Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

1. Cvet lavande (Lavandulae flos, Lavandula angustifolia, Lamiaceae)

Drogu Lavandulae flos čini osušeni cvet lavande, Lavandula angustifolia Mill. (Lamiaceae)

Hemijski sastav. Sadrži 1,0–3,0% etarskog ulja, sa linalil-acetatom (30–55%) i linalolom (20–50%) kao glavnim sastojcima. Drugi značajni sastojci etarskog ulja su β-ocimen, 1,8-cineol, kamfor i kariofilen-oksid.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. U zvaničnoj medicini, nalazi primenu u simptomatskom lečenju nemira i nesanice, odnosno kao karminativ i antispazmodik kod gastrointestinalnih poremećaja nervnog (psihološkog) porekla. Spolja, u balneoterapiji, u lečenju kardiovaskularnih poremećaja. U tradicionalnoj medicini, kao diuretik, abortifacijens i emenagog, odnosno u lečenju opekotina, dijareje, glavobolje, upale grla i ozleda.

Evropska agencija za lekove (EMA) prepoznaje biljnu supstancu cveta lavande kao tradicionalni biljni lekoviti proizvod u lečenju blagih simptoma mentalnog stresa, iscrpljenosti i pomoć pri uspavljivanju. U ovom indikacionom području, koriste se usitnjena biljna supstanca za pripremu biljnog čaja za oralnu primenu i tečnih biljnih preparata za oralnu primenu.

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi lavande je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na sastojke. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Primena proizvoda na bazi lavande može da dovede do pospanosti, pa u to vreme treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili radnim mašinama.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Doziranje. Biljni čaj: 1-2 g biljne supstance ili usitnjene biljne supstance za pripremu 150 ml infuza, 3 puta dnevno (dnevna doza: 3-6 g; prosečno 4,5 g). Tinktura: 2-4 ml, 3 puta dnevno.

2. Millefolii herba (herba hajdučke trave, Achillea millefolium, Asteraceae)

Drogu Millefolii herba čini osušeni vršni deo hajdučke trave (Achillea millefolium L., Asteraceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Ova biljna vrsta se smatra nativnom u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, a rasprostranjena je širom umerenog klimatskog pojasa u svetu, jer se i gaji.

Hemijski sastav. Sadrži 0,2–1,0% etarskog ulja. Budući da se radi o hemijski polimorfnoj zbirnoj biljnoj vrsti, hemijski sastav etarskog ulja zavisi od ploidnosti (broja hromozoma). Diploidne i tetraploidne biljke sadrže proazulenske seskviterpene, koji se nakon izlaganja povišenoj temperaturi transformišu u obojene azulene; između ostalog, hamazulen (do 25% etarskog ulja) i ahilicin. Drugi osnovni sastojci etarskog ulja diploidnih i tetraploidnih biljaka su α-pinen (23%), β-pinen (5%) i kariofilen (10–22%). Heksaploidne biljke ne sadrže proazulenske seskviterpene, a sadrže približno 50% mono- i seskviterpena, od kojih su mnogi oksidovani. U etarskom ulju ovih biljaka prisutni su i kamfor (18%), sabinen (12%), 1,8-cineol (10%) i α-pinene (9%). Oktaploidne biljke sadrže oko 80% oksidovanih monoterpena, sa linalolom kao glavnim sastojkom. Što se drugih sastojaka tiče, u drogi su prisutni flavonoidi, kumarini i tanini.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. Herba hajdučke trave se primenjuje interno kao emenagog, za ispiranje očiju, kao hemostatik, laksantno sredstvo, sredstvo za umirenje, protiv ćelavosti, prostatitisa i vrtoglavice. Takođe, kod gubitka apetita, prehlade, dispepsije, spastičkog diskomfora digestivnog trakta, kao holeretik. Eksterno, za lečenje hemoroida, hematoma i opekotina, ili u lečenju zapaljenja kože, ozleda kože i menstrualnih poremećaja.

Prema EMA, herba hajdučke trave se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju privremenog gubitka apetita (indikacija 1), blagih, spazmičnih gastrointestinalnih smetnji kao što je nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 2),  blagih grčeva u vezi sa menstrualnim ciklusom (indikacija 3) ili spolja, u lečenju manjih površinskih ozleda (indikacija 4).

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sok ceđen iz sveže herbe (DER: 1:0,6-0,9), c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 25% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45% V/V), e) tinktura (1:5, etanol 31,5% V/V).

Kontraindikacije. Primena proizvoda na bazi herbe hajdučke trave je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na hajdučku travu i druge biljke iz familije Asteraceae (kamilica, ambrozija).

Ne preporučuje se osobama sa gastričnim i duodenalnim ulkusom, osobama sa okluzijom žučnih puteva ili oboljenjima žučne kesice, trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Neželjena delovanja. Ukoliko se koristi na propisan način i u propisanom doznom režimu, neželjeni efekti primene su sporadični. Moguće su alergijske reakcije slabijeg intenziteta, koje se manifestuju kao osip.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, doziranje je sledeće:

Indikacije 1 i 2.

1. a) Biljni čaj: 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 3-4 puta dnevno između obroka (6-16 g).
2. b) Ceđeni sok: 5-10 ml 2-3 puta dnevno.
3. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml 3 puta dnevno.
4. d) Tinktura (etanol 45% V/V): 2-4 ml 3 puta dnevno.
5. e) Tinktura (etanol 31,5% V/V): 4,3 ml (= 4,2 g) 4 puta dnevno.

Za indikaciju “gubitak apetita”, naznačiti da se tečni preparat uzima 30 minuta pre obroka.

Indikacija 3.

1. a) Biljni čaj: 1-2 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza, 2-3 puta dnevno (2-6 g).

Indikacija 4.

1. a) 3,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 250 ml infuza namenjenog kutanoj primeni, 2-3 puta dnevno.
2. List matičnjaka (Melissae folium, Melissa officinalis, Lamiaceae)

Drogu čini osušen ili svež list matičnjaka, Melissa officinalis L. Lamiaceae, sakupljen neposredno pred puno cvetanje, odvojen od stabljika i osušen na temperaturi ne višoj od 30-40 ^oC.

Hemijski sastav. Sadrži: flavonoide (kvercitrin, ramnocitrin, apigenin-7-O-glukozid, kempferol, kvercetin i luteolin); fenolkarboksilne kiseline (rozmarinska kiselina, glikozidno vezana kafena i hlorogenska kiselina); triterpene (ursolna i oleanolna kiselina); etarsko ulje (0,05 – 0,375%), sa monoterpenima citronelalom (30-40%), geranialom i neralom (smesa prethodna dva izomera je poznata kao citral, 10-30%) i seskviterpenima (β-kariofilenom i germakrenom D) kao glavnim komponentama.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. Prema navodima Komisije E, primena droge Melissae folium opravdana je kod poremećaja spavanja i funkcionalnih poremećaja gastrointestinalnog trakta. Prema preporukama ESCOP, droga Melissae folium nalazi primenu kod osećaja nemira, razdražljivosti i tenzije, kao i u simptomatskom lečenju poremećaja rada digestivnog trakta, kao spazmolitik. U tradicionalnoj medicini, droga se koristi u obliku čajnog napitka kod meteorizma, „nervoznog želuca“, histerije i melanholije, hroničnog zapaljenja sluzokože bronhija, povraćanja, migrene, glavobolje i povišenog krvnog pritiska. Spolja, u lečenju herpes labialis. U homeopatskoj medicini, list matičnjaka nalazi primenu u uređenju menstrualnog ciklusa.

Prema EMA, list matičnjaka se prepoznaje kao tradicionalno biljno lekovito sredstvo za pripremu čajnog napitka i tečnih preparata za oralnu primenu u lečenju blagih simptoma mentalnog stresa i pomoć pri uspavljivanju (indikacija 1), kao i za simptomatsko lečenje blagih gastrointestinalnih poremećaja kao što su nadimanje i preterano stvaranje gasova.

U ove svrhe, koriste se: a) usitnjena biljna supstanca, b) sprašena biljna supstanca, c) tečni ekstrakt (DER 1:1, etanol 45-53% V/V), d) tinktura (1:5, etanol 45-53% V/V), e) suvi vodeni ili etanolni (45-53% V/V) ekstrakt koji odgovara biljnom čaju, tečnom ekstraktu ili tinkturi gore.

Kontraindikacije. Preosetljivost. Primena proizvoda na bazi lista matičnjaka se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina, trudnicama i dojiljama.

Neželjena dejstva. Nisu poznata. Primena proizvoda na bazi matičnjaka može da dovede do pospanosti, pa u to vreme treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili radnim mašinama.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu opisane.

Doziranje. Prema EMA, doziranje je sledeće:

1. a) Biljni čaj: 1,5-4,5 g usitnjene biljne supstance za pripremu 150 ml infuza, 1-3 puta dnevno (1,5-13,5 g).
2. b) Sprašena biljna supstanca: 0,19-0,55 g, 2-3 puta dnevno (0,38-1,65 g).
3. c) Tečni ekstrakt: 2-4 ml, 1-3 puta dnevno.
4. d) Tinktura: 2-6 ml, 1-3 puta dnevno.
5. e) Suvi vodeni ili etanolni (45-53% V/V) ekstrakt, u dozama koje odgovaraju doziranju biljnog čaja, tečnog ekstrakta ili tinkture.
6. Hyperici herba (herba kantariona, Hypericum perforatum, Hypericaceae)

Drogu Hyperici herba čini osušeni vršni deo kantariona (Hypericum perforatum L., Hypericaceae), prikupljen tokom cvetanja biljke. Kantarion samoniklo raste u severnoj i južnoj Africi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji, Evropi i Novom Zelandu, a naturalizovan je u SAD.

Hemijski sastav. Droga je vrlo složenog sastava. Glavni sastojci su naftodiantroni (hipericin i pseudohipericin), derivati floroglucinola (hiperforin i adhiperforin), flavonoidi (hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, rutin) i katehinski tanini.

Primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao antiflogistički agens u lečenju inflamatornih procesa na sluzokoži bronhija i urogenitalnog trakta, lečenju poremećaja u funkcionisanju hepatobilijarnog sistema, ublažavanju iritacije mokraćne bešike, lečenju prehlade, dijabetesa, dispepsije, hemoroida, neuralgija, migrene i kožnih oboljenja. Takođe, opisani su primeri upotrebe kantariona kao diuretika, emenagoga i antimalarika. Spolja se koristi za lečenje manjih ozleda kože, opekotina i kožnih ulcera, a topikalno za ublažavanje virusnih infekcija. U poslednje vreme, koristi se u simptomatskom lečenju blagih i umerenih depresivnih epizoda, što ima kliničku potvrdu.

Evropska agencija za lekove (EMA) je objavila dve monografije posvećene drogi Hyperici herba; jedna se odnosi na tradicionalnu, a druga na dobro utemeljenu primenu. Prema EMA, preparati droge Hyperici herba tradicionalno se koriste za ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti (indikacija 1), u simptomatskom tretmanu manjih inflamacija kože (kao što su opekotine od Sunca) i kao pomoćno sredstvo u lečenju manjih ozleda kože (indikacija 2), ili za simptomatsko ublažavanje blagog gastrointestinalnog diskomfora. Što se tiče dobro utemeljene primene, proizvodi na bazi droge Hyperici herba se koriste u lečenju blagih do umerenih depresivnih epizoda (prema ICD-10) – indikacija 1, ili za kratkoročno lečenje simptoma blagih depresivnih poremećaja – indikacija 2.

U pomenutim terapijskim područjima, prema EMA, tradicionalno se koriste sledeći preparati droge Hyperici herba: A) suvi ekstrakt (DER 4-7:1, etanol 38% m/m), B) tečni ekstrakt (DER 1:4-20, biljno ulje), C) tečni ekstrakt (DER 1:13, ulje kukuruznih klica ili neko drugo podesno biljno ulje), D) tinktura (1:10, etanol 45-50% v/v), E) tinktura (1:5, etanol 50% v/v), F) tečni ekstrakt (DER 1:2, etanol 50% v/v), G) tečni ekstrakt (DER 1:5-7, etanol 50% v/v), H) sok sveže herbe (DER 1,1-2,5:1), I) usitnjena biljna supstanca, J) sprašena biljna supstanca. Dobro utemeljenu primenu imaju sledeći preparati: A) suvi ekstrakt (DER 3-7:1, metanol 80% v/v), B) suvi ekstrakt (DER 3-6:1, etanol 80% v/v) i C) suvi ekstrakt (DER 2.5-8:1, etanol 50-68% v/v). Svi proizvodi sa dobro utemeljenom primenom, koriste se oralno. Tradicionalni proizvodi i oralno, i spolja.

Za indikaciju 1 (ublažavanje privremene mentalne iscrpljenosti), koriste se biljna supstanca i lekoviti proizvodi obeleženi sa A, C, D, E, F, G, H, I, J. Za indikaciju 2 (simptomatski tretman manjih inflamacija kože, lečenje manjih ozleda kože), koriste se lekoviti proizvodi obeleženi sa B, D, E, I. Lečenju gastrointestinalnog diskomfora (indikacija 3) namenjen je samo proizvod označen sa I.

Kontraindikacije. Proizvodi na bazi herbe kantariona su kontraindikovani kod osoba preosetljivih na sastojke. Primena kod trudnica, dojilja, dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Suvi ekstrakt kantariona indukuje aktivnost enzimskog sistema citohroma (CYP3A4, CYP2C9, CYP2C19) i glikoproteina P, pa je primena proizvoda na bazi kantariona kontraindikovana kod istovremene upotrebe inhibitora proteaze, kao i antikoagulanasa, jer dovodi do sniženja koncentracije i aktivnosti ovih lekova.

Posebne mere opreza su neophodne kod istovremene upotrebe svih lekova na čiji metabolizam utiču pomenuti enzimski sistemi. Zbog uticaja na koncentraciju oralnih kontraceptiva, žene koje koriste ovaj vid kontrole rađanja treba da preduzmu dodatne mere kontracepcije. Pre planiranog hirurškog zahvata, ukoliko hirurg ustanovi moguće interakcije sa anesteticima, treba prekinuti sa uzimanjem proizvoda na bazi kantariona. Uzimanje proizvoda na bazi kantariona može da doprinese serotonergičkom efektu antidepresiva iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina.

Neželjena delovanja. Od neželjenih reakcija, mogući su gastrointestinalni poremećaji, alergijske reakcije (fotosenzibilizacija), zamor i nemir. Osobe svetle puti koje uzimaju proizvode na bazi kantariona mogu da nepovoljno reaguju na intenzivnu sunčevu svetlost.

Doziranje. Prema EMA, lekoviti proizvodi koji se tradicionalno koriste u lečenju privremene mentalne iscrpljenosti, doziraju se na sledeći način.

Odrasli i starije osobe. A: pojedinačna doza 60-180 mg, dnevna doza: 180-360 mg. C: pojedinačna doza: 200 mg, dnevna doza: 600 mg. D: pojedinačna doza: 2-4 ml, dnevna doza: 6-12 ml. E: pojedinačna doza: 1-1,5 ml, dnevna doza: 3-4,5 ml. F: pojedinačna doza: 0,8-1,2 ml, dnevna doza: 2,4-3,6 ml. G: pojedinačna doza: 1,3 ml, dnevna doza: 4 ml. H: pojedinačna doza: 10-20 ml, dnevna doza: 10-30 ml. I: pojedinačna doza 1,5-2 g, dnevna doza: 3-6 g, za pripremu čajnog napitka. J: pojedinačna doza: 300-500 mg, dnevna doza: 900-1000 mg.

5. Valerianae radix (koren odoljena, Valeriana officinalis, Valerianaceae)

Drogu Valerianae radix čini osušen rizom sa korenom i stolonima odoljena, Valeriana officinalis L. (sensu lato) (Valerianaceae).

Hemijski sastav. Hemijski sastav droge u velikoj meri zavisi od podvrste, varijeteta, starosti biljke, ekoloških uslova, kao i od načina ekstrakcije. Sadrži etarsko ulje (0,2–2,8%) sa bornil acetatom i bornil izovaleratom kao najzastupljenijim komponentama. Druge značajne komponente su kariofilen, valeranon, valerenal, valerenska kiselina i drugi seskvi i monoterpenoidi. Zajedničko prisustvo tri ciklopentanska seskviterpenoida (valerenska kiselina, acetoksivalerenska kiselina i valerenal) su karakteristika vrste V. officinalis što omogućava razlikovanje od vrsta V. edulis i V. wallichii. Različite podvrste vrste V. officinalis imaju različit sastav etarskog ulja; na primer, prosečni sadržaj bornil acetata varira od 35% u V. officinalis ssp. pratensis do 0,45% u V. officinalis ssp. illyrica. Druga važna grupa sastojaka (0,05–0,67%) su valepotrijati, ne-glikozidni biciklični iridoidni monoterpenski epoksi estri. Najzastupljeniji valepotrijati su valtrat i izovaltrat, na koje obično odlazi više od 90% ukupnog sadržaja valepotrijata. Takođe, prisutne su manje količine dihidrovaltrata, izovaleroksi-hidroksidihidrovaltrata, 1-acevaltrata i drugih srodnih jedinjenja. Zbog epoksidne strukture, valepotrijati su nestabilni i relativno brzo se gube tokom obrade i čuvanja, pogotovo ako je droga nepažljivo sušena. Glavni proizvodi njihove degradacije su baldrinal, homobaldrinal i valtroksal.

Primena u tradicionalnoj i zvaničnoj medicini. U zvaničnoj medicini, nalazi primenu kao blagi sedativ i sredstvo za olakšanje uspavljivanja. Često se koristi kao blaža alternativa, ili zamena za jače, sintetske sedative, kao što su benzodiazepini, u lečenju nervne ekscitacije i poremećaja spavanja izazvanih anksioznošću. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao sredstvo za poboljšanje varenja, i kao adjuvantno sredstvo kod spazama glatke muskulature i stomačnih bolova nervnog porekla (spastički kolitis), najčešće sa papaverinom i drugim spazmoliticima. Takođe, u lečenju epilepsije, glavobolje, nauzeje, poremećaja urinarnog trakta itd.

EMA razlikuje dobro utemeljenu i tradicionalnu primenu preparata droge Valerianae radix.

Dobro utemeljena je primena preparata droge Valerianae radix kao biljnih lekovitih proizvoda za ublažavanje simptoma blage nervne napetosti i poremećaja spavanja. Tradicionalna je primena preparata ove droge u lečenju blagih simptoma mentalnog stresa i kao pomoći pri uspavljivanju.

Dobro utemeljena je primena suvog ekstrakta (DER 3-7,4:1, etanol 40-70% V/V) u opisanom indikacionom području. Tradicionalna je primena: a) usitnjene biljne supstance, b) sprašene biljne supstance, c) soka ceđenog iz svežeg korena (1:0,60-0,85), d) suvog ekstrakta (DER 4-6:1, voda), e) tečnog ekstrakta (DER 1:4-6, voda), f) suvog ekstrakta (DER 4-7:1, metanol 45% V/V), g) suvog ekstrakta (DER 5,3-6,6:1, metanol 45% m/m), h) tečnog ekstrakta (DER 1:7-9, slatko vino), i) tečnog ekstrakta (DER 1:1, etanol 60% V/V), j) tinkture (1:8, etanol 60% V/V), k) tinkture (1:10, etanol 56%), l) tinkture (1:5, etanol 70% V/V), m) tinkture (1:5, etanol 60-80% V/V), n) suvog ekstrakta (DER 5,5-7,4:1, etanol 85% m/m).

Kontraindikacije. Preosetljivost. Ukoliko se preparati droge koriste kao dodaci vodi za kupanje, kupke su kontraindikovane u slučajevima otvorenih povreda, velikih povreda kože, akutnih kožnih bolesti, visoke temperature, teških infekcija, teških poremećaja cirkulacije i srčane insuficijencije.

Drogu i proizvode na bazi droge Valerianae radix ne treba koristiti tokom trudnoće i dojenja. Proizvodi na bazi odoljena nisu namenjeni deci mlađoj od 12 godina bez lekarskog nadzora.

Interakcije sa lekovima, sastojcima hrane i dijetetskim proizvodima. Nisu poznate.

Neželjena delovanja. Primena može da dovede do pospanosti, pa se u to vreme treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili radnim mašinama. Moguć je razvoj simptoma gastrointestinalnog diskomfora (mučnina, stomačni grčevi) nakon oralne primene preparata korena odoljena.

Doziranje. Prema EMA, doziranje je sledeće:

Dobro utemeljena primena. Suvi ekstrakt, pojedinačna doza od 400-600 mg, do tri puta dnevno za ublažavanje nervne napetosti. Za ublažavanje poremećaja spavanja, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sata pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno. Maksimalna dnevna doza: 4 pojedinačne doze.

Tradicionalna primena.

1. Pojedinačna doza: 0,3-3 g. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno. Priprema se kao infuz sa 150 ml ključale vode.
2. Pojedinačna doza: 0,3-2,0 g. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno.
3. Pojedinačna doza: 10 ml. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno.
4. Pojedinačna doza: 420 mg. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno.
5. Pojedinačna doza: 20 ml. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju.
6. Pojedinačna doza: 144-288 mg. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 4 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno.
7. Pojedinačna doza: 450 mg. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa, do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata do sat pre odlaska u postelju, sa još jednom pojedinačnom dozom ranije tokom večeri, ukoliko je potrebno.
8. Pojedinačna doza: 10 ml, do 3 puta dnevno.
9. Pojedinačna doza: 0,3-1,0 ml, do 3 puta dnevno.
10. Pojedinačna doza: 4-8 ml, do 3 puta dnevno.
11. Pojedinačna doza: 0,84 ml. Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa 3-5 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata pre odlaska u postelju.
12. Pojedinačna doza: 1,5 ml (mentalni stres), 3 ml (kao pomoć pri uspavljivanju). Za lečenje blagih simptoma mentalnog stresa do 3 puta dnevno. Kao pomoć pri uspavljivanju, primenjuje se jedna pojedinačna doza pola sata pre odlaska u postelju.
13. Pojedinačna doza: 10 ml, do 3 puta dnevno.
14. Pojedinačna doza: 322 mg, do 3 puta dnevno.

Ulcerozni kolitis

Ostali nazivi za zdravstveni poremećaj su: IBD, Kronova bolest, Ulcerozni kolitis

Upalna bolest creva ili engl. Inflammatori bovel disease (IBD) opšti je termin koji uključuje ulcerozni kolitis i Kronovu bolest, poremećaje nepoznatih uzroka kojima je posledica upala debelog ili tankog creva. To su autoimune bolesti nepoznatog uzroka.

Šta je Ulcerozni kolitis

Ulcerozni kolitis je upalna bolest debelog creva. Stvaraju se čirevi na sluznici debelog creva, često izazivajući proliv, krv i gnoj u stolici. Upala creva je obično najjača u sigmoidnom i zadnjem crevu (rektumu) i obično se smanjuje u višim delovima debelog creva.

Šta je Kronova bolest

Kronova bolest je upala koja se širi u dublje slojeve zida creva. Najčešće se nalazi u ileumu (drugi deo tankog creva) i prvom delu debelog creva (cekum), koji su poznati kao ileocekalno područje. Međutim, poremećaj se može razviti u bilo kojem delu probavnog sistema, uključujući anus, želudac, jednjak, pa čak i usta. Može da zahvati celo debelo crevo ili može postojati niz čireva jedan do drugoga u jednom delu debelog creva, a može se razviti i u obliku višestrukih raspršenih skupina čireva.

Opis bolesti

Iako uzroci upalne bolesti creva još nisu poznati, genetski faktori igraju određenu ulogu. Do 25% osoba sa tom bolešću ima članove porodice s tom bolesti. Rizik nasleđivanja je najveći ako boluje majka, a nakon toga brat ili sestra. Različite bakterije mogle bi biti odgovorne za Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis. Kako je kolitis – upalna bolest creva mnogo češća u razvijenijim zemljama, stručnjaci veruju da spoljni faktori, kao što je ishrana, moraju igrati određenu ulogu, iako su istraživanja u tom pogledu nejasna. U jednom istraživanju je pronađeno da je velik unos masnoća, posebno životinjskog porekla, bio povezan sa kasnijim razvojem ulceroznog kolitisa.

Velik unos šećera (osim iz voća) bio je povezan sa oba upalna crevna poremećaja. Velik unos tečnosti i ishrana bogata voćem, vitaminom C i magnezijumom bili su povezani s manjim rizikom od oba poremećaja, a velik unos kalijuma i povrća bio je povezan sa manjim rizikom samo od Kronove bolesti.

Ko oboleva od kolitisa?

Muškarci i žene jednako su skloni oboljevanju. IBD – Upalna bolest creva dijagnostikuje se najčešće u dobi između 15. i 40. godine života, ali se pojavljuje još jedna manje izražena veća učestalost pojave bolesti između 50. i 80. godine života. Oko 2% slučajeva IBD-a se pojavljuje kod dece mlađe od 10 godina, a 30% se pojavljuje kod mladih ljudi u dobi između 10 i 19 godina. IBD je često prisutan u porodicama, a muškarci i žene jednako su pogođeni.

Čini se da je IBD češći kod stanovnika gradova nego sela i pojavljuje se češće u razvijenim nego u manje razvijenim zemljama, što upućuje na to da i genetski faktori i uslovi okoline, kao što je ishrana, mogu biti uključeni u njegov razvoj.

Neki istraživači veruju da se bolest razvija kod osoba koje imaju genetsku sklonost koja omogućava agensu kao što je virus ili bakterija da pokrene nenormalni imunološki odgovor. Ispitivanja su pokazala da deca s IBD-om imaju češće i ranije infekcije u detinjstvu nego deca bez tog poremećaja. Virusne infekcije tokom trudnoće takođe mogu povećati kasniji rizik od razvoja upalne bolesti creva kod deteta.

