Sastav

DEJSTVO AKTIVNIH SASTOJAKA

1. Plod anisa, Pimpinella anisum L., Apiaceae

Drogu čini zreo, osušen šizokarp anisa, Pimpinella anisum L., Apiaceae.

Hemijski sastav. Sadrži: etarsko ulje (2 do 6%), sa trans-anetolom kao glavnim sastojkom (94%), havikol-metiletrom (estragolom, 2%) i anisaldehidom (1,4%), derivate kafene i kafeoilhina-kiseline, flavonoide (apigenin-7-O-glukozid, izoorijentin, izoviteksin, luteolin-7-O-glukozid), masno ulje (30%) i proteine (20%).

Delovanje i primena. Zahvaljujući sadržaju etarskog ulja, droga Anisi fructus ispoljava ekspektorantni, blagi spazmolitički i antibakterijski efekat. Ovi podaci su empirijski; odnose se na drogu, ali nema novijih istraživanja u ovoj oblasti. S druge strane, etarsko ulje anisa (Anisi aetheroleum) kao preparat ove droge ispoljava antibakterijsko, antivirusno i insektifugno delovanje. U pretkliničkim istraživanjima, potvrđeno je njegovo ekspektorantno, spazmolitičko i estrogeno delovanje.

Prema preporukama Komisije E, primena droge Anisi fructus opravdana je kod prehlade, bronhitisa, grozničavih stanja, inflamacije usne duplje i farinksa, dispepsije i gubitka apetita. Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), plod anisa je tradicionalni biljni lekoviti proizvod za simptomatsko lečenje blagih gastrointestinalnih poremećaja, uključujući grčeve, nadimanje i prekomerno stvaranje gasova (indikacija 1). Takođe, kao tradicionalni biljni lek koji se koristi kao ekspektorans kod kašlja kao simptoma prehlade (indikacija 2).

Kontraindikacije. Primena droge Anisi fructus i odgovarajućih preparata kontraindikovana je kod osoba preosetljivih na sastojke anisa i drugih biljaka iz familije Apiaceae (celer, peršun, morač, itd).

Neželjena delovanja. Ukoliko se primenjuje na preporučeni način i u preporučenim dozama, neželjeni efekti su vrlo retki, i odnose se prevashodno na hipersenzitivizaciju.

Posebna upozorenja. Sumnja se da je estragol karcinogena i genotoksična supstanca. Nekoliko studija je jasno dokazalo da su metabolizam, metabolička aktivacija i kovalentno vezivanje estragola dozno zavisni, kao i da relativni značaj ove činjenice značajno opada kada se preduzmu mere koje smanjuju incidencu i dužinu trajanja ekspozicije organizma ovom agensu. Konkretno, studije na glodarima su pokazale da su ispoljavanje karcinogenosti i genotoksičnosti moguće u dozama od 1-10 mg/kg telesne težine, što je približno 100-1000 puta veće od pretpostavljene humane ekspozicije ovoj supstanci. Zbog toga se, a u nedostatku validnih studija na humanim subjektima, zaključuje da unos biljnih lekovitih preparata u kratkom vremenskom periodu i od strane odraslih pacijenata ne ugrožava njihovo zdravlje u značajnoj meri. U međuvremenu, izlaganje estragolu osetljivim grupama humane populacije (mala deca, trudnice i dojilje) trebalo bi svesti na minimalnu meru.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, pojedinačna doza je 1-3,5 g celog ili sveže usitnjenog ploda anisa za pripremu čajnog napitka (infuza), 3 puta dnevno (DD 3-10,5 g).

2. Herba kičice, Centaurium erythraea Rafn., Gentianaceae

Drogu Centaurii herba čini osušen nadzemni deo kičice, Centaurium erythraea Rafn. s. l., uključujući C. majus (H. et L.) Zeltner i C. suffruticosum (Griseb.) Ronn. (syn.: Erythraea centaurium Persoon; C. umbellatum Gilibert; C. minus Gars.).

Hemijski sastav. Sadrži, za čitavu familiju Gentianaceae karakteristične, gorke sekoiridoidne glukozide, od čega približno 75% odlazi na svercijamarin i malu količinu genciopikrozida (genciopikrin), sverozida (gorka vrednost oko 12000) i centapikrina (gorka vrednost oko 4.000.000). Pored gorkih sastojaka, sadrži m-hidroksibenzoil estre sverozida, deacetilcentapikrin, centaurozid (dimerni sekoiridoid), sekologanin, 6’-m-hidroksibenzoil-loganin, dihidrokornin (ciklopentanski iridoid), gencioflavozid. U sastavu kičice nalaze se i sekoiridoidni alkaloidi gencijanin i gencijanidin, 6-metoksiksantoni eustomin (1-hidroksi-3,5,6,7,8-pentametoksiksanton) i 8-demetil-eustomin, fenolske i organske kiseline (p-kumarna, o-hidroksifenilsirćetna, protokatehinska, ferula, sinapinska, vanilinska, siringinska, hidroksitereftalna i 2,5-dihidroksitereftalna),  fitosteroli (β-sitosterol, stigmasterol, kampesterol i drugi), te kumarini (5-formil-2,3-dihidroizokumarin), flavoni i antocijani.

Delovanje i primena. Tradicionalno se, već vekovima, u evropskim zemljama koristi za ublažavanje digestivnih poremećaja (osećaj peptičkog diskomfora) i kod gubitka apetita. Za drogu Centaurii herba se vezuje tradicionalna primena u lečenju dijabetesa, malarije, protiv zmijskog ujeda i ozleda, kao antipiretik, tonik i sedativ. Preparati ove droge su opisani u brojnim (starim) farmakopejama evropskih zemalja, među koje se ubrajaju i jugoslovenske farmakopeje. Tokom istorije, u referentnim fitoterapijskim priručnicima opisana su i brojna druga terapijska područja primene ove droge: kao febrifuga kod napada groznice, kod dismenoreje, kao sredstva za „čišćenje krvi“ i protiv osećaja pečenja kod povišenog nivoa želudačne kiseline, kod žutice, itd. U skorije vreme su sprovedena farmakološka ispitivanja koja su potvrdila većinu etnofarmakoloških navoda, pa se savremena primena ove droge usmerava ka dispeptičkim poremećajima u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta i gubitku apetita.

Kontraindikacije. Preosetljivost i aktivni peptički ulkus.

Posebna upozorenja. Zbog nedostataka dokaza o bezbednosti primene, ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, trudnica i dojilja. Ukoliko za 2 sedmice ne dođe do poboljšanja stanja, konsultovati lekara.

Doziranje. U pomenutom indikacionom području, primenjuju se sledeći preparati droge Centaurii herba: A) usitnjena biljna supstanca, B) sprašena biljna supstanca, C) tečni ekstrakt (1:1; etanol 25% v/v), D) tinktura (1:5; etanol 70% v/v) i E) žitki ekstrakt (1:10; voda). Ukoliko nije drugačije propisano, pomenuti preparati se primenjuju oralnim putem, u sledećim dozama (odrasli): A) usitnjena biljna supstanca za pripremu čajnih napitaka – pojedinačna doza 1-4 g, do 4 puta dnevno; B) sprašena biljna supstanca – pojedinačna doza 0,25-2 g, do 3 puta dnevno; C) tečni ekstrakt – pojedinačna doza 2-4 ml, do 3 puta dnevno; D) tinktura – pojedinačna doza 1,5-5 g, do 3 puta dnevno; E) žitki ekstrakt – pojedinačna doza 0,2 g; dnevna doza 1-2 g.

3. Koren vodopije, Cichorium intybus L., Asteraceae

Drogu čini svež ili osušen koren vodopije, Cichorium intybus L., Asteraceae, sakupljen ujesen.

Hemijski sastav. Sadrži seskviterpenske laktone (laktucin, laktukopikrin, 8-deoksilaktucin), gvajanolidne heterozide (hikoriozid B i C, sonhuzid C), derivate kafene kiseline (hlorogenska, izohlorogenska, dikafeoilvinska), hidroksikumarine (umbeliferon), flavonoide (hiperozid), poliine i značajnu količinu polisaharida inulina.

Delovanje i primena. Ispoljava antieksudativno, holeretičko, negativno hronotropno i negativno inotropno dejstvo, zbog prisustva seskviterpenskih laktona, derivata cimetne kiseline i flavonoida. Pored toga, upotrebljava se u narodnoj medicini zbog blagog holagognog efekta, za sniženje nivoa holesterola u plazmi, kao i kod dispepsije, zbog prisustva gvajanolida. Prema preporukama Komisije E, opravdana je primena preparata ove droge kod gubitka apetita i dispepsije. Prema preporukama EMA, koristi se kao tradicionalni biljni lek za ublažavanje simptoma u vezi sa blagim digestivnim poremećajima (osećaj punoće, nadimanje, prekomerno stvaranje gasova).

Kontraindikacije. Preosetljivost na sastojke, ili sastojke biljaka iz familije Asteraceae (kamilica, neven, ambrozija, itd).

Neželjena delovanja. Neželjeni efekti primene nisu poznati, ukoliko se droga koristi u propisanim terapijskim dozama i na propisan način. Zbog sadržaja seskviterpenskih laktona, postoji mogućnost senzitivizacije i razvoja simptoma kontaktnog dermatitisa na koži. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od 12 godina.

Ukoliko nije drugačije propisano, preporučena dnevna doza je 2-4 g usitnjene biljne supstance za pripremu čajnog napitka, jednom dnevno.

4. List sene, Cassia angustifolia Vahl., Fabaceae

Drogu čini osušen list aleksandrijske sene, Cassia angustifolia Vahl., Fabaceae.

Hemijski sastav. Sadrži grupu srodnih heterozida derivata hidroksiantracena, među kojima su najznačajniji senozidi A i B. Takođe, male količine aloe-emodin i rein 8-glukozida, sluz, flavonoidi i derivati naftalena.

Delovanje i primena. U tradicionalnoj medicini, koristi se kao ekspektorans, za lečenje ozleda kože i kožnih oboljenja, dizenterije, dispepsije, groznice i hemoroida; takođe, kao karminativ. U zvaničnoj medicini, koristi se kao laksans, što ima kliničku potvrdu. Prema EMA, spada u grupu biljnih lekova sa dobro dokumentovanom primenom („well-established use“) i namenjena je pripremi standardizovanih tečnih ili čvrstih ekstrakata za oralnu upotrebu.

Ova droga i odgovarajući preparati pripadaju farmakoterapijskoj grupi kontaktnih laksantnih sredstava (ATC: A 06 AB). Laksantni efekat potiče od specifičnog delovanja derivata 1,8-dihidroksiantracena.

Ovi sastojci povećavaju motilitet kolona stimulacijom propulzivnih kontrakcija, što rezultuje ubrzavanjem intestinalne pasaže i smanjenjem apsorpcije tečnosti iz lumena debelog creva. Uz to, stimulišu aktivnu sekreciju hlorida, što uvećava udeo vode i osmotski aktivnih elektrolita u crevnom sadržaju. Heterozidi se smatraju „pro-drug“ sastojcima, koji se niti apsorbuju, niti razlažu u gornjem delu tankog creva. Do njihove degradacije dolazi u debelom crevu, kada podležu bakterijskoj transformaciji do odgovarajućih antrona, koji se smatraju aktivnim, laksantnim metabolitima.

Do defekacije dolazi nakon 6-12 časova, zbog vremena koje je neophodno da se izvrši metabolička promena prekursora do aktivnih metabolita, kao i vremena potrebnog za transport aktivnih metabolita to kolona.

Kontraindikacije. Kao i druge droge sa derivatima antracena kao glavnim aktivnim sastojcima, i list sene je kontraindikovan kod preosetljivosti na aktivne supstance, kod slučajeva intestinalne opstrukcije i stenoze, atonije, apendicitisa, inflamatornih oboljenja debelog creva (Kronova bolest, ulcerativni kolitis), abdominalnog bola nepoznate etiologije, dehidratacije, kao i kod dece mlađe od 12 godina.

Posebna upozorenja. Neophodno je konsultovanje sa lekarom kod pacijenata na terapiji kardiotoničnim heterozidima, antiaritmicima, diureticima, kortikosteroidima, ili onih koji uzimaju preparate slatkog korena (Liquiritiae radix). Laksantne droge ne bi trebalo da se uzimaju u slučajevima nedijagnostikovanih, akutnih ili perzistentnih gastrointestinalnih smetnji (abdominalni bol, mučnina i povraćanje), jer ovi simptomi mogu biti znaci postojeće crevne opstrukcije ili ileusa. Dugotrajna upotreba laksantnih sredstava treba da se izbegava, jer može dovesti do poremećaja prirodnog refleksa defekacije i stvaranja svojevrsne zavisnosti o laksantnom sredstvu. Upotreba kontaktnih (nadražajnih) laksantnih sredstava se preporučuje tek u slučajevima kada zapreminski laksansi ne daju zadovoljavajuće rezultate. Pacijenti sa poremećajima funkcije bubrega treba da budu svesni mogućnosti nastanka disbalansa elektrolita.

Interakcije sa drugim lekovima. Hipokalemija, kao rezultat dugotrajne upotrebe, ili pogrešne upotrebe, može da potencira delovanje kardiotoničnih heterozida, kao i da stupi u interakciju sa antiaritmicima koji indukuju reverziju sinusoidalnog ritma. Istovremena primena sa drugim lekovitim proizvodima koji mogu da indukuju hipokalemiju (diuretici, kortikosteroidi, preparati droge Liquiritiae radix) mogu da povećaju disbalans elektrolita.

Primena tokom trudnoće i laktacije. Ne preporučuje se, mada nema izveštaja o teratogenom delovanju na fetus, ukoliko se ove droge i njihovi preparati primenjuju na preporučen način. Međutim, zbog postojanja eksperimentalnih podataka o genotoksičnom delovanju pojedinih antranoida, upotreba tokom trudnoće se ne može preporučiti. Zbog mogućnosti ekskrecije male količine aktivnih metabolita antranoida putem majčinog mleka, primena droge i njenih preparata tokom dojenja se ne preporučuje.

Neželjena delovanja. Opisani su slučajevi blagog digestivnog diskomfora, kao što su stomačni grčevi.

Dugotrajna upotreba i zloupotreba laksanasa mogu da, u posebno teškim slučajevima, dovedu do disbalansa elektrolita (hipokalemija, hipokalcemija), metaboličke acidoze ili alkaloze, malapsorpcije, gubitka telesne težine, albuminurije i hematurije.

Doziranje. Primenjuje se najmanja pojedinačna doza kojom se ostvaruje laksantni efekat, sa stolicom meke konzistencije, bez osećaja diskomfora kod korisnika, obično 1–2 g sprašenog lista pre spavanja, ili ona doza standardizovanog ekstrakta kojoj odgovara dnevna doza od 10–30 mg senozida (računato kao senozid B).

5. Kora krušine, Rhamnus frangula L., Rhamnaceae

Drogu čini osušena kora stabala i grana biljne vrste Rhamnus frangula L., Rhamnaceae. Kora se skida tokom maja i juna meseca, a zatim ili skladišti najmanje godinu dana pre puštanja na tržište, ili zagreva na 100 ^oC tokom 60 minuta.

Hemijski sastav. Glavni sastojci droge su antrahinonski derivati: heterozidi glukofrangulin A i B, frangulin A i B i drugi antrahinoni, u ukupnoj količini od 3-7%.

Delovanje i primena. Kao kod droge Sennae folium.

Kontraindikacije. Kao kod droge Sennae folium.

Posebna upozorenja. Kao kod droge Sennae folium.

Interakcije sa drugim lekovima. Kao kod droge Sennae folium.

Primena tokom trudnoće i laktacije. Kao kod droge Sennae folium.

Neželjena delovanja. Kao kod droge Sennae folium.

Doziranje. Ukoliko nije drugačije propisano, primenjuje se u dnevnoj dozi kojoj odgovara srednja pojedinačna doza od 1,5-2 g. Preparati koji sadrže koru krušine primenjuju se najviše 2 puta dnevno (ujutro i uveče). Po pravilu, primenjuje se najmanja doza koja dovodi do laksantnog efekta i stabilnog formiranja fecesa meke konzistencije.

Hronična opstipacija

Hronična opstipacija

Mnogi bolesnici našli bi se povređeni i posumnjali bi u dobronamernost i znanje lekara kad bi im rekao da su tegobe na koje se žale posledice odgoja i načina života.

Iako hroničan zatvor stolice može biti posledica bolesti (organskog oštećenja), u više od 90 posto slučajeva samo je funkcionalni poremećaj.

To znači da uz normalnu probavu i zdrava creva postoji samo otežano ispražnjivanje debelog creva zbog poremećaja u radu nerava (autonomnoga nervnog sistema), koji su odgovorni za redovno odstranjivanje izmeta.

Dete do druge godine života obavlja nuždu kao refleksnu radnju. Kada se u zadnjem delu creva nakupi dovoljno sadržaja da izazove reflekse ispražnjivanja, dete nesvesno izvrši nuždu. Nema čoveka koji takvo »kakanje u krevet« ne smatra normalnom pojavom. Ali dete raste i postepeno se uči, odgaja da voljno kontroliše akt nužde, da guši svoj urođeni refleks ispražnjavanja. Zašto?

Čovek je društveno biće i mora se pokoravati normama koje mu društvo nameće. U primitivnoj zajednici čovek poput deteta obavlja nuždu čim oseti potrebu, često bez obzira na vreme i mesto. Civiliziran čovek izvršava tu svoju potrebu samo u okolnostima koje društvo prihvata. Zbog toga se dete postepeno nauči da svojom voljom, razumom, kontroliše taj akt kako bi bio u skladu sa shvatanjima, kulturnim prilikama i običajima sredine. Voljna kontrola ispražnjivanja creva postiže se stiskanjem kružnoga mišića koji se nalazi na završnom delu debelog creva i radi pod kontrolom čovekove volje.

Hroničan zatvor je mnogo češći kod žena. To je i razumljivo jer su njeni drušveni obziri, i osećaj stida, mnogo veći nego u muškaraca. U nekim se sredinama akt velike nužde još uvek smatra sramnim činom. Ali i uslovi života moderna čovjeka, zanimanje, putovanja, često ga primoravaju da svesno i nesvesno odgađa nