Sweden bitter eliksir dugovečnosti

2,500.00 дин.

Golden Grosse Schwedenbitter eliksir dugovečnosti

Cena proizvoda je sa uključenim ptt troškovima dostave! Kupac plaća samo ovaj iznos kuriru – trošak poštarine je uključen u cenu! Dostavlja se samo na teritoriji Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Opis

GOLDEN SWEDEN BITTER

Zlatni Šveden biter – Golden Sweden Bitter eliksir za dugovečnost – Elixir ad vitam longam

Golden Sweden Bitter with Theriac is made according to Paracelsus formula – Elixir for longevity.

Golden Sweden bitter je naziv za Elixir ad vitam longam koji je poznat još i kao Švedska gorčica, odnosno Švedska grančica, Švedski tonik, Šveden biter (Švedska gorčina). Dugo već na tržištu postoje različiti artikli koji se svi nazivaju Originalni Sweden bitter. Medjutim, treba razumeti da postoje dva eliksira, vrlo slična ali ipak različita, koja se isto zovu ali drugačije se prave i drugačije deluju – to su Mali i Veliki Šveden biter. Najveću zaslugu za njihovu popularnost ima austrijska travarka i naturopata Marija Treben koja je koristila verziju tonika poznatu kao Mali Šveden biter i sa njim je lečila, jer je i tada i sada bilo jako teško doći do svih sastojaka za Veliki Šveden biter.

Šveden biter je spoj tinkture lekovitog bilja i terijaka, antičkog leka u vidu smole. U savremeno doba je terijak uklonjen iz eliksira, a i kada ga ima, to je neka vrlo čudna biljna verzija drevnog leka (samleveno bilje u prahu). Originalni Terijak je smola, koji inače ako je dobro napravljen ima dragocena lekovita svojstva. Nedostatak pravog terijaka u svim verzijama Šveden bitera na koje smo nailazili i probali, kao i standardan način na koji se eliksir danas pravi, nateralo nas je na kraju krajeva da se vratimo tradiciji i sami napravimo Veliki Šveden biter iz srednjeg veka nazvan Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam. Ovo je moćan eliksir zdravlja i dugovečnosti. Pravimo Veliki eliksir za dugovečnost u malim serijama, jer je proces proizvodnje komplikovan, skup i spor za razliku od Malog Šveden bitera koji se lako pravi i svuda prodaje.

Sastojci Velikog Zlatnog Švedenbitera su: Muskatni oraščić, Aloja, Rabarbara, Djumbir, Tamjan, Kurkuma, Lincura, Andjelika, Jasenak, glina, Šitake pečurka, Vilino sito, Šafran, Sena, prirodni Kamfor, Srčenjak, Hajdučka trava, Majkina dušica, Vranilovka, Potentila, Kantarion, Odoljen, Vino i Terijak

Švedska gorčica leči čitavih 46 bolesti po pisanju Marije Treben. To je eliksir za dugovečnost, za imunitet, podsticanje i stimulisanje.

Golden Sweden bitter se može koristiti za bolesti i za primenu spolja u vidu obloga, ali mu to nije prevashodna namena. Mi Golden Sweden bitter – Elixir ad vitam longam preporučujemo svima za sledeća stanja kao:

prirodni lek za produženje života

stimulator krvotoka i bolje prokrvljenosti

prirodni preparat za očuvanje vitalnosti

stimulans za krepkost i oporavak od iscrpljenosti

prirodni lek za stabilan i jak imunitet

pomoćno lekovito sredstvo kod hroničnih bolesti

stabilizator kod hormonalnih bolesti

sredstvo za podsticanje uma i tela

biljna obloga kod reumatizma i otoka

tonik za rane, ujede i čireve

obloge za rak unutrašnjih organa

prirodni lek za lečenje depresije, bezvoljnosti, histerije, hiperaktivnosti

tonik kod hroničnog umora

prirodna medicina kod čudnih bolesti i reakcija organizma

eliksir za čišćenje duha i tela i deotoksikaciju od toksina i teških metala

eliksir dugovečnosti

Mali Šveden biter koji nalazite u apotekama je skraćena verzija Velikog Šveden bitera, ima jači ukus, jaču aromu i deluje energičnije na stomak. Koristi se za lečenje niza oboljenja, ali se ne može i ne preporučuje se za dugu upotrebu jer iscrpljuje organizam. Mali Šveden biter ima jaka diuretska svojstva i tera na čišćenje creva, što dugotrajnom upotrebom izaziva posledice. Zato svaki mali Original Sweden bitter koji kupite u apoteci u uputstvu ima napisano da se nakon dve nedelje korišćenja mora napraviti pauza.

Naš prirodni preparat Veliki Golden Sweden bitter je tonik koji ne deluje tako intezivno na stomak ali koji deluje na sve unutrašnje organe i funkcioniše kao eliksir dugovečnosti – Elixir ad vitam longam. To je moćan i živ eliksir za dug život ako ga koristite umereno i kontinuirano, i ako živite prikladno. Svega nekoliko kapi dnevno je potrebno da bi on delovao. Možete po neki dan i preskočiti, osim ako niste bolesni, jer eliksir za dug život nije lek, da se mora koristiti propisana doza u propisano vreme.

Veliki Šveden biter ili kako ga mi zovemo Zlatni Šveden biter – Golden Sweden bitter je tonik koji je napravljen još u doba renesanse, u srednjem veku. Formula za eliksir života i dugovečnosti pripada čuvenom lekaru Paracelzusu koji se bavio medicinom, hemijom i lekovitim biljem. Paracelzusova formula Elixir ad vitam longam je korišćena za Golden Sweden bitter, i mi smo istraživanjem došli do saznanja koliko je njegova formula genijalna i promišljena, vekovima ispred svog vremena.

Golden Sweden bitter je napravljen da osobe temeljno uravnotežuje, da očuva vitalnost i krepkost. Paracelzus je odlično razumeo kako ljudsko telo funkcioniše i napravio je snažan i živ tonik koji treba da harmonizuje telo, um i duh. Izbor biljaka, minerala i drugih sastojaka govori da je o mnogim detaljima vodjeno računa u Paracelzusovoj formuli. Uz to, eliksir za dugovečnost Golden Sweden bitter se pravi na poseban način, poštujući renesansnu tradiciju i metodologiju srednjovekovnih lekara kako se pravilno mešaju sastojci i balansira njihova vitalna energija. Kao što smo napisali u jednom tekstu ranije, Šveden biter je spoj terijaka i tinkture, balansiran tonik koji harmonizuje vaše telo i izvlači štetne materije iz organizma. Zato se Zlatni Šveden biter može piti dugo i bez posledica.

Zlatni Švedenbiter je univerzalan lek za imunitet i hormonalni balans. Kada je imunitet u ravnoteži, telo samo pobedjuje sve bolesti, kancer se ne razvija, hronične bolesti se ne pojavljuju.

Jedna bočica Golden Sweden bitter eliksira za dugovečnost traje oko 2 do 3 meseca ako se uzima jednom do dva puta dnevno po 30 kapi.

Preporučena upotreba proizvoda: Preventivno: 2 puta dnevno po 25 kapi (pola kafene kašičice) sa vodom ili vinom, ujutru i uveče pre obroka. Kod zdravstvenih problema: 3 puta dnevno po 50 kapi (jedna kafena kašičica) sa vodom, pre obroka.  Pre upotrebe promućkati.

Posebna upozorenja. Proizvod je namenjen osobama starijim od 18 godina. Nije namenjen trudnicama i dojiljama. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda, a posebno na sastojke biljaka iz familije Asteraceae (ambrozija, kamilica, neven i slično) ili Apiaceae (peršun, kim, morač i slično). Ukoliko primate bilo kakvu terapiju, pre upotrebe proizvoda konsultujte se sa svojim lekarom, a posebno ako primate kardiotonične heterozide, tiazidne diuretike i antikoagulanse, ili biljne lekove i dijetetske proizvode koji sadrže antrahinone (list sene, kora krušine i slično).

Osobe svetle puti mogu nepovoljno da reaguju na intenzivnu Sunčevu svetlost, pa se savetuje izbegavanje sunčanja tokom uzimanja proizvoda. Primenu proizvoda mogu da prate simptomi gastrointestinalnog diskomfora (mučnina, grčevi u stomaku) ili simptomi reakcija preosetljivosti. Ukoliko primetite bilo kakav neželjeni efekat, odmah prekinite uzimanje proizvoda. Proizvod sadrži alkohol.

Napomene: Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti! Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu!

Čuvanje: proizvod čuvati u originalnom pakovanju na sobnoj temperaturi (do 25°C), na suvom i tamnom mestu, van domašaja dece.

Zapremina bočice: 250 ml


Cena za Golden Sweden bitter eliksir za dugovečnost je: 2500 dinara sa uključenim ptt troškovima dostave brzom poštom na teritoriji Srbije. Cene Sweden Bittera sa popustom za više komada su: 

1 bočica od 250 ml – 2500 dinara

2 bočice od po 250 ml – 4400 dinara

3 bočice od po 250 ml – 6300 dinara

4 bočice od po 250 ml – 8000 dinara

Cena za BIH je slična, proveriti informacije oko cene i isporuke u BiH putem telefona (+387) 066 271 012  ili  (+387) 065 042 045

Price for the rest of the world: 25 €+ 24 € for DHL shipment (for a package weighing up to 5 kilograms)

You can order this product for Europe, USA, Canada, Japan, China, Russia and the whole world on site e-apoteka (click the link)

Kako naručiti proizvod

Naručite Šveden biter kapi pouzećem direktno na vašu adresu:

Sweden bitter može se naručiti direktno ovde na sajtu – opcija DODAJ U KORPU ili …

Telefon za naručivanje: 065 970 7777

E mail za naručivanje:  prodajanadar@gmail.com

 

Baner za Bih

Naručivanje za BiH: (+387) 066 271 012

Prodajna mesta za BiH:

Banja Luka –  Bio Radnja  Vojvode stepe 387   Tel: (+387) 065 042 045

Veleprodaja u BiH:  Organic land  Slatina 18, Tuzla   Tel: (+387) 061 284 600

Deklaracija o odgovornosti: Priroda na Dar je filosofski koncept tradicionalne fito farmacije koji u svojim proizvodima koristi samo prirodne sastojke lekovitog bilja u što čistijoj formi. Izbegavamo sve vrste sintetičkih dodataka u našim proizvodima. Upotrebljavamo lekovito bilje koje nije genetski modifikovano. Ne testiramo naše proizvode na životinjama. Podržavamo fer trgovinu i proizvodnju u kojoj nema eksploatacije dece. Štitimo prirodu.

Slanje po celoj Srbiji: Proizvodi Priroda na Dar su putem kurirske službe post expresa dostupni u sledećim mestima i gradovima: Ada, Arilje, Aleksinac, Arandjelovac, Apatin, Bajina Bašta, Bačka Palanka, Bačka Topola, Banovo brdo, Barajevo, Beograd, Bečej, Beočin, Bor, Borča, Crvenka, Čačak, Čukarica, Ćuprija, Gornji Milanovac, Grocka, Dobanovci, Donji Milanovac, Žabalj, Ivanjica, Inđija, Irig, Jagodina, Kanjiža, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kovin, Kostolac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Kula, Kuršumlija, Kuzmin, Lazarevac, Leskovac, Loznica, Majdanpek, Mladenovac, Mol, Negotin, Niš, Nova Varoš, Nova Pazova, Novi beograd, Novi Bečej, Novi Pazar, Novi Sad, Obrenovac, Odžaci, Palilula, Pančevo, Paraćin, Petrovaradin, Pirot, Požarevac, Požega, Priboj, Prijepolje, Priština, Prizren, Prokuplje, Raška, Rakovica, Ruma, Šabac, Šid, Šimanovci, Sevojno, Senta, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sombor, Srbobran, Sremska Mitrovica, Sremska kamenica, Stara Pazova, Stari grad, Subotica, Svilajnac, Surdulica, Surčin, Temerin, Trstenik, Užice, Valjevo, Velika Plana, Vlasotince, Vojka, Vrbas, Vrnjačka Banja, Vranje, Vračar, Vršac, Voždovac, Zaječar, Zemun, Zlatibor, Zrenjanin, Zvezdara

Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

  1. Muskatni oraščić, Myristica fragrans Houtt., Myristicaceae

Myristica fragrans je uvek zeleno drvo, čiji areal spontanog rasprostranjenja obuhvata Molučka ostrva u Indoneziji. Koristi se kao začin (muskatni oraščič i macis), pa se gaji širom tropskog regiona (Guangdong i Yunnan u Kini, Tajvan, Indonezija, Malezija, Grenada u Karipskom arhipelagu, Kerala u Indiji, Sri Lanka i Južna Amerika).

