Sastav

SASTAV PROIZVODA:

100 ml proizvoda sadrži: vodeno-etanolni ekstrakt semena divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L., Hippocastanaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 30 ml; vodeno-etanolni ekstrakt herbe hajdučke trave (Achillea millefolium L. Asteraceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 15 ml; vodeno-etanolni ekstrakt lista matičnjaka (Melissa officinalis L. Lamiaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 15 ml; vodeno-etanolni ekstrakt lista koprive (Urtica dioica L., Urticaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 10 ml; vodeno-etanolni ekstrakt herbe bele imele (Viscum album L., Loranthaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 10 ml; vodeno-etanolni ekstrakt lista muške bokvice (Plantago lanceolata L., Plantaginaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 10 ml; vodeno-etanolni ekstrakt rizoma iđirota (Acorus calamus L., Plantaginaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 5 ml; vodeno-etanolni ekstrakt rizoma đumbira (Zingiber officinale Roscoe, Zingiberaceae; DER 1:3, 50% etanol v/v) 5 ml.

KOMENTAR AKTIVNIH SASTOJAKA

1. Seme divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L., Sapindaceae)

Drogu Hippocastani semen (biološki izvor: Aesculus hippocastanum L., Hippocastanaceae) čine sirovi kotiledoni semena divljeg kestena.

Hemijski sastav. Osušeno seme sadrži ne manje od 3% ukupnih triterpenskih saponozida, računato kao bezvodni escin. Escin je smesa triterpenskih saponozida koji su derivati dva aglikona: protoescigenina i baringtongenola C. Oba pripadaju olean-12-en seriji i visoko su hidroksilovani. Pomenute hidroksilne grupe su esterifikovane različitim alifatičnim kiselinama, pa se zbog toga u drogi javlja izuzetno kompleksna smesa saponozida. Pored saponozida, prisutni su i flavonoidni i kumarinski heterozidi, proantocijanidini i tanini u semenjači, mala količina masnog ulja, 40-50% skroba, šećere i belančevine.

Delovanje i primena. Pokazano je da escin povećava kapilarnu rezistenciju i smanjuje kapilarnu filtraciju, povećava venski tonus (usled stimulacije produkcije prostaglandina F2α) i inhibira hijaluronidazu, što dodatno povećava integritet venskih zidova. Escin takođe ispoljava antiinflamatorno delovanje.

Preparati na bazi escina se najčešće primenjuju kod poremećaja periferne venske i limfne cirkulacije donjih ekstremiteta, kod poremećaja rektalne cirkulacije i raznih oštećenja sluznica.

Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), proizvodi na bazi semena divljeg kestena se koriste u terapiji hronične venske bolesti koju karakterišu otečenost nogu, proširene vene, osećaj težine, bol, umor, svrab, napetost i grčevi u listovima. Mogu da imaju status biljnih i tradicionalnih biljnih lekova.

Status biljnog leka ima suvi ekstrakt (40-80% v/v etanol), standardizovan na sadržaj 16-28% triterpenskih saponozida, računato kao escin. Status tradicionalnog biljnog leka imaju suvi ekstrakt (etanol 25-50% v/v) u kolličini kojoj odgovara 1% escina u podlozi za gel ili mast i tinktura (1:5; 50% etanol v/v), 20% u podlozi za gel ili mast.

Doziranje. Ekstrakt se primenjuje dva puta dnevno u ukupnoj dozi koja odgovara 100 mg escina.

Preporučuje se primena gastrorezistentnih farmaceutskih oblika (tableta ili kapsula) sa kontrolisanim oslobađanjem i uzimanje leka sa dovoljnom količinom vode 1 h pre jela, pošto escin može da oteža ili čak spreči pražnjenje želuca.

Dužina primene. Terapija traje najmanje 4 nedelje, a moguća je i primena tokom dužeg perioda, uz obaveznu konsultaciju sa lekarom.

Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Ne preporučuje se.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke.

Posebna upozorenja i mere opreza. Ako tokom primene dođe do pojave inflamacije kože, tromboflebitisa, potkožnih otvrdlina, jakog bola, ulceracija, naglog oticanja jedne ili obe noge, kao i srčane ili bubrežne insuficijencije, neophodno je obratiti se lekaru.

Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima ili sastojcima hrane. Nisu zabeležene.

Neželjena delovanja. U retkim slučajevima moguće su mučnina, gastrointestinalne tegobe (iritacija želudačne sluzokože i refluks), glavobolja, vrtoglavica, alergijske reakcije.

2. Herba hajdučke trave (Millefolii herba, Achillea millefolium L., Asteraceae)

Drogu Millefolii herba čini osušeni vršni deo hajdučke trave (Achillea millefolium L., Asteraceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Ova biljna vrsta se smatra nativnom u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, a rasprostranjena je širom umerenog klimatskog pojasa u svetu, jer se i gaji.

Hemijski sastav. Sadrži 0,2–1,0% etarskog ulja. Budući da se radi o hemijski polimorfnoj zbirnoj biljnoj vrsti, hemijski sastav etarskog ulja zavisi od ploidnosti (broja hromozoma). Diploidne i tetraploidne biljke sadrže proazulenske seskviterpene, koji se nakon izlaganja povišenoj temperaturi transformišu u obojene azulene; između ostalog, hamazulen (do 25% etarskog ulja) i ahilicin. Drugi osnovni sastojci etarskog ulja diploidnih i tetraploidnih biljaka su α-pinen (23%), β-pinen (5%) i kariofilen (10–22%). Heksaploidne biljke ne sadrže proazulenske seskviterpene, a sadrže približno 50% mono- i seskviterpena, od kojih su mnogi oksidovani. U etarskom ulju ovih biljaka prisutni su i kamfor (18%), sabinen (12%), 1,8-cineol (10%) i α-pinene (9%). Oktaploidne biljke sadrže oko 80% oksidovanih monoterpena, sa linalolom kao glavnim sastojkom. Što se drugih sastojaka tiče, u drogi su prisutni flavonoidi, kumarini i tanini.

Delovanje i primena. Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik. Eksterno, za lečenje hemoroida, hematoma i opekotina, ili u lečenju zapaljenja kože, ozleda kože i menstrualnih poremećaja.

Prema EMA, herba hajdučke trave se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2),  blagih grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) ili spolja, u lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4).

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sok ceđen iz sveže herbe (DER: 1:0,6-0,9), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 25% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45% V/V), e) tinktura (1:5, etanol 31,5% V/V).

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi herbe hajdučke trave je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na hajdučku travu i druge biljke iz familije Asteraceae (kamilica, ambrozija).

Ograničenja primene. Ne preporučuje se osobama sa gastričnim i duodenalnim ulkusom, osobama sa okluzijom žučnih puteva ili oboljenjima žučne kesice, trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Moguće su alergijske reakcije slabijeg intenziteta, koje se manifestuju kao osip. Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2), koriste se a) Biljni čaj: 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 3-4 puta dnevno između obroka (6-16 g). b) Ceđeni sok: 5-10 ml 2-3 puta dnevno. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml 3 puta dnevno. d) Tinktura (etanol 45% V/V): 2-4 ml 3 puta dnevno. e) Tinktura (etanol 31,5% V/V): 4,3 ml (= 4,2 g) 4 puta dnevno.

Za indikaciju “gubitak apetita”, naznačiti da se tečni preparat uzima 30 minuta pre obroka.

Kod grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) koristi se a) Biljni čaj: 1-2 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 2-3 puta dnevno (2-6 g).

U lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4), koristi se a) 3,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza namenjenog kutanoj primeni, 2-3 puta dnevno.

3. List matičnjaka (Melissae folium, Melissa officinalis L. Lamiaceae)

Drogu čini osušen ili svež list matičnjaka, Melissa officinalis L. Lamiaceae, sakupljen neposredno pred puno cvetanje, odvojen od stabljika i osušen na temperaturi ne višoj od 30-40 ^oC.

Hemijski sastav. Sadrži: flavonoide (kvercitrin, ramnocitrin, apigenin-7-O-glukozid, kempferol, kvercetin i luteolin); fenolkarboksilne kiseline (rozmarinska kiselina, glikozidno vezana kafena i hlorogenska kiselina); triterpene (ursolna i oleanolna kiselina); etarsko ulje (0,05 – 0,375%), sa monoterpenima citronelalom (30-40%), geranialom i neralom (smesa prethodna dva izomera je poznata kao citral, 10-30%) i seskviterpenima (β-kariofilenom i germakrenom D) kao glavnim komponentama.

Delovanje i primena. Prema navodima Komisije E, primena droge Melissae folium opravdana je kod poremećaja spavanja i funkcionalnih poremećaja gastrointestinalnog trakta. Prema preporukama ESCOP, droga Melissae folium nalazi primenu kod osećaja nemira, razdražljivosti i tenzije, kao i u simptomatskom lečenju poremećaja rada digestivnog trakta, kao spazmolitik. U tradicionalnoj medicini, droga se koristi u obliku čajnog napitka kod meteorizma, „nervoznog želuca“, histerije i melanholije, hroničnog zapaljenja sluzokože bronhija, povraćanja, migrene, glavobolje i povišenog krvnog pritiska. Spolja, u lečenju herpes labialis. U homeopatskoj medicini, list matičnjaka nalazi primenu u uređenju menstrualnog ciklusa.

Prema EMA, list matičnjaka se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju blagih simptoma mentalnog stresa i pomoć pri uspavljivanju (indikacija 1), kao i za simptomatsko lečenje blagih gastrointestinalnih poremećaja kao što su nadimanje i preterano stvaranje gasova.

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sprašena biljna supstanca, c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 45-53% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45-53% V/V), e) suvi vodeni ili etanolni (45-53% V/V) ekstrakt koji odgovara biljnom čaju, tečnom ekstraktu ili tinkturi gore.

Doziranje. Prema EMA, doziranje je sledeće:

1. a) Biljni čaj: 1,5-4,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 150 ml infuza, 1-3 puta dnevno (1,5-13,5 g).
2. b) Sprašena biljna supstanca: 0,19-0,55 g, 2-3 puta dnevno (0,38-1,65 g).
3. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml, 1-3 puta dnevno.
4. d) Tinktura: 2-6 ml, 1-3 puta dnevno.
5. e) Suvi vodeni ili etanolni (45-53% V/V) ekstrakt, u dozama koje odgovaraju doziranju biljnog čaja, tečnog ekstrakta ili tinkture.

Kontraindikacije. Preosetljivost.

Trudnice, dojilje i osobe mlađe od 18 godina. Primena proizvoda na bazi lista matičnjaka se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina, trudnicama i dojiljama.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Neželjena dejstva. Nisu poznata.

Posebna upozorenja. Primena proizvoda na bazi matičnjaka može da dovede do pospanosti, pa u to vreme treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili radnim mašinama.

4. List koprive, Urtica dioica L., U. urens L. (Urticaceae)

Drogu čini osušeni list koprive, Urtica dioica ili U. urens, Urticaceae, smesa biljnog materijala obe vrste, ili list međusobnih hibrida, sakupljen tokom cvetanja biljke.

Hemijski sastav. Sadrži (u žarnim ćelijama sveže biljke): histamin, serotonin, acetilholin, mravlju kiselinu, leukotrijene (LTB4, LTC4, LTD4); zatim flavonoide (0,7-1,8%) kao što su rutin, izokvercitrin, astragalin, kempferol-3-O-rutinozid, silicijumovu kiselinu, tragove etarskog ulja sa različitim ketonima kao glavnim sastojcima i relativno visok udeo mineralnih materija (soli kalijuma i različite nitrate).

Delovanje i primena. U narodnoj medicini, nalazi primenu u formulaciji preparata „za poboljšanje krvne slike“, kao diuretik kod artritisa i reumatizma zglobova i mišića, odnosno kao sastojak čajnih mešavina sa antidijabetičkim (hipoglikemijskim) efektom. Eksterno, koristi se u lečenju nekih kožnih oboljenja (protiv masne kose i peruti). U savremenoj medicini, droga se koristi, kako interno, tako i eksterno, u adjuvantnoj terapiji reumatskih oboljenja i poremećaja u funkcionisanju urogenitalnog trakta, kao diuretik (terapija ispiranjem).

Prema EMA, koristi se kao tradicionalni biljni lekoviti proizvod za ublažavanje bola u zglobovima manjeg intenziteta (indikacija 1) ili kao adjuvantno sredstvo za povećanje količine izlučenog urina, sa ciljem postizanja efekta ispiranja kod nekomplikovanih infekcija urinarnog trakta (indikacija 2).

Doziranje. Biljna supstanca za pripremu čajnog napitka: 2-4 g, 3-6 puta dnevno; dnevna doza 8-12 g. Usitnjena biljna supstana: 2-4 g, 3-6 puta dnevno; dnevna doza 8-12 g. Tečni ekstrakt (1:5): 30-40 kapi, 3-4 puta dnevno. Suvi ekstrakt (4,7-6:1): 750 mg, 2-3 puta dnevno. Suvi ekstrakt (5-10:1): 450 mg, 3 puta dnevno. Suvi ekstrakt (8-10:1): 540 mg, 2 puta dnevno.

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi lista koprive je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na sastojke ove biljke. Takođe, kod osoba kod kojih se preporučuje redukovan unos tečnosti (npr. teška srčana ili bubrežna bolest).

Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima ili sastojcima hrane. Nisu zabeležene.

Neželjena delovanja. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Mogući su blagi i prolazni simptomi poremećaja funkcije gastrointestinalnog trakta (mučnina, povraćanje, dijareja). Moguća je pojava kožnih reakcija (svrab, osip).

5. Herba bele imele (Viscum album L. Loranthaceae)

Drogu čine osušeni izdanci sa listovima bele imele, Viscum album L., Loranthaceae, sakupljeni pre plodonošenja.

Bela imela je poluparazitska biljka, koja raste na nekim vrstama drveća, pre svega na jabuci, hrastu, topoli, smreki itd. Taksonomska pripadnost biljke-domaćina, vreme sakupljanja i način pripreme ekstrakata u velikoj meri određuju koncentraciju aktivnih sastojaka.

Hemijski sastav. Sadrži lektine (ML I, ML II,ML III; glikoproteini sa sposobnošću da se specifično vežu za galaktozu i N-acetilgalaktozamin), proteine i polipeptide (pre svega, viskotoksine koje čini 46 aminokiselina), fenilpropanoide i lignane, derivate kafene kiseline, flavonoide (naročito derivate kvercetina), biogene amine (tiramin), polisaharide (pre svega, galakturonane i arabinogalaktane), membranske lipide, triterpenoide i druge sastojke prisutne u niskim koncentracijama. Prisustvo i odnos pojedinih biološki aktivnih sastojaka u ekstraktima bele imele zavisi od biljke-domaćina i vremena sakupljanja; međutim, sistematska istraživanja o prirodi uticaja biljke-domaćina do sada nisu izvedena. Viskotoksini dostižu maksimalnu koncentraciju u junu, dok je lektini dostižu u decembru.

Delovanje i primena. U tradicionalnoj medicini, preparati na bazi bele imele se koriste u lečenju epilepsije, kašlja, astme, vrtoglavice, amenoreje, dijareje, horeje, tahikardije i histerije. Takođe, u dugoročnoj terapiji blage hipertenzije, kao i u profilaksi ateroskleroze. Prema navodima Komisije E, primena proizvoda na bazi bele imele opravdana je u adjuvantnoj terapiji reumatizma ili tumora. Nalazi primenu u tretiranju degenerativnih inflamatornih oboljenja zglobova i u palijativnoj terapiji malignih tumora.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, preporučena dnevna doza je 2,5-5 g usitnjene biljne supstance, ili odgovarajuća doza preparata droge kao što su čajni napitak, tečni ekstrakt (1:1, razblaženi etanol) ili tinktura (1:5, etanol 45%). Čajni napitak se priprema maceracijom 2,5 g fino usitnjene herbe hladnom vodom tokom 10-12 h na sobnoj temperaturi i uzima 1-2 puta dnevno.

Primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Nema podataka o bezbednosti primene, pa se ne preporučuje.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke. Trudnoća. Terapija inhibitorima MAO.

Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima ili sastojcima hrane. Mogu da se očekuju interakcije sa kardiotoničnim heterozidima i imunomodulatorima.

Primena kod dojilja. Ne preporučuje se.

Neželjena delovanja. Kod preosetljivih osoba, mogu se očekivati alergijske reakcije. U naučnoj literaturi, opisani su osećaj hladnoće, groznica, glavobolja, hipotenzija, kao i gastrointestinalni poremećaji (mučnina, dijareja).

6. List bokvice, Plantago lanceolata L. (Plantaginaceae)

Drogu čini osušen, ceo ili usitnjen list samonikle ili gajene bokvice, uskolisne bokvice (Plantago lanceolata L., Plantaginaceae), sakupljen tokom cvetanja biljke.

Hemijski sastav. Sadrži iridoide kao osnovne sastojke: aukubin, 3,4-dihidroaukubin, 6´-O-β−gluko-zilaukubin, katalpol, plantarenalozid i melitozid. Takođe, sluzi (do 12%), flavonoide (apigenin, baikalein, skutelarein, baikalin, homoplantaginin, nepetrin, luteolin, hispidulin, plantagozid), ugljene hidrate (L-fruktoza, D-glukoza, planteoza, saharoza, stahioza, D-ksiloza, sorbitol, tirozol, različiti heteropolisaharidi); fenolkarboksilne i druge kiseline (benzojeva, kafena, hlorogenska, cimetna, p-kumarna, ferula, fumarna, gentizinska, 4-hidroksibenzojeva, neohlorogenska, salicilna, siringinska, ursolna, vanilinska i oleanolna), aminokiseline, lipide, proteolitičke enzime, tanine (oko 4%), saponine; steroide i pojedine vitamine.

Delovanje i primena. Interno, list bokvice se u zvaničnoj medicini koristi kod zapaljenja sluzokože disajnih puteva, kašlja, bronhitisa, inflamatornih promena na sluzokoži usne duplje, nefritisa, cistitisa, retencije urina, dizenterije i prekomernog znojenja. Primenu nalazi i u lečenju dijareje, odnosno konstipacije.

U narodnoj medicini, svež list bokvice se tradicionalno koristi kao antiseptičko sredstvo za zbrinjavanje iritacije kože i regeneraciju oštećenih tkiva kod erizipela, apscesa, opekotina i inflamatornih promena na koži. Takođe, u lečenju kašlja kod bronhitisa, prehlada i drugih infekcija gornjih disajnih puteva, kao diuretik kod kamena u bubregu, kao adstringens, imunomodulatorno sredstvo, antihipertenziv, hipoglikemik, hemostatik, febrifug i vermifug.

Prema preporukama EMA, koristi se kao tradicionalni biljni lek sa demulcentnim delovanjem u simptomatskom tretmanu iritacije oralne ili faringealne sluzokože i posledičnog suvog kašlja. U ovom indikacionom području, koristi se usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnog napitka namenjenog oralnoj primeni, sprašena biljna supstanca za izradu čvrstih doziranih oblika i drugi biljni preparati u vidu tečnih ili čvrstih doziranih oblika za oralnu i/ili oromukozalnu primenu.

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke bokvice.

Neželjena delovanja. Nisu zabeležena.

Posebna upozorenja. Oralna primena preparata na bazi bokvice se ne preporučuje deci mlađoj od 3 godine, zbog zdravstvenog rizika samolečenja i neophodnosti postupanja po savetu lekara, kao i zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene. Oromukozna primena se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina, zbog nedostatka dokaza o bezbednosti primene. Ne preporučuje se primena kod trudnica i dojilja.

Doziranje.

Odrasli i adolescenti stariji od 11 godina

• Čajni napitak: 2 g usitnjene biljne supstance se priredi kao infuz sa 150 ml ključale vode, 2-3 puta dnevno; DD 4-6 g.

• Suvi ekstrakt (DER 3-6:1; rastvarač za ekstrakciju voda): 233 mg 3 puta dnevno; DD 699 mg.
• Tečni ekstrakt (DER 1:0,8-1,2; rastvarač za ekstrakciju etanol 20-40% V/V): 0,4-1,9 g 3-4 puta dnevno; DD min. 1,2 g, max. 5,6 g.
• Žitki ekstrakt (DER 1,5-1,7:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 804 mg 4 puta dnevno; DD: 3216 mg.
• Ceđen sok sveže herbe (DER 1:0,5-0,9): 10 ml, 3 puta dnevno; DD 30 ml.
• Sirup prema ÖAB 2009 (formalno, nativni preparat je tečni ekstrakt DER 1:11, rastvarač za ekstrakciju voda): 15 ml, 3-4 puta dnevno; DD: 45-60 ml.
• Suvi ekstrakt (DER 3-5:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 300 mg, 3-4 times per day; DD 900-1200 mg.
• Tečni ekstrakt (DER 1:5,8-5,9; rastvarač za ekstrakciju voda): 4 ml, 3-5 puta dnevno; DD 12-20 ml.

Deca

• Suvi ekstrakt (DER 3-6:1; rastvarač za ekstrakciju voda): 233 mg, 2-3 puta dnevno; DD 466-699 mg (deca uzrasta 5-11 godina). 117 mg, 3 puta dnevno; DD 351 mg (deca uzrasta 3-4 godine).

• Tečni ekstrakt (DER 1:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20-40% V/V): 1,0-1,25 g, 2-3 puta dnevno; DD min. 2,5 g, max. 3,8 g (deca uzrasta 5-11 godina). 0,5-0,625 g, 2-3 puta dnevno; DD min. 1,25 g, max 1,9 g (deca uzrasta 3-4 godine).
• Žitki ekstrakt (DER 1,5-1,7:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 804 mg, 3 puta dnevno; DD 2412 mg (deca uzrasta 5-11 godina). 402 mg 3 puta dnevno; DD 1206 mg (deca uzrasta 3-4 godine).
• Ceđen sok sveže herbe (DER 1:0,5-0,9): 5 ml expressed juice, 2 puta dnevno; DD 10 ml (deca uzrasta 4-11 godina).
• Sirup prema ÖAB 2009 (formalno, nativni preparat je tečni ekstrakt DER 1:11, rastvarač za ekstrakciju voda): 5 ml, 3-4 puta dnevno; DD 15-20 ml (deca uzrasta 3-11 godina).
• Suvi ekstrakt (DER 3-5:1; rastvarač za ekstrakciju etanol 20% m/m): 300 mg, 3 puta dnevno; DS 1200 mg (deca uzrasta 5-11 godina). 150 mg, 3 puta dnevno; DD 450 mg (deca uzrasta 3-4 godine).
• Tečni ekstrakt (DER 1:5,8-5,9; rastvarač za ekstrakciju voda): 3 ml, 2-4 puta dnevno; DD 6-12 ml (deca uzrasta 5-11 godina) 2 ml, 2-3 puta dnevno; DD 4-6 ml (deca uzrasta 3-4 godine).

Oromukozna primena

Odrasli i starije osobe uzimaju sprašenu biljnu supstancu ili suvi ekstrakt (DER 3-6:1; rastvarač za ekstrakciju voda) u dozi od 160-190 mg više puta dnevno do max. 1280 mg, u vidu obloženih tableta ili lozengi.

7. Calami rhizoma (rizom iđirota, Acorus calamus L., Araceae)

Drogu Calami rhizoma čini osušen rizom Acorus calamus L, familija Araceae.

Upotreba u tradicionalnoj medicini. U zvaničnoj medicini, koristi se u obliku čaja, praška ili etarskog ulja kao stomahik (pre obroka), karminativ (posle obroka) i gorak aromatik kod dispepsije, gastritisa i ulkusa. Eksterno, kao dodatak kupkama i linimentima kod reumatizma ili u obliku infuza kod oboljenja desni i tonzilitisa. U indijskoj medicini, iđirot se koristi kod dispepsije, protiv crevnih parazita, zubobolje i bola. U kineskoj medicini, pošto stimuliše izlučivanje peptičkih sokova, koristi se kod poremećaja funkcionisanja organa digestivnog trakta, a spolja kod gljivičnih infekcija.

Hemijski sastav. Calami rhizoma sadrži etarsko ulje (najmanje 1,5%), čiji sastav jako varira u vezi sa ploidnošću biljke, a ova je u direktnoj vezi sa geografskom distribucijom. Glavni sastojci etarskog ulja su α- i γ-azaron, β-gurjunen, α-kalakoren, cis- i trans-metilizoeugenol, i akoron. Sadržaj cis-izoazarona i, naročito, β-azarona zavisi od stepena ploidije biljke: dok se smatra da američki varijeteti iđirota praktično ne sadrže β-azaron, a evropski sporadično (do 15%), dotle su etarska ulja azijskih varijeteta vrlo bogata ovim sastojkom (preko 60%).

Mogući mehanizmi delovanja. Iđirot je gorko aromatično sredstvo koje stimuliše apetit i podstiče varenje. U studijama na životinjama, uočeno je da ispoljava spazmolitički i sedativni efekat, snižava spontanu želudačnu aktivnost i ulkusni indeks, usled smanjenja produkcije želudačnog soka i hlorovodonične kiseline.

Doziranje. 3-4,5 g droge.

Kontraindikacije. Trudnoća, laktacija, deca mlađa od 6 godina.

Interakcije sa drugim lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim suplementima. Nisu poznati.

Neželjena delovanja. Nisu poznata.

Napomene. Azaron, 1-(2,4,5-trimetoksifenil)-1-propen, je prirodni sastojak koji se javlja u 3 izomerna oblika: α, β i γ. Sastojak je etarskog ulja mnogih biljaka, a naročito onih koje pripadaju rodu Acorus. Azaron (α i β) je supstanca koja je pokazala toksičnost, genotoksičnost i kancerogenost kod glodara. Iako ne postoje podaci o toksičnom delovanju na humani organizam, podaci o kancerogenosti se ne mogu odbaciti, a koncentracija α- i β-azarona u biljnim lekovitim proizvodima se mora ograničiti na minimum. Po analogiji sa regulativom u oblasti prehrambenih proizvoda (ograničenje unosa β-azarona hranom i alkoholnim pićima), od strane Evropske agencije za lekove je postavljen limit od približno 115 μg dnevno, tj. oko 2 μg/kg telesne težine dnevno. Mera je privremena i važi do izvođenja sveobuhvatne procene odnosa koristi i rizika.

8. Rizom đumbira, Zingiber officinale Roscoe, Zingiberaceae

Drogu čini osušeni, ceo ili isečen na komade, rizom đumbira (Zingiber officinale Roscoe, Zingiberaceae), oguljen ili delimično oguljen (pluta skinuta samo sa ravnih površina).

Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulje (2,5-3,0%; glavni sastojci su vrlo varijabilni, u zavisnosti od zemlje porekla. Uglavnom, to su (-)-zingiberen i ar-kurkumen, odnosno β-bisabolen i ar-kurkumen; neral i geranial; D-kamfor, β-felandren, geranial, neral i linalol; (E)-α-farnezen; ili zingiberol (smesa cis- i trans-β-eudezmola)), aril-alkani, gingeroli: (6)-gingerol (supstanca ljutog ukusa), (8)-gingerol i (10)-gingerol, šogaoli: (6)-šogaol (supstanca ljutog ukusa), (8)-šogaol i (10)-šogaol (artefakti nastali iz gingerola tokom skladištenja), gingerdioli, diaril-heptanoidi: između ostalih, gingerenon A i B, skrob (50%).

Delovanje i primena. Sastojci izolovani iz rizoma đumbira su proučavani u brojnim in vitro i in vivo studijama na životinjama, gde su pokazale pozitivno inotropno, antitrombotičko i antioksidantno delovanje. U drugim studijama, dokazano je njihovo antimigrenozno i antilipidemijsko delovanje. Sastojci ove droge pojačavaju izlučivanje salive, digestivnih sokova i žuči. Pored toga, rizom đumbira ispoljava antiemetički efekat. Pretpostavlja se da su gingeroli i šogaoli odgovorni za antiemetičko delovanje droge i odgovarajućih preparata. Antiemetičko delovanje, po svemu sudeći, nije posledica odgovora nistagmusa ili vestibularne stimulacije, već posledica lokalnog dejstva u gastrointestinalnom traktu. Kod ljudi, rizom đumbira povećava tonus i peristaltiku creva.

Droga Zingiberis rhizoma oficinalna je prema EP 6.0. Prema preporukama Komisije E, primena rizoma đumbira opravdana je kod gubitka apetita, bolesti putovanja i dispepsije. U narodnoj medicini, rizom đumbira se koristi kao karminativ, ekspektorant i adstringentno sredstvo. U tradicionalnoj kineskoj medicini, rizom đumbira se koristi u lečenju prehlada, nauzeje i povraćanja. U tradicionalnoj indijskoj medicini, pored navedenih indikacija, rizom đumbira se koristi i u ublažavanju anoreksije i faringitisa. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), razlikuju se dobro utemeljena i tradicionalna primena preparata na bazi rizoma đumbira. Dobro utemeljena primena podrazumeva uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u prevenciji mučnine i povraćanja kod kinetoza. Tradicionalna primena, pored prevencije mučnine i povraćanja kod kinetoza, podrazumeva i uzimanje biljnih lekovitih proizvoda na bazi rizoma đumbira u simptomatskom lečenju blagih, spazmodičkih poremećaja u funkcionisanju digestivnog trakta, uključujući nadimanje i dispepsiju.

Ograničenja primene. Zbog holagognog efekta, koren đumbira ne bi trebalo da uzimaju pacijenti sa kamenom u žučnoj kesi, osim ako to ne odobri lekar. Ustanovljeno je da koren đumbira inhibira sintezu tromboksana; stoga bi pacijenti sa poremećajima koagulacije krvi, ili oni koji su na terapiji antikoagulansima, trebalo da izbegavaju njegovu upotrebu.

Neželjena dejstva i rizici po zdravlje pacijenta koji proističu iz pravilne primene naznačenih terapijskih doza – nisu poznati. Postoji teorijska mogućnost razvoja reakcija hipersenzitivnosti, odnosno dermatitisa kod preosetljivih osoba, nakon uzimanja korena đumbira. Poseban oprez se nalaže kod trudnica.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, doza je 2 – 4 g dnevno (PDR). Prema WHO, odrasli i deca starija od 6 godina uzimaju 500 mg, 2 – 4 puta dnevno u ublažavanju simptoma kinetoze; kod dispepsije 2 – 4 g dnevno, kao prašak ili u vidu ekstrakta.

Prema EMA (dobro utemeljena primena), osobe starije od 18 godina uzimaju 1 – 2 g biljne supstance 1 sat pre putovanja, pri čemu se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina ne preporučuje. Tradicionalna primena kod kinetoze podrazumeva uzimanje 750 mg biljne supstance pola sata pre putovanja (odrasli), 250 – 500 mg pola sata pre putovanja (deca između 6 i 12 godina), ne duže od 5 dana. Primena kod dece mlađe od 6 godina se ne preporučuje. Kod dispepsije i nadimanja, odrasli uzimaju 180 mg biljne supstance 3 puta dnevno, po potrebi, ne duže od 2 sedmice.

Farmakopeja NR Kine: do 9 g.

Cirkulacija

Šta dovodi do loše cirkulacije?

Savremen način ishrane i života, upotreba lekova, alkohola, dijabetes, stres, genetske predispozicije, gojaznost su sve uzroci slabe cirkulacije krvi mozga, nogu i ruku. Postoji čitav niz razloga da postoji slaba cirkulacija perifernih krvnih sudova i unutrašnjih organa.

Visok holesterol i trigleciridi uz konstantnu nezdravu ishranu su uzrok za začepljenje arterija i vena, karotida i glavnih krvnih sudova.

Krvni plak vremenom oblaže unutrašnjost arterija i vena, smanjujući protok krvi što dovodi do suženja krvnih sudova i začepljenja, što je sve uzrok za srčani udar – infarkt ili moždani udar – šlog.

Stres je takodje uzrok za sužavanje krvnih sudova. Loša ishrana i obolela jetra su uzrok za pojavu trombova i slabe krvi, dok genetsko nasledje ili životni stil i profesionalni rad mogu dovesti do proširenih vena.

Dijabetes je uzrok za slabu perifernu cirkulaciju, odumiranje tkiva i pojavu gangrene na vrhovima udova, jer nema dovoljno krvi da ishrani kiseonikom tkivo.

Nekada i duga upotreba lekova kod hroničnih bolesti hoće da dovede do loše cirkulacije. A tu su i razne genetske bolesti koje izazivaju promene u krvi.

Za sve te probleme biljne kapi za cirkulaciju su prirodan lek za krvotok jer pomažu bolju prokrvljenost. A dobra cirkulacija krvi je preduslov za jak imunitet, dobro zdravlje i dugovečnost.

Simptomi loše cirkulacije su najčešće hladne ruke i noge, hladan nos i ledja, vrtoglavica, pospanost, zadihanost, teško zarastanje rana, bledilo kože, zaboravnost, umor.

Ishrana

Kako se hraniti kod ateroskleroze?

Ateroskleroza je nevidljiva bolest od koje se najviše umire. Neprimetno počinje u vidu povećanih masnoća u krvi i razvija se dok naslage na krvnim sudovima – krvni plak, ne dovede do većeg i manjeg suženje krvnih sudova koji dovode do srčanog, moždanog ili infrakta unutrašnjeg organa.

Krvni plak koji se skuplja na arterijama i kapilarima je kalcifikovana smesa holesterola, koja u odmakloj fazi bude tvrda i stvori otvrdli kanal u krvnim sudovima, zbog čega je naš narod tu bolest nazivao „otvrdle žile“.

Ateroskleroza i otvrdnjavanje krvnih sudova dovodi do erozije krvnih sudova koji postaju neelastični i porozni, što dovodi do rasta krvnog pritiska, pojave aneurizma i pucanja krvnih sudova. Uz masne organe koji takodje nastaju kod nepravilne ishrane glavni su okidač za pad imuniteta i pojavu niza bolesti. Koliko je krvotok dobar toliki vam je potencijal za dug život.

Zadnja istraživanja pokazuju da je ateroskleroza suštinski upala krvnih sudova, jer je su u krvnom plaku pronadjene bakterije koje izazivaju imflamaciju.

Glavni uzrok nastanka ateroskleroze je ishrana.

Ishranom se i leči ateroskleroza.

Biljne kapi BioCapillary pomažu odmah da se popravi cirkulacija i vremenom rastvaraju krvni plak i pomažu da se on brže ukloni iz krvnih sudova i arterija. Medjutim, kod dugotrajnih ateroskleroza nije moguće ukloniti sav krvni plag jer je on urastao u zidove krvnih sudova i promenio im strukturu.

Pa ipak, pravilnom ishranom se stanje dramatično može popraviti i značajno smanjiti uticaj ateroskleroze i popraviti stanje krvnih sudova i unutrašnjih organa.

Kako hranom lečiti aterosklerozu?

Post. Post je iz raja izašao!

Ukloniti po par meseci iz ishrane sledeće:

• mleko i mlečne proizvode i sve što sadrži mleko
• meso i mesne proizvode
• slatkiše, beli hleb,
• suvo voće i voće
• industrijske proizvode: kečap, majonez, paštete, sosove …
• prženu hranu, posebno u fritezi
• obojena slatka gazirana pića
• alkoholna pića – pivo, vino, rakija
• grickalice – čips, štapići, smoki, štanglice

Ishrana mora biti bazirana na celokupnim plodovima od povrća i na integralnim žitima. Jede se:

• potaži od povrća
• bareno i pečeno povrće – izbegavati prženo povrće
• sveže salate
• obavezno kašika kvalitetnog domaćeg maslinovog ulja dnevno
• hladne integralne testenine – testenine se skuvaju i ohlade, pa se hladne ili podgrejane jedu
• hladan krompir
• integralni hleb
• integralna variva u vidu kaša – heljda, pasulj, grašak, sočivo, soja sa posnom zaprškom
• od slatkiša jesti samo kuvano voće – kompot, malo meda
• sveži sokovi od povrća (i jedna jabuka i limun)

Hrana treba da bude sa što više vode u sebi – povrće je najbolji izbor.

Idealno bi imati 2 do 3 obroka dnevno od 8 do 16h časova i nakon toga nema unosa jela, može se piti samo voda, nezasladjen čaj ili kafa, kao i BioCapillary kapi.

Izbegavati nazovi zdravu hranu u vidu keksa, biskvita, štanglica iz prodavnica zdrave hrane jer je puna šećera, isto tako ni musli nije dobar izbor hrane jer je pun šećera.

Ovakav način ishrane koristite najmanje 2 meseca, pa napravite pauzu od nedelju do dve i nastavite opet sa posnom ishranom. Dobre rezultate daje i ishrana bazirana na sveže cedjenim sokovima gde se počinje samo sa sokovima od povrća pa se polako dodaje voće.

Suplementi

Koje suplemente koristiti za bolji krvotok?

Najbolji suplement za dugotrajno bolju cirkulaciju je Golden Sweden Bitter eliksir.  On dužom upotrebom deluje na dublje čićenje krvi i jetre i daje bolju prokrvljenost. Upotrebom eliksira krv postaje viskoznija, lakše prolazi kroz kapilare, bolje snabdeva unutrašnje organe hranljivim materijama i kiseonikom, regeneriše jetru i poboljšava hormonalni status. Ali BioCapillary kapi deluju brže i jače u prvoj fazi uzimanja, pa se one preporučuju u prvih 6 meseci dok se i pravilnom ishranom ne popravi stanje cirkulacije. Nakon toga treba uzimati Golden Seden Bitter po malo i svakodnevno kroz čitav život ako hoćete da regenerišete cirkulaciju. 

Od suplemenata koji se uzimaju uz hranu preporučujemo: 

• Magnezijum citrat
• Koenzim Q10 – samo za starije osobe koje imaju slabije srce 
• Kompleks vitamina B – samo pred spavanje jer uspavljuju
• AD Kapi

Prirodna sredstva

Prirodna sredstva za bolji krvotok

Prirodni lekovi za bolju cirkulaciju su raznovrsni i deluju na nekoliko različitih faktora.

Pojedini lekovi za jaču cirkulaciju na biljnoj osnovi deluju na bolju prokrvljenost, drugi deluju na sastav krvi i razbijanje trombova, neki biljni lekovi za krvotok deluju na kapilare i vene, dok drugi deluju na sam sastav i kvalitet krvi. Stoga je teško odrediti univerzalan tradicionalni lek za jačanje cirkulacije i krvi.

Na primer, najbolji prirodni i biljni lek za razbijanje tromba je arnika, najbolji biljni lek za stezanje kapilara i zaustavljanje krvarenja je rusomača, najbolji prirodni biljni lek za perifernu cirkulaciju i brži krvotok je djumbir, najbolji biljni lek za kapilare u mozgu je ginko, najbolji biljni lek za razredjivanje krvi je divlji kesten, a postoji čitav niz biljaka koji su odličan biljni lek za krv ali deluju na jetru: lincura, idjirot, pelin, čičak.

Tu su takodje lekovite biljke koje su tradicionalni narodni lek za kapilare i krvni pritisak, kao što su glog, imela, hajdučka trava. A imamo i biljke koje služe kao prirodni lek za holesterol i trigleciride: artičoka, kopriva, beli luk. Pojedine od ovih biljaka ulaze u naše biljne kapi za jačanje cirkulacije BioCapillary.

Terapija za slabu cirkulaciju je kompleksna i zasniva se na lečenju osnovnog problema krvotoka – sastav krvi, slabost kapilara, začepljenost krvnih sudova. Lečenje slabe cirkulacije počinje od pronalaženja uzroka i problema, šta je to što se leči.

Terapija za cirkulaciju se sprovodi najčešće medikamentima – tablete za bolju fluindost krvi, protiv trombova i zgušnjavanja, za zasuatvljanje krvarenja, za skidanje masnoća u krvi, i tako redom.

Lečenje prirodnim metodama slabe cirkulacije je složenije, koriste se lekovi za jaču cirkulaciju ali i fizičke vežbe, upotreba hidro terapije, kaljenje i čeličenje, masaže i akupunktura, često uz dijetalnu ishranu. Pokušava se da se cirkulacija poboljša spolja i iznutra, da se pokrenu prirodni procesi.

U tom smislu, kao tradicionalni lek za bolju cirkulaciju, naše biljne kapi za cirkulaciju imaju za cilj da promene strukturu krvi, da deluju isceljujuće na kapilare i da pokrenu jetru na bolji rad.

Kapi za jaču cirkulaciju deluju kako na jetru i kvalitet stvaranja krvi, deluju i na samo stanje kapilara, njihovu elastičnost i prohodnost. Kapi za krvotok smiruju mikro upale kapilara.

Korišćenje BioCapillarya

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme.

Doziranje BioCapillary biljnih kapi

Proizvod BIOCAPILLARY se dozira na sledeći način:

Ukapati 30 kapi u 2-3 dl vode i popiti. Dnevno unositi  najviše 90 kapi podeljeno u 3 doze (3 x 30 kapi), uvek pre glavnih obroka.

Preventivno uzimati 50 kapi jednom ujutru pre obroka.

Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za 3 nedelje korišćenja.