline (više od 12 jedinjenja), među kojima su najznačajnije 11-okso-β-bosvelinska kiselina, 3-O-acetil-11-okso-β-bosvelinska kiselina, α-bosvelinska kiselina, β-bosvelinska kiselina, 3-O-acetil-α-boswelinska kiselina i 3-O-acetil-β-bosvelinska kiselina.
Primena Tamjana. B. sacra i B. serrata su upotrebljavane u kozmetičke svrhe još od antičkih vremena. Ibn Sina (Avicena, 980-1037 n.e.) je preporučivao upotrebu tamjana kod dizenterije, groznice, tumora, ulkusa i povraćanja. Sa srednjeg Istoka potiču i informacije o primeni tamjana u jačanju zuba, kao diuretika i purgativa, za poboljšanje pamćenja i za ublažavanje emocionalnih i psiholoških problema. U Indiji, različiti delovi B. serrata su korišćeni u Ajurveda i Unani medicinskim sistemima kod astme, za “čišćenje krvi”, protiv različitih oboljenja pluća, protiv dizenterije, reumatizma i oboljenja kože, groznice, konjunktivitisa, spermatoreje, bola i bolesti sluzokože usta. B. sacra je u Indiji korišćena u lečenju nervnih poremećaja i reumatizma.
U tradicionalnoj kineskoj medicini, B. sacra se koristi interno za jačanje cirkulacije krvi, opuštanje mišića, ublažavanje tegoba kod poremećaja mesečnog ciklusa i protiv bola. Pod nazivom ru xiang koristi se i eksterno, kod lezija (za smanjenje otoka), protiv bolova i za ubrzanje zarastanja rana.
U različitim afričkim državama, tamjan se koristi kao tonik, diuretik, lek protiv sifilisa i bilharzije (šizostomijaza), oboljenja izazvanog parazitskim crvima. Tamjan se koristi eksterno u aromaterapiji protiv astme, bronhitisa, kašlja, laringitisa, zapaljenja sluzokože disajnih puteva, gripa, ali i stanja vezanih za stres, anksioznosti, nervne tenzije i bolne menstruacije.
U SAD, juna 2010. godine su izdate monografije standarda kvaliteta za oleogumirezinu i ekstrakt B. serrata. Takođe, u decembru iste godine, tamjan postaje oficinalan prema Drugom suplementu Farmakopeji SAD 33. izdanje – Nacionalne magistralne formule 28. izdanje (2nd Supplement to the United States Pharmacopeia 33rd Revision – National Formulary 28th edition). Etarsko ulje tamjana, dobijeno destilacijom oleogumirezine B. carteri i drugih vrsta roda Boswellia, prepoznato je kao aditiv i dozvoljeno za direktno dodavanje hrani.
Savremena, klinička primena podrazumeva upotrebu različitih preparata u lečenju artritisa, bronhijalne astme, Kronove bolesti i ulcerativnog kolitisa.
Kontraindikacije Tamjana. Preosetljivost.
Ograničenja primene Tamjana. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.
Neželjena delovanja Tamjana. Blaži gastrointestinalni poremećaji.
Doziranje Tamjana. Sirova oleogumirezina: 1-3 g dnevno. Ekstrakt: 300-350 mg tri puta dnevno.
Drogu čini osušen nadzemni deo samonikle majčine dušice, Thymus serpyllum L. (Lamiaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke.
Hemijski sastav Majčine dušice. Sadrži etarsko ulje (0,2-0,6%) sa karvakrolom, borneolom, izobutil-acetatom, kariofilenom, 1,8-cineolom, citralom, citronelalom, citronelolom, p-cimenom, geraniolom, geranil-acetatom, linalolom, linalil-acetatom, α-pinenom, γ-terpinenom, α-terpineolom, terpinil-acetatom i timolom kao osnovnim komponentama, u zavisnosti od pripadnosti određenoj hemijskoj rasi (identifikovano je preko 20 hemotipova ove vrste). Pored etarskog ulja, herba majčine dušice sadrži flavonoide; između ostalih skutelarenin-7-O-glukozid-4-O-ramnozid, kao i derifate kafene kiseline (rozmarinska kiselina, preko 2%).
Delovanje i primena Majčine dušice. Prema preporukama Komisije E, primena preparata herbe majčine dušice opravdana je kod kašlja i bronhitisa. U tradicionalnoj medicini, koristi se interno kod zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva, kod poremećaja funkcije bubrega i mokraćne bešike, i kao karminativ, stomahik i ekspektorans. Eksterno, koristi se za spravljanje kupke kod oboljenja respiratornog trakta ili reumatskih poremećaja.
Kontraindikacije Majčine dušice, interakcije sa lekovima i neželjena delovanja nisu poznati.
Doziranje Majčine dušice. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečna dnevna doza droge je 4-6 g, ili odgovarajuća količina preparata droge.
Isiot, Curcuma zedoaria (Zingiberaceae) je višegodišnja zeljasta biljka, nativna za region severoistične Indije; takođe, uspeva na Molučkim ostrvima, Filipinima i Novoj Gvineji. Kao začin i u medicini koristi se osušen rizom, isečen poprečno na kriške, ili uzdužno, na četvrtine.
Hemijski sastav Isiota. Sadrži etarsko ulje (1,0-1,5%) sa zingiberenom, 1,8-cineolom, D-kamforom, D-kamfenom, D-borneolom i α-pinenom kao najzastupljenijim komponentama. Etarsko ulje takođe sadrži kurkumol, zederon, kurkumeneol, kurkulon, foranodienon i izofuranodienon. Pored etarskog ulja, važan sastojak isiota su kurkuminoidi: kurkumin, demetoksikurkumin i bisdemetoksikurkumin. Rizom isiota sadrži oko 50% skroba sitnog zrna, tanine i sluz.
Primena Isiota. U indijskim sistemima lečenja, koristi se protiv gubitka apetita, tuberkuloze, ozleda, leukodermije, groznice, bronhitisa i astme. Nalazi primenu kao stomahik i karminativ, protiv crevnih grčeva. U narodnoj medicini, koristi se kao lek protiv oboljenja nervnog sistema.
U testovima na životinjama, preparati rizoma isiota ispoljili su holeretičko, antacidno, antidijaroičko i spazmolitičko delovanje. Etanolni ekstrakt (glavni sastojak etil-p-metoksicinamat) ispoljava fungicidno delovanje.
Kontraindikacije Isiota. Preosetljivost.
Ograničenja primene Isiota. Ne preporučuje se primena tokom trudnoće.
Neželjena delovanja Isiota . Nisu opisana.
Doziranje Isiota. Najčešće se koristi u vidu infuza, koji se priprema prelivanjem 1-1,5 g usitnjene ili sprašene biljne supstance ključalom vodom. Pije se uz obrok, po jedna šolja, kao aromatično gorko sredstvo.
Drogu Gentianae radix čini osušeni koren lincure (Gentiana lutea L., Gentianaceae).
Hemijski sastav Lincure. Glavni sastojci su gorki monoterpeni sekoiridoidnog tipa, kao što su genciopikrozid (genciopikrin; 2–8%, ponekad čak do 10%), svercijamarin, sverozid (0,05–0,08%) i njegov acilglukozid amarogentin (0,03–0,08%), koji je najgorča supstanca od svih pomenutih. Od drugih sastojaka, treba pomenuti ksantone (do 0,1%) kao što su gentizin i izogentizin, gencijanozu (2,5–8,0%) i genciozid, alkaloid gencijanin (artefakt, koji nastaje tokom sušenja i obrade droge), kao i etarsko ulje u tragovima.
Primena Lincure. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao karminativ, depurativ, emenagog, febrifug, trankilizer i gorki tonik. Ponegde, u terapiji dijabetesa i dismenoreje. U zvaničnoj medicini, nalazi primenu kao gorki tonik i stimulator apetita, kao i u lečenju poremećaja rada digestivnih organa, kao što su nadimanje i meteorizam.
Ograničenja primene Lincure. Zbog potencijalnog mutagenog delovanja, primena korena lincure je kontraindikovana kod trudnoće i dojenja, kao i kod dece mlađe od 12 godina. Primena korena lincure i odgovarajućih preparata ove droge kontraindikovana je god gastričkog ili duodenalnog ulkusa, povišenog krvnog pritiska i hiperaciditeta.
Interakcije Lincure sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Nisu poznate.
Neželjena delovanja Lincure. U retkim slučajevima, moguća je glavobolja. U slučajevima predoziranja, mogući su mučnina i povraćanje.
Doziranje Lincure. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečnom dnevnom dozom se smatra 0,1–2 g korena i rizoma lincure u obliku infuza, dekokta ili macerata, do tri puta dnevno; tinktura (1:5, etanol 45–70 % v/v) 1 ml 3 puta dnevno. Za podsticanje apetita, primenjuje se jedna doza preparata korena lincure do 1 h pre obroka. U slučajevima dispepsije, jedna doza nakon obroka.
Rod Angelica, familija Apiaceae (ranije Umbelliferae) obuhvata više od 40 vrsta, od kojih se A. archangelica (syn. A. officinalis Moench; Archangelica officinalis (Moench) Hoffm.) zvanično koristi kao lekovita ili začinska biljka, pa se gaji u državama sa hladnijom klimom, na vlažnim staništima. Srazmerno retko se nalazi kao divlja. Anđelika je jedna od najrasprostranjenijih začinskih i lekovitih biljaka severnih krajeva. Veći proizvođači u Evropi su skandinavske zemlje, Nemačka, Holandija, Francuska, Češka, Slovačka, Rusija i Švajcarska. Kod nas se mestimično gaji, u Banatu. Jestiva je, pa se plod, listovi, lisne drške i koren koriste kao dodaci hrani ili povrće, odnosno za upotrebu u vidu čajnih napitaka ili alkoholnih pića.
Hemijski sastav Anđelike. Etarsko ulje sa α- i β-felandrenom, α-pinenom i makrocikličnim laktonima (penta- i heptadekanolid) kao glavnim sastojcima. Pored toga, sadrži furanokumarine (bergapten, ksantotoksin, skopoletin, umbeliferon), derivate kafene kiseline (hlorogenska kiselina), flavonoide, fitosterole itd.
Primena Anđelike. U narodnoj medicini, koristi se kao blagi rubefacijens, protiv kašlja, neuredne menstruacije, gubitka apetita, dispepsije, gastrointestinalnih grčeva, oboljenja jetre i žučnih puteva. Prema preporukama Komisije E, nalazi primenu kao antispazmodik, holagog i digestiv kod gubitka apetita, nadimanja, peptičkog diskomfora i blagih grčeva gastrointestinalnog trakta.
Kontraindikacije Anđelike. Preosetljivost na sastojke i peptički ulkus. Primena proizvoda na bazi anđelike se ne preporučuje tokom trudnoće. Nisu poznata ograničenja primene tokom laktacije.
Neželjena delovanja Anđelike. Furanokumarini, koji su prisutni u svim organima biljke, senzibilišu kožu prema dejstvu Sunčevog zračenja. Izlaganje Suncu nakon uzimanja proizvoda na bazi anđelike može da dovede do fotodermatitisa, pa sunčanje ili izlaganje UV-zračenju treba da se izbegne, ili svede na najmanju meru.
Interakcije Anđelike sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Kumarini mogu da stupe u interakcije sa lekovima iz grupe antikoagulanasa, pa se istovremena primena ne preporučuje, pogotovo ne bez znanja, odobrenja ili nadzora lekara.
Doziranje Anđelike. Uobičajeno se primenjuje pojedinačna doza od 1,5 g za pripremu čajnog napitka, pri čemu maksimalna dnevna doza iznosi oko 4,5 g.
Jasenak, Dictamnus albus L. (Rutaceae) je višegodišnja zeljasta biljka, nativna za regione centralne i južne Evrope i delove Azije. Kao ukrasna, gaji se širom sveta. U medicini, najčešće se koristi koren.
Hemijski sastav Jasenka. Sadrži etarsko ulje sa derivatima fraksinelona kao glavnim sastojcima; takođe timol metiletar, β-pinen, pregeijeren i geijeren. Od ostalih sastojaka, sadrži furohinolinske alkaloide, limonoide itd.
Delovanje i primena Jasenka. U kineskoj medicini, koren jasenka se koristi kod žutice, upala kože, reumatskih oboljenja, groznice, materičnih krvavljenja, kao sedativ, tonik i sl. Takođe, spolja, u lečenju ekcema, impetiga i šugavosti. U indijskoj medicini, koren jasenka se koristi kod amenoreje i kao sredstvo za uređenje mesečnog ciklusa.
Danas se smatra manje-više obsolentnim biljnim lekovitim sredstvom.
Kontraindikacije, neželjena delovanja, ograničenja primene Jasenka. Nisu definisani. Ukoliko se primenjuje na propisan način, rizici po zdravlje nisu poznati.
Doziranje Jasenka. Za pripremu čajnog napitka (infuza), prelije se 1 supena kašika usitnjene biljne supstance sa 2 čaše vrele vode. Pripremljeni napitak se pije tokom dana.
Drogu Millefolii herba čini osušeni vršni deo hajdučke trave (Achillea millefolium L., Asteraceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Ova biljna vrsta se smatra nativnom u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, a rasprostranjena je širom umerenog klimatskog pojasa u svetu, jer se i gaji.
Hemijski sastav Hajdučke trave. Sadrži 0,2–1,0% etarskog ulja. Budući da se radi o hemijski polimorfnoj zbirnoj biljnoj vrsti, hemijski sastav etarskog ulja zavisi od ploidnosti (broja hromozoma). Diploidne i tetraploidne biljke sadrže proazulenske seskviterpene, koji se nakon izlaganja povišenoj temperaturi transformišu u obojene azulene; između ostalog, hamazulen (do 25% etarskog ulja) i ahilicin. Drugi osnovni sastojci etarskog ulja diploidnih i tetraploidnih biljaka su α-pinen (23%), β-pinen (5%) i kariofilen (10–22%). Heksaploidne biljke ne sadrže proazulenske seskviterpene, a sadrže približno 50% mono- i seskviterpena, od kojih su mnogi oksidovani. U etarskom ulju ovih biljaka prisutni su i kamfor (18%), sabinen (12%), 1,8-cineol (10%) i α-pinene (9%). Oktaploidne biljke sadrže oko 80% oksidovanih monoterpena, sa linalolom kao glavnim sastojkom. Što se drugih sastojaka tiče, u drogi su prisutni flavonoidi, kumarini i tanini.
Delovanje i primena Hajdučke trave. Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik. Eksterno, za lečenje hemoroida, hematoma i opekotina, ili u lečenju zapaljenja kože, ozleda kože i menstrualnih poremećaja.
Prema EMA, herba hajdučke trave se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2), blagih grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) ili spolja, u lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4).
U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sok ceđen iz sveže herbe (DER: 1:0,6-0,9), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 25% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45% V/V), e) tinktura (1:5, etanol 31,5% V/V).
Kontraindikacije Hajdučke trave. Primena proizvoda na bazi herbe hajdučke trave je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na hajdučku travu i druge biljke iz familije Asteraceae (kamilica, ambrozija).
Ograničenja primene Hajdučke trave. Ne preporučuje se osobama sa gastričnim i duodenalnim ulkusom, osobama sa okluzijom žučnih puteva ili oboljenjima žučne kesice, trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.
Neželjena delovanja Hajdučke trave. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Moguće su alergijske reakcije slabijeg intenziteta, koje se manifestuju kao osip. Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima nisu opisane.