Muskatni oraščić je seme ploda vrste M. fragrans. Nakon sakupljanja, plod se oljušti i seme osuši na najviše 45 °C, pa se nakon 4-8 nedelja seme otvori. Mrežast, mesnat pokrivač semena daje macis, dok seme daje oraščić. Nakon odvajanja, oba dela se sporo suše.

Hemijski sastav. Oraščić sadrži 7-16% etarskog ulja, 30-40% masnog ulja sa laurinskom, miristinskom, pentadekanskom, palmitinskom, heptadekanskom, stearinskom i oleinskom kiselinom, triterpenske saponine i fitosterole, pre svega sitosterolom i kampesterolom. Etarsko ulje čine pretežno monoterpenski ugljovodonici (80%), kao što su sabinen (39%), α-pinen (13%) i β-pinen (9%), zatim monoterpenski alkoholi (5%) kao što je 1,8-cineol, fenilpropanski derivati (10-18%) miristicin, elemicin i dr.

Delovanje i primena. U narodnoj medicini, interno se koristi kod dijareje i dizenterije, grčeva, nadimanja i povraćanja. Eksterno, kod reumatizma, neuralgije i oboljenja gornjih disajnih puteva. U tradicionalnoj kineskoj medicini, kod dijareje, povraćanja i digestivnih problema. U indijskoj medicini, koristi se kod glavobolje, slabovidosti, nesanice, groznice, malarije, kolere, impotencije i opšte slabosti.

Kontraindikacije. Primena je kontraindikovana kod trudnoće, dojenja i preosetljivosti na sastojke.

Neželjena delovanja. Prekomerno uzimanje u količini kojoj odgovara 1-3 cela oraščića, može dovesti do simptoma intoksikacije: intenzivna žeđ, mučnina, oticanje i crvenilo lica, izmena svesti – od letargije do anksioznosti i intenzivnih halucinacija.

Doziranje. Primenjuje se u vidu 1% infuza/dekokta, 50 do 200 ml dnevno, tečnog ekstrakta 1-2 puta dnevno, etarskog ulja 1-3 kapi interno 2-3 puta dnevno, sprašene biljne supstance 0,3-1 g ne više od 3 puta dnevno ili tinkture, 2-10 ml dnevno.

  1. List aloja, Aloe barbadensis Mill., Asphodelaceae

Aloe barbadensis Mill. Asphodelaceae je višegodišnja zeljasta biljka bez stabla, krupnih, sabljastih, zašiljenih, testerasto nazubljenih, sukulentnih i sočnih listova sabranih u rozetu, iz čije sredine izrasta cvetna drška koja se završava u vidu žutih ili crvenkastih cevolikih cvetova sakupljenih u grozdaste cvasti. Listovi ove vrste, kao i svih drugih vrsta koje pripadaju rodu Aloe su sukulentni i sočni; sastoje se iz parenhimatoznog tkiva sačinjenog od krupnih ćelija u kojima se nalazi gusta, viskozna tečnost (gel) i spoljašnjeg, zelenog dela, u kom se nalazi izvesna količina narandžasto obojenog mlečnog soka (aloj).

  1. a) Gel nastaje umrežavanjem vode u mukopolisaharidni matriks, tako da je osnovni sastojak ovog tkiva – voda (98,5 – 99,5 %). Suvi ostatak (0,5 – 1,5 %, u zavisnosti od geografskog porekla biljnog materijala) čine:
  • Ugljeni hidrati (mukopolisaharidi): manan, acemanan, acetil-glukomanan, glukogalaktomanan, galaktan, galaktogalakturan, arabinogalaktan, galaktoglukoarabinomanan, pektini, ksilan, celuloza;
  • Ugljeni hidrati (šećeri): manoza, glukoza, L-ramnoza;
  • Enzimi: alkalna fosfataza, amilaza, karboksipeptidaza, katalaza, ciklooksidaza, ciklooksigenaza, lipaza, oksidaza, fosfoenolpiruvat karboksilaza, superoksid dismutaza;
  • Neorganske materije: kalcijum, hlorid, hrom, bakar;
  • Aminokiseline: alanin, arginin, glutaminska kiselina, glicin, histidin, hidroksiprolin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, prolin, treonin, tirozin, valin;
  • Proteini: lektini;
  • Vitamini: B1, B2, B6, C, β-karoten, folna kiselina, α-tokoferol;
  • Različita organska jedinjenja i lipidi: arahidonska kiselina, γ-linolenska kiselina, fitosteroli (kampestrol, β-sitosterol), trigliceridi, triterpenoidi, giberelin, lignini, kalijum-sorbat, salicilna kiselina, uratna kiselina.

Aloe vera gel se tradicionalno upotrebljava još od antičkih vremena, uglavnom u lečenju inflamatornih procesa na koži. Istraživanja mogućnosti primene Aloe vera gela su intenzivirana tokom XX veka, pa su potvrđena brojna dejstva, među kojima su najznačajnija: adstringento, hemostatičko, antiulcerozno, antidijabetičko, antiseptičko, antibakterijsko, antiinflamatorno, antioksidantno i imunomodulatorno.

Koristi se u lečenju gastrointestinalnih poremećaja, oboljenja kože, zatvora, radijacijske bolesti, za ubrzavanje zarastanja ozleda na koži, opekotina. Međutim, još uvek nema dovoljno podataka o terapijskim mogućnostima aloe vera gela nakon oralne primene, jer nedostaju dokazi o postizanju konzistentnih terapijskih efekata. U SAD, Australiji, Japanu i Južnoj Koreji, aloe vera gel ima status dodatka ishrani. Najširu primenu nalazi u kozmetičkoj industriji, u formulaciji kozmetičkih sredstava za negu kože.

Primena proizvoda na bazi aloe vera gela je kontraindikovana kod preosetljivosti. Opisani su slučajevi kožnih reakcija nakon topikalne primene.

Dozni režim nije definisan..

  1. b) Aloj je ukuvan, osušen mlečni sok dobijen zasecanjem listova Aloe barbadensis Miller (barbados-aloj) i ferox Miller i/ili njenih hibrida (aloj, kap-aloj), familija Asphodelaceae.

Aloj i njegovi preparati pripadaju farmakoterapijskoj grupi kontaktnih laksantnih sredstava (ATC: A 06 AB). Laksantni efekat potiče od specifičnog delovanja derivata 1,8-dihidroksiantracena. Prema odgovarajućim dokumentima Evropske agencije za lekove, ova supstanca i njeni preparati spadaju u grupu biljnih lekova sa dobro dokumentovanom primenom („well-established use“) i namenjeni su pripremi standardizovanih tečnih ili čvrstih ekstrakata za oralnu upotrebu.

Po unošenju u digestivni trakt, sastojci bivaju konvertovani od strane bakterijske flore debelog creva u aktivne metabolite, uglavnom derivate antrona. Opisana su dva odvojena mehanizma delovanja, koji se istovremeno odvijaju:

  • aktivni metaboliti ostvaruju stimulaciju motiliteta debelog creva, što ubrzava pasažu crevnog sadržaja;
  • aktivni metaboliti ostvaruju antiapsorptivni efekat na procese sekrecije i apsorpcije vode i osmotski aktivnih elektrolita (joni Na+ i Cl-), što povećava propusnost membrana epitelnih ćelija i stimuliše odavanje vode i elektrolita u lumen kolona.

Do defekacije dolazi nakon 6-12 časova, zbog vremena koje je neophodno da se izvrši metabolička promena prekursora do aktivnih metabolita, kao i vremena potrebnog za transport aktivnih metabolita to kolona.

Maksimalna dnevna doza hidroksiantracenskih derivata je 30 mg, odnosno ekvivalentna doza preparata droge. Korektno doziranje podrazumeva primenu najmanje pojedinačne doze kojom se ostvaruje laksantni efekat, sa stolicom meke konzistencije, bez osećaja diskomfora kod korisnika. Obično se primenjuju jednom dnevno, uveče. Obično je dovoljno uzeti preparat droge dva do tri puta nedeljno. Primena koja traje duže od 1-2 nedelje, zahteva nadzor lekara.

Primena droga sa derivatima antracena i odgovarajućih preparata kontraindikovana je kod preosetljivosti na aktivne supstance, slučajeva intestinalne opstrukcije i stenoze, atonije, apendicitisa, inflamatornih oboljenja debelog creva (Kronova bolest, ulcerativni kolitis), abdominalnog bola nepoznate etiologije, dehidratacije i dece mlađe od 12 godina.

Neophodno je konsultovanje sa lekarom kod pacijenata na terapiji kardiotoničnim heterozidima, antiaritmicima, diureticima, kortikosteroidima, ili onih koji uzimaju preparate slatkog korena (Liquiritiae radix). Laksantne droge ne bi trebalo da se uzimaju u slučajevima nedijagnostikovanih, akutnih ili perzistentnih gastrointestinalnih smetnji (abdominalni bol, mučnina i povraćanje), jer ovi simptomi mogu biti znaci postojeće crevne opstrukcije ili ileusa. Dugotrajna upotreba laksantnih sredstava treba da se izbegava, jer može dovesti do poremećaja prirodnog refleksa defekacije i stvaranja svojevrsne zavisnosti o laksantnom sredstvu. Upotreba kontaktnih (nadražajnih) laksantnih sredstava se preporučuje tek u slučajevima kada zapreminski laksansi ne daju zadovoljavajuće rezultate. Pacijenti sa poremećajima funkcije bubrega treba da budu svesni mogućnosti nastanka disbalansa elektrolita.

Hipokalemija, kao rezultat dugotrajne upotrebe, ili pogrešne upotrebe, može da potencira delovanje kardiotoničnih heterozida, kao i da stupi u interakciju sa antiaritmicima (npr. hinidin) koji indukuju reverziju sinusoidalnog ritma. Istovremena primena sa drugim lekovitim proizvodima koji mogu da indukuju hipokalemiju (diuretici, kortikosteroidi, preparati droge Liquiritiae radix) mogu da povećaju disbalans elektrolita.

Primena tokom trudnoće i laktacije se ne preporučuje, mada nema izveštaja o teratogenom delovanju na fetus, ukoliko se ove droge i njihovi preparati primenjuju na preporučen način. Međutim, zbog postojanja eksperimentalnih podataka o genotoksičnom delovanju pojedinih antranoida, upotreba tokom trudnoće se ne može preporučiti. Zbog mogućnosti ekskrecije male količine aktivnih metabolita antranoida putem majčinog mleka, primena droge i njenih preparata tokom dojenja se ne preporučuje.

  1. Koren rabarbare, Rheum palmatum L., Polygonaceae

Drogu čini osušen koren rabarbare, Rheum palmatum L., Polygonaceae.

Rabarbara je višegodišnja zeljasta biljka snažno razvijenog korena, koja je nativna za regione zapadne Kine, severnog Tibeta i Mongolske visoravni. Zbog svojih cenjenih medicinskih svojstava, gaji se širom sveta, pa i u Evropi.

Hemijski sastav. Sadrži derivate antracena (3-12%), pre svega 1- ili 8-O-glukozide aglikona reum-emodina, aloe-emodina, rein, hrizofanol, fiscion (zajedno, 60-80%), 8,8′-diglukozide diantrona (10-25%), tanine (derivate galne kiseline), flavonoide, naftohidrohinonske glikozide i sl.