Simptomi hroničnog kolitisa

Među najčešće simptome ubrajaju se proliv, opstipacija, krv u stolici, tenezmi (bolni nagon za pražnjenjem), te povišena temperatura praćena umorom i gubitkom na težini.

Ulcerozni kolitis i Kronova bolest imaju mnogo zajedničkih simptoma, ali se i razlikuju u bitnim karakteristikama. Obe su hronične bolesti creva i simptomi se obično pojavljuju kod mladih odraslih osoba. Kod mnogih pacijenata, simptomi izbijaju (recidiv) nakon perioda bez simptoma (remisija); drugi pacijenti imaju stalne simptome, iako lečenje može dovesti do remisije čak i kod mnogih od tih pacijenata. Za prevenciju i smirivanje simptoma bolesti koriste se s uspehom BioColon kapi za nervozna creva, koje se uzimaju samostalno ili uz lekove.

Simptomi mogu biti blagi ili vrlo jaki i onemogućavati normalan život. Mogu se razvijati postepeno ili izbiju naglo. Jačina simptoma i učestalost recidiva takođe variraju zavisno o godišnjem dobu, rizik je najveći zimi i u jesen, a najmanji leti.

Najčešći simptom kako ulceroznog kolitisa tako i Kronove bolesti je proliv. Može se pojaviti krv u stolici, posebno kod ulceroznog kolitisa. Krv može biti lako vidljiva ili vidljiva samo pod mikroskopom, u tom slučaju se naziva okultna krv.

Opstipacija se može razviti tokom aktivnog izbijanja kako Kronove bolesti tako i ulceroznog kolitisa. Do opstipacije kod Kronove bolesti obično dolazi zbog opstrukcije u tankom crevu. Kod ulceroznog kolitisa do opstipacije može doći kad upaljeno zadnje crevo šalje refleksni odgovor u debelo crevo koji dovodi do zadržavanja stolice.

Mogu se pojaviti grčevi zbog kontrakcije creva izazvane upalom. Jačina bola obično zavisi o jačini proliva. Bolovi u crevima mogu takođe upućivati na ozbiljna stanja, kao što su apscesi, ili perforacije crevne zidove. Često je prisutna povišena temperatura, umor i gubitak apetita. Ujedno bolesnik može gubiti na težini.

Mogu se pojaviti tenezmi (bolna potreba za pražnjenjem creva čak i kad je zadnje crevo prazno) kao odgovor na upalu. Neurološki ili psihijatrijski simptomi mogu biti rani znakovi Kronove bolesti kad su propraćeni gastrointestinalnim problemima.

Koje analize se mogu napraviti?

U dijagnostičke svrhe koriste se digitorektalni pregled, pretrage na okultno krvarenje te kolonoskopija.

Digitorektalni pregled je pregled zadnjeg creva prstom ruke lekara, ispitivanje okultnog krvarenja u stolici je mikroskopska analiza stolice za krvarenje koje nije vidljivo okom, rendgenski pregled završnog creva, te sigmoidoskopija ili kolonoskopija – postupak kod kojeg lekar pregledava donji deo debelog creva, sigmoid, osvetljenim instrumentom koji uvodi kroz zadnje crevo i kamerom vrši pregled unutrašnjeg zida creva.

Ishrana za UK

Specijalističko lečenje ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti

Ulcerozni kolitis se smatra ozbiljnim ako su prisutni sledeći simptomi: više od šest stolica dnevno, česta ili stalna krv u stolici, povišena temperatura, brz puls, anemija, nenormalan rendgenski nalaz debelog creva, bolovi u stomaku na pritisak, uz moguću nadutost. Hirurško uklanjanje debelog creva često je jedini lek za ulcerozni kolitis u odmakloj fazi, ali bolest uveliko varira u jačini. Uz lečenje lekovima koriste se i BioColon kapi koje pomažu da se znantno smanje simptomi i mogu se piti uz lekove.

Kronova bolest se ne može izlečiti niti operativnim putem. Kod teške Kronove bolesti, bolesnik ima stolicu toliko često da to zahteva opijate ili druge jake lekove protiv proliva. Bolovi u stomaku su jaki i obično smešteni u donjem desnom delu stomaka (međutim, treba napomenuti da bolovi ne moraju upućivati na stvarno mesto poremećaja, što je fenomen poznat kao prenesena bol). Nalaz crvenih krvnih zrnaca je nizak. Bolesnik se loše oseća i ima komplikacije koje mogu uključivati gubitak na težini, bolove u zglobovima, upalu očiju, crvenilo kože ili čireve na koži, fistule, apscese i povišenu temperaturu. Potrebno je bolničko lečenje i dobar program (parenteralne) ishrane.

Ishrana za Ulcerozni kolitis

Ono što je kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom neophodno proveriti je eventualno postojanje nepodnošljivosti (intolerancije) pojedinih komponenta hrane, jer svako postojanje intolerancije, a da to nije lekaru i pacijentu poznato, dovešće neposredno nakon konzumiranja namirnice koju organizam ne može razgraditi na odgovarajući način, do značajnog pogoršanja stanja bolesti.

Odgovarajuća je ishrana neophodna u toku perioda rekonvalescencije ili oporavka od bolesti ili kao cilj smanjenja učestalosti pojave proliva. Nakon akutne faze, kada su simptomi bolesti takvi da se mogu lako kontrolisati, te kad se pouzdano zna da postoji stanoviti manjak nutritivno važnih materija u organizmu, ishrana mora da sadrži adekvatnu količinu proteina, puno vitamina A, C, D, E, B12 i folne kiseline, kalcijuma, gvožđa i cinka, te svakako mora biti kalorična. U početku ishrana mora biti siromašna prehrambenim vlaknima, treba izbegavati integralne žitarice, povrće, voće, mahune, suvo voće … jednom rečju – sve namirnice koje dodatno mogu iritirati oštećeno crevo. U ovoj, početnoj, fazi potrebno je svakako izbegavati mleko i mlečne proizvode, naročito nefermentirana, jer se može raditi o nepodnošljivosti mlečnog šećera – laktoze.

Ljudi sa ulceroznim kolitisom mogu imati problema sa ovom hranom i pićem koje treba da se IZBEGAVA:
• alkohol
• kofein
• gazirana pića
• mlečni proizvodi (za ljude koji su alergični na laktozu ili su osetljivi)
• sirovo voće i povrće
• semena
• pasulj, grašak i mahunarke
• sušeno voće
• namirnice koje imaju sumpor ili sulfat
• hrana bogata vlaknima (jer vlakna nadražuju oštećenu sluznicu creva)
• mesa
• orasi i hrskavi orah Butters
• kokice
• proizvodi koji imaju sorbitol (kao što su šećer bez guma i bombona)
• rafinirani šećer
• začinjena hrana

Postepeno, kako se stanje popravlja u ishranu treba uvoditi vlakna zavisno o individualnom stepenu podnošljivosti te prehrambene komponente. Najkorisnija su vlakna rastvorljiva u vodi jer poseduju mogućnost bubrenja i zadržavanja vode, a ima ih najviše u zelenom lisnatom povrću (blitva), voću, zobi i ječmu. Kako bi se nadoknadio nedostatak vitamina A, koji je čest nakon akutnih napada, potrebno je jesti džigerica (jednom nedeljno), fermentisane sireve, povrće i voće narandžaste boje koji sadrže provitamin vitamina A – pigment beta-karoten kojeg organizam delom pretvara u vitamin A. ribe, poput lososa, sardina, bogati su izvor vitamina D, polinezasićenih masnih kiselina, cinka i esencijalnih masnih kiselina. Stoga su i te namirnice neophodne u ishrani nakon akutnih napada. Pri tome treba istaći da je jako važno pripremati takve ribe na žaru, a preporučuje se i umereno tuna u maslinovom ulju.

Jetrica, riba, meso (goveđi file, ćuretina, piletina, kunić) i jaja bogati su vitaminom B12 i potrebno je konzumiranjem tih namirnica sprečiti nastanak manjka ovog preko potrebnog vitamina za sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Folna se kiselina može uneti jedenjem zelenog lisnatog povrća, a kalcijum se nadoknađuje uzimanjem fermentisanih mlečnih proizvoda: acidofilnog mleka, jogurta, sireva.

Budući da je u osoba koje boluju od ulceroznog kolitisa anemija kao posledica krvarenja i upala vrlo česta, potrebno je uzimati namirnice koje u svom sastavu imaju izvesnu količinu gvožđa.

Probiotici

Najbolji prirodni probiotici

Svako ko ima nervozna creva ili iritabilni kolon trebao bi duže vremena i u kontinuitetu da ishranu bazira na prebioticima i prirodnim probioticima. Lekari često prepisuju probiotik u kapsulama ali su bolji i zdraviji izbor prirodni probiotici. Bilo da uzimate veštačke ili prirodne probiotike oni se moraju uzimati mesecima da bi se ostvarila promena crevne flore, pošto u njoj dominiraju loše crevne bakterije koje guše dobre bakterije i ne dozvoljavaju da se uspostavi dobar mikrobiom u crevima.

Nauka je definisala 7 dobrih bakterija za creva koje treba unositi, iako u našim crevima ima preko 500 stotina različitih sojeva bakterija. Dobre bakterieje za creva su: Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus bulgarius, Lactobacillus reuteri, Streptococcus thermophilus, Saccharomyces boulardii, Bifidobacterium bifidum i Bacillus subtilis.

Prebiotici su namirnice bogate biljnim vlaknima: integralna žita, povrća i voća.

Probiotici su namirnice bogate dobrim bakterijama za creva i mahom je to fermentisana hrana.

Najbolji prirodni probiotici su – poredjano po važnosti i delovanju:

Domaće kiselo mleko

Mladi beli sir

Kozja surutka

Kiseli kupus

Domaći Jogurt

Miso pasta (to jest Miso supa koja se pravi sa pastom)

Kombuha (ili Japanski kristali)

Kefir

Turšija (bez sirćeta)

Tempeh (fermentisana soja)

Delimično su prirodni probiotici i sledeće namirnice:

Tvrdi žuti sir

Crna čokolada

Kvas (ili domaće zanatsko točeno Pivo)

Maslinke

Kiseli hleb

Suplementi

Dijetetski suplementi za nervozna creva IBS

Smatra se da 75% osoba koje pate od nervoznih creva to dobijaju od konzumacije mlečnih proizvoda. Prvi korak je u tom smislu posna ishrana bez mlečnih proizvoda.

Drugi korak je smanjenje hrane bogate šećerima i ugljenim hidratima. Svi slatkiši, gazirani sokovi, peciva i kolači treba da se izbace iz ishrane. Ugljene hidrate uzimati u vidu povrća i malo testenina.

Od suplemenata koji pomažu kod nervoznih creva preporučuju se sledeći dodaci ishrani:

L Glutamin – prvih 5 dana uzimati 4 x 10 grama L Glutamina u prašku, obavezno razmućen samo u hladnoj vodi i na prazan stomak, pre jela. L Glutamin se ne uzima u toploj vodi, niti se meša sa sokom ili čajem. Nakon toga uzimati 2 x 5 grama, ujutru i uveče, uvek na prazan stomak. L Glutamin jača zid creva i zatvara mikropore – curenje iz creva (gut leaking).

BioColon kapi – popiti ih pre jela, 3 x 30 kapi, 15 minuta nakon uzimanja L Glutamina.

Digestivni enzimi – koristite ih uz jelo

Probiotici – najbolje je uzimati prirodne probiotike u vidu hrane a ne kapsule probiotika

AD kapi – 2 kapljice dnevno staviti u neko jelo i konzumirati

Zink – uzimati po uputstvu na proizvodu tokom jela ili posle jela

Lečenje IBS

Kako se leče nervozna creva?

Ne postoji jedinstven odgovor kako da se izleče nervozna creva. BioColon kapi za nervozna creva će sigurno pomoći osobi da se izleči sindrom nervoznog creva ako je ona disciplinovana, sluša preporuke lekara oko ishrane.

Medicinska terapija za nervozna creva se sastoji u dijeti i upotrebi nekoliko lekova koji smanjuju osnovne sindrome pojave nervoze stomaka.

Prirodna terapija za nervozan stomak i nervozna creva koju mi preporučujemo su biljne kapi za nervozna creva BioColon. To je potpuno bezbedna i efektna prirodna terapija za nervozna creva na biljnoj osnovi.

Ako želite dokazano prirodno rešenje za nervozan stomak i kolitis BioColon biljne kapi za nervozan stomak i creva će vam sigurno pomoći.

Mi smo uz konsultaciju sa doktorima i specijalistima za nervozna creva i Kronovu bolest napravili preparat i prirodni lek za iritabilni kolon koji deluje u najvećem broju slučajeva. BioColon tinktura za nervozna creva je napravljena samo od lekovitog bilja koje deluje nežno i sigurno, lekovito bilje koje ne izaziva napor stomaka i koje se može dugo koristiti bez posledica.

Terapija za IBS

Šta pomaže kod nervoznih creva?

Prirodni lekovi za nervozna creva i nervozni stomak su: dijetalna i umerena ishrana, fizičko vežbanje, smiren život i lekovito bilje. Dijetalna i umerena ishrana za nervozna creva znači jesti redovno, umereno i bez prejedanja, i ne jesti hranu koja nadima i izaziva tegobe: gazirana pića, alkohol, slatkiši, začinjeno, puno mesa. Vežbanje znači kretanje i trbušnjaci.

Smiren život znači ne „reagovati stomakom“, izbegavati nerviranja, stres i tremu.

Biljni lekovi za nervozna creva su različiti. Od lekara do lekara se razlikuje preporuka koji biljni lekovi za nervozan stomak pomažu. Mi smo uspeli da BioColon kapi za nervozna creva budu biljni lek koji pomaže u velikoj većini slučajeva.

Najčešće se preporučuju kao biljni lek za nervozna creva aromatične lekovite biljke anis, morač, nana, koje smanjuju gasove i nadutost stomaka, ili u slučaju proliva biljke koje zasutavljaju proliv: dren, borovnica, steža.

Ko ima zastoj stolice, najbolji lek za nervozan stoma je krušina ili sena.

Za grčeve je dobar matičnjak.

Korišćenje BioColona

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme.

Kako se uzimaju kapi?

Biljne kapi se najčešće uzimaju po sledećem protokolu:

– 30 kapi (ili pola kafene kašičice) se razmuti u čaši vode – to je jedna doza kapi

– jedna doza kapi se popije 15 do 20 minuta pre jela, na prazan stomak

– tokom dana se uzimaju 3 doze kapi – ukupno 90 kapi

To je iskustveno najbolji protokol za korišćenje kapi. Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za 3 nedelje korišćenja.

Često na kutijama biljnih kapi piše da se uzimaju u većim koncentracijama – po 50 ili 60 kapi. Možete se držati te preporuke sa ambalaže ako smatrate da naša preporuka od 30 kapi po jednoj dozi nije adekvatna.

Ta preporuka koja piše na ambalaži proizvoda je stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta radjena na osnovu aktivnih sastojaka lekovitog bilja koje je po farmakopeji nadležno za odredjene zdravstvene probleme. U proračun kapi nisu uključene i druge lekovite biljke koje su u preparatu a koje tradicionalna medicina prepoznaje kao delotvorne za taj problem.

Koliko dugo se kapi mogu piti bez prestanka?

Biljne kapi možete piti 3 meseca bez prestanka a onda je poželjno napraviti pauzi od 10 do 15 dana, pa se onda opet može nastaviti ciklus od 3 meseca dalje upotrebe.

Sve naše biljne kapi su potpuno bezbedne za upotrebu.