Doziranje Hajdučke trave. Prema EMA, u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2), koriste se a) Biljni čaj: 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 3-4 puta dnevno između obroka (6-16 g). b) Ceđeni sok: 5-10 ml 2-3 puta dnevno. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml 3 puta dnevno. d) Tinktura (etanol 45% V/V): 2-4 ml 3 puta dnevno. e) Tinktura (etanol 31,5% V/V): 4,3 ml (= 4,2 g) 4 puta dnevno.
Za indikaciju “gubitak apetita”, naznačiti da se tečni preparat uzima 30 minuta pre obroka.
Kod grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) koristi se a) Biljni čaj: 1-2 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 2-3 puta dnevno (2-6 g).
U lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4), koristi se a) 3,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza namenjenog kutanoj primeni, 2-3 puta dnevno.
Drogu Origani herba čini ceo ili usitnjen nadzemni deo vranilove trave (Origanum vulgare L., Lamiaceae), sakupljeni tokom cvetanja biljke. Prema Evropskoj farmakopeji, biološki izvor ove droge su još i vrste Origanum onites L., Origanum vulgare L. subsp. hirtum (Link) ili smesa nadzemnih delova obe vrste.
Hemijski sastav Vranilove trave. Sadrži 0,15–1,2% etarskog ulja sa karvakrolom (40–70%), γ−terpinenom (8–10%), p-cimenom (2,8–10%), α-pinenom, mircenom, timolom, α-terpinenom, estragolom, eugenolom i (E)-β-ocimenom kao osnovnim sastojcima. Pored etarskog ulja, droga sadrži flavonoide (naringin, luteolin-7-glukozid, diosmetin-7-glukozid i apigenin-7-glukozid), rozmarinsku kiselinu (približno 5%), fenolske estre i tanine.
Delovanje i primena Vranilove trave. U tradicionalnoj medicini, Origani herba se upotrebljava u lečenju kašlja, prehlade, upale bronhijalne sluzokože, kao ekspektorans i dijaforetik. Takođe, kod nadimanja, za podsticanje lučenja žuči, za poboljšanje apetita i varenja hrane, i kao spazmolitičko sredstvo. Nema podataka o dobro dokumentovanoj upotrebi ove droge. Međutim, farmakološkim ispitivanjima, potvrđeno je antivirusno, antimikrobno, insekticidno, antiinflamatorno, antioksidantno, hipoglikemijsko i antimutageno delovanje ekstrakata herbe vranilove trave.
Kontraindikacije Vranilove trave. Primena droge Origani herba kontraindikovana je kod preosetljivih osoba. Ukoliko se pojave simptomi alergijskih reakcija (osip, pruritus, urtikarija, otok), primenu droge i preparata na bazi ove droge treba prekinuti.
Ograničenja primene Vranilove trave. Primena droge tokom trudnoće i laktacije se ne preporučuje.
Doziranje Vranilove trave. Ukoliko nije drugačije propisano, preporučena dnevna doza je 30 g, ili odgovarajuća doza preparata.
Jermenska crvena glina (Bolus armenicus) je vrsta gline, crvene boje, poreklom iz Jermenije. Njena crvena boja potiče od oksida gvožđa. Takođe, sadrži silikate aluminijuma i magnezijuma.
Istorijski gledano, korišćena je kao adstringens i često prepisivana protiv dijareje, dizenterije, krvavljenja itd. Eksterno, korišćena je u ortopediji, za izradu obloga kod dislokacije zglobova. Čest je sastojak dijetetskih proizvoda tipa švedskih gorčica.
Plodonosno telo ove gljive je bubrežastog do okruglog oblika, sa kratkom drškom, smeđe sa gornje a beličasto sa donje strane. Samonikla, ova gljiva u grozdovima raste na oborenim deblima velikog broja listopadnih drvenastih vrsta rodova Castanopsis, Quercus, Castanea, Fagus, Acer, Liquidambar, Populus, Diospyros, Alnus, Carpinus i Morus u šumskim područjima jugoistočne Azije sa toplom i vlažnom klimom. Mnoge od šuma pomenutih vrsta drveća se i sade radi uzgajanja ove gljive. Areal spontanog rasprostranjenja ove gljive obuhvata teritorije Kine, Japana, Koreje, Vijetnama, Tajlanda, Burme, severnog Bornea, Filipina i Papua Nove Gvineje, a gaji se širom sveta, pa i u Srbiji.
Zahvaljujući izuzetnim hranljivim i lekovitim vredostima, šiitake zauzima visoko drugo mesto na listi 5 vrsta gljiva koje se u velikim količinama gaje širom sveta (iza šampinjona), sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 2 miliona tona. Za potrebe tržišta, pretežno se gaji.
Hemijski sastav Šiitake gljive. Šiitake je jestiva gljiva, egzotične arome, i ima izuzetnu nutritivnu vrednost u poređenju sa drugim namirnicama. Pored vode (88–92%), sadrži još 58–60% ugljenih hidrata, 20–23% proteina (sa 80–87% svarljivosti), 9–10% nesvarljivih vlakana, 3–4% lipida i 4–5% mineralnih materija. Ova gljiva je dobar nutritivni izvor vitamina, naročito provitamina D2 (ergosterol) i vitamina B-kompleksa (B1 – tiamin, B2 – riboflavin, B12 – nijacin i pantotenska kiselina). Sadrži čitav niz različitih bioaktivnih molekula, uključujući polisaharide, heteroglukane, heterogalaktane, heteromanane, ksiloglukane, poliuronide, glikoproteine, imunomodulatorne proteine, organske kiseline (jabučna, fumarna, α-ketoglutarna, oksalna, mlečna, sirćetna, mravlja i glikolna), dijetna vlakna, različita niskomolekularna jedinjenja, kao i jedinjenja Fe, Mn, K, Ca, Mg, Cd, Cu, P i Zn.
Upotreba Šiitake u tradicionalnoj i savremenoj medicini. Gljiva šiitake već milenijumima predstavlja namirnicu koja u kuhinji dalekoistočnih naroda ima važnu ulogu. Tehnologijom njene kultivacije ovladalo se već tokom X veka naše ere u Kini. Međutim, bez obzira na ovu činjenicu, šiitake gljiva je pažnju naučne javnosti privukla tek nakon Drugog svetskog rata, a naročito u poslednjih dvadesetak godina.
Prema rezultatima savremenih istraživanja, ova gljiva ispoljava čitav niz povoljnih delovanja na humani organizam, kao što su antifungalno, antivirusno, antibakterijsko, antiparazitičko, imunomodulatorno, hepatoprotektivno i antitumorsko dejstvo. Lentinan, polisaharid izolovan iz plodonosnog tela gljive šiitake, u Japanu se već koristi kao pomoćno sredstvo u terapiji karcinoma želuca i debelog creva.
Mogući mehanizmi delovanja. Mehanizmi delovanja gljive šiitake, još uvek su u velikoj meri ostali nedefinisani. Pojedini autori sugerišu da polisaharidi ove gljive (lentinan) ispoljavaju imunomodulatorni efekat, putem kojeg se može objasniti uticaj na različite faze razvoja malignog tkiva.
Kontraindikacije Šiitake. Korišćenje gljive šiitake i odgovarajućih, naročito hidrosolubilnih ekstrakata, kontraindikovano je kod osoba sa dijagnostikovanom preosetljivošću na gljive (generalno) i na sastojke gljive šiitake.
Interakcije Šiitake sa drugim lekovima. Pošto je poznato da vodeni ekstrakt gljive šiitake inhibira agregaciju trombocita, samim tim utiče i na koagulaciju krvi. Postoji mogućnost potenciranja antikoagulantnog efekta lekova iz grupe antikoagulanasa, kod pacijenata na terapiji tim lekovima. S obzirom na to da proizvodi na bazi gljive šiitake ispoljavaju imunomodulatornu aktivnost, postoji mogućnost interakcije sa imunosupresivima kod pacijenata na terapiji tim lekovima, ili kod pacijenata sa dijagnostikovanim poremećajima u funkcionisanju imunskog sistema.
Neželjena delovanja Šiitake gljive. Šiitake je jestiva i hranljiva gljiva, ali se kod pojedinaca mogu pojaviti sporedni efekti niskog intenziteta u vidu alergijskih reakcija; pre svega blagi oblici toksikodermije i dermatitisa.
Ograničenja primene Šiitake. Trudnice i mala deca ne treba da uzimaju količine ove gljive veće nego što se koriste u ishrani. Zbog uticaja na koagulaciju krvi, nalaže se oprez i kod pacijenata na terapiji antikoagulansima, uključujući i aspirin. Prekinuti upotrebu proizvoda 2 nedelje pre i 2 nedelje posle hirurškog zahvata.
Doziranje Šiitake. Prema podacima iz raspoložive literature, način primene i doziranja proizvoda na bazi gljive šiitake je vrlo šarolik: od standardizovanog ekstrakta spora ove gljive, do hranljivih supa, čajnih napitaka, sirupa, tableta, kapsula i tinktura.
Uobičajena doza osušenog plodonosnog tela ove gljive, za pripremu čaja ili hranljive supe, je 6–16 g, čemu odgovara približno 60–160 g sveže gljive, što je ujedno i količina gljive koja se po osobi tradicionalno koristi u istočnjačkoj kuhinji. U doziranim oblicima, uobičajena suplementirana doza je 100-500 mg po obliku.
Rod Carlina (Asteraceae) obuhvata više od 30 vrsta rasprostranjenih u Evropi i Aziji. Carlina acaulis L. (vilino sito) je višegodišnja zeljasta biljka koja je rasprostranjena u regionu od Španije, Italije, Balkanskog poluostrva, centralne Evrope do centralne Rusije.
U medicini, koristi se koren.
Hemijski sastav Vilinog sita. Sadrži inulin, etarsko ulje sa karlina-oksidom kao glavnim sastojkom, kao i tanine.
Delovanje i primena Vilinog sita. Interno, koren vilinog sita se koristi u narodnoj medicini kod holecistopatije, digestivne insuficijencije i grčeva u gastrointestinalnom traktu. Takođe, kod prehlade i oboljenja praćenih groznicom. Spolja, koristi se kao sredstvo za ispiranje ozleda i ulceracija na koži, ili za ispiranje usne duplje.
Doziranje Vilinog sita. Za pripremanje dekokta i infuza, kuva se 3 g usitnjene biljne supstance sa 150 ml vode 5 minuta; pije se 3 šolje dnevno (DD: 9 g). Tinktura: 20 g usitnjene biljne supstance se prelije sa 80 g 60% etanola, ostavi 10 dana i uzima u dozi od 40-50 kapi, 4-5 puta dnevno. Lekovito vino: 50 g biljne supstance se prelije sa 1 l belog vina, ostavi da stoji najmanje 12 dana i odlije; pije se jedna mala čaša pre obroka.
Drogu Centaurii herba čini osušen nadzemni deo kičice, Centaurium erythraea Rafn. s. l., uključujući C. majus (H. et L.) Zeltner i C. suffruticosum (Griseb.) Ronn. (syn.: Erythraea centaurium Persoon; C. umbellatum Gilibert; C. minus Gars.).
Hemijski sastav Kičice. Sadrži, za čitavu familiju Gentianaceae karakteristične, gorke sekoiridoidne glukozide, od čega približno 75% odlazi na svercijamarin i malu količinu genciopikrozida (genciopikrin), sverozida (gorka vrednost oko 12000) i centapikrina (gorka vrednost oko 4.000.000).
Pored gorkih sastojaka, sadrži m-hidroksibenzoil estre sverozida, deacetilcentapikrin, centaurozid (dimerni sekoiridoid), sekologanin, 6’-m-hidroksibenzoil-loganin, dihidrokornin (ciklopentanski iridoid), gencioflavozid. U sastavu kičice nalaze se i sekoiridoidni alkaloidi gencijanin i gencijanidin, 6-metoksiksantoni eustomin (1-hidroksi-3,5,6,7,8-pentametoksiksanton) i 8-demetil-eustomin, fenolske i organske kiseline (p-kumarna, o-hidroksifenilsirćetna, protokatehinska, ferula, sinapinska, vanilinska, siringinska, hidroksitereftalna i 2,5-dihidroksitereftalna), fitosteroli (β-sitosterol, stigmasterol, kampesterol i drugi), te kumarini (5-formil-2,3-dihidroizokumarin), flavoni i antocijani.
Delovanje i primena Kičice. Tradicionalno se, već vekovima, u evropskim zemljama koristi za ublažavanje digestivnih poremećaja (osećaj peptičkog diskomfora) i kod gubitka apetita. Za drogu Centaurii herba se vezuje tradicionalna primena u lečenju dijabetesa, malarije, protiv zmijskog ujeda i ozleda, kao antipiretik, tonik i sedativ. Preparati ove droge su opisani u brojnim (starim) farmakopejama evropskih zemalja, među koje se ubrajaju i jugoslovenske farmakopeje. Tokom istorije, u referentnim fitoterapijskim priručnicima opisana su i brojna druga terapijska područja primene ove droge: kao febrifuga kod napada groznice, kod dismenoreje, kao sredstva za „čišćenje krvi“ i protiv osećaja pečenja kod povišenog nivoa želudačne kiseline, kod žutice, itd.
U skorije vreme su sprovedena farmakološka ispitivanja koja su potvrdila većinu etnofarmakoloških navoda, pa se savremena primena ove droge usmerava ka dispeptičkim poremećajima u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta i gubitku apetita.
Kontraindikacije Kičice. Preosetljivost i aktivni peptički ulkus.
Posebna upozorenja Kičice. Zbog nedostataka dokaza o bezbednosti primene, ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, trudnica i dojilja. Ukoliko za 2 sedmice ne dođe do poboljšanja stanja, konsultovati lekara.
Doziranje Kičice. U pomenutom indikacionom području, primenjuju se sledeći preparati droge Centaurii herba: A) usitnjena biljna supstanca, B) sprašena biljna supstanca, C) tečni ekstrakt (1:1; etanol 25% v/v), D) tinktura (1:5; etanol 70% v/v) i E) žitki ekstrakt (1:10; voda). Ukoliko nije drugačije propisano, pomenuti preparati se primenjuju oralnim putem, u sledećim dozama (odrasli): A) usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnih napitaka – pojedinačna doza 1-4 g, do 4 puta dnevno; B) sprašena biljna supstanca – pojedinačna doza 0,25-2 g, do 3 puta dnevno; C) tečni ekstrakt – pojedinačna doza 2-4 ml, do 3 puta dnevno; D) tinktura – pojedinačna doza 1,5-5 g, do 3 puta dnevno; E) žitki ekstrakt – pojedinačna doza 0,2 g; dnevna doza 1-2 g.
Drogu Croci stigma čini osušen žig tučka cveta šafrana, Crocus sativus L. (Iridaceae). Samoniklo raste u regionu južne Evrope i jugozapadne Azije. Gaji se u oblastima istočnog Sredozemlja, Kini, Framcuskoj, Indiji i Španiji. Vrlo je cenjen začin, koji namirnicama daje karakterističnu boju i aromu.
Hemijski sastav Šafrana. Glavni sastojci su etarsko ulje (0,4–1,3%) sa α- i β-pinenom, 1,8-cineolom (eukaliptolom) i safranalom (4,5-dehidro-β-ciklocitral; nastaje hidrolizom pikrokrocina) kao osnovnim konstituensima, monoterpenski glikozid pikrokrocin (4%), grupa karotenoidnih glukozida poznatih zbirno kao krocini (2%), dimetilkrocetin i njegov aglikon krocetin, karotenoidi (likopen, α-, β- i γ-karoten), masno ulje.