Delovanje i primena. Ispoljava najpre laksantni efekat, zasnovan na hidragognim i antiapsorptivnim svojstvima antranoida. Ovaj efekat dovodi do povećanja volumena intestinalnog sadržaja, koji rezultira povećanjem pritiska i stimulisanjem crevne peristaltike.

Doziranje. Kao laksans, primenjuje se u dozi od 1 do 2 g biljne supstance. Kao adstringens i stomahik, u dozi od 0,1 do 0,2 g. Dozi od 1,2-4,8 g biljne supstance odgovara količina od 30-120 mg derivata hidroksiantracena dnevno, računato kao rein.

  1. Rizom đumbira, Zingiber officinale Roscoe, Zingiberaceae

Drogu čini osušeni, ceo ili isečen na komade, rizom đumbira (Zingiber officinale Roscoe, Zingiberaceae), oguljen ili delimično oguljen (pluta skinuta samo sa ravnih površina).

Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje (2,5-3,0%; glavni sastojci su vrlo varijabilni, u zavisnosti od zemlje porekla. Uglavnom, to su (-)-zingiberen i ar-kurkumen, odnosno β-bisabolen i ar-kurkumen; neral i geranial; D-kamfor, β-felandren, geranial, neral i linalol; (E)-α-farnezen; ili zingiberol (smesa cis- i trans-β-eudezmola)), aril-alkani, gingeroli: (6)-gingerol (supstanca ljutog ukusa), (8)-gingerol i (10)-gingerol, šogaoli: (6)-šogaol (supstanca ljutog ukusa), (8)-šogaol i (10)-šogaol (artefakti nastali iz gingerola tokom skladištenja), gingerdioli, diaril-heptanoidi: između ostalih, gingerenon A i B, skrob (50%).

Delovanje i primena. Sastojci izolovani iz rizoma đumbira su proučavani u brojnim in vitro i in vivo studijama na životinjama, gde su pokazale pozitivno inotropno, antitrombotičko i antioksidantno delovanje. U drugim studijama, dokazano je njihovo antimigrenozno i antilipidemijsko delovanje. Sastojci ove droge pojačavaju izlučivanje salive, digestivnih sokova i žuči. Pored toga, rizom đumbira ispoljava antiemetički efekat. Pretpostavlja se da su gingeroli i šogaoli odgovorni za antiemetičko delovanje droge i odgovarajućih preparata. Antiemetičko delovanje, po svemu sudeći, nije posledica odgovora nistagmusa ili vestibularne stimulacije, već posledica lokalnog dejstva u gastrointestinalnom traktu. Kod ljudi, rizom đumbira povećava tonus i peristaltiku creva.

Droga Zingiberis rhizoma oficinalna je prema EP 6.0. Prema preporukama Komisije E, primena rizoma đumbira opravdana je kod gubitka apetita, bolesti putovanja i dispepsije. U narodnoj medicini, rizom đumbira se koristi kao karminativ, ekspektorant i adstringentno sredstvo. U tradicionalnoj kineskoj medicini, rizom đumbira se koristi u lečenju prehlada, nauzeje i povraćanja. U tradicionalnoj indijskoj medicini, pored navedenih indikacija, rizom đumbira se koristi i u ublažavanju anoreksije i faringitisa. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), razlikuju se dobro utemeljena i tradicionalna primena preparata na bazi rizoma đumbira. Dobro utemeljena primena podrazumeva uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u prevenciji mučnine i povraćanja kod kinetoza. Tradicionalna primena, pored prevencije mučnine i povraćanja kod kinetoza, podrazumeva i uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u simptomatskom lečenju blagih, spazmodičkih poremećaja u funkcionisanju digestivnog trakta, uključujući nadimanje i dispepsiju.

Ograničenja primene. Zbog holagognog efekta, koren đumbira ne bi trebalo da uzimaju pacijenti sa kamenom u žučnoj kesi, osim ako to ne odobri lekar. Ustanovljeno je da koren đumbira inhibira sintezu tromboksana; stoga bi pacijenti sa poremećajima koagulacije krvi, ili oni koji su na terapiji antikoagulansima, trebalo da izbegavaju njegovu upotrebu.

Neželjena dejstva i rizici po zdravlje pacijenta koji proističu iz pravilne primene naznačenih terapijskih doza – nisu poznati. Postoji teorijska mogućnost razvoja reakcija hipersenzitivnosti, odnosno dermatitisa kod preosetljivih osoba, nakon uzimanja korena đumbira. Poseban oprez se nalaže kod trudnica.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, doza je 2 – 4 g dnevno (PDR). Prema WHO, odrasli i deca starija od 6 godina uzimaju 500 mg, 2 – 4 puta dnevno u ublažavanju simptoma kinetoze; kod dispepsije 2 – 4 g dnevno, kao prašak ili u vidu ekstrakta. Prema EMA (dobro utemeljena primena), osobe starije od 18 godina uzimaju 1 – 2 g biljne supstance 1 sat pre putovanja, pri čemu se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina ne preporučuje. Tradicionalna primena kod kinetoze podrazumeva uzimanje 750 mg biljne supstance pola sata pre putovanja (odrasli), 250 – 500 mg pola sata pre putovanja (deca između 6 i 12 godina), ne duže od 5 dana. Primena kod dece mlađe od 6 godina se ne preporučuje. Kod dispepsije i nadimanja, odrasli uzimaju 180 mg biljne supstance 3 puta dnevno, po potrebi, ne duže od 2 sedmice. Farmakopeja NR Kine: do 9 g.

  1. Herba kantariona, Hypericum perforatum L., Hypericaceae

Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.

Hemijski sastav. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.

Primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3). Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.

U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.

Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I (usitnjena biljna supstanca, za pripremu čajnog napitka).

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Ukoliko se proizvod na bazi herbe kantariona uzima na propisan način (što će obezbediti dnevni unos hiperforina <1 mg) i ne duže od 1-2 sedmice, ne očekuju se klinički relevantne interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Neophodne su konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.

Neželjena delovanja. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir.

Ograničenja primene. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.

Doziranje. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.

Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg. Specifično, za indikaciju 3 (gastrointestinalni diskomfor), dnevna doza usitnjene biljne supstance je 4 g.

  1. Tamjan, Boswellia spp., Burseraceae

Pod pojmom “tamjan”, najčešće se podrazumeva oleogumirezina Gummi Boswellii (Olibanum), čiji biološki izvor može biti čak 24 biljne vrste (od 25) koje pripadaju rodu Boswellia. Predstavnici ovog roda su rasprostranjeni u prostoru između tropskih regiona Afrike, do sušnih šuma Pandžaba i Zapadnog Bengala u poluostrvskom delu Indije.

Najčešće se dobijena zasecanjem i ozleđivanjem kore stabla vrste Boswellia serrata Roxb. ex Colebr. (Burseraceae). Ova biljna vrsta je nativna u Indiji. Važan izvor je i vrsta B. sacra Flueck. (B. carteri Birdw.), koja je rasprostranjena na Bliskom Istoku, Arabijskom poluostrvu i rogu Afrike (Etiopija, Somalija).

Hemijski sastav. Sadrži 5–9% etarskog ulja sa α-tujenom (50–61%), sabinenom (5%), α-pinenom (8%) i α-felandrenom (2%) kao najznačajnijim sastojcima. Glavni triterpenoidni sastojci, na kojima se i temelji aktivnost, jesu bosvelinske kiseline (više od 12 jedinjenja), među kojima su najznačajnije 11-okso-β-bosvelinska kiselina, 3-O-acetil-11-okso-β-bosvelinska kiselina, α-bosvelinska kiselina, β-bosvelinska kiselina, 3-O-acetil-α-boswelinska kiselina i 3-O-acetil-β-bosvelinska kiselina.

Primena. B. sacra B. serrata su upotrebljavane u kozmetičke svrhe još od antičkih vremena. Ibn Sina (Avicena, 980-1037 n.e.) je preporučivao upotrebu tamjana kod dizenterije, groznice, tumora, ulkusa i povraćanja. Sa srednjeg Istoka potiču i informacije o primeni tamjana u jačanju zuba, kao diuretika i purgativa, za poboljšanje pamćenja i za ublažavanje emocionalnih i psiholoških problema. U Indiji, različiti delovi B. serrata su korišćeni u Ajurveda i Unani medicinskim sistemima kod astme, za “čišćenje krvi”, protiv različitih oboljenja pluća, protiv dizenterije, reumatizma i oboljenja kože, groznice, konjunktivitisa, spermatoreje, bola i bolesti sluzokože usta. B. sacra je u Indiji korišćena u lečenju nervnih poremećaja i reumatizma.

U tradicionalnoj kineskoj medicini, B. sacra se koristi interno za jačanje cirkulacije krvi, opuštanje mišića, ublažavanje tegoba kod poremećaja mesečnog ciklusa i protiv bola. Pod nazivom ru xiang koristi se i eksterno, kod lezija (za smanjenje otoka), protiv bolova i za ubrzanje zarastanja rana.

U različitim afričkim državama, tamjan se koristi kao tonik, diuretik, lek protiv sifilisa i bilharzije (šizostomijaza), oboljenja izazvanog parazitskim crvima. Tamjan se koristi eksterno u aromaterapiji protiv astme, bronhitisa, kašlja, laringitisa, zapaljenja sluzokože disajnih puteva, gripa, ali i stanja vezanih za stres, anksioznosti, nervne tenzije i bolne menstruacije.

U SAD, juna 2010. godine su izdate monografije standarda kvaliteta za oleogumirezinu i ekstrakt B. serrata. Takođe, u decembru iste godine, tamjan postaje oficinalan prema Drugom suplementu Farmakopeji SAD 33. izdanje – Nacionalne magistralne formule 28. izdanje (2nd Supplement to the United States Pharmacopeia 33rd Revision – National Formulary 28th edition). Etarsko ulje tamjana, dobijeno destilacijom oleogumirezine B. carteri i drugih vrsta roda Boswellia, prepoznato je kao aditiv i dozvoljeno za direktno dodavanje hrani.

Savremena, klinička primena podrazumeva upotrebu različitih preparata u lečenju artritisa, bronhijalne astme, Kronove bolesti i ulcerativnog kolitisa.

Kontraindikacije. Preosetljivost.

Ograničenja primene. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Blaži gastrointestinalni poremećaji.

Doziranje. Sirova oleogumirezina: 1-3 g dnevno. Ekstrakt: 300-350 mg tri puta dnevno.

  1. Herba majčine dušice, Thymus serpyllum L., Lamiaceae

Drogu čini osušen nadzemni deo samonikle majčine dušice, Thymus serpyllum L. (Lamiaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke.

Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje (0,2-0,6%) sa karvakrolom, borneolom, izobutil-acetatom, kariofilenom, 1,8-cineolom, citralom, citronelalom, citronelolom, p-cimenom, geraniolom, geranil-acetatom, linalolom, linalil-acetatom, α-pinenom, γ-terpinenom, α-terpineolom, terpinil-acetatom i timolom kao osnovnim komponentama, u zavisnosti od pripadnosti određenoj hemijskoj rasi (identifikovano je preko 20 hemotipova ove vrste). Pored etarskog ulja, herba majčine dušice sadrži flavonoide; između ostalih skutelarenin-7-O-glukozid-4-O-ramnozid, kao i derifate kafene kiseline (rozmarinska kiselina, preko 2%).

Delovanje i primena. Prema preporukama Komisije E, primena preparata herbe majčine dušice opravdana je kod kašlja i bronhitisa. U tradicionalnoj medicini, koristi se interno kod zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva, kod poremećaja funkcije bubrega i mokraćne bešike, i kao karminativ, stomahik i ekspektorans. Eksterno, koristi se za spravljanje kupke kod oboljenja respiratornog trakta ili reumatskih poremećaja.

Kontraindikacije, interakcije sa lekovima i neželjena delovanja nisu poznati.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečna dnevna doza droge je 4-6 g, ili odgovarajuća količina preparata droge.