Delovanje i primena Šafrana. Nema podataka o kliničkim studijama aktivnosti ove droge. U zvaničnoj medicini se koristi kao tonik i antiaterosklerotik, sedativ i emenagog. U tradicionalnoj medicini nalazi primenu u lečenju amenoreje, abdominalnog bola, digestivnih problema, kašlja, groznice, bola; takođe, kao afrodizijak, stimulans apetita, dijaforetik, kontraceptiv, spazmolitik i sedativ.
Kontraindikacije Šafrana. Droga Croci stigma može da indukuje uterine kontrakcije, pa je stoga njena primena kontraindikovana tokom trudnoće i kod oboljenja praćenih krvavljenjima.
Ograničenja primene Šafrana. Zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene, upotrebu droge i preparata droge treba ograničiti kod dece i dojilja na uzimanje onih količina koje se normalno koriste u ishrani.
Neželjena delovanja Šafrana. Uzeta u velikim količinama (5,0 g i više), droga Croci stigma može da ispolji ozbiljna neželjena delovanja: povraćanje, materično krvavljenje, krvavu dijareju, hematuriju, krvavljenje iz nosa, usana i očnih kapaka, vrtoglavicu, žutici slično obojenje kože i sluzokože, trombocitopeniju i poremećaje koagulacije krvi.
Interakcije Šafrana sa lekovima. Droga Croci stigma inhibira agregaciju krvnih pločica; stoga se nalaže oprez kod pacijenata na terapiji antikoagulansima i antitromboticima.
Doziranje Šafrana. Dozni režim nije ustanovljen.
Drogu čini osušen list aleksandrijske sene, Cassia angustifolia Vahl., Fabaceae.
Hemijski sastav Sene. Sadrži grupu srodnih heterozida derivata hidroksiantracena, među kojima su najznačajniji senozidi A i B. Takođe, male količine aloe-emodin i rein 8-glukozida, sluz, flavonoidi i derivati naftalena.
Delovanje i primena Sene. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao ekspektorans, za lečenje ozleda kože i kožnih oboljenja, dizenterije, dispepsije, groznice i hemoroida; takođe, kao karminativ. U zvaničnoj medicini, koristi se kao laksans, što ima kliničku potvrdu. Prema EMA, spada u grupu biljnih lekova sa dobro dokumentovanom primenom („well-established use“) i namenjena je pripremi standardizovanih tečnih ili čvrstih ekstrakata za oralnu upotrebu.
Ova droga i odgovarajući preparati pripadaju farmakoterapijskoj grupi kontaktnih laksantnih sredstava (ATC: A 06 AB). Laksantni efekat potiče od specifičnog delovanja derivata 1,8-dihidroksiantracena.
Ovi sastojci povećavaju motilitet kolona stimulacijom propulzivnih kontrakcija, što rezultuje ubrzavanjem intestinalne pasaže i smanjenjem apsorpcije tečnosti iz lumena debelog creva. Uz to, stimulišu aktivnu sekreciju hlorida, što uvećava udeo vode i osmotski aktivnih elektrolita u crevnom sadržaju. Heterozidi se smatraju „pro-drug“ sastojcima, koji se niti apsorbuju, niti razlažu u gornjem delu tankog creva. Do njihove degradacije dolazi u debelom crevu, kada podležu bakterijskoj transformaciji do odgovarajućih antrona, koji se smatraju aktivnim, laksantnim metabolitima.
Do defekacije dolazi nakon 6-12 časova, zbog vremena koje je neophodno da se izvrši metabolička promena prekursora do aktivnih metabolita, kao i vremena potrebnog za transport aktivnih metabolita to kolona.
Kontraindikacije Sene. Kao i druge droge sa derivatima antracena kao glavnim aktivnim sastojcima, i list sene je kontraindikovan kod preosetljivosti na aktivne supstance, kod slučajeva intestinalne opstrukcije i stenoze, atonije, apendicitisa, inflamatornih oboljenja debelog creva (Kronova bolest, ulcerativni kolitis), abdominalnog bola nepoznate etiologije, dehidratacije, kao i kod dece mlađe od 12 godina.
Posebna upozorenja za Senu. Neophodno je konsultovanje sa lekarom kod pacijenata na terapiji kardiotoničnim heterozidima, antiaritmicima, diureticima, kortikosteroidima, ili onih koji uzimaju preparate slatkog korena (Liquiritiae radix). Laksantne droge ne bi trebalo da se uzimaju u slučajevima nedijagnostikovanih, akutnih ili perzistentnih gastrointestinalnih smetnji (abdominalni bol, mučnina i povraćanje), jer ovi simptomi mogu biti znaci postojeće crevne opstrukcije ili ileusa. Dugotrajna upotreba laksantnih sredstava treba da se izbegava, jer može dovesti do poremećaja prirodnog refleksa defekacije i stvaranja svojevrsne zavisnosti o laksantnom sredstvu. Upotreba kontaktnih (nadražajnih) laksantnih sredstava se preporučuje tek u slučajevima kada zapreminski laksansi ne daju zadovoljavajuće rezultate. Pacijenti sa poremećajima funkcije bubrega treba da budu svesni mogućnosti nastanka disbalansa elektrolita.
Interakcije Sene sa drugim lekovima. Hipokalemija, kao rezultat dugotrajne upotrebe, ili pogrešne upotrebe, može da potencira delovanje kardiotoničnih heterozida, kao i da stupi u interakciju sa antiaritmicima (npr. hinidin) koji indukuju reverziju sinusoidalnog ritma. Istovremena primena sa drugim lekovitim proizvodima koji mogu da indukuju hipokalemiju (diuretici, kortikosteroidi, preparati droge Liquiritiae radix) mogu da povećaju disbalans elektrolita.
Primena Sene tokom trudnoće i laktacije. Ne preporučuje se, mada nema izveštaja o teratogenom delovanju na fetus, ukoliko se ove droge i njihovi preparati primenjuju na preporučen način. Međutim, zbog postojanja eksperimentalnih podataka o genotoksičnom delovanju pojedinih antranoida, upotreba tokom trudnoće se ne može preporučiti. Zbog mogućnosti ekskrecije male količine aktivnih metabolita antranoida putem majčinog mleka, primena droge i njenih preparata tokom dojenja se ne preporučuje.
Neželjena delovanja Sene. Opisani su slučajevi blagog digestivnog diskomfora, kao što su stomačni grčevi.
Dugotrajna upotreba i zloupotreba laksanasa mogu da, u posebno teškim slučajevima, dovedu do disbalansa elektrolita (hipokalemija, hipokalcemija), metaboličke acidoze ili alkaloze, malapsorpcije, gubitka telesne težine, albuminurije i hematurije.
Doziranje Sene. Primenjuje se najmanja pojedinačna doza kojom se ostvaruje laksantni efekat, sa stolicom meke konzistencije, bez osećaja diskomfora kod korisnika, obično 1–2 g sprašenog lista pre spavanja, ili ona doza standardizovanog ekstrakta kojoj odgovara dnevna doza od 10–30 mg senozida (računato kao senozid B).
Kamforovac je veliko, uvek zeleno drvo koje dostiže visinu i 20–30 m. Nativan je za region južne kine, Tajvana, južnog Japana, Koreje i Vijetnama, ali je naturalizovan u mnogim drugim zemljama. U medicini, koristi se kora, čijom se destilacijom pomoću vodene pare dobija etarsko ulje sa visokim sadržajem kamfora.
Hemijski sastav Kamfora. Svi organi kamforovca sadrže etarsko ulje (do 5%), koje se dobija destilacijom pomoću vodene pare. Do sada je identifikovano 6 različitih hemotipova, koje razdvaja dominantni sastojak, a to su kamfor, linalol, 1,8-cineol, nerolidol, safrol i borneol. D-kamfor se izdvaja stajanjem kao stearopten.
Delovanje i primena Kamfora. Delovanje i primena kore kamforovca su identični delovanju i primeni kamfora. Eksterno, kamfor deluje kao bronhijalni sekretolitik i hiperemik. Interno, kao respiratorni analeptik i bronhospazmolitik.
Recept je pronađen posle smrti čuvenog švedskog lekara dr Samsta (Samst), rektora medicine, sa njegovim potpisom. Dr Samst je umro u svojoj 104. godini na jahanju pošto je pao s konja. Njegovi roditelji, kao i njihovi roditelji, takođe su doživeli veoma duboku starost.
Zvuči gotovo kao bajka, pa ipak je, to što se dogodilo, istina. Teško obolela, kao mlada žena, došla sam u okolinu Lembaha (Lembach) u Milfirtlu. Bila sam izbeglica iz sudetsko-nemačke oblasti i u jednom bavarskom logoru se razbolela od trbušnog tifusa, uz koji sam dobila žuticu i zatvor stolice. Ležala sam u bolnici više od pola godine. Kada je moj muž, posredstvom drugih, mene, naše dete i naše dve majke doveo u Austriju, bila sam na veoma klimavigi nogama. Noću bi popustili bolovi koji su me razdirali kao mačem. Tada nisam mogla ni da ležim ni da sedim, ni da hodam ni da stojim, a u isto vreme sam povraćala i imala prolive praćene grčevima. Bila sam bespomoćna ruina od žene. Lekar je u tome prepoznao posledice tifusa koje često znaju da potraju godinama. Jednoga dana mi je neka nepoznata žena donela bočicu sa tamnosmeđom tečnošću intenzivnog mirisa. Od nekog je čula o mojoj bolesti i želela je da mi pomogne. Rekla je da je ovaj lek i njoj pomogao da se izleči od teške bolesti.
U prepisu „Starog rukopisa“, koji je donela sa sobom, u 46 tačaka je objašnjeno da ove kapi leče svaku bolest. Rekla je i to da recept potiče iz zaostavštine jednog čuvenog švedskog lekara. U njemu je pisalo da su svi članovi porodice doživeli izuzetno duboku starost.Šveden biter, kako stoji u tački 43, leči i „čireve i guke od kuge, čak i onda kada su već u grlu.“ Bocu sa kapima sam najpre ostavila u kućnoj apoteci. Jednostavno nisam verovala da ove neugledne kapljice mogu da mi vrate zdravlje kad ni lekar nije mogao da mi pomogne.
Međutim, ubrzo se pokazalo da nisam bila u pravu. Sedela sam pored velike korpe pune prezrelih krušaka koje su morale brzo da se upotrebe, kada sam opet dobila napad. Pošto su me uverili da kapi mogu da se upotrebe i spolja, za oblog, nisam se dugo premišljala nego uzela malo vate i natopila je kapima i to kao oblog stavila na stomak. Vatu sam pokrila kesicom od najlona, a preko nje navukla pojas za čarape, i sela, da nastavim svoj posao. Mojim telom se razlio neki divan, prijatan osećaj topline i odjednom sam imala utisak kao da je neko jednim jedinim pokretom ruke iz moga tela izvukao sve što je bilo bolesno. Uveravam vas da sam se od ovog jednog jedinog obloga, koji sam celoga dana nosila ispod pojasa za čarape, oslobodila svih tegoba koje sam imala poslednjih meseci. Bolest je bila kao rukom odnesena i nikada više me nije napala.
Našeg tada šestogodišnjeg sina napao je vučjak i strašno mu unakazio lice, tako da je ono, kasnije, uspravno od usana prema nosu bilo prekriveno tamnocrvenim kobasičastim ožiljcima. U „Starom rukopisu“ pod tačkom 33 može se pročitati da se šveden biterom, ako se do četrdeset puta pokvase njime, mogu otkloniti ožiljci, belezi od rana i posekotina, čak i u slučaju da su stari. Ožiljke našeg sina smo, dakle, kvasili ovim kapima svake večeri pre spavanja. Uskoro su ožiljci nestali bez traga, čak i oni koji su dosezali duboko u nos.
S tim iskustvima sam 1953. došla u Grizkirhen. Prilikom posete jednom seoskom domaćinstvu, srela sam u štali, pri muži, mladu seljanku, majku dva deteta. Umesto pozdrava, rekla mi je: „Ako me staviš uza zid, odmah ću ti dozvoliti da me upucaš.“
Ispričala mi je da već nedeljama pati od nesnosnih glavobolja; lekar se pribojavao da je reč o tumoru i rekao joj da mora u Linc, na rendgen. Još iste večeri sam poslala k njoj svog sina s bočicom šveden bitera, kako bi ga upotrebila za oblog i kako bi se u toku noći oslobodila glavobolje. Kako li sam bila iznenađena kada je već u sedam sati ujutro seljak stajao pred mojim vratima! „Šta si to poslala mojoj ženi? Nije prošlo ni dva minuta kako je upotrebila nakvašenu vatu, a već se oslobodila užasne glavobolje. Ujutro su joj kroz nos u ždrelo otišla dva čepića boje rđe, debela kao mali prst.“
Bila je reč o hroničnom oboljenju čeonih sinusa, koje je nestalo od jednog jedinog obloga sa šveden biterom. Ova seljanka se i danas zaklinje na njega. Pre više godina imalaje prilike da svoju malu ćerku oslobodi opasne upale pluća, pa sada ne dozvoljava da njena kućna apoteka ostane bez ovih kapi.
Neka žena je mesecima bolovala od gnojne upale čeonih sinusa i nije mogla da diše na nos, a uz to je imala i jake glavobolje. Nisu joj pomogle ni velike doze antibiotika ni zračenje. Onda je preko noći na čelo, oči i nos stavila oblog sa šveden biterom. Već posle prvog obloga je osetila poboljšanje, a nakon tri, koje je stavljala narednih noći, njeni disajni putevi bili su slobodni; kroz nos su joj izašli veliki čepići gnoja.
Iz viđenja sam poznavala jednu mladu ženu, koja je posle šestog porođaja bila samo senka one nekadašnje žene. Započela sam razgovor s njom i saznala da uopšte ne može da jede. Svu decu je poslala iz kuće. Savetovala sam joj da uzme šveden biter. Posle otprilike tri nedelje, videla sam je ponovo zdravu i svežu. Rekla je da je šveden biter napravio čudo. Da opet sve može jesti i da su sva deca s njom u kući. „Bilo je to kao da je neka zver odskočila od mene“, rekla je i ispričala mi još kako je njena majka zbog veoma natekle noge ležala u bolnici i da je dugo pre toga išla pomoću štapa. Primila je 75 injekcija, ali joj nisu pomogle. Onda je svojoj majci poslala Rukopis i savetovala joj da uzme šveden biter. Ovaj joj je brzo pomogao, tako da je sa nogom sve u redu i više se ne služi štapom.
Jednoga dana sam iz Nemačke primila pismo u kojem me jedna poznanica moli da svom dušom prihvatim njenu nećaku, koja je u to vreme boravila u Galšpahu, u banji. Kada je mlada žena prvi put došla kod mene u Grizkirhen, dobro sam se bila uplašila; izvukli su je iz kola, stavili joj pod miške dve štake i, uprkos pomoći, obogaljenom telu je bilo potrebno četvrt sata da se popne u moj stan, koji se nalazio na prvom spratu. Zglobovi obe noge bili su joj deformisani, prsti ruku zgrčeni i nesposobni da se uhvate za nešto. Pri hodu je vukla noge, a gornji deo tela joj se u trzajima bacao prema napred. Stajala sam na vratima stana, s obema rukama pritisnutim na grudi, i nisam mogla reći ništa osim:
„Kako se dogodilo, mlada ženo, da obolite ovako užasno?“
„Preko noći, posle četvrtog porođaja“, odgovorila je.
Iznenada, takoreći preko noći, ova mlada lepa žena ostala je da leži u krevetu kao bogalj. U Nemačkoj su je vukli od lekara do lekara, ali niko nije mogao da joj pomogne. Tokom četiri godine dvaput godišnje je odlazila u Galšpah kod doktora Cajlajza, koji je morao da joj kaže da može samo da ublaži njene tegobe, a ne i da je izleči. Bila sam duboko potresena kada sam videla da je bridom svojih deformisanih šaka uhvatila šoljicu sa kafom. Savetovala sam joj da uzme šveden biter, koji je tada u Nemačkoj mogao da se kupi kao „Sgapsatro“. Mnoge apoteke i drogerije danas prave šveden biter po navedenom receptu. Rekla sam joj da ga se uhvati kao davljenik za slamku. Bilo je to u februaru 1964.
U septembru iste godine me je mlada žena telefonom pozvala iz Galšpaha, zamolivši me da je sačekam na autobuskoj stanici u Grizkirhenu. Najpre sam ostala bez reči, a potom beskrajno iznenađena; iz autobusa je izašla jedna mlada nasmejana žena pomažući se samo jednim štapom. Njene ruke sada nisu bile deformisane, a više se nije videla ni većina deformiteta nogu. Samo su joj koleno i gležanj leve noge još bili otečeni. I to je sasvim nestalo do 3. avgusta 1965, dakle godinu dana kasnije. Tada je, sasvim zdrava i bez štapa, poslednji put došla u Galšpah. Pri rađanju četvrtog deteta bili sujoj stradali bubrezi i preko noći kod nje izazvali strašne deformacije. Tri puta dnevno je u čašu mlake vode stavljala po jednu veliku kašiku šveden bitera i pila ga, u gutljajima, pre i posle svakog obroka. Iako su biljke bile potopljene u rakiju od žita, bubrezi su dobro podnosili alkohol.
Navešću još neka iskustva o neverovatnom dejstvu šveden bitera. Od svoje sestre koja živi u Nemačkoj saznala sam da jedna poznanica iz Lajpciga (Leipzig) već gotovo 15 godina provodi u invalidskim kolicima. Za vreme rata živela je u Pragu i 1945. su je – što su doživele hiljade Nemaca – oterali u podrum porodične kuće. Tamo je bila prinuđena da nedeljama boravi bez slame ili neke druge prostirke. Kasnije je sa svojim mužem došla u Lajpcig. Uskoro su nastale veoma teške deformacije zglobova. Na kraju se njen život sveo na invalidska kolica. O ovoj sudbini sam saznala tek kada joj je muž iznenada umro i jadnu ženu ostavio samu, i kada je ona, paralisana, iz njihovog stana morala da bude preseljena u drugu, nameštenu, sobu.
Iz Austrije tada nije bilo dozvoljeno slati lekovite biljke niti druge medikamente u DDR. Zbog toga sam šveden biter svakog drugog meseca morala da šaljem iz jednog pograničnog mesta u Bavarskoj. Ubrzo sam primila verodostojno pismo. Bolesnica je triput dnevno, raspoređeno pre i posle svakog obroka, pila po veliku kašiku šveden bitera, s malo vode. Deformacije su se postepeno povlačile, a zglobovi postajali pokretljiviji. Molile smo se, ona u Lajpcigu, ja u Grizkirhenu.
Posle devet meseci dogodilo se da je nekada nepokretna žena, sada rekonvalescent, prvi put nakon 15 godina vezanosti za invalidska kolica napustila svoj stan. Išlo joj je nabolje. Opet je mogla sama da čisti prozore i da obavlja druge svakodnevne poslove koje su joj dotad obavljali drugi. Kolika je tokom teške bolesti bila njena vera u Boga, pokazuje sledeći primer: sva njena radost za vreme bolovanja bila je jedna lipa pred prozorom. Olistavanje i cvetanje lipe, opadanje lišća i veselo cvrkutanje ptica među ogolelim granama u toku zimskih meseci predstavljali su veliki izvor njene radosti. Svakoga dana je zahvaljivala Bogu za ovu milost.
Kada smo jednom bili na kupanju na Ofenzeu, za sedenje na obali koristili smo veliku gredu s oštrim ivicama. Jednoga dana, ona se nalegla na ogradu tora za stoku. U neposrednoj blizini bila sam ostavila torbu sa stvarima za kupanje. Pre polaska kući, u nju sam , sagnuta, stavljala stvari. Odjednom, kao da je grom udario u mene. Velika greda pala je tačno na moju nogu. Od kolena nagore, noga mi je poprimila modrocrvenu boju, a izbile su i dve čvoruge veličine pesnice. Odneli su me do kola i, posle, gore u sobu.
Moj muž je hteo da pozove lekara iz Ebenzea (Ebensee), ali sam ga ja zamolila da mi stavi oblog od šveden bitera. Za otprilike pola sata, mogla sam sama da se popnem uz stepenice prema trpezariji, a sledećeg dana noga mi je bila glatka kao ranije. Nije na njoj mogao da se vidi ni najmanji krvni podliv, a nestale su i velike čvoruge.
Kod Ofenzea se dogodio još jedan maler. Jednu četvorogodišnju devojčicu je ubo stršljen u nadlakticu, koja je natekla i izobličila se. Donela sam šveden biter. Pre nego što su se devojčica i njeni roditelji obukli, ja sam stigla sa oblogom. Dok smo išli prema kolima, devojčici sam na otečeno mesto stavila vatu nakvašenu šveden biterom. Kad smo stigli do kola, oteklina je već bila splasnula. Nije bilo potrebno tražiti lekara.
Pri branju malina, za palac me je ujeo neki otrovni insekt. Palac je tokom noći tako natekao da je ličio na kobasicu. U prodavnici, jedna žena je zaprepašćeno primetila: „Odmah morate u bolnicu! Ovakva infekcija može da se završi smrću.“ Uveče sam vatom ovlaženom šveden biterom obložila palac i on je ujutro opet izgledao normalno.
Jednom sam u vešernici imala veliki peh. Bilo je to u vreme kada je mašina za pranje rublja doduše prala, ali ne i ispirala. Upetljane komade rublja morala sam iz vrele vode da vadim drvenom šipkom. Navikla sam da sve radim brzo i s velikim uzmahom. Hvatalica je skliznula i s ogromnom snagom me udarila direktno u desno oko. Ošamućena od bolova i poluslepa, pipajući okolo, popela sam se na prvi sprat. Tek što sam preko oka stavila vlažni oblog od šveden bitera, prestali su užasni bolovi. Posle nekoliko trenutaka, u ogledalu sam videla koliko sam čagrabusila. Oko oka, odozgo nadole, imala sam krvne podlive. Na oko sam stavila vatu pokvašenu šveden biterom, zadihtovala je plastičnom vrećicom i povezala savijenom maramom za glavu, pa se posle petnaestak minuta vratila u vešernicu. Nekoliko narednih noći sam stavljala isti oblog kako mi se na oku naknadno, kao posledica, ne bi pojavilo nešto.
Kao i svake godine, i tada sam boravila u Milakenu (Muhllacken), na terapiji Knajpovim metodom. Glavna sestra mi je u sobu dovela jednu ženu, koja se sva bila zgrčila od bolova. Hronično je patila od jakih napada žuči i želela je da me pita za savet. Rekla je da joj mnogobrojni lekovi šsu pomogli i da po lekarskom savetu hitno mora na operaciju.
Zamolila sam je da se svuče i stavila joj oblog od šveden bitera na stomak, tamo gde je žuč (Kod ovakvih obloga koža najpre mora da se namaže svinjskom mašću, ili mašću od nevena, kako je alkohol ne bi isušio. Na bolno mesto staviti dobro nakvašenu šveden biterom a potom isceđenu vatu, na nju suvu vatu i, kao toplotnu zaštitu, vrećicu od plastične mase, pa sve povezati maramom. Posle skidanja obloga, kožu posuti puderom, kako bi se izbegla pojava crvenila ili svraba!). Upravo sam preko obloga htela da navučem pojas za čarape kada se ona uspravila, uzviknuvši: „Nemam više bolove!“ Za veoma kratko vreme, njeni bolovi su prestali. Osim obloga, ova žena je kapi kasnije koristila za unutrašnju upotrebu, i to tri puta dnevno po jednu malu kašiku, s nešto vode ili biljnog čaja, i napadi se više nisu ponovili.
Godinama sam negovala jednu ženu koja je živela sama. Zbog njene nagluvosti komuniciranje nam je bilo otežano. U „Starom rukopisu“ stoji: „Ona (švedska grančica) vraća i izgubljeni sluh“.
Morala je, dakle, po mom naređenju, uporno da kvasi slušni kanal šveden biterom. To se radi tako što se kažiprst, ovlažen kapima, uvodi u ušni kanal. Pri tom nemojte zaboraviti da ušni kanal povremeno namažete uljem kako ne bi došlo do svraba. Istovremeno, žena je navlažila i kožu oko ušne školjke i oko očiju, slepoočnice i čelo. Odjednom je opet čula, a lice joj je dobilo mladalačku svežinu. Kada ju je jednom pri izlasku iz autobusa oborilo putničko vozilo i ona pri tom pala na lice, opet je švedskom grančicom dovela u red svoje lice puno plavocrvenih modrica. 1. februara je proslavila 89. rođendan. Sada opet čuje i dobro možemo da se sporazumevamo.
I te kako me ljudi, koji slušaju moja predavanja, često obaveštavaju o tome da zahvaljujući šveden biteru mogu da odbace aparat za pojačanje sluha i da opet normalno čuju! Kapi, dakle, pomažu i kod teške gluvosti i svugde gde, spolja ili iznutra, ima bolova. Zahvaljujući dobroj prokrvljenosti koju obezbeđuje šveden biter, dolazi do brzog oslobađanja od bolova. Zato je uputno obloge sa šveden biterom epileptičaru stavljati na potiljak. Uzrok ovim napadima većinom doseže daleko unazad; možda je to pad na glavu ili šok preživljen u doba detinjstva.
Na jednom predavanju u Galšpahu prišao mi je mlad čovek koji je doživeo strašnu saobraćajnu nesreću – pretrpeo je dvostruku frakturu baze lobanje. Posle izlečenja povreda, došlo je do svakodnevnihepileptičnih napada. Savetovala sam mu da na potiljak stavlja oblog sa šveden biterom i da svakoga dana pije četiri šolje čaja od koprive, s dve velike kašike šveden bitera. Kod teških epileptičnih napada je važno da se, uz stavljanje obloga na potiljak, pije i čaj od koprive. Nekoliko meseci kasnije čovek je prolazio mojom ulicom, pa mi je pored baštenskog plota ispričao da više uopšte nema epileptične napade!
Oblog sa šveden biterom stavljen na potiljak uspešno leči i upalu moždane opne (meningitis), povrede glave od udarca ili pada, mucanje i govorne smetnje. Koristi se i protiv upale sluzne kese. Nije potrebno da još jednom naglasim kako je nekada, kod svih ovih teških bolesti, čovek morao da se obraća lekaru.
Kako saznajem iz pisama koja dobijam, oblozi sa šveden biterom koje sam preporučivala uspešno su delovali kod odvajanja mrežnjače, kod krvarenja iz mrežnjače i u slučajevima kada je ona bila porozna. Svim ovim ljudima pretila je opasnost da oslepe. Obloge treba stavljati na zatvorene oči i držati ih jedan sat dnevno. Ipak, ne sme se izostaviti preventivno stavljanje obloga i na zdravo oko, pre svega ako se ono previše napreže; ujutro i uveče očne kapke namazati šveden biterom i istovremeno ga kažiprstom dovesti do uglova očiju. Na ovaj način dobar vid može da se održi do duboke starosti.
Pošto je švedska grančica toliko važna za naše zdravlje, morala bi da je ima svaka kućna apoteka. Ne samo da bi mala boca uvek trebalo da bude nadohvat nego bi je kao vernog pratioca valjalo nositi sa sobom i na putovanja.
Često nam ne prija hrana van kuće i potrebno nam je nešto za podsticanje varenja i rada žuči, ili se osećamo napeti i ošamućeni – u ovim slučajevima je šveden biter pravi eliksir. Popije se jedan gutljaj razblažen s malo vode i namažu slepoočnice, čelo, koža oko očiju i iza ušiju; osećaj da je odjednom ceo organizam oživeo nastupa odmah.
Ako iznenada dobijete kijavicu praćenu svim onim neprijatnim nuspojavama kao što su umor, osećaj da vas je neko prebio, pritisak u čelu ili u želucu, dovoljno je da pod nos stavite vatu natopljenu šveden biterom i da ga duboko udišete. U predelu čela i nosa odmah ćete osećati olakšanje. Ako je prehlada već uznapredovala i zahvatila bronhije, kapi se udišu otvorenim ustima. I na ovaj način ćete brzo osetiti olakšanje. U vreme gripa dnevno treba uzimati jednu malu, katkad možda i jednu veliku kašiku šveden bitera s nešto mlake vode; u svakom slučaju,bićete imuni na grip. Bez obzira na to gde se pojave bolovi, šveden biter će pomoći, bilo unutrašnjom, bilo spoljnom upotrebom – utrljavanjem ili oblozima.
Pre nekoliko godina imala sam bubrežne kolike. Lekar je kod mene došao pravo iz svoje ordinacije. Dok sam ga čekala, na bubreg sam stavila oblog navlažen šveden biterom, i kada je lekar stigao, bolovi su bili uminuli. Pokunjila sam se jer mi je bilo neprijatno što je lekar uzalud trošio svoje dragoceno vreme. On je, međutim, želeo da zna kako su kolike prošle tako brzo. Kada je čuo da mi je pomogao oblog sa šveden biterom, rekao je: „Odlično! U tom slučaju injekcija nije potrebna.“
I sam je, naime, imao veliko poverenje u šveden biter. Kad bih došla u njegovu ordinaciju, samo bi mi rekao: „Tebi neću prepisati ništa jer ti imaš svoju švedsku grančicu!“ Bio je to čovek koji me je upoznao sa značajem mnogih drugih lekovitih biljaka.
Kod mene je došla stara žena koja je već godinama morala da se koristi štapom. Razdirali su je bolovi od gihta i reume, nikakav lek joj nije mogao pomoći a i sa živcima je bila pri kraju. Triput dnevno jedna mala kašika šveden bitera pomešana s čajem od koprive i rastavića, i, posle tri nedelje, čula sam da žena već hoda bez štapa.
Poznato je da oko Sretenja ima najviše sahrana. U to vreme se na klizanju povredila jedna horska pevačica. Pošto nas je u horu bilo malo, mnogo nam je nedostajala. Po izlasku iz crkve, srela sam je u gradu. Zbog ukočenog kolena, nije mogla da se popne uz stepenice kojima se stiže u salu za hor. Malo kasnije sam bila pored nje, zajedno sa opremom potrebnom za oblog. Budući da joj je muž bio lekar, sa skepsom je posmatrala moje pripreme. Međutim, to se promenilo kada je posle nekoliko trenutaka bez teškoća mogla da savije koleno i da se sledećeg dana, isto tako bez teškoća, popne uz strme stepenice i uđe u horsku salu. Ali, nažalost, nije bila prisutna jedna druga pevačica, koja je, upražnjavajući naš tako zdrav zimski sport,uganula članak. Saznali smo da je u bolnici, na stacionarnom tretmanu. Upravo izlečena članica hora je počela da navaljuje da pomognemo koleginici. To sam činila veoma nerado, zbog bolničkog lečenja, ali je u mojoj odluci veliku ulogu odigrala pretpostavka da ću sutra po svoj prilici sama pevati u horu. Povređena članica hora je ležala na kauču; zglob joj je bio veoma otečen. U bolnici su joj samo savetovali da leži podignute noge. Imala je velike bolove. Oblog sa šveden biterom joj je u trenutku doneo olakšanje. Sledećeg dana je došla na hor iako je na ulicama bila strašna poledica. Bolove više nije imala, uganuti zglob je opet bio normalan a naš Rekvijem spasen.
Prilikom jedne posete Milfirtlu, u gostionici, za susednim stolom, ugledala sam gosta koji se presamitio od bolova. Čula sam da je često imao ovakve napade i da mu lekovi nisu pomogli. Izvadila sam svoje kapi, jednu veliku kašiku usula u malo mlake vode i dala mu da popije. Dok je ispijao čašu, u njegovo lice se vraćala boja; nije mogao da shvati da su bolovi trenutno prestali. Pola godine kasnije sam ponovo došla u taj kraj. Događaj sam već bila zaboravila; prišao mi je jedan gospodin i neizmerno mi se zahvaljivao. Izgledao je mnogo mlađi nego ranije. Napravioje šveden biter i upotrebljavao ga. Nestale su sve tegobe koje je imao sa gušteračom i ozdravio je od akutnog gastritisa. Pošto se ovim kapima leči gušterača, one se preporučuju i kod šećerne bolesti.
Mladeži, bradavice, mrlje, hemangiomi i lojne žlezde takođe nestaju ako se češće navlaže ovim kapima, a isto je i sa kurjim okom i hemoroidima. Vatom natopljenom kapima i stavljenom u uvo otklanja se zujanje i zvonjenje u ušima. Kapi jačaju pamćenje tako što se njima češće ovlaži vratni pršljen, pročišćavaju krv i podstiču rad krvotoka, otklanjaju kolike i loše varenje, glavobolju, sve bolesti želuca i žuči, jetre i bubrega (i u slučajevima kada je zabranjeno piti alkohol). Kod tromboze i upale vena se na pogođeno mesto stavi sloj masti od nevena i preko toga oblog sa šveden biterom. Posle izlečenja, za dobru prokrvljenost primeniti kupke nogu u vodi kojoj treba dodati koprivu. Kapima se leče lenja creva, napadi nesvestice, pa i oduzetost. One su dragocena pomoć kod svih bolesti, uključujući i kancerozne. Kod akutnih bolova treba popiti jednu veliku kašiku kapi s malo vode ili biljnog čaja.
Zdravlje i radna sposobnost održaće se do duboke starosti ako se triput dnevno, ujutro, u podne i uveče, pije mala kašika šveden bitera, s malo vode ili biljnog čaja.
Pošto se ove kapi bez izuzetka upotrebljavaju protiv svih bolesti, može se reći da se njima ponovo uspostavlja ili održava ljudsko zdravlje. Šveden biter podstiče duh i povećava životnu energiju koja nam je danas toliko potrebna. Ovim čudesnim eliksirom održavajte svoje zdravlje, radnu energiju i radost kojom obavljate svoju profesiju i koju vam pružaju porodica i vaši bližnji.
Kada sam bila u poseti jednom seoskom imanju, saznala sam da dvanaestogodišnjem sinu domaćina predstoji operacija uva. Kao posledica upale, iza bubne opne se stvorilo gnojno žarište. Bila sam protiv operacije, jer se u sličnim slučajevima događalo da operisani ostane bez sluha. Onda su detetu u uvo počeli da stavljaju vatu natopljenu šveden biterom. Svakoga dana se iz uva izvlačilo toliko gnoja da su bolovi ubrzo prestali i operacija više nije bila neophodna.
U jednom slučaju neizlečivog raka creva – bila je reč o mladoj majci petoro dece – savetovala sam da se na stomak, na mesto gde se nalaze obolela creva, stavi oblog od šveden bitera i da bolesnica, uz to, pije čaj od korena iđirota koji se dobija hladnim natapanjem (na šolju vode mala ravna kašika iđirota), i to jedan gutljaj pre i jedan gutljaj posle svakog obroka, a za pročišćavanje krvi mešavina čaja od jednakih delova nevena, hajdučke trave i koprive. U toku dana je potrebno piti najmanje dve litre ovoga čaja, i to u gutljajima. Danas se žena oseća tako dobro da se može računati na potpuno izlečenje.
Žena iz Hajlbrona (Heilbronn), SRN, mi piše: „Moj 41-godišnji nećak pisao mi je iz Sakramenta, Kalifornija, da svakodnevno pati od krvarenja iz creva, te da lekarska dijagnoza nesumnjivo ukazuje na rak creva. Zbog toga je, kaže, neophodno da nosi kesicu u koju se creva prazne. Odmah sam mu poslala Vašu brošuru „Božja apoteka“, šveden biter, koren iđirota i još neke lekovite biljke kao, na primer, neven, hajdučku travu i koprivu. Pridržavao se uputstava iz Vaše brošure. Posle godinu dana, moj nećakje bio radno potpuno sposoban. Jaka krvarenja iz creva prestala su već četvrtog dana pošto je počeo da upotrebljava navedene biljke. Postepeno je nestao i osećaj umora i on više nije gubio na težini.“
U slučaju jednog 52-godišnjeg čoveka, koji se deset godina lečio od srčane astme i dnevno morao da guta osam tableta, godinama mogao da spava samo sedeći, pri svakom koraku bacao ruke uvis kako bi uopšte mogao da udahne vazduh a pri tom žalosno roptao, izrazila sam mišljenje da gušenje ne dolazi od srca nego od jetre. Na stomak, tamo gde je jetra, stavila sam mu oblog sa švedskom grančicom. Od tada je morao svakoga jutra i svake večeri da pije po šolju čaja od prečice, s malom kašikom šveden bitera. Već prve noći se pokazalo da je moja pretpostavka bila tačna. Najzad je opet mogao da spava ležeći. Zbog gušenja, već godinama nije mogao da napravi ni korak dalje od kućnih vrata. Od šveden bitera i prečice se njegovo stanje toliko poboljšalo da je već posle tri dana mogao dvaput dnevno da izlazi u baštu. Sada mu se zdravlje postepeno vraća.
Rana, koja posle operacije nikako nije mogla da se zatvori, zatvorila se preko noći kada je pacijent popio dobar gutljaj iz boce sa šveden biterom. Od tog jednog jedinog gutljaja zatvorila mu se rana koja je tri godine bila otvorena i morala da se obrađuje triput dnevno.
Kako sam bila obaveštena, nestalo je i drugih dugogodišnjih upala i zagnojenih rana izazvanih saobraćajnim nesrećama, koje su iziskivale operacije ili morale da se punktiraju.
Domaćica jedne parohije iz Gradištanske oblasti pričala mi je da je njenoj 23-godišnjoj nećaci od rođenja bio oštećen sluh. Na jednom savetovanju na univerzitetskoj klinici su joj objasnili da operacija ne bi imala uspeha. Ova žena je nećaci savetovala da upotrebi šveden biter, odnosno da ga unese u ušni kanal. Svi su bili veoma iznenađeni kada je posle 14 dana terapije nećaka ponovo mogla da čuje normalno.
Dragi moji čitaoci, neću od vas sakriti jedno pismo iz Graca u Štajerskoj: „Slučajno ili, bolje, možda voljom Boga, u autobusu sam vodila razgovor sa jednim presrećnim 74-godišnjim čovekom kojem se sluh preko noći vratio uz pomoć šveden bitera, a bio ga je izgubio 1944. kada je u ratu pretrpeo tešku povredu glave i oštećenje mozga. Tri puta je, kaže, u uvo stavio vatu sa šveden biterom.“ – (Ovakva obaveštenja mogu da se potkrepe pismima!).
Neki gospodin iz Gornje Bavarske me obaveštava:“U saobraćajnoj nesreći, povredio sam desnu ruku. Šveden biter mi je brzo ublažio nesnosne bolove. Na jedno uvo sam bio gluv, a pošto sam ga samo dvaput navlažio šveden biterom, dogodilo se čudo: posle gotovo desetogodišnje gluvoće opet sam čuo zvonjenje budilnika!“ Koliki je broj gluvonemih osoba kojima bi se moglo pomoći na ovaj način! Kada bi makar jedna jedina tako mogla da vrati sluh!
Posle predavanja, od jedne prisutne žene saznala sam da već dve godine pati od opuštenosti mišića-stezača završnog dela debelog creva. Lekari su oboljenje označili kao neizlečivo. Za nekoliko dana, međutim, u red ga je doveo šveden biter u „savezu“ s rusomačom (koja sitno isečena, potopljena u dobru rakiju i stavljena da deset dana odstoji na toplom mestu, leči atrofiju mišića i druge teške bolesti mišića), sa četiri šolje čaja od virka i sa šest gutljaja čaja od korena iđirota dnevno.
U jednom telefonskom pozivu iz Beča čula sam kako mi ženski glas kaže: „Hvala Vam za Vašu švedsku grančicu!“ Ispričala mi je da ju je kao dvanaestogodišnju devojčicu, na školskom izletu u brda, gojzericom nenamerno pogodila u lice devojčica koja je išla ispred nje. Od tada, narednih 40 godina su joj se na području brade stalno stvarale gnojne rane. Imala je 16 operacija na bradi i više punktiranja. Morala je da prekine studije i nije mogla da se bavi zanimanjem za koje se opredelila. Pod stalnim bolovima u bradi, vodila je tuđe domaćinstvo. Posle 40 godina, u svojoj 52. čitala je o švedskoj grančici, stavljala oblog na bradu i sada je najzad oslobođena bolova.
Marija Treben
Izvod iz knjige Zdravlje iz Božje apoteke
Na mnogim bočicama drugih proizvodjača piše da oni prave Originalni Sweden Bitter koji je pravljen po nekoj originalnoj formuli iz davnine. Medjutim, to nije tačno. Danas skoro niko ne pravi Sweden bitter po izvornoj formuli srednjovekovnog doktora Paracelsusa, već svi prave neku skraćenu verziju eliksira po dosta izmenjenoj formuli austrijske travarke Marije Treben.
Zato smo se vratili na osnovnu formulu Sweden bittera koju je švajcarski lekar Paracelsus stvorio. To je prva i jedina originalna formula za Sweden bitter a sve današnje koje imamo u ponudi su dosta drugačije varijacije te originalne formule. Zato se naš eliksir i zove drugačije od ostalih jer je i drugačija formula, pa smo ga stoga nazvali Golden Sweden Bitter – Zlatna Švedska gorčica.
Ono što nas je iznenadilo kod temeljnijeg istraživanja Paracelsusove formule je da tek sada, nakon 500 godina nauka potvrdjuje delotvornost nekih njegovih sastojaka u formuli. Na primer, u Paracelsusovoj formuli postoji medicinska pečurka kojoj tek od pre neku godinu američki naučnici daju spektakularan značaj i stavljaju je pod zaštitu države jer ima fantastična antikancerogena svojstva. Zatim, tu su i biljke koje se danas više ne koriste u farmakopeji a imaju dejstvo na fine nivoe psihe i hormona, te je tu i jermenska crvena glina koja sa svojim detoksirajućim značenjem za telo i gvoždjem u svom sastavu radi na eliminaciji anemije i otrova iz tela. Na primer, nijedna savremena Sweden Bitter tinktura koju kupujete u radnji nema te sastojke u sebi.
A možda najznačajniji sastojak Švedske gorčice je mistični antički satojak Terijak, lekovita smola koja se pravila od preko 60 sastojaka i koja je morala da odstoji preko 10 godina da bi se dobio lekoviti i svaki drugi kvalitet. U sastav Terijaka je ulazio niz biljnih, životinjskih i mineralnih sastojaka. Nekoliko tih sastojaka terijaka današnja farmakopeja zabranjuje za upotrebu jer se smatraju prevazidjenim i štetnim, medjutim u toj originalnoj recepturi ti sastojci su imali svoje mesto i značenje. Antički lekari nisu napamet pravili lekove i Terijak.
Originalni Sweden bitter Paracelsusa blago stimuliše sve vitalne funkcije tela, pročišćava jetru i krv, čisti krvne sudove i bolje snabdeva organe krvlju. Menja biohemijske parametre krvi. Finim delovanjem na žlezde sa unutrašnjim lučenjem stvara balans u radu unutrašnjih organa i čuva imunitet. Podstiče unutrašnju silu tela da očuva jedinstvo tela na ćelijskom nivou.
Kada pogledate sve formule koje je Marija Treben dala, recepturu za Mali Sweden biter i recepturu za Veliki Sweden bitter, nigde nećete naći ove sastojke. Pojedini nemački i asutrijski proizvodjači zavaravaju korisnike pa navode da je u sastavu Terijak, koji kada pogledate njegov sastav vidite da je on napravljen od nekoliko sprašenih biljaka i malo etarskog ulja. Daleko od bilo kakvog antičkog Terijaka.
Zato savremeni preparati koji se svi nazivaju Originalni Sweden bitter nisu preparati za dugovečnost. Da se razumemo, u ima kvalitetnih tinktura koje pomažu kod mnogo bolesti ali nijedna nema onu kompleksnu strukturu i delovanje koje je doktor Paracelsus osmislio da bi stalnom upotrebom eliksira imali dug i zdrav život.
Zainteresovalo nas je takodje kako to da je Paracelsus savetovao da se njegov eliksir pije samo po 10-12 kapi ujutru sa malo vode i uveče sa malo vina. To nam je izgledalo kao jako malo kapi. U svim savremenim Sweden bitterima uputstvo je da se pije 50 kapi pa još 3 puta dnevno. No, onda smo napravili naš Golden Grose Schweden bitter po uzoru na Paracelsusa i shvatili u čemu je reč. Delovanje njegovog i našeg eliksira je dublje i delotvornije i sa manje kapi, jer je formula takva da utiče na celokupno telo i vitalnu silu. Paracelsus je bio mudar lekar i znao je da za dugovečnost ne trebaju jaki lekovi Prirode nego kontinuiran niz blagih podsticaja u pravom smeru.
I generalno govoreći, cela njegova formula je fantastično osmišljena, jer se po nekim biljkama i sastojcima vidi da se eliksirom balansirano deluje na sve bitne organe tela, od glave do polnih organa, dok moderne verzije mahom deluju na stomak i jetru, posredno kroz krvotok na glavu ali ne i na psihu i rad glavnih hormonalnih žlezda. Naravno, kao mistik i alhmičar Paracelsus je sve to u svojim spisima obavio tajnovitim simbolima spajanja Sunca i Meseca, gde je sunce simbol za stomak (želudac) a Mesec za hipofizu i epifizu. Tek skladan spoj funkcionisanja ovog para dovodi celo telo u dobro stanje.
U praktičnom životu ljudi više vole nazovi originalan Sweden bitter koji je promovisala Marija Treben jer se on koristi kod lečenja mnogih bolesti sa više ili manje uspeha. Ali taj nazovi originalni Sweden bitter vam neće dati dugovečnost, on i nije namenjen za stalnu upotrebu, čak štaviše može da vas iscrpi ako ga dugo koristite. S druge strane Paracelsusov eliksir, ili kako smo ga mi nazvali Golden Sweden bitter (Zlatni Švedski gorki tonik) je tinktura koja se može piti svakodnevno i dugo. I polako će dizati vašu vitalnost.
Poštenja radi mi moramo reći da naš Golden Sweden bitter nije u potpunosti istovetan sa formulom Paracelsusa, jer kao što rekosmo, savremena farmakopeja zabranjuje neke supstance – zmije, opijum. Na primer originalni Terijak je nemoguće naći, pa smo ga zamenili sa prirodnim šilajitom koji ima slično dejstvo.
Sam proces pravljenja Paracelzusovog eliksira je duži i kompleksniji nego što je to slučaj sa običnim Šveden biterom. Prvo se pravi muški Sweden bitter pa se zatim od njega stvara ženski Sweden bitter, da bi se na kraju oni spojili u treći oblik – Golden Sweden bitter, kroz venčanje Sunca i Meseca kako stari spisi govore. U samom tom procesu nema nikakve mistike, to je niz postupaka u kome se dobijaju dva različita eliksira koji se na kraju mešaju u jedinstven spoj. Sam postupak čini nam se da tinkturi daje dodatni kvalitet, koji je naučnim jezikom teško objašnjiv, ali kao da se na neki način struktura kapi potencira na viši energetski nivo.
Zato naš originalni Sweden bitter deluje tako blago ali dubinski moćno.
Šta je Terijak?
Terijak (theriac ili theriaca) je antički univerzalni mineralno biljni lek u vidu gustog sirupa ili smole, prvobitno formulisan od strane Grka u I. veku pre nove ere i široko usvojen u antičkom svetu. Terijak je kao dragocen lek otišao tako daleko sve do Kine i Indije preko trgovinskih veza i Puta svile. Terijak je prvobitno formulisan kao protivotrov, ali je brzo počeo da se smatra i koristi kao univerzalni lek – panacea, lek za sve bolesti. S obzirom na njegov kompleksan sastav, mogao se smatrati prvim opštim lekom za sve bolesti u istoriji medicine.
Reč Terijak – theriac potiče od grčkog termina thēriakē (theriake), prideva koji označava „nešto što se odnosi na životinje “ i od reči thērion (Therion ), koja znači „divlja životinja, zver“. To značenje mu je dato jer je prvobitno bio namenjen kao protivotrov od ujeda otrovnih zmija, pauka, škorpiona i besnih zveri.
U svom originalnom sastavu Terijak pak ima životinjske sastojke, delove guštera, mast dabra, otrov škorpiona i zmiju. Radi se o spoju praha lekovitog bilja, minerala, guma i životinjskih sastojaka, koji su se mešali sa vinom i medom. Nekada su se pravili kao klikeri od smole pa dodavali u vino a nekada kao gust sirup. Prvobitno se terijak dugo kuvao u glinenim posudama.
Proizvodnja pravog terijaka traje više meseci sa svim prikupljanjem i fermentacijom biljaka i drugih sastojaka. Po antičkim lekarima sveže spremljen terijak treba da bude ostavljen da leži godinama i da u miru fermentiše, najmanje 10 godina treba da odležava da bi bio pravi. Sastojci upotrebljeni za njegovo pravljenje su bili skupi i iz dalekih krajeva sveta. Kao rezultat takve formulacije i procesa pravljenja terijak je bio ekstremno skup i samim tim vekovima dostupan samo za bogate.
Pacijenti su koristili terijak kao protivotrov za ujede zmija, škorpija, zveri, guštera i paukova ali i kao preventivu protiv svake vrste otrova i na kraju protiv bilo koje druge bolesti i groznice. Korišćen je u rastvoru sa vinom, kao prirodni flaster ili se uzimao u komadu veličine badema i gutao kao tableta. Stavljao se u oči za lečenje vida.
Kako je nastao Mithridatium – prvobitni Terijak
Prema legendi istorija terijaka počinje 120 godine pre nove ere sa kraljem Mitridatom VI Pontskim sa obala Crnog mora, koji je sa 13 godina stupio na presto i eksperimentisao sa otrovima i antidotima na njegovim zarobljenicima. Kralj Mitridat je po legendi kao mladić i prestolonaslednik posumnjao da su ga sistematski trovali od strane njegove majke koja je favorizovala njegovog brata, pa je on napustio dvor i nekoliko godina proveo po selima i brdima istražujući lekovito bilje i tražeći način da nadje antidot – univerzalni protivotrov.
Njegovi kontakti sa egipatskim lekarom Zopirusom i brojni eksperimenti na kraju su ga naveli da izjavi da je otkrio protivotrov za svakog otrovnog reptila i sve toksične supstance. On je pomešao tada sve efikasne protivotrove u jednu smesu nazvanu po njemu Mithridatium ili Mithridate theriaca. Lek Mitridatium terijak je sadržavao u sebi opijum, miro, šafran, đumbir, cimet i ricinus, i zajedno sa nekim drugim sastojcima je imao četrdeset elemenata u sebi.
Kada su Rimljani porazili njegovo kraljevstvo, njegovi medicinski zapisi pali su njima u ruke. Rimski lekari su počeli Mitridatijumov terijak da koriste za lečenje svojih pacijenata, mada je broj sastojaka Mitridatiuma varirao od 54 sastojka kod Plinija, 36 kod Celzijusa ili 22 sastojka kod Skribonijusa Largusa.
Andromahov terijak je najpopularniji i najbolji terijak
Rimski lekar Andromah (Andromachus), koji je lečio cara Nerona, poboljšao je originalni Mithridatum sa novim sastojcima, pa se ukupan broj sastojaka popeo do 64 – šezdeset četiri sastojka, uključujući tu i meso zmije koje nije postojalo u Mitridatiumu. Meso zmije se posebnim postupkom pripremalo za terijak. Lek je postao delotvorniji i jači jer je osim zmije u smesi, po predanju Andromah povećao i učešće opijuma u terijaku, pa je usled prisustva alkaloida maka, dejstvo bilo brže i jače. Andromahova formula za terijak je najpoznatija do danas i služi kao osnova za sve verzije terijaka.
Kako je nastao Terijak u antičkom dobu
Medjutim, po nekim autorima izvorna formula za terijak vodi poreklo iz još ranijeg perioda. Oko 300 godine pre nove ere Teofrast pominje u svojim spisima smesu Megalium od 5 sastojaka koja leči sve bolesti: smola, ulje egipatskog žbuna, kasia, cimet i mira.
Taj recept je sličan kao egipatski Kiphi, lek od 16 sastojaka, koji se takođe koristio u medicinske svrhe i čiju je recepturu uz Megalium egipatski lekar Zopirus poslao kralju Mitridatesu, iz čega se izvlači zaključak da je na osnovu spoja Megaliuma i Kiphia i svojih dodataka kralj napravlio prvobitni Mitriditium terijak.
Kako god bilo, u antičkom i srednjevekovnom svetu je tek naredna formula za Andromahusov terijak postala širom rasprostranjena i dugo godina bio glavni recept za pravljenje terijaka.
Formula za Terijak Andromaha – Theriaca Andromachi Senioris ili Venecijanski terijak
Theriaca andromachi ili Venecijanski Terijak sadrži 64 sastojka. Pored zmijskog mesa i opijuma, obuhvata cimet, šafran, agarike i gumi arabiku. Pored opijuma djumbir je bio vrlo zastupljen u mešavini za terijak. Sam pogled na sastav terijaka nam govori da je fokus bio stavljen na aktivne sastojke koji deluju na stomak. Sastojci su svi pretvoreni u prah pa izmešani sa medom.
I treba napomenuti, sastav Terijaka nije slučajan, da je neko samo nabacivao i ubacivao biljke i minerale bez nekog reda i smisla. Obično mešavine sa puno aktivnih sastojaka ne deluju, ali teriak je pravljen u skladu sa antičkom filosofijom o postojanju 4 kvaliteta psihe i tela, energija koje vladaju čovekom i svetom, i po tom principu su i birane biljke i kombinovane. U srednjem veku je pak theriaca bila u rukama alhemičara proizvod u kome se renesansna misterija uobličavala u pokušaju da se pronadje kamen mudrosti alhemičara i eliksir dugovečnosti – Elixir ad longam vitam.
Sledeći sastojci za theriac su uzeti iz Amsterdammer Apotheek (1683) i prevedeni sa starih latinskih imena na imena koja sada koristimo. Imena su data na latinskom i engleskom jeziku. Treba da napomenemo da nisu svi sastojci za terijak poznati jer iz antičkih knjiga neke biljke nisu mogle da budu prepoznate.
Formula za Terijak Andromaha – Theriaca andromachi formulation
Spisak lekovitog bilja i smola koje su ulazile u sastav Andromahovog terijaka:
Korenje: Iris, Balsamorhiza deltoidea, Potentilla reptans (creeping cinquefoil), Rheum rhabarbarum (garden rhubarb), Zingiber officinale, Angustifolia odorata, Gentiana, Meum athamanticum (spignel), Valeriana, Corydalis cava (hollowroot), glycyrrhiza
Stabljike i kora: Cinnamomum zeylanicum (cinnamon), Cinnamomum aromaticum (cassia)
Lišće biljaka: Teucrium scordium (water germander), Fraxinus excelsior, Clinopodium calamintha (lesser calamint), Marrubium vulgare (white or common horehound), Cymbopogon citratus (West-Indian lemongrass), Teucrium chamaedrys (wall germander), Cupressasae, Laurus nobilis (bay laurel), Polium montanum, Cytinus hypocistis
Cvetovi: Rosa, Crocus sativus, Lavandula stoechas (French lavender), Lavandula angustifolia (common or English lavender), Centaurea minoris
Plodovi i semenje: Brassica napus (rapeseed), Petroselinum (parsley), Nigella sativa, Pimpinella anisum (anise), Elettaria cardamomum, Foeniculum vulgare (fennel), Hypericum perforatum (St. John’s wort), seseli, thlaspi, Daucus carota (carrot), Piper nigrum (black pepper), Piper longum (long pepper), Juniperus (juniper), Syzygium aromaticum (clove), Canary Island wine, Agaricus
Gume, ulja i smole: Acaciae (acacia), Styrax benzoin, Gummi arabicum, Sagapeni (wax of an unknown tree, possibly some kind of Ferula), Gummi Opopanax chironium, Gummi Ferula foetida, Commiphora (a tree from which myrrh is derived), incense, Turpentine from Cyprus, oil from Myristica fragans (nutmeg), Papaver somniverum (opium poppy)
Životinski sastojci: Castoreum, Trochisci Viperarum, Narbonne white honey
Mineralne supstance: Boli armen. verae, Chalciditis (copper-containing substance), Dead sea bitumen
Alhemičari i terijak
Tokom srednjeg veka alhemičari su posebno izučavali Terijak i našli da bi u njemu mogao da bude nadjen eliksir za večiti život i savršeno zdravlje – Elixir ad longam vitam. Tako je i nastao Paracelzusov eliksir dugovečnosti koji mi danas poznajemo kao Golden Sweden Bitter.
Antička filosofija, grčke i rimske misterije koje su bile jako popularne medju srednjovekovnim alhemičarima su samo dodatno inspirisali istraživače da stvaraju nove i tajne verzije univerzalnog leka. Od tog doba terijak postaje skoro mističan proizvod i lek, obavijen tajnom i velom misterija, uz mnogo sujeverja i praznoverja.
Ipak, godine 1669-e poznati francuski apotekar Moise Charas, javno je objavio formulu za Teriak (theriac), tražeći da se prekine monopol Mlečana na lekove i vladavina sujeverja, čime se otvara put za prenos medicinskih informacija medju gradovima i zemljama.
STARI RUKOPIS (Prepis o lekovitosti švedske grančice) – Marija Treben
1. Ako se češće udiše ili miriše, navlaži vratni pršljen ili stavi vlažna krpa na glavu, leči bolove i nesvesticu, poboljšava pamćenje i jača mozak. (Samo delimično tačno, bolje rešenje su kapi za jaču cirkulaciju BioCapillary)
2. Pomaže protiv zamućenja očiju, otklanja crvenilo i sve bolove i onda kada su oči zapaljene, mutne i kada suze. Leči i sivu mrenu ako se uglovi očiju redovno navlaže ili ako se na zatvoreno oko stavi navlažena krpa. (Ne leči kataraktu i glaukom)
3. Bubuljice i ospe svake vrste, kraste u nosu ili bilo gde drugde biće izlečeni ako se često i dobro navlaže njome.
4. Kod zubobolje, u malo vode stavi se puna velika kašika ovih kapi i jedno vreme se tečnost drži u ustima ili se bolni zub obloži krpom nakvašenom kapima. Bol će nestati a nekroza se smanjiti.
5. Plikovi na jeziku ili druge rane vlaže se uporno ovim kapima i tako će brzo doći do izlečenja.
6. Ako je grlo zapaljeno ili bolesno tako da hrana i piće teško mogu da se progutaju, ujutro, u podne i uveče uzeti kapi i pustiti ih da polako siđu; upala će proći a ždrelo se izlečiti.
7. Ako neko ima grčeve u želucu, neka pri napadu popije punu veliku kašiku kapi. (Osim ako nije u pitanju gastritis i jaka kiselina ili ulcerozni čir)
8. Kod kolika se uzmu tri velike kašike, polako, jedna za drugom, i ubrzo će se osetiti olakšanje.
9. Rasteruje vetrove u stomaku i hladi jetru, leči sve bolesti želuca i creva i pomaže kod zatvora stolice.
10. Takođe je odlično sredstvo za želudac kada on teško vari i ne zadržava hranu.
11. Isto tako pomaže kod bolova u žuči. Dnevno piti ujutro i uveče po jednu punu veliku kašiku, a noću stavljati oblog sa kapima, i uskoro će bolovi prestati.
12. Kod vodene bolesti se tokom šest nedelja ujutro i uveče pije po jedna puna velika kašika pomešana s belim vinom.
13. Bolovi i zujanje u ušima leče se tako što se u uvo stavlja vata natopljena kapima. Mnogo pomaže, čak vraća izgubljen sluh. (Odnosi se samo na neke bolesi uha, upale. Nije moguće vratiti sluh kod degenerativnih bolesti uha, sklerozacije kostiju, na primer)
14. Ako žena ima bolove u materici, neka joj se tri dana daje po jedna puna velika kašika kapi rastvorenih u crnom vinu, nakon pola sata neka ide u šetnju, a posle toga može da doručkuje, ali ne mleka. Kapi ne treba uzimati s mlekom.
15. Ako se poslednjih 14 dana trudnoće ujutro i uveče pije po jedna velika kašika, olakšaće se porođaj. Da bi se što pre oporavila, porodilji se svaka dva sata daje mala kašika sve dotle dok ne prođu svi bolovi. (Ovo nikako ne preporučujemo, jer može doći do prevremenog porodjaja i obilnog krvarenja)
16. Stavljanje vlažnog obloga brzo pomaže ako posle porođaja, kada krene mleko, dođe do upale mlečnih žlezda.
17. Leči ospe kod dece. Kapi se daju razblažene u vodi, u količini koja zavisi od uzrasta deteta. Kada ospe počnu da se suše, više puta ih kvasiti kapima i onda neće ostati ožiljci. (Kod ospica obavezno voditi dete kod lekara, ovo je samo pomoćni metod)
18. Dobre su protiv glista i za decu i za odrasle, izbacuju i pantljičaru, a deci se daju prema uzrastu. Kapima navlaženu krpu staviti detetu na stomak, pričvrstiti je i stalno je održavati vlažnom. (Nije pouzdano sredstvo za pantljičaru. Mnogo su bolji i jeftiniji medicinski lekovi koji brzo i efikasno rešavaju parazite u crevima)
19. Kod žutice će nestati svi bolovi ako se piju tri velike kašike ovih kapi dnevno i stavljaju oblozi na otečenu jetru. (Nije pouzdano, jer žutica može biti posledica tumora jetre i opstrukcije žučnih puteva)
20. Otvaraju sve zlatne žile (hemoroide), leče bubrege, bez dodatnog lečenja odvode hipohondrijsku tečnost iz tela, otklanjaju melanholiju i depresiju, te podstiču apetit i pomažu varenje. (Šveden biter redovnim uzimanjem podstiče krvarenje, pa ako imate velike hemoroide koji krvare može izazvati pojačano krvarenje)
21. I iznutra otvara zlatne žile (hemoroide) ako se u početku češće navlaže, a i razmekšaju unutrašnjom upotrebom kapi, naročito pre spavanja. Spolja se stavi kapima ovlažen komad vate. Podstiče cirkulaciju i otklanja žarenje. (Ne preporučujemo da stavljate Švedsku gorčicu direktno na hemoroide jer zbog alkohola peče i može stvoriti opekotine. Koristite bolje BioHemor kremu za hemoroide i BioCapillary kapi za cirkulaciju da uklonite bezbedno i brzo hemoroide)
22. Ako neko leži onesvešćen, u slučaju potrebe otvore mu se usta i da jedna velika kašika kapi. Bolesnik će doći sebi. (Nepouzdan metod, pogotovo ako ne znate zbog čega je neko u nesvesti. Ne bi smelo da se daje dijabetičarima, na primer)
23. Ovo sredstvo, ako se pije, leči od bolova frasa (grčenja) tako da oni vremenom prestaju. (Treba jako dugo da se pije, a ima boljih biljnih rešenja, na primer BioRelax kapi za smirenje)
24. Kod tuberkuloze svakog dana ujutro uzima se eliksir natašte i terapija nastavlja šest nedelja.
25. Ako žena izgubi menstruaciju ili je ista prejaka, neka ove kapi uzima tri dana i to ponovi dvadeset puta.
26. Ovo sredstvo pomaže i protiv belog pranja. (Da, kao kupka spolja a ujedno ih i piti)
27. Ako je nekoga napala padavica (epilepsija), smesta mu se moraju dati ove kapi. Bolesnik tada treba da uzme isključivo ovaj lek jer on jača kako napadnute živce tako i telo i otklanja sve bolesti. (Preporučujemo i BioMind Plus kapi za depresiju ali samo kao pomoćno lekovito sredstvo uz terapiju pod nadzorom lekara)
28. Leče oduzetost i otklanjaju nesvesticu i mučninu.
29. Leče boginje s vatrom i crveni vetar. (Crveni vetar ili Rozaceu Šveden biter može i da pojača)
30. Ima li ko groznicu, s vatrom ili hladnu, pa je sasvim slab, neka mu se da jedna velika kašika kapi i bolesnik će, ukoliko mu organizam nije opterećen drugim lekovima, za kratko vreme doći sebi, puls će početi normalno da radi a bolesnik će se uskoro osećati bolje,ma koliko da je temperatura bila visoka.
31. Kapi ovog eliksira leče i rak, stare boginje i bradavice, i ispucale ruke. Ako na njima postoji stara i zagnojena rana ili divlje meso, sve to treba dobro isprati belim vinom i onda na to staviti krpu ovlaženu kapima. One će ukloniti čireve i bolove, kao i divlje meso, a rana će početi da zarasta. (Oprez kod tumora kože i divljeg mesa, idite obavezno i odmah kod lekara, ne lečite se sami Šveden biterom)
32. Bez opasnosti leče sve rane, bez obzira da li su od udarca ili od uboda, ako se rane češće ovlaže kapima. Uzme se jedna krpa, natopi kapima i prekriju rane. Kapi za kratko vreme otklanjaju bol, ne dozvoljavaju ni gangrenu ni trulež i leče i stare rane od vatrenog oružja. Ukoliko ima ustrelnih rana, uprskati kapi u njih, a prethodno rane nije neophodno očistiti. Upornim stavljanjem navlažene krpe, izlečenje nastupa za kratko vreme.
33. Kapi uklanjaju sve ožiljke, koliko god da su stari, belege od rana i posekotina, ako se do 40 puta navlaže njima. Sve rane koje se izleče ovim kapima ne ostavljaju ožiljke za sobom. (Ovo nije tačno za stare ožiljke, odnosi se samo na sveže ožiljke i rane koje se nakon zatvaranja i zarastanja odmah tretiraju tinkturom)
34. Iz osnova, one takođe leče sve fistule čak i kada se čine neizlečive; boljka može da bude neogranično stara. (Tvrdnja nije tačna, pomažu samo da se zagnojena fistula smiri ali fistula ostaje sve dok se hirurški ne ukloni. BioBalsam krema za kožu odlično i brzo smanjuje upalu fistule)
35. Kapi leče opekotine bilo da one potiču od vatre, vrele vode ili od vruće masti, ako se povrede vredno vlaže njima. Ne stvaraju se plikovi, temperatura se izvlači, čak će i zagnojeni plikovi iz temelja biti izlečeni. (Oprezno sa ovom tvrdnjom! Mora čovek znati kako lečiti opekotine sa alkoholnom tinkturom. Bolje koristite kremu za opekotine BioBalsam, jer je ona vrlo efikasna a ne izaziva probleme)
36. Služe protiv čvoruga i masnica, bilo da one potiču od sudara, bilo od udara.
37. Ako neko nema apetita, kapi mu ga vraćaju.
38. Kod velike malokrvnosti vraćaju izgubljenu boju ako se izvestan period piju ujutro. One čiste krv i stvaraju novu, a podstiču i njenu cirkulaciju.
39. Reumatski bolovi zglobova će nestati ako se kapi piju ujutro i uveče i ako se na bolno mesto stavi krpa navlažena njima.
40. One leče smrznute ruke i noge čak i ako postoje otvorene rane. Kapima navlažene krpe treba stavljati što češće, a naročito noću.
41. I na kurje oko staviti komad vate navlažene kapima i bolno mesto stalno držati vlažno. Posle tri dana ono će samo ispasti ili se može bezbolno izljuštiti. (Teško da Švedska gorčica može da ukloni kurje oko)
42. Leče i ujed besnih pasa i drugih životinja ako se kapi piju, jer leče i uništavaju sve otrove. Rane oblagati krpom navlaženom kapima. (Nikako ovo ne raditi, uopšte nije tačno. Ako vas ujede besan pas odmah kod lekara po vakcinu protiv besnila)
43. Kod kuge i drugih zaraznih bolesti dobro je u toku dana više puta piti kapi jer one leče kužne čireve i čvoruge čak i kada su ovi već u grlu.
44. Onaj ko noću ne može da spava neka pre spavanja uzme ove kapi. Kod nesanice zbog živaca, na srce staviti krpu navlaženu razblaženim kapima.
45. Pijana osoba se sa dve velike kašike kapi smesta može otrezniti.
46. Onome ko svakoga dana ujutro i uveče pije ove kapi, ne treba nijedan drugi lek, jer ovaj jača telo, osvežava živce i krv, otklanja drhtanje ruku i nogu. Ukratko, kapi leče od svih bolesti. Telo ostaje bodro, a lice mladoliko i lepo. (Da, ako se Golden Shweden bitter pije po malo, 25-30 kapi u malo vina, vode, soka, ujutru i uveče)
Važno za korišćenje Švedske grančice: sve navedene količine treba da se piju razblažene biljnim čajem ili vodom.
Iz navedenih tačaka Starog rukopisa proizlazi da je lekovita moć ovog biljnog sastava i Švedkse grančice velika i čudesna. S pravom se može reći da gotovo nema bolesti kod koje švedska grančica ne pomaže. U najmanju ruku, međutim, smatra se osnovom svakog lečenja.
Kako se koristi Sweden bitter elixir kao lek za razne bolesti
Kao nekada stari doktori i mi ćemo objasniti Golden Sweden bitters dobrobiti kao prirodnog leka tako što ćemo objašnjavati dejstvo eliksira počev od nogu ka glavi, od zemlje ka nebu.
Sweden bitter lek za rane i dijabetičarsko stopalo
Sweden bitter pomešan sa nekom prirodnom kremo ili u spreju je odlično sredstvo za lečenje dijabetičarske noge ili težih rana kao što je dekubitis. Najbolja krema za to je BioBalsam krema ali se i Sweden bitter pomešan sa bilo kojom kremom može upotrebiti.
Možete direktno stavljati eliksir na rane koje teško zarastaju u vidu obloga ili prskati tinkturu iz spreja – stavi se tinktura u bočicu spreja i to se koristi za razne namene i prskanje kože i sluzokože. Sweden bitter ubrzava zarastanje rana. Ne stavlja se direktno na velike i otvorene rane, ne stavlja se direktno na dekubit već na okolnu kožu da spreči širenje rane.
Na manje rane koje su zarasle i imaju kraste samo se par puta u toku dana namaže eliksir ili naprska sprejom da se ubrza zarastanje i smanji ožiljak.
Sweden bitter i čirevi, gnojne rane i apsces
Na gnojne čireve i apscese, na ubod insekta koji se zagnojio, za svaku gnojnu ranu, Sweden bitter eliksir se maže i utrljava dobro 5-6 puta tokom dana a uveče se natopi tufer ili gaza i stavi na čir i prekrije zavojem ili folijom i ostavi da tako odstoji preko noći. Sutradan je čir već smanjen i ne boli. Opet tokom dana mazati to mesto. Ponoviti nekoliko noći stavljanje obloga dok čir ne nestane.
Sweden bitter i giht
Giht je bolest jetre i metabolizma. U današnje vreme je giht posledica metaboličkog sindroma i insulinske rezistencije zbog preterane upotrebe ugljenih hidrata i masti u ishrani. Giht kontrolišete lekovima da vam se ne stvori upala u zglobovima. Kada se javi bol i oticanje zgloba, možete staviti Sweden bitter kao obloge da vam smanji upalu zgloba i ubrza oporavak. Sweden bitter nije lek za giht.
Sweden bitter i povrede zglobova, istegnuća tetiva, povreda mišića
Obloge od Sweden bittera stavljati preko noći i dana na obolela mesta da bi se ubrzao oporavak. Obloge podstiču cirkulaciju, smanjuju upale i bol, te regenerišu tkiva.
Sweden bitter i bol u kičmi (išijas)
Kod išijasa i bola u ledjima stavljati obloge eliksira. Sweden bitter smanjuje bol od upale nerava kod išijasa i brzo smanjuje simptome.
Kad neko ima diskus herniju i stalne probleme sa ledjima ili vratim, jednu nedelju tokom meseca treba svakodnevno mazati kičmu eliksirom a posebno prostor izmedju pršljenova. Golden Sweden bitter malo boji kožu ali se ta boja lako skida pranjem.
Sweden bitter kao lek za artritis i reumu
Za artritis i reumu mora se dugo piti Sweden bitter kako bi se očistila jetra, creva i krv.
A spolja obloge stavljati po potrebi na bolna mesta. Sweden bitter poboljšava cirkulaciju na mestima gde se stavi kao oblog i smiruje upalu tkiva, mada se najčešće moraju uzimati lekovi protiv upala.
Sweden bitter i herpes
Za herpes Sweden bitter se pije oralno eliksir i to 3 x dnevno i maže se na promene na koži BioBalsam kremom.
Može se koristiti i eliksir spolja tako što se u prirodnu biljnu kremu umeša malo eliksira i time mažite herpes na koži.
Sweden bitter za vene na nogama, duboke vene i hemoroide
Golden Sweden bitter uticaj na duboke vene nogu i hemoroide je znatan. Na proširene vene na nogama se stavljaju obloge ako su vene upaljene. Eliksir se pije da bi se vene smanjile i bolje funkcionisale. Takodje, kada se eliksir redovno pije smanjuju se hemoroidi tako da hemoroidi drugog stepena potpuno nestanu.
Eliksir se ne stavlja direktno na hemoroide u vidu obloga jer može da iritira sluzokožu.
Sweden biiter i menstrualne tegobe
Dužom upotrebom Golden Sweden bitter može da reguliše probleme sa menstruacijom. Samo treba napomenuti da se prvih meseci Sweden bitter ne pije nedelju dana pred početak menstruacije ako imate obilno krvarenje jer eliksir podstiče bolju cirkulaciju pa će krvarenje biti izraženije. Vremenom će se stanje smirivati.
Ali zato žene koje imaju malo krvarenja mogu sve vreme da piju Sweden bitter ako imaju bolove tokom menstruacije.
Sweden bitter i klimaks – menopauza
Svojstvo eliksira je da reguliše hormonalni status i stvara balans hormona. Preporučljivo je uzimati eliksir pred početak menopuaze i tokom prvog perioda da bi se smanjili simptomi klimaksa. Kod nekih žena se neće ni javiti simptomi klimaksa jer eliksir deluju regenerativno i harmonično na žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
Sweden bitter kao afrodizijak
Golden Sweden bitter sa terijakom deluje na poboljšanje seksualne funkcije kod mušakaraca i žena ali ne kao afrodizijak da podstiče samu želju. Kako eliksir obezbedjuje bolju cirkulaciju celog tela tako i polni organi budu bolje prokrvljeni. Uz to, terijak deluje i na psihičke funckije i hormone pa je bolji doživljaj seksa – muškarcim imaju snažniju i dužu potenciju a žene lakše i dublje doživljavaju orgazam.
Golden Sweden bitter je afrodizijak sa blagim ali temeljnim delovanjem jer vam omogućava vitalnost da i u poznim godinama imate aktivan seksualan život.
Sweden bitter i upala prostata, rak prostate i upala bešike
Ako imate hroničnu ili akutnu upalu prostate ili bešike, Golden Sweden Bitter se oralno koristi 3 x dnevno i stavljaju se obloge na mestu gde je prostata. Obloge stavljati 2 puta dnevno.
Ako se muškarcima uvećava prostata ili imaju rak prostate obavezno se stavljaju obloge spolja i Sweden bitter se pije 3-5 puta dnevno. Obavezan je nadzor lekara kod raka prostate jer se on može brzo proširiti na kosti i napraviti metastaze.
Sweden bitter kao lek za kancer
Marija Treben je tvrdila da Mali Sweden bitter kada se pije i stavlja kao obloga na obolele organe uz njene čajne mešavine može da izleči razne vrste kancera. Treba biti oprezan oko tih tvrdnji jer nisu klinički dokazana.
Golden Sweden bitter sa terijakom može biti sjajna preventiva za rak, da se izbegne dobijanje raka jer se održava dobra cirkulacija i imunitet i može se koristiti kao pomoćno lekovito sredstvo kod lečenja kancera. Uvek se prvo obratite lekaru za lečenje raka jer mnoge vrste raka medicina uspešno leči.
Sweden bitter i lenja creva (opstipacija)
Običan Mali Sweden bitter ima laksativna svojstva i podstiče rad creva kao laksativ ali se treba koristiti sa prekidima da se creva ne ulenje.
Golden Sweden bitter nema izražena laksativna svojstva i ne deluje kao laksativ pa se može piti dugo i bez prekida.
Sweden bitter and mikrobiom
Sweden bitter dužom upotrebom utiče ne crevnu floru i menja mikrobiom u pozitivnom smeru ali je potrebno vreme. Lekoviti sastojci eliksira deluju na bakterije u crevima.
Da bi poboljšali učinak Sweden bitter eliksira hranite se što prirodnije i smanjite unos mesa, mleka i ugljenih hidrata. Dijeta bazirana na whole plant vegetable sastojcima, prebiotici i fermentisana hrana daju najbolji efekat na creva i menjaju mikrobiom.
Sweden Bitter i Sindrom nervoznih creva IBS (IBD)
Sweden bitter smiruje simptome nervoznih creva. Pokazuje dobre rezultate za iritabilni kolon. Uzima se 3 x dnevno pre jela.
Sweden bitter i propustljiva creva (leaky gut)
Dugotrajnom upotrebom Sweden bitter popravlja stanje propustljivih creva. Lekoviti sastojci u eliksiru deluju na stezanje gornjeg sloja creva, na promenu mikrobioma i oporavak ćelija creva.
Sweden bitter i imunitet
Posebno je Sweden bitter sa terijakom odličan imunostimulator i podiže imunitet u nekoliko dana. Druge vrste Sweden bittera deluju kroz vreme da se poboljša kvalitet krvi i rad jetre pa samim tim jačaju i imunitet, ali terijak je glavni pokretač imuniteta za kratko vreme.
Paracelzusov eliksir deluje na više vrsta imuniteta i deluje na mikrobiom gde se stvara 80% našeg imuniteta.
Sweden bitter kao lek za autoimune bolesti
Sweden bitter može biti samo pomoćno sredstvo i to za neke autoimune bolesti kao što su Alzhajmer, Khronova bolest, MS. Ako želite da izlečite autoimunu bolest morate naći uzrok nastanka problema – a to su poremećen mikrobiom, inflamacija na neki agens, paraziti, virusi, antitela ili intolerancija na hranu.
Golden Sweden bitter generalno poboljšava sve funkcije tela: imunitet, cirkulaciju, raspoloženje i daje vam snagu za borbu protiv bolesti ali …
Zato što jača imunitet Sweden bitter kao lek za autoimune bolesti može da pojača simptome tih bolesti i autoimuni odgovor tela, tako da je upitna njegova upotreba kod svih autoimunih bolesti.
Sweden bitter i enzimi za varenje – prirodni digestiv
Eliksir pojačava varenje jer deluje kao digestiv. Sweden bitter pojačava lučenje pljuvačke i podstiče enzime varenja, otvara apetit. Zato se tonik uvek pije pre jela.
Sweden bitter i paraziti u telu
U srednjem veku Sweden bitter je bio lek za parazite u stomaku i telu. Danas imamo efikasnije preparate za uklanjanje parazita iz tela. Dužom upotrebom, posebno Sweden bitter sa terijakom ima antiparazitno dejstvo i uklanja parazite u crevima. Medjutim, da biste uklonili parazite iz tela i organa morate da uzmete i neki moderni antiparazitni lek koji jednostavno uklanja parazite u 3 dana. Najbolja je kombinacija upotrebe Sweden bitera i leka za gliste i crviće.
Sweden bitter and Kandida
Običan mali Sweden bitter nema primetan uticaj na Kandidu ili gljivice ako se ne promeni ishrana.
Golden Sweden bitter sa terijakom deluje boljje na kandidu, uz napomenu da ako hoćete da se izlečite od kandide morate da budete na dijeti sa malo ugljenih hidrata – ne smete piti gazirane sokove, jesti slatkiše i testa. Mesta sa Kandidom koja su spolja na koži mažite par puta dnevno sa eliksirom i pijte 3 x dnevno Sweden bitter sa terijakom.
Sweden bitter i Insulinska rezistencija i Diajebetes 2
Golden Sweden bitter i post će izlečiti Insulinsku rezistenciju. Post sa protokolom ishrane na 8/16h i dijeta bez ugljenih hidrata za par meseci će vas osloboditi insulinske rezistencije i uzimanja insulina kod dijabetesa. Morate samo biti disciplinovani, jesti manje, jesti u prozoru od 8-16h i ne uzimati ugljene hidrate.
Sweden bitter i bradavice, izrasline i kondilomi na koži
Kad se uporno i strpljivo bradavice i izrasline na koži mažu i stavljaju obloge preko noći, eliksir uspeva da sasuši i ukloni bradavice i manje izrasline na koži. Isto se može desiti i sa kondilomima ali uz spoljne obloge treba Sweden bitter i redovno piti da se ojača imunitet.
Sweden bitterom ne treba tretirati mladež. Ako vidite promene na mladežu obratite se kožnom lekaru da vam pregleda i eventualno ukloni mladež koji se menja.
Sweden bitter i čišćenje jetre
Jedno od najznačajnijih svojstava Sweden bitera je čišćenje i regeneracija jetre. Eliksir ubrzava rad jetre, deluje stimulativno i pomaže jetri da se reši toksina. Koristi se i za masnu jetru.
Sweden bitter i visok holesterol i trigleciridi
Posledica boljeg rada jetre kada se redovno i dugo uzima Sweden bitter je da se menja kvalitet krvi i smanjuje visok holesterol trigleciridi. Sweden bitter ima vrlo povoljno dejstvo na krv.
Sweden bitter i cirkulacija – kvalitet krvi
Paracelzusov eliksir Golden Sweden Bitter menja kvalitet krvi. Kada se redovno pije eliksir cirkulacija postaje mnogo bolja, prokrvljenost unutrašnjih organa je bolja, više kiseonika dolazi do tkiva. To sve jača otpornost tela. Jedna od tajni delovanja Sweden bittera je upravo u tome da poboljšava cirkulaciju celog tela.
Druga specifičnost je da se menja viskoznost krvi, krv postaje glatkija, bolje se probija kroz sitne kapilare i hrani sve ćelije tkiva. To svojstvo je dobro za generalno zdravlje ali ako vas očekuje operacija ili krvarenje potrebno je prekinuti sa uzimanjem Sweden bittera najmanje dve nedelje ranije.
Sweden bitter i ateroskleroza
Kako Golden Sweden bitter menja krv i ona postaje viskoznija to se na krvnim sudovima ne stvara krvni plak. Krv glatko teče i smanjuje se mogućnost naslaga na krvnim sudovima. Medjutim, ako već imate aterosklerozu i krvni plak na arterijama treba vremena da se stanje popravi. Skidanje naslaga na krvnim sudovima se ubrzava posnom ishranom.
Dugotrajan post i Golden Sweden Bitter su prirodni lek za aterosklerozu.
Sweden bitter i srce i srčane bolesti
Eliksir nema sedativno dejstvo pa ne deluje odmah na smirivanje aritmije srca. Ali vremenom može da ojača srce. Golden Sweden Bitter je posebno značajan eliksir za ljude koji su preležali srčani infarkt jer poboljšava cirkulaciju, snabdeva kiseonikom srce i jača srčani mišić. Kod jako slabog srca i izražene ateroskleroze treba piti intezivnije eliksir i stavljati obloge u predelu srca.
Osobe koje su doživele srčani infarkt bi trebalo da se hrane posno i da do kraja života piju Sweden bitter ako žele sebi da produže život.
Sweden bitter i pluća i pušačka pluća
Kod bolesti pluća osim što se pije Golden Sweden bitter se stavlja na pluća u vidu obloga dva puta dnevno. Ako imate bronhitis, upalu pluća, rak pluća, obloge natopljene eliksirom se stavljaju spolja na pluća i menjaju dva puta u toku dana.
Sweden bitter čisti pluća ali samo pod uslovom da ostavite pušenje.
Sweden bitter i upala grla, krajnici, angine
Čim osetite nadražaj grla koji preti da predje u nazeb ili upalu grla odmah nakapajte eliksir direktno na grlo. Možete grlo isprskati i sprejom. Uradite to 3 do 4 puta dnevno. Obično jedan dan bude dovoljan da nadražaj grla i najava upale prodje. Ako je potrebno nastavite sledećih dana.
Isto to radite i ako imate anginu ili upalu krajnika. Najbolje je direktno nakapati eliksir na upaljeno mesto. Tretirati regiju dok god traje upala. Golden Sweden bitter možete koristiti uz lekove bez problema.
Sweden bitter i usta i upala desni (paradentoza)
Afte, gnojne rane, otok desni, sve to sa uspehom eliminiše Golden Sweden Bitter. Uzmete malo vate ili tufera i natopite ga eliksirom i stavite na gnojno mesto u ustima. Držite 5 do 10 minuta to na obolelom mestu. Ponovite to nekoliko puta u toku dana. U toku dan dva gnoj ili otok će nestati.
Kod paradentoze nakon pranja zubi u čašu sa malo vode sipajte kafenu kašičicu eliksira i tri puta dnevno mućkajte desni po par minuta.
Sweden Bitter i Sinusi – upala sinusa i polipi
Kod hronične ili akutne upale sinusa Sweden bitter se pre svega stavlja u vidu obloga par puta dnevno po 3 do 4 sata, sve dok ne prodju tegobe. Treba ga piti duže vremena ako imate hroničan sinusitis. Može se staviti par kapi eliksira u inhalator sa morskom vodom ili fiziološkim rastvorom i takav rastvor rasprskivati u nos.
Slično se radi i kod polipa u nosu. Spolja oblozi, konzumacija eliksira i obavezno inhalacija 3 x dnevno.
Sweden bitter i oči – mrena, glukom, mrežnjača
Marija Treben je u svojim spisima pisala da je mrenu, glaukom i odvajanje mrežnjače lečila oblogama od Švedske gorčice ali to ne deluje pouzdana tvrdnja. Eliksir ima alkohola u sebi i može da nadraži oko, tako da mi sugerišemo da se oči ne leče samoinicijativno, jer je šteta nepopravljiva, već da se sluša lekar i prate njegova uputstva.
Sweden Bitter i upala uha i sluh
Uputstva iz knjige Zdravlje iz Božje apoteke govore da se par kapi eliksira sipa u ušnu školjku kod upale uha i gluvoće i da se stavljaju obloge oko uha. Opet sugerišemo da se to ne radi samostalno i da se potraži pomoć lekara jer se može izgubiti sluh neadekvatnom terapijom.
Sweden Bitter i Depresija i neuroze
Odlične rezultate daje Sweden Bitter kao lek protiv depresije, melanholičnih stanja i blagih neuroza. Kako eliksir za dugovečnost jača celo telo i cirkulaciju, to se popravlja i psihičko stanje.
Sweden Bitter i mentalno zdravlje i koncentracija
Sweden Bitter dužom upotrebom popravlja opšte mentalno zdravlje i koncentraciju posebno kod starijih osoba.
Sweden Bitter i Alchajmer i Parkinsonova bolest
Ne postoje pouzdani podaci o delovanju eliksira na ove dve bolesti. Bolja je prokrvljenost mozga uz pomoć eliksira ali nije potvrdjeno da Sweden bitter može da zaustavi napredak bolesti.
OBLOZI OD ŠVEDSKE GRANČICE (OBLOZI SA ŠVEDEN BITEROM)
Zavisno od veličine obolelog mesta, uzme se manji ili veći komad vate ili gaze, ovlaži se šveden biterom i stavi na obolelo mesto. Ono prethodno obavezno mora da se namaže svinjskom mašću ili mašću od nevena kako alkohol ne bi izvukao masnoću iz kože.
Kad upotrebljavate spolja Golden Sweden Bittera sa terijakom ne mora uvek da se prethodno maže koža sa mašću ili kremom, jer Veliki Šveden biter nema izražen isušujući karakter za kožu kao Mali Šveden, a uz to zavisi i kakva je namena Švedske grančice.
Preko toga se može staviti nešto veći komad plastične folije da se odeća ne bi zaprljala i tek potom se sve obmota toplom maramom, a može da se upotrebi i gaza. Oblog se ostavi da deluje dva do četiri sata, što zavisi od oboljenja i podnošljivosti pacijenta. Ako bolesnik to podnosi, oblog može ostati i preko noći.
Kada se oblog skine, obolelo mesto se zaspe puderom. Ako se kod osetljivih osoba uprkos svemu pojavi crvenilo, oblog se drži kraće vreme Ili se izvesno vreme uopšte ne koristi. Oni koji su po prirodi alergični ne treba da stave plastičnu foliju nego samo komade tkanine.
Nikako se ne sme zaboraviti mazanje kože mašću pre stavljanja obloga! Ako bi se pojavila koprivnjača, kožu treba namazati mašću od nevena.
Sa ovim oblozima nije obavezno ležanje u krevetu. Dobro učvršćeni oblozi omogućavaju kretanje po kući ili sedenje.
Marija Treben
Izvod iz knjige Zdravlje iz Božje apoteke
Predlozi su izračunati na osnovu proizvoda koji su se pojavljivali zajedno u završenim narudžbinama.
Kako naručiti naše proizvode za Makedoniju, Sloveniju, Hrvatsku – Evropu – Afiku – Ameriku, Australiju i sve ostale zemlje sveta?
Naručivanje za inostranstvoPriroda na Dar Šveden biter je jedinstvena formula eliksira u svetu.
Originalni Šveden biter eliksir je nastao u srednjem veku. Recept je napravio švajcarski alhemičar I lekar Dr Paracelzus a ta formula je dva veka kasnije nadjena u Švedskoj, pa se zove švedski tonik.
Zbog toga što u sebi ima skupe sastojke skoro niko ne pravi originalnu švedsku gorčicu. Priroda na Dar Zlatni Šveden biter eliksir je napravljen kao što je to originalna formula uz par izmena, jer se neki sastojci više ne dozvoljavaju za upotrebu.
Zlatni Šveden biter je eliksir dugovečnosti, poboljšava cirkulaciju I razredjuje krv, smanjuje terosklerozu I naslage u krvnim sudovima, bolje snabdeva kiseonikom organe I tkiva, poboljšava rad hormona.
Šveden biter spolja se koristi kao obloga, za zarastanje rana, kod reumatskih bolova, kod upala sinusa, grla, za izrasline na koži.
Trenutno u svetu ne postoji bolji komercijalni Šveden biter od našeg proizvoda, jer mi smo ga pravili prvo za sebe a onda za dalju prodaju. Što mi pijemo, piju I naši kupci.
šveden biter krema, šveden biter sapun, šveden biter set sa više proizvoda su sve proizvodi koji imaju ovaj sjajan eliksir u sebi.
PROTOKOL ZA ELIMINACIJU NEUROTOKSINA Protokol uklanjanja neurotoksina iz tela prema dr Dietrihu Klinghardtu, MD, PhD 1. ŠTA SU NEUROTOKSIČNE SUPSTANCE? Neurotoksini su supstance koje imaju afinitet prema nervnom sistemu sisara. Vezuju se za nervne…
GREEN SMOOTHIE Ko je Dr. Brooke Goldner koja je osmislila zeleni smuti kao lek za autoimune bolesti. Odnos Omega 3 i 6 masnih kiselina Doktor Brooke Goldner je diplomirala na Carnegie Mellon University sa pohvalama za genetska istraživanja…
ZAŠTO SE UZIMAJU OMEGA 3 MASNE KISELINE Omega-3 masne kiselin i zašto su važne - koji su najbolji izvori za vaše zdravlje? Možda znate da su omega-3 poznati hranljivi sastojak koji se nalazi u lanenom semenu, čia semenu i suplementima…
ŠTA JE CBD THC ULJE I KAKO SE KORISTI Da li je CBD ulje dobro za vas? Zdravstvene koristi CBD-a, vrste i najbolje prakse CBD je sada široko dostupan u raznim proizvodima, posebno u velnes zajednici. Ovaj članak se bavi njegovim…
LDN terapija – kako deluje i kako se pravi LDN kod kuće Saznajte šta je LDN terapija, kod kojih autoimunih bolesti pomaže i kako se pravi LDN rastvor kod kuće uz pravilno doziranje U poslednjih dvadesetak godina sve veći broj lekara i pacijenata…
ŠTA JE HORMON STRESA KORTIZOL Kortizol je hormon stresa koji bi mogao da pomogne - ili da šteti - vašem zdravlju Kortizol je mnogo više od „hormona stresa“. Šta on radi, zašto su njegovi dnevni ritmovi…