  1. Rizom isiota, Curcuma zedoaria (Christm.) Roscoe Zingiberaceae

Isiot, Curcuma zedoaria (Zingiberaceae) je višegodišnja zeljasta biljka, nativna za region severoistične Indije; takođe, uspeva na Molučkim ostrvima, Filipinima i Novoj Gvineji. Kao začin i u medicini koristi se osušen rizom, isečen poprečno na kriške, ili uzdužno, na četvrtine.

Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje (1,0-1,5%) sa zingiberenom, 1,8-cineolom, D-kamforom, D-kamfenom, D-borneolom i α-pinenom kao najzastupljenijim komponentama. Etarsko ulje takođe sadrži kurkumol, zederon, kurkumeneol, kurkulon, foranodienon i izofuranodienon. Pored etarskog ulja, važan sastojak isiota su kurkuminoidi: kurkumin, demetoksikurkumin i bisdemetoksikurkumin. Rizom isiota sadrži oko 50% skroba sitnog zrna, tanine i sluz.

Primena. U indijskim sistemima lečenja, koristi se protiv gubitka apetita, tuberkuloze, ozleda, leukodermije, groznice, bronhitisa i astme. Nalazi primenu kao stomahik i karminativ, protiv crevnih grčeva. U narodnoj medicini, koristi se kao lek protiv oboljenja nervnog sistema.

U testovima na životinjama, preparati rizoma isiota ispoljili su holeretičko, antacidno, antidijaroičko i spazmolitičko delovanje. Etanolni ekstrakt (glavni sastojak etil-p-metoksicinamat) ispoljava fungicidno delovanje.

Kontraindikacije. Preosetljivost.

Ograničenja primene. Ne preporučuje se primena tokom trudnoće.

Neželjena delovanja. Nisu opisana.

Doziranje. Najčešće se koristi u vidu infuza, koji se priprema prelivanjem 1-1,5 g usitnjene ili sprašene biljne supstance ključalom vodom. Pije se uz obrok, po jedna šolja, kao aromatično gorko sredstvo.

  1. Koren lincure, Gentiana lutea L. Gentianaceae

Drogu Gentianae radix čini osušeni koren lincure (Gentiana lutea L., Gentianaceae).

Hemijski sastav. Glavni sastojci su gorki monoterpeni sekoiridoidnog tipa, kao što su genciopikrozid (genciopikrin; 2–8%, ponekad čak do 10%), svercijamarin, sverozid (0,05–0,08%) i njegov acilglukozid amarogentin (0,03–0,08%), koji je najgorča supstanca od svih pomenutih. Od drugih sastojaka, treba pomenuti ksantone (do 0,1%) kao što su gentizin i izogentizin, gencijanozu (2,5–8,0%) i genciozid, alkaloid gencijanin (artefakt, koji nastaje tokom sušenja i obrade droge), kao i etarsko ulje u tragovima.

Primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao karminativ, depurativ, emenagog, febrifug, trankilizer i gorki tonik. Ponegde, u terapiji dijabetesa i dismenoreje. U zvaničnoj medicini, nalazi primenu kao gorki tonik i stimulator apetita, kao i u lečenju poremećaja rada digestivnih organa, kao što su nadimanje i meteorizam.

Ograničenja primene. Zbog potencijalnog mutagenog delovanja, primena korena lincure je kontraindikovana kod trudnoće i dojenja, kao i kod dece mlađe od 12 godina. Primena korena lincure i odgovarajućih preparata ove droge kontraindikovana je god gastričkog ili duodenalnog ulkusa, povišenog krvnog pritiska i hiperaciditeta.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Nisu poznate.

Neželjena delovanja. U retkim slučajevima, moguća je glavobolja. U slučajevima predoziranja, mogući su mučnina i povraćanje.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečnom dnevnom dozom se smatra 0,1–2 g korena i rizoma lincure u obliku infuza, dekokta ili macerata, do tri puta dnevno; tinktura (1:5, etanol 45–70 % v/v) 1 ml 3 puta dnevno. Za podsticanje apetita, primenjuje se jedna doza preparata korena lincure do 1 h pre obroka. U slučajevima dispepsije, jedna doza nakon obroka.

  1. Koren anđelike, Angelica archangelica, Apiaceae

Rod Angelica, familija Apiaceae (ranije Umbelliferae) obuhvata više od 40 vrsta, od kojih se A. archangelica (syn. A. officinalis Moench; Archangelica officinalis (Moench) Hoffm.) zvanično koristi kao lekovita ili začinska biljka, pa se gaji u državama sa hladnijom klimom, na vlažnim staništima. Srazmerno retko se nalazi kao divlja. Anđelika je jedna od najrasprostranjenijih začinskih i lekovitih biljaka severnih krajeva. Veći proizvođači u Evropi su skandinavske zemlje, Nemačka, Holandija, Francuska, Češka, Slovačka, Rusija i Švajcarska. Kod nas se mestimično gaji, u Banatu. Jestiva je, pa se plod, listovi, lisne drške i koren koriste kao dodaci hrani ili povrće, odnosno za upotrebu u vidu čajnih napitaka ili alkoholnih pića.

Hemijski sastav. Etarsko ulje sa α- i β-felandrenom, α-pinenom i makrocikličnim laktonima (penta- i heptadekanolid) kao glavnim sastojcima. Pored toga, sadrži furanokumarine (bergapten, ksantotoksin, skopoletin, umbeliferon), derivate kafene kiseline (hlorogenska kiselina), flavonoide, fitosterole itd.

Primena. U narodnoj medicini, koristi se kao blagi rubefacijens, protiv kašlja, neuredne menstruacije, gubitka apetita, dispepsije, gastrointestinalnih grčeva, oboljenja jetre i žučnih puteva. Prema preporukama Komisije E, nalazi primenu kao antispazmodik, holagog i digestiv kod gubitka apetita, nadimanja, peptičkog diskomfora i blagih grčeva gastrointestinalnog trakta.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke i peptički ulkus. Primena proizvoda na bazi anđelike se ne preporučuje tokom trudnoće. Nisu poznata ograničenja primene tokom laktacije.

Neželjena delovanja. Furanokumarini, koji su prisutni u svim organima biljke, senzibilišu kožu prema dejstvu Sunčevog zračenja. Izlaganje Suncu nakon uzimanja proizvoda na bazi anđelike može da dovede do fotodermatitisa, pa sunčanje ili izlaganje UV-zračenju treba da se izbegne, ili svede na najmanju meru.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Kumarini mogu da stupe u interakcije sa lekovima iz grupe antikoagulanasa, pa se istovremena primena ne preporučuje, pogotovo ne bez znanja, odobrenja ili nadzora lekara.

Doziranje. Uobičajeno se primenjuje pojedinačna doza od 1,5 g za pripremu čajnog napitka, pri čemu maksimalna dnevna doza iznosi oko 4,5 g.

  1. Koren jasenka, Dictamnus albus L. Rutaceae

Jasenak, Dictamnus albus L. (Rutaceae) je višegodišnja zeljasta biljka, nativna za regione centralne i južne Evrope i delove Azije. Kao ukrasna, gaji se širom sveta. U medicini, najčešće se koristi koren.

Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje sa derivatima fraksinelona kao glavnim sastojcima; takođe timol metiletar, β-pinen, pregeijeren i geijeren. Od ostalih sastojaka, sadrži furohinolinske alkaloide, limonoide itd.

Delovanje i primena. U kineskoj medicini, koren jasenka se koristi kod žutice, upala kože, reumatskih oboljenja, groznice, materičnih krvavljenja, kao sedativ, tonik i sl. Takođe, spolja, u lečenju ekcema, impetiga i šugavosti. U indijskoj medicini, koren jasenka se koristi kod amenoreje i kao sredstvo za uređenje mesečnog ciklusa.

Danas se smatra manje-više obsolentnim biljnim lekovitim sredstvom.

Kontraindikacije, neželjena delovanja, ograničenja primene. Nisu definisani. Ukoliko se primenjuje na propisan način, rizici po zdravlje nisu poznati.

Doziranje. Za pripremu čajnog napitka (infuza), prelije se 1 supena kašika usitnjene biljne supstance sa 2 čaše vrele vode. Pripremljeni napitak se pije tokom dana.

  1. Herba hajdučke trave (Millefolii herba, Achillea millefolium L., Asteraceae)

Drogu Millefolii herba čini osušeni vršni deo hajdučke trave (Achillea millefolium L., Asteraceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Ova biljna vrsta se smatra nativnom u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, a rasprostranjena je širom umerenog klimatskog pojasa u svetu, jer se i gaji.

Hemijski sastav. Sadrži 0,2–1,0% etarskog ulja. Budući da se radi o hemijski polimorfnoj zbirnoj biljnoj vrsti, hemijski sastav etarskog ulja zavisi od ploidnosti (broja hromozoma). Diploidne i tetraploidne biljke sadrže proazulenske seskviterpene, koji se nakon izlaganja povišenoj temperaturi transformišu u obojene azulene; između ostalog, hamazulen (do 25% etarskog ulja) i ahilicin. Drugi osnovni sastojci etarskog ulja diploidnih i tetraploidnih biljaka su α-pinen (23%), β-pinen (5%) i kariofilen (10–22%). Heksaploidne biljke ne sadrže proazulenske seskviterpene, a sadrže približno 50% mono- i seskviterpena, od kojih su mnogi oksidovani. U etarskom ulju ovih biljaka prisutni su i kamfor (18%), sabinen (12%), 1,8-cineol (10%) i α-pinene (9%). Oktaploidne biljke sadrže oko 80% oksidovanih monoterpena, sa linalolom kao glavnim sastojkom. Što se drugih sastojaka tiče, u drogi su prisutni flavonoidi, kumarini i tanini.

Delovanje i primena. Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik. Eksterno, za lečenje hemoroida, hematoma i opekotina, ili u lečenju zapaljenja kože, ozleda kože i menstrualnih poremećaja.

Prema EMA, herba hajdučke trave se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2),  blagih grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) ili spolja, u lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4).

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sok ceđen iz sveže herbe (DER: 1:0,6-0,9), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 25% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45% V/V), e) tinktura (1:5, etanol 31,5% V/V).

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi herbe hajdučke trave je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na hajdučku travu i druge biljke iz familije Asteraceae (kamilica, ambrozija).

Ograničenja primene. Ne preporučuje se osobama sa gastričnim i duodenalnim ulkusom, osobama sa okluzijom žučnih puteva ili oboljenjima žučne kesice, trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Moguće su alergijske reakcije slabijeg intenziteta, koje se manifestuju kao osip. Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2), koriste se a) Biljni čaj: 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 3-4 puta dnevno između obroka (6-16 g). b) Ceđeni sok: 5-10 ml 2-3 puta dnevno. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml 3 puta dnevno. d) Tinktura (etanol 45% V/V): 2-4 ml 3 puta dnevno. e) Tinktura (etanol 31,5% V/V): 4,3 ml (= 4,2 g) 4 puta dnevno.

Za indikaciju “gubitak apetita”, naznačiti da se tečni preparat uzima 30 minuta pre obroka.

Kod grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) koristi se a) Biljni čaj: 1-2 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 2-3 puta dnevno (2-6 g).

U lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4), koristi se a) 3,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza namenjenog kutanoj primeni, 2-3 puta dnevno.

 

  1. Herba vranilove trave, Origanum vulgare L., Lamiaceae

Drogu Origani herba čini ceo ili usitnjen nadzemni deo vranilove trave (Origanum vulgare L., Lamiaceae), sakupljeni tokom cvetanja biljke. Prema Evropskoj farmakopeji, biološki izvor ove droge su još i vrste Origanum onites L., Origanum vulgare L. subsp. hirtum (Link) ili smesa nadzemnih delova obe vrste.

Hemijski sastav. Sadrži 0,15–1,2% etarskog ulja sa karvakrolom (40–70%), γ−terpinenom (8–10%), p-cimenom (2,8–10%), α-pinenom, mircenom, timolom, α-terpinenom, estragolom, eugenolom i (E)-β-ocimenom kao osnovnim sastojcima. Pored etarskog ulja, droga sadrži flavonoide (naringin, luteolin-7-glukozid, diosmetin-7-glukozid i apigenin-7-glukozid), rozmarinsku kiselinu (približno 5%), fenolske estre i tanine.

Delovanje i primena. U tradicionalnoj medicini, Origani herba se upotrebljava u lečenju kašlja, prehlade, upale bronhijalne sluzokože, kao ekspektorans i dijaforetik. Takođe, kod nadimanja, za podsticanje lučenja žuči, za poboljšanje apetita i varenja hrane, i kao spazmolitičko sredstvo. Nema podataka o dobro dokumentovanoj upotrebi ove droge. Međutim, farmakološkim ispitivanjima, potvrđeno je antivirusno, antimikrobno, insekticidno, antiinflamatorno, antioksidantno, hipoglikemijsko i antimutageno delovanje ekstrakata herbe vranilove trave.

Kontraindikacije. Primena droge Origani herba kontraindikovana je kod preosetljivih osoba. Ukoliko se pojave simptomi alergijskih reakcija (osip, pruritus, urtikarija, otok), primenu droge i preparata na bazi ove droge treba prekinuti.

Ograničenja primene. Primena droge tokom trudnoće i laktacije se ne preporučuje.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, preporučena dnevna doza je 30 g, ili odgovarajuća doza preparata.

  1. Jermenska crvena glina (Bolus armenicus)

Jermenska crvena glina (Bolus armenicus) je vrsta gline, crvene boje, poreklom iz Jermenije. Njena crvena boja potiče od oksida gvožđa. Takođe, sadrži silikate aluminijuma i magnezijuma.

Istorijski gledano, korišćena je kao adstringens i često prepisivana protiv dijareje, dizenterije, krvavljenja itd. Eksterno, korišćena je u ortopediji, za izradu obloga kod dislokacije zglobova. Čest je sastojak dijetetskih proizvoda tipa švedskih gorčica.

  1. Šiitake (Lentinus edodes, Pleurotaceae)

Plodonosno telo ove gljive je bubrežastog do okruglog oblika, sa kratkom drškom, smeđe sa gornje a beličasto sa donje strane. Samonikla, ova gljiva u grozdovima raste na oborenim deblima velikog broja listopadnih drvenastih vrsta rodova Castanopsis, Quercus, Castanea, Fagus, Acer, Liquidambar, Populus, Diospyros, Alnus, Carpinus i Morus u šumskim područjima jugoistočne Azije sa toplom i vlažnom klimom. Mnoge od šuma pomenutih vrsta drveća se i sade radi uzgajanja ove gljive. Areal spontanog rasprostranjenja ove gljive obuhvata teritorije Kine, Japana, Koreje, Vijetnama, Tajlanda, Burme, severnog Bornea, Filipina i Papua Nove Gvineje, a gaji se širom sveta, pa i u Srbiji.

Zahvaljujući izuzetnim hranljivim i lekovitim vredostima, šiitake zauzima visoko drugo mesto na listi 5 vrsta gljiva koje se u velikim količinama gaje širom sveta (iza šampinjona), sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 2 miliona tona. Za potrebe tržišta, pretežno se gaji.

Hemijski sastav. Šiitake je jestiva gljiva, egzotične arome, i ima izuzetnu nutritivnu vrednost u poređenju sa drugim namirnicama. Pored vode (88–92%), sadrži još 58–60% ugljenih hidrata, 20–23% proteina (sa 80–87% svarljivosti), 9–10% nesvarljivih vlakana, 3–4% lipida i 4–5% mineralnih materija. Ova gljiva je dobar nutritivni izvor vitamina, naročito provitamina D2 (ergosterol) i vitamina B-kompleksa (B1 – tiamin, B2 – riboflavin, B12 – nijacin i pantotenska kiselina). Sadrži čitav niz različitih bioaktivnih molekula, uključujući polisaharide, heteroglukane, heterogalaktane, heteromanane, ksiloglukane, poliuronide, glikoproteine, imunomodulatorne proteine, organske kiseline (jabučna, fumarna, α-ketoglutarna, oksalna, mlečna, sirćetna, mravlja i glikolna), dijetna vlakna, različita niskomolekularna jedinjenja, kao i jedinjenja Fe, Mn, K, Ca, Mg, Cd, Cu, P i Zn.

Upotreba u tradicionalnoj i savremenoj medicini. Gljiva šiitake već milenijumima predstavlja namirnicu koja u kuhinji dalekoistočnih naroda ima važnu ulogu. Tehnologijom njene kultivacije ovladalo se već tokom X veka naše ere u Kini. Međutim, bez obzira na ovu činjenicu, šiitake gljiva je pažnju naučne javnosti privukla tek nakon Drugog svetskog rata, a naročito u poslednjih dvadesetak godina.

Prema rezultatima savremenih istraživanja, ova gljiva ispoljava čitav niz povoljnih delovanja na humani organizam, kao što su antifungalno, antivirusno, antibakterijsko, antiparazitičko, imunomodulatorno, hepatoprotektivno i antitumorsko dejstvo. Lentinan, polisaharid izolovan iz plodonosnog tela gljive šiitake, u Japanu se već koristi kao pomoćno sredstvo u terapiji karcinoma želuca i debelog creva.

Mogući mehanizmi delovanja. Mehanizmi delovanja gljive šiitake, još uvek su u velikoj meri ostali nedefinisani. Pojedini autori sugerišu da polisaharidi ove gljive (lentinan) ispoljavaju imunomodulatorni efekat, putem kojeg se može objasniti uticaj na različite faze razvoja malignog tkiva.

Kontraindikacije. Korišćenje gljive šiitake i odgovarajućih, naročito hidrosolubilnih ekstrakata, kontraindikovano je kod osoba sa dijagnostikovanom preosetljivošću na gljive (generalno) i na sastojke gljive šiitake.

Interakcije sa drugim lekovima. Pošto je poznato da vodeni ekstrakt gljive šiitake inhibira agregaciju trombocita, samim tim utiče i na koagulaciju krvi. Postoji mogućnost potenciranja antikoagulantnog efekta lekova iz grupe antikoagulanasa, kod pacijenata na terapiji tim lekovima. S obzirom na to da proizvodi na bazi gljive šiitake ispoljavaju imunomodulatornu aktivnost, postoji mogućnost interakcije sa imunosupresivima kod pacijenata na terapiji tim lekovima, ili kod pacijenata sa dijagnostikovanim poremećajima u funkcionisanju imunskog sistema.

Neželjena delovanja. Šiitake je jestiva i hranljiva gljiva, ali se kod pojedinaca mogu pojaviti sporedni efekti niskog intenziteta u vidu alergijskih reakcija; pre svega blagi oblici toksikodermije i dermatitisa.

Ograničenja primene. Trudnice i mala deca ne treba da uzimaju količine ove gljive veće nego što se koriste u ishrani. Zbog uticaja na koagulaciju krvi, nalaže se oprez i kod pacijenata na terapiji antikoagulansima, uključujući i aspirin. Prekinuti upotrebu proizvoda 2 nedelje pre i 2 nedelje posle hirurškog zahvata.

Doziranje. Prema podacima iz raspoložive literature, način primene i doziranja proizvoda na bazi gljive šiitake je vrlo šarolik: od standardizovanog ekstrakta spora ove gljive, do hranljivih supa, čajnih napitaka, sirupa, tableta, kapsula i tinktura.

Uobičajena doza osušenog plodonosnog tela ove gljive, za pripremu čaja ili hranljive supe, je 6–16 g, čemu odgovara približno 60–160 g sveže gljive, što je ujedno i količina gljive koja se po osobi tradicionalno koristi u istočnjačkoj kuhinji. U doziranim oblicima, uobičajena suplementirana doza je 100-500 mg po obliku.

  1. Koren vilinog sita, Carlina acaulis L., Asteraceae

Rod Carlina (Asteraceae) obuhvata više od 30 vrsta rasprostranjenih u Evropi i Aziji. Carlina acaulis L. (vilino sito) je višegodišnja zeljasta biljka koja je rasprostranjena u regionu od Španije, Italije, Balkanskog poluostrva, centralne Evrope do centralne Rusije.

U medicini, koristi se koren.

Hemijski sastav. Sadrži inulin, etarsko ulje sa karlina-oksidom kao glavnim sastojkom, kao i tanine.

Delovanje i primena. Interno, koren vilinog sita se koristi u narodnoj medicini kod holecistopatije, digestivne insuficijencije i grčeva u gastrointestinalnom traktu. Takođe, kod prehlade i oboljenja praćenih groznicom. Spolja, koristi se kao sredstvo za ispiranje ozleda i ulceracija na koži, ili za ispiranje usne duplje.

Doziranje. Za pripremanje dekokta i infuza, kuva se 3 g usitnjene biljne supstance sa 150 ml vode 5 minuta; pije se 3 šolje dnevno (DD: 9 g). Tinktura: 20 g usitnjene biljne supstance se prelije sa 80 g 60% etanola, ostavi 10 dana i uzima u dozi od 40-50 kapi, 4-5 puta dnevno. Lekovito vino: 50 g biljne supstance se prelije sa 1 l belog vina, ostavi da stoji najmanje 12 dana i odlije; pije se jedna mala čaša pre obroka.

  1. Herba kičice, Centaurium erythraea Rafn., Gentianaceae

Drogu Centaurii herba čini osušen nadzemni deo kičice, Centaurium erythraea Rafn. s. l., uključujući C. majus (H. et L.) Zeltner i C. suffruticosum (Griseb.) Ronn. (syn.: Erythraea centaurium Persoon; C. umbellatum Gilibert; C. minus Gars.).

Hemijski sastav. Sadrži, za čitavu familiju Gentianaceae karakteristične, gorke sekoiridoidne glukozide, od čega približno 75% odlazi na svercijamarin i malu količinu genciopikrozida (genciopikrin), sverozida (gorka vrednost oko 12000) i centapikrina (gorka vrednost oko 4.000.000).

Pored gorkih sastojaka, sadrži m-hidroksibenzoil estre sverozida, deacetilcentapikrin, centaurozid (dimerni sekoiridoid), sekologanin, 6’-m-hidroksibenzoil-loganin, dihidrokornin (ciklopentanski iridoid), gencioflavozid. U sastavu kičice nalaze se i sekoiridoidni alkaloidi gencijanin i gencijanidin, 6-metoksiksantoni eustomin (1-hidroksi-3,5,6,7,8-pentametoksiksanton) i 8-demetil-eustomin, fenolske i organske kiseline (p-kumarna, o-hidroksifenilsirćetna, protokatehinska, ferula, sinapinska, vanilinska, siringinska, hidroksitereftalna i 2,5-dihidroksitereftalna),  fitosteroli (β-sitosterol, stigmasterol, kampesterol i drugi), te kumarini (5-formil-2,3-dihidroizokumarin), flavoni i antocijani.

Delovanje i primena. Tradicionalno se, već vekovima, u evropskim zemljama koristi za ublažavanje digestivnih poremećaja (osećaj peptičkog diskomfora) i kod gubitka apetita. Za drogu Centaurii herba se vezuje tradicionalna primena u lečenju dijabetesa, malarije, protiv zmijskog ujeda i ozleda, kao antipiretik, tonik i sedativ. Preparati ove droge su opisani u brojnim (starim) farmakopejama evropskih zemalja, među koje se ubrajaju i jugoslovenske farmakopeje. Tokom istorije, u referentnim fitoterapijskim priručnicima opisana su i brojna druga terapijska područja primene ove droge: kao febrifuga kod napada groznice, kod dismenoreje, kao sredstva za „čišćenje krvi“ i protiv osećaja pečenja kod povišenog nivoa želudačne kiseline, kod žutice, itd.

U skorije vreme su sprovedena farmakološka ispitivanja koja su potvrdila većinu etnofarmakoloških navoda, pa se savremena primena ove droge usmerava ka dispeptičkim poremećajima u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta i gubitku apetita.

Kontraindikacije. Preosetljivost i aktivni peptički ulkus.

Posebna upozorenja. Zbog nedostataka dokaza o bezbednosti primene, ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, trudnica i dojilja. Ukoliko za 2 sedmice ne dođe do poboljšanja stanja, konsultovati lekara.

Doziranje. U pomenutom indikacionom području, primenjuju se sledeći preparati droge Centaurii herba: A) usitnjena biljna supstanca, B) sprašena biljna supstanca, C) tečni ekstrakt (1:1; etanol 25% v/v), D) tinktura (1:5; etanol 70% v/v) i E) žitki ekstrakt (1:10; voda). Ukoliko nije drugačije propisano, pomenuti preparati se primenjuju oralnim putem, u sledećim dozama (odrasli): A) usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnih napitaka – pojedinačna doza 1-4 g, do 4 puta dnevno; B) sprašena biljna supstanca – pojedinačna doza 0,25-2 g, do 3 puta dnevno; C) tečni ekstrakt – pojedinačna doza 2-4 ml, do 3 puta dnevno; D) tinktura – pojedinačna doza 1,5-5 g, do 3 puta dnevno; E) žitki ekstrakt – pojedinačna doza 0,2 g; dnevna doza 1-2 g.

  1. Žig cveta šafrana, Crocus sativus L., Iridaceae

Drogu Croci stigma čini osušen žig tučka cveta šafrana, Crocus sativus L. (Iridaceae). Samoniklo raste u regionu južne Evrope i jugozapadne Azije. Gaji se u oblastima istočnog Sredozemlja, Kini, Framcuskoj, Indiji i Španiji. Vrlo je cenjen začin, koji namirnicama daje karakterističnu boju i aromu.

Hemijski sastav. Glavni sastojci su etarsko ulje (0,4–1,3%) sa α- i β-pinenom, 1,8-cineolom (eukaliptolom) i safranalom (4,5-dehidro-β-ciklocitral; nastaje hidrolizom pikrokrocina) kao osnovnim konstituensima, monoterpenski glikozid pikrokrocin (4%), grupa karotenoidnih glukozida poznatih zbirno kao krocini (2%), dimetilkrocetin i njegov aglikon krocetin, karotenoidi (likopen, α-, β- i γ-karoten), masno ulje.

Delovanje i primena. Nema podataka o kliničkim studijama aktivnosti ove droge. U zvaničnoj medicini se koristi kao tonik i antiaterosklerotik, sedativ i emenagog. U tradicionalnoj medicini nalazi primenu u lečenju amenoreje, abdominalnog bola, digestivnih problema, kašlja, groznice, bola; takođe, kao afrodizijak, stimulans apetita, dijaforetik, kontraceptiv, spazmolitik i sedativ.

Kontraindikacije. Droga Croci stigma može da indukuje uterine kontrakcije, pa je stoga njena primena kontraindikovana tokom trudnoće i kod oboljenja praćenih krvavljenjima.

Ograničenja primene. Zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene, upotrebu droge i preparata droge treba ograničiti kod dece i dojilja na uzimanje onih količina koje se normalno koriste u ishrani.

Neželjena delovanja. Uzeta u velikim količinama (5,0 g i više), droga Croci stigma može da ispolji ozbiljna neželjena delovanja: povraćanje, materično krvavljenje, krvavu dijareju, hematuriju, krvavljenje iz nosa, usana i očnih kapaka, vrtoglavicu, žutici slično obojenje kože i sluzokože, trombocitopeniju i poremećaje koagulacije krvi.

Interakcije sa lekovima. Droga Croci stigma inhibira agregaciju krvnih pločica; stoga se nalaže oprez kod pacijenata na terapiji antikoagulansima i antitromboticima.

Doziranje. Dozni režim nije ustanovljen.

  1. List sene, Cassia angustifolia Vahl., Fabaceae

Drogu čini osušen list aleksandrijske sene, Cassia angustifolia Vahl., Fabaceae.

Hemijski sastav. Sadrži grupu srodnih heterozida derivata hidroksiantracena, među kojima su najznačajniji senozidi A i B. Takođe, male količine aloe-emodin i rein 8-glukozida, sluz, flavonoidi i derivati naftalena.

Delovanje i primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao ekspektorans, za lečenje ozleda kože i kožnih oboljenja, dizenterije, dispepsije, groznice i hemoroida; takođe, kao karminativ. U zvaničnoj medicini, koristi se kao laksans, što ima kliničku potvrdu. Prema EMA, spada u grupu biljnih lekova sa dobro dokumentovanom primenom („well-established use“) i namenjena je pripremi standardizovanih tečnih ili čvrstih ekstrakata za oralnu upotrebu.

Ova droga i odgovarajući preparati pripadaju farmakoterapijskoj grupi kontaktnih laksantnih sredstava (ATC: A 06 AB). Laksantni efekat potiče od specifičnog delovanja derivata 1,8-dihidroksiantracena.

Ovi sastojci povećavaju motilitet kolona stimulacijom propulzivnih kontrakcija, što rezultuje ubrzavanjem intestinalne pasaže i smanjenjem apsorpcije tečnosti iz lumena debelog creva. Uz to, stimulišu aktivnu sekreciju hlorida, što uvećava udeo vode i osmotski aktivnih elektrolita u crevnom sadržaju. Heterozidi se smatraju „pro-drug“ sastojcima, koji se niti apsorbuju, niti razlažu u gornjem delu tankog creva. Do njihove degradacije dolazi u debelom crevu, kada podležu bakterijskoj transformaciji do odgovarajućih antrona, koji se smatraju aktivnim, laksantnim metabolitima.

Do defekacije dolazi nakon 6-12 časova, zbog vremena koje je neophodno da se izvrši metabolička promena prekursora do aktivnih metabolita, kao i vremena potrebnog za transport aktivnih metabolita to kolona.

Kontraindikacije. Kao i druge droge sa derivatima antracena kao glavnim aktivnim sastojcima, i list sene je kontraindikovan kod preosetljivosti na aktivne supstance, kod slučajeva intestinalne opstrukcije i stenoze, atonije, apendicitisa, inflamatornih oboljenja debelog creva (Kronova bolest, ulcerativni kolitis), abdominalnog bola nepoznate etiologije, dehidratacije, kao i kod dece mlađe od 12 godina.

Posebna upozorenja. Neophodno je konsultovanje sa lekarom kod pacijenata na terapiji kardiotoničnim heterozidima, antiaritmicima, diureticima, kortikosteroidima, ili onih koji uzimaju preparate slatkog korena (Liquiritiae radix). Laksantne droge ne bi trebalo da se uzimaju u slučajevima nedijagnostikovanih, akutnih ili perzistentnih gastrointestinalnih smetnji (abdominalni bol, mučnina i povraćanje), jer ovi simptomi mogu biti znaci postojeće crevne opstrukcije ili ileusa. Dugotrajna upotreba laksantnih sredstava treba da se izbegava, jer može dovesti do poremećaja prirodnog refleksa defekacije i stvaranja svojevrsne zavisnosti o laksantnom sredstvu. Upotreba kontaktnih (nadražajnih) laksantnih sredstava se preporučuje tek u slučajevima kada zapreminski laksansi ne daju zadovoljavajuće rezultate. Pacijenti sa poremećajima funkcije bubrega treba da budu svesni mogućnosti nastanka disbalansa elektrolita.

Interakcije sa drugim lekovima. Hipokalemija, kao rezultat dugotrajne upotrebe, ili pogrešne upotrebe, može da potencira delovanje kardiotoničnih heterozida, kao i da stupi u interakciju sa antiaritmicima (npr. hinidin) koji indukuju reverziju sinusoidalnog ritma. Istovremena primena sa drugim lekovitim proizvodima koji mogu da indukuju hipokalemiju (diuretici, kortikosteroidi, preparati droge Liquiritiae radix) mogu da povećaju disbalans elektrolita.

Primena tokom trudnoće i laktacije. Ne preporučuje se, mada nema izveštaja o teratogenom delovanju na fetus, ukoliko se ove droge i njihovi preparati primenjuju na preporučen način. Međutim, zbog postojanja eksperimentalnih podataka o genotoksičnom delovanju pojedinih antranoida, upotreba tokom trudnoće se ne može preporučiti. Zbog mogućnosti ekskrecije male količine aktivnih metabolita antranoida putem majčinog mleka, primena droge i njenih preparata tokom dojenja se ne preporučuje.

Neželjena delovanja. Opisani su slučajevi blagog digestivnog diskomfora, kao što su stomačni grčevi.

Dugotrajna upotreba i zloupotreba laksanasa mogu da, u posebno teškim slučajevima, dovedu do disbalansa elektrolita (hipokalemija, hipokalcemija), metaboličke acidoze ili alkaloze, malapsorpcije, gubitka telesne težine, albuminurije i hematurije.

Doziranje. Primenjuje se najmanja pojedinačna doza kojom se ostvaruje laksantni efekat, sa stolicom meke konzistencije, bez osećaja diskomfora kod korisnika, obično 1–2 g sprašenog lista pre spavanja, ili ona doza standardizovanog ekstrakta kojoj odgovara dnevna doza od 10–30 mg senozida (računato kao senozid B).

  1. Kora kamforovca, Cinnamomum camphora (L.) J.Presl. Lauraceae

Kamforovac je veliko, uvek zeleno drvo koje dostiže visinu i 20–30 m. Nativan je za region južne kine, Tajvana, južnog Japana, Koreje i Vijetnama, ali je naturalizovan u mnogim drugim zemljama. U medicini, koristi se kora, čijom se destilacijom pomoću vodene pare dobija etarsko ulje sa visokim sadržajem kamfora.

Hemijski sastav. Svi organi kamforovca sadrže etarsko ulje (do 5%), koje se dobija destilacijom pomoću vodene pare. Do sada je identifikovano 6 različitih hemotipova, koje razdvaja dominantni sastojak, a to su kamfor, linalol, 1,8-cineol, nerolidol, safrol i borneol. D-kamfor se izdvaja stajanjem kao stearopten.

Delovanje i primena. Delovanje i primena kore kamforovca su identični delovanju i primeni kamfora. Eksterno, kamfor deluje kao bronhijalni sekretolitik i hiperemik. Interno, kao respiratorni analeptik i bronhospazmolitik.

Prema preporukama Komisije E, primena kamfora/kore kamforovca opravdana je kod aritmija, kašlja i bronhitisa, hipotenzije, nervoznog srca i reumatizma.

Kontraindikacije. Trudnoća. Mala deca.

Neželjena delovanja. Lokalna primena može da dovede do iritacije kože i kontaktnog ekcema. Interna primena može da dovede do trovanja, ako se proizvod koji sadrži kamfor uzme u velikim količinama. Na trovanje kamforom su posebno osetljiva deca. Simptomi trovanja su delirijum, grčevi i poremećaj respiratorne kontrole.

Doziranje. Prosečna dnevna doza je 2-4 g biljne supstance, interno, ili 0,05-0,2 g etarskog ulja.

  1. Rizom srčenjaka, Persicaria bistorta (L.) Samp. Polygonaceae

Srčenjak, Persicaria bistorta (L.) Samp. (Polygonaceae), višegodišnja je zeljasta biljka, rasprostranjena u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. U medicini, koristi se rizom i (ređe) list.

Hemijski sastav. Sadrži skrob (30%), katehinske tanine (15-36%) i malu količinu galnih.

Delovanje i primena. Aktivni sastojak su tanini, a svi efekti su posledica adstringencije. U tradicionalnoj medicini, koristi se u lečenju gastrointestinalnih poremećaja, pre svega dijareje, kao i kod internih krvavljenja. Eksterno, koristi se za grgljanje kod infekcija usne duplje i ždrela, kao i za ispiranje ozleda kože. U tradicionalnoj kineskoj medicini, preparati rizoma srčenjaka koriste se kod epilepsije, groznice, tetanusa, čireva na koži, ujeda zmija i insekata, kao i grčeva u rukama i nogama.

Doziranje. Primenjuje se interno, u vidu sprašene biljne supstance za pripremu macerata, dekokta, ekstrakta ili tinkture, ili eksterno, u vidu dekokta, ekstrakta, tinkture ili lekovitih masti i kremova koji sadrže pomenute ekstrakte.

Macerat se priprema maceracijom 50 g sprašene biljne supstance u 1 l vode tokom 6 časova; filtrira se i po potrebi zasladi. Dekokt se priprema kuvanjem 60 g sprašene biljne supstance u 1 l vode 15 minuta; ohladi se i filtrira. Tečni ekstrakt (1:1, 25% etanol). Tinktura (1:5, 25% etanol).

Sprašena biljna supstanca se koristi u vidu 250 mg kapsula, 2-4 kapsule na svaka 3 sata. Dekokt se koristi 3 puta dnevno, infuz po 200 ml na 3 sata, tečni ekstrakt 1-2 ml 3 puta dnevno, a tinktura 1-3 ml 3 puta dnevno.

  1. Šilajit (mumio)

Šilajit je kompaktna, gusta, lepljiva, katranu slična supstanca čija boja varira od bele do (najčešće) tamnomrke, koja se može pronaći na Himalajima, Tibetanskoj visoravni, Kavkazu, Altaju i Gilgit Baltistan u Pakistanu.

Sadrži biljna vlakna, pesak i zemlju kao mehaničke nečistoće, pa se pre bilo kakve primene prečišćava. Budući da se gumasti matriks lako i bez ostatka rastvara u vodi, ispiranje sirovog šilajita je osnovni način njegove prerade. Ima izraženu termoplastičnost: očvršćava na temperaturi ispod 20 °C, omekšava na temperaturi tela i može se oblikovati prstima.

Hemijski sastav. Dugo se smatralo da je šilajit vrsta bitumena, ili da je fosilnog porekla – slično nafti. Međutim, danas se smatra da šilajit nastaje vekovnom, postepenom dekompozicijom određenih biljnih vrsta pod uticajem posebnih mikroorganizama. U suštini, sastoji se iz svežih i modifikovanih ostataka humusa (10-70% hidrosolubilne frakcije šilajita), pomešanih sa biljnim sastojcima i metabolitima mikroorganizama koji čine rizosferu biljaka na prirodnim nalazištima. Proučavanjem vegetacije na nalazištima šilajita, ustanovljeno je da vrsta Euphorbia royleana Boiss. (Eurporbiaceae), koja sadrži mlečni sok u svim organima i u velikim sastojinama obrasta Zapadne Himalaje, predstavlja glavni izvor organskih sastojaka šilajita: aminokiselinski sastav lateksa E. royleana je sličan sastavu šilajita. Pretpostavlja se i da je detelina – Trifolium repens L. (Fabaceae) – koja takođe bujno raste u neposrednoj blizini stena iz kojih se izlučuje šilajit, bar delimično odgovorna za njegovo nastajanje.

Hemijskom analizom je pokazano da, pored gume, albuminoida, tragova smole i masnih kiselina, šilajit sadrži veliku količinu benzojeve, fulvinske, huminske i hipurne kiseline, kao i njihove soli. Sa medicinske tačke gledišta, benzojeva kiselina i benzoati su glavne aktvine supstance šilajita. Šilajit je bogat solima gvožđa i drugih elemenata; njegov mineralni sastav odgovara sastavu stena ispod kojih se izlučuje. Na posletku, sadrži oksidovane dibenzo-α-pirone, triterpene (tirulakan), fenolne kiseline i tanoide.

Delovanje i primena. Šilajit se koristi u kineskoj i ruskoj tradicionalnoj medicini, kao i u Ajurveda medicini kod poremećaja vezanih za urogenitalni i gastrointestinalni sistem, kod žutice, uvećane slezine, epilepsije, hroničnog bronhitisa i anemije. Smatra se da povoljno utiče na ishod lečenja bubrežnog kamenca, edema i hemoroida. Deluje kao antiseptik. U Indiji se često koristi kao yogavaha, tj. sredstvo koje sinergistički pojačava delovanje drugih lekova. Istraživanjima na životinjama, potvrđena su neka od brojnih delovanja zbog kojih se ova supstanca i koristi u tradicionalnoj medicini; pre svega analgetičko, antiinflamatorno, antiulcerogeno, anksiolitičko, nootropno, prokognitivno i toničko.

Smatra se neškodljivim sastojkom brojnih dijetetskih suplemenata na teritoriji zemalja bivšeg SSSR, u Indiji, Kini i drugim zemljama u kojima je tradicionalno poznata upotreba šilajita kao sredstva za poboljšanje i unapređenje zdravlja.

Ograničenja primene. Primena šilajita dovodi do povećanja izlučivanja mokraćne kiseline putem urina, pa se ne preporučuje osobama sklonim formiranju uratnog kamena u bubregu i mokraćnim putevima. Iz istog razloga, šilajit se ne preporučuje osobama sa gihtom.

Doziranje. Uobičajeno se koristi u količini od 125-250 mg dva puta dnevno.

Šta je Originalni Sweden Bitter

Znate li šta je originalni Sweden bitter?

Na mnogim bočicama drugih proizvodjača piše da oni prave Originalni Sweden Bitter koji je pravljen po nekoj originalnoj formuli iz davnine. Medjutim, to nije tačno. Danas skoro niko ne pravi Sweden bitter po izvornoj formuli srednjovekovnog doktora Paracelsusa, već svi prave neku skraćenu verziju eliksira po dosta izmenjenoj formuli austrijske travarke Marije Treben.

Zato smo se vratili na osnovnu formulu Sweden bittera koju je švajcarski lekar Paracelsus stvorio. To je prva i jedina originalna formula za Sweden bitter a sve današnje koje imamo u ponudi su dosta drugačije varijacije te originalne formule. Zato se naš eliksir i zove drugačije od ostalih jer je i drugačija formula, pa smo ga stoga nazvali Golden Sweden Bitter – Zlatna Švedska gorčica. 

Ono što nas je iznenadilo kod temeljnijeg istraživanja Paracelsusove formule je da tek sada, nakon 500 godina nauka potvrdjuje delotvornost nekih njegovih sastojaka u formuli. Na primer, u Paracelsusovoj formuli postoji medicinska pečurka kojoj tek od pre neku godinu američki naučnici daju spektakularan značaj i stavljaju je pod zaštitu države jer ima fantastična antikancerogena svojstva. Zatim, tu su i biljke koje se danas više ne koriste u farmakopeji a imaju dejstvo na fine nivoe psihe i hormona, te je tu i jermenska crvena glina koja sa svojim detoksirajućim značenjem za telo i gvoždjem u svom sastavu radi na eliminaciji anemije i otrova iz tela. Na primer, nijedna savremena Sweden Bitter tinktura koju kupujete u radnji nema te sastojke u sebi.

A možda najznačajniji sastojak Švedske gorčice je mistični antički satojak Terijak, lekovita smola koja se pravila od preko 60 sastojaka i koja je morala da odstoji preko 10 godina da bi se dobio lekoviti i svaki drugi kvalitet. U sastav Terijaka je ulazio niz biljnih, životinjskih i mineralnih sastojaka. Nekoliko tih sastojaka terijaka današnja farmakopeja zabranjuje za upotrebu jer se smatraju prevazidjenim i štetnim, medjutim u toj originalnoj recepturi ti sastojci su imali svoje mesto i značenje. Antički lekari nisu napamet pravili lekove i Terijak.

Originalni Sweden bitter Paracelsusa blago stimuliše sve vitalne funkcije tela, pročišćava jetru i krv, čisti krvne sudove i bolje snabdeva organe krvlju. Menja biohemijske parametre krvi. Finim delovanjem na žlezde sa unutrašnjim lučenjem stvara balans u radu unutrašnjih organa i čuva imunitet. Podstiče unutrašnju silu tela da očuva jedinstvo tela na ćelijskom nivou. 

Kada pogledate sve formule koje je Marija Treben dala, recepturu za Mali Sweden biter i recepturu za Veliki Sweden bitter, nigde nećete naći ove sastojke. Pojedini nemački i asutrijski proizvodjači zavaravaju korisnike pa navode da je u sastavu Terijak, koji kada pogledate njegov sastav vidite da je on napravljen od nekoliko sprašenih biljaka i malo etarskog ulja. Daleko od bilo kakvog antičkog Terijaka.

Zato savremeni preparati koji se svi nazivaju Originalni Sweden bitter nisu preparati za dugovečnost. Da se razumemo, u ima kvalitetnih tinktura koje pomažu kod mnogo bolesti ali nijedna nema onu kompleksnu strukturu i delovanje koje je doktor Paracelsus osmislio da bi stalnom upotrebom eliksira imali dug i zdrav život.

Zainteresovalo nas je takodje kako to da je Paracelsus savetovao da se njegov eliksir pije samo po 10-12 kapi ujutru sa malo vode i uveče sa malo vina. To nam je izgledalo kao jako malo kapi. U svim savremenim Sweden bitterima uputstvo je da se pije 50 kapi pa još 3 puta dnevno. No, onda smo napravili naš Golden Grose Schweden bitter po uzoru na Paracelsusa i shvatili u čemu je reč. Delovanje njegovog i našeg eliksira je dublje i delotvornije i sa manje kapi, jer je formula takva da utiče na celokupno telo i vitalnu silu. Paracelsus je bio mudar lekar i znao je da za dugovečnost ne trebaju jaki lekovi Prirode nego kontinuiran niz blagih podsticaja u pravom smeru. 

I generalno govoreći, cela njegova formula je fantastično osmišljena, jer se po nekim biljkama i sastojcima vidi da se eliksirom balansirano deluje na sve bitne organe tela, od glave do polnih organa, dok moderne verzije mahom deluju na stomak i jetru, posredno kroz krvotok na glavu ali ne i na psihu i rad glavnih hormonalnih žlezda. Naravno, kao mistik i alhmičar Paracelsus je sve to u svojim spisima obavio tajnovitim simbolima spajanja Sunca i Meseca, gde je sunce simbol za stomak (želudac) a Mesec za hipofizu i epifizu. Tek skladan spoj funkcionisanja ovog para dovodi celo telo u dobro stanje.

U praktičnom životu ljudi više vole nazovi originalan Sweden bitter koji je promovisala Marija Treben jer se on koristi kod lečenja mnogih bolesti sa više ili manje uspeha. Ali taj nazovi originalni Sweden bitter vam neće dati dugovečnost, on i nije namenjen za stalnu upotrebu, čak štaviše može da vas iscrpi ako ga dugo koristite. S druge strane Paracelsusov eliksir, ili kako smo ga mi nazvali Golden Sweden bitter (Zlatni Švedski gorki tonik) je tinktura koja se može piti svakodnevno i dugo. I polako će dizati vašu vitalnost. 

Poštenja radi mi moramo reći da naš Golden Sweden bitter nije u potpunosti istovetan sa formulom Paracelsusa, jer kao što rekosmo, savremena farmakopeja zabranjuje neke supstance – zmije, opijum. Na primer originalni Terijak je nemoguće naći, pa smo ga zamenili sa prirodnim šilajitom koji ima slično dejstvo. 

Sam proces pravljenja Paracelzusovog eliksira je duži i kompleksniji nego što je to slučaj sa običnim Šveden biterom. Prvo se pravi muški Sweden bitter pa se zatim od njega stvara ženski Sweden bitter, da bi se na kraju oni spojili u treći oblik – Golden Sweden bitter, kroz venčanje Sunca i Meseca kako stari spisi govore. U samom tom procesu nema nikakve mistike, to je niz postupaka u kome se dobijaju dva različita eliksira koji se na kraju mešaju u jedinstven spoj. Sam postupak čini nam se da tinkturi daje dodatni kvalitet, koji je naučnim jezikom teško objašnjiv, ali kao da se na neki način struktura kapi potencira na viši energetski nivo.

Zato naš originalni Sweden bitter deluje tako blago ali dubinski moćno.

Na koje bolesti deluje Sweden bitter

Na koje sve bolesti deluje Švedska gorčica

STARI RUKOPIS (Prepis o lekovitosti švedske grančice) – Marija Treben

1. Ako se češće udiše ili miriše, navlaži vratni pršljen ili stavi vlažna krpa na glavu, leči bolove i nesvesticu, poboljšava pamćenje i jača mozak. (Samo delimično tačno, bolje rešenje su kapi za jaču cirkulaciju BioCapillary)

2. Pomaže protiv zamućenja očiju, otklanja crvenilo i sve bolove i onda kada su oči zapaljene, mutne i kada suze. Leči i sivu mrenu ako se uglovi očiju redovno navlaže ili ako se na zatvoreno oko stavi navlažena krpa. (Ne leči kataraktu i glaukom)

3. Bubuljice i ospe svake vrste, kraste u nosu ili bilo gde drugde biće izlečeni ako se često i dobro navlaže njome.

4. Kod zubobolje, u malo vode stavi se puna velika kašika ovih kapi i jedno vreme se tečnost drži u ustima ili se bolni zub obloži krpom nakvašenom kapima. Bol će nestati a nekroza se smanjiti.

5. Plikovi na jeziku ili druge rane vlaže se uporno ovim kapima i tako će brzo doći do izlečenja.

6. Ako je grlo zapaljeno ili bolesno tako da hrana i piće teško mogu da se progutaju, ujutro, u podne i uveče uzeti kapi i pustiti ih da polako siđu; upala će proći a ždrelo se izlečiti.

7. Ako neko ima grčeve u želucu, neka pri napadu popije punu veliku kašiku kapi. (Osim ako nije u pitanju gastritis i jaka kiselina ili ulcerozni čir)

8. Kod kolika se uzmu tri velike kašike, polako, jedna za drugom, i ubrzo će se osetiti olakšanje.

9. Rasteruje vetrove u stomaku i hladi jetru, leči sve bolesti želuca i creva i pomaže kod zatvora stolice.

10. Takođe je odlično sredstvo za želudac kada on teško vari i ne zadržava hranu.

11. Isto tako pomaže kod bolova u žuči. Dnevno piti ujutro i uveče po jednu punu veliku kašiku, a noću stavljati oblog sa kapima, i uskoro će bolovi prestati.

12. Kod vodene bolesti se tokom šest nedelja ujutro i uveče pije po jedna puna velika kašika pomešana s belim vinom.

13. Bolovi i zujanje u ušima leče se tako što se u uvo stavlja vata natopljena kapima. Mnogo pomaže, čak vraća izgubljen sluh. (Odnosi se samo na neke bolesi uha, upale. Nije moguće vratiti sluh kod degenerativnih bolesti uha, sklerozacije kostiju, na primer)

14. Ako žena ima bolove u materici, neka joj se tri dana daje po jedna puna velika kašika kapi rastvorenih u crnom vinu, nakon pola sata neka ide u šetnju, a posle toga može da doručkuje, ali ne mleka. Kapi ne treba uzimati s mlekom.

15. Ako se poslednjih 14 dana trudnoće ujutro i uveče pije po jedna velika kašika, olakšaće se porođaj. Da bi se što pre oporavila, porodilji se svaka dva sata daje mala kašika sve dotle dok ne prođu svi bolovi. (Ovo nikako ne preporučujemo, jer može doći do prevremenog porodjaja i obilnog krvarenja)

16. Stavljanje vlažnog obloga brzo pomaže ako posle porođaja, kada krene mleko, dođe do upale mlečnih žlezda.

17. Leči ospe kod dece. Kapi se daju razblažene u vodi, u količini koja zavisi od uzrasta deteta. Kada ospe počnu da se suše, više puta ih kvasiti kapima i onda neće ostati ožiljci. (Kod ospica obavezno voditi dete kod lekara, ovo je samo pomoćni metod)

18. Dobre su protiv glista i za decu i za odrasle, izbacuju i pantljičaru, a deci se daju prema uzrastu. Kapima navlaženu krpu staviti detetu na stomak, pričvrstiti je i stalno je održavati vlažnom. (Nije pouzdano sredstvo za pantljičaru. Mnogo su bolji i jeftiniji medicinski lekovi koji brzo i efikasno rešavaju parazite u crevima)

19. Kod žutice će nestati svi bolovi ako se piju tri velike kašike ovih kapi dnevno i stavljaju oblozi na otečenu jetru. (Nije pouzdano, jer žutica može biti posledica tumora jetre i opstrukcije žučnih puteva)

20. Otvaraju sve zlatne žile (hemoroide), leče bubrege, bez dodatnog lečenja odvode hipohondrijsku tečnost iz tela, otklanjaju melanholiju i depresiju, te podstiču apetit i pomažu varenje. (Šveden biter redovnim uzimanjem podstiče krvarenje, pa ako imate velike hemoroide koji krvare može izazvati pojačano krvarenje)

21. I iznutra otvara zlatne žile (hemoroide) ako se u početku češće navlaže, a i razmekšaju unutrašnjom upotrebom kapi, naročito pre spavanja. Spolja se stavi kapima ovlažen komad vate. Podstiče cirkulaciju i otklanja žarenje. (Ne preporučujemo da stavljate Švedsku gorčicu direktno na hemoroide jer zbog alkohola peče i može stvoriti opekotine. Koristite bolje BioHemor kremu za hemoroide i BioCapillary kapi za cirkulaciju da uklonite bezbedno i brzo hemoroide)

22. Ako neko leži onesvešćen, u slučaju potrebe otvore mu se usta i da jedna velika kašika kapi. Bolesnik će doći sebi. (Nepouzdan metod, pogotovo ako ne znate zbog čega je neko u nesvesti. Ne bi smelo da se daje dijabetičarima, na primer)

23. Ovo sredstvo, ako se pije, leči od bolova frasa (grčenja) tako da oni vremenom prestaju. (Treba jako dugo da se pije, a ima boljih biljnih rešenja, na primer BioRelax kapi za smirenje)

24. Kod tuberkuloze svakog dana ujutro uzima se eliksir natašte i terapija nastavlja šest nedelja.

25. Ako žena izgubi menstruaciju ili je ista prejaka, neka ove kapi uzima tri dana i to ponovi dvadeset puta.

26. Ovo sredstvo pomaže i protiv belog pranja. (Da, kao kupka spolja a ujedno ih i piti)

27. Ako je nekoga napala padavica (epilepsija), smesta mu se moraju dati ove kapi. Bolesnik tada treba da uzme isključivo ovaj lek jer on jača kako napadnute živce tako i telo i otklanja sve bolesti. (Preporučujemo i BioMind Plus kapi za depresiju ali samo kao pomoćno lekovito sredstvo uz terapiju pod nadzorom lekara)

28. Leče oduzetost i otklanjaju nesvesticu i mučninu.

29. Leče boginje s vatrom i crveni vetar. (Crveni vetar ili Rozaceu Šveden biter može i da pojača)

30. Ima li ko groznicu, s vatrom ili hladnu, pa je sasvim slab, neka mu se da jedna velika kašika kapi i bolesnik će, ukoliko mu organizam nije opterećen drugim lekovima, za kratko vreme doći sebi, puls će početi normalno da radi a bolesnik će se uskoro osećati bolje,ma koliko da je temperatura bila visoka.

31. Kapi ovog eliksira leče i rak, stare boginje i bradavice, i ispucale ruke. Ako na njima postoji stara i zagnojena rana ili divlje meso, sve to treba dobro isprati belim vinom i onda na to staviti krpu ovlaženu kapima. One će ukloniti čireve i bolove, kao i divlje meso, a rana će početi da zarasta. (Oprez kod tumora kože i divljeg mesa, idite obavezno i odmah kod lekara, ne lečite se sami Šveden biterom)

32. Bez opasnosti leče sve rane, bez obzira da li su od udarca ili od uboda, ako se rane češće ovlaže kapima. Uzme se jedna krpa, natopi kapima i prekriju rane. Kapi za kratko vreme otklanjaju bol, ne dozvoljavaju ni gangrenu ni trulež i leče i stare rane od vatrenog oružja. Ukoliko ima ustrelnih rana, uprskati kapi u njih, a prethodno rane nije neophodno očistiti. Upornim stavljanjem navlažene krpe, izlečenje nastupa za kratko vreme.

33. Kapi uklanjaju sve ožiljke, koliko god da su stari, belege od rana i posekotina, ako se do 40 puta navlaže njima. Sve rane koje se izleče ovim kapima ne ostavljaju ožiljke za sobom. (Ovo nije tačno za stare ožiljke, odnosi se samo na sveže ožiljke i rane koje se nakon zatvaranja i zarastanja odmah tretiraju tinkturom)

34. Iz osnova, one takođe leče sve fistule čak i kada se čine neizlečive; boljka može da bude neogranično stara. (Tvrdnja nije tačna, pomažu samo da se zagnojena fistula smiri ali fistula ostaje sve dok se hirurški ne ukloni. BioBalsam krema za kožu odlično i brzo smanjuje upalu fistule)

35. Kapi leče opekotine bilo da one potiču od vatre, vrele vode ili od vruće masti, ako se povrede vredno vlaže njima. Ne stvaraju se plikovi, temperatura se izvlači, čak će i zagnojeni plikovi iz temelja biti izlečeni. (Oprezno sa ovom tvrdnjom! Mora čovek znati kako lečiti opekotine sa alkoholnom tinkturom. Bolje koristite kremu za opekotine BioBalsam, jer je ona vrlo efikasna a ne izaziva probleme)

36. Služe protiv čvoruga i masnica, bilo da one potiču od sudara, bilo od udara.

37. Ako neko nema apetita, kapi mu ga vraćaju.

38. Kod velike malokrvnosti vraćaju izgubljenu boju ako se izvestan period piju ujutro. One čiste krv i stvaraju novu, a podstiču i njenu cirkulaciju.

39. Reumatski bolovi zglobova će nestati ako se kapi piju ujutro i uveče i ako se na bolno mesto stavi krpa navlažena njima.

40. One leče smrznute ruke i noge čak i ako postoje otvorene rane. Kapima navlažene krpe treba stavljati što češće, a naročito noću.

41. I na kurje oko staviti komad vate navlažene kapima i bolno mesto stalno držati vlažno. Posle tri dana ono će samo ispasti ili se može bezbolno izljuštiti. (Teško da Švedska gorčica može da ukloni kurje oko)

42. Leče i ujed besnih pasa i drugih životinja ako se kapi piju, jer leče i uništavaju sve otrove. Rane oblagati krpom navlaženom kapima. (Nikako ovo ne raditi, uopšte nije tačno. Ako vas ujede besan pas odmah kod lekara po vakcinu protiv besnila)

43. Kod kuge i drugih zaraznih bolesti dobro je u toku dana više puta piti kapi jer one leče kužne čireve i čvoruge čak i kada su ovi već u grlu.

44. Onaj ko noću ne može da spava neka pre spavanja uzme ove kapi. Kod nesanice zbog živaca, na srce staviti krpu navlaženu razblaženim kapima.

45. Pijana osoba se sa dve velike kašike kapi smesta može otrezniti.

46. Onome ko svakoga dana ujutro i uveče pije ove kapi, ne treba nijedan drugi lek, jer ovaj jača telo, osvežava živce i krv, otklanja drhtanje ruku i nogu. Ukratko, kapi leče od svih bolesti. Telo ostaje bodro, a lice mladoliko i lepo. (Da, ako se Golden Shweden bitter pije po malo, 25-30 kapi u malo vina, vode, soka, ujutru i uveče)

Važno za korišćenje Švedske grančice: sve navedene količine treba da se piju razblažene biljnim čajem ili vodom.

Iz navedenih tačaka Starog rukopisa proizlazi da je lekovita moć ovog biljnog sastava i Švedkse grančice velika i čudesna. S pravom se može reći da gotovo nema bolesti kod koje švedska grančica ne pomaže. U najmanju ruku, međutim, smatra se osnovom svakog lečenja.

Možda će vam se svideti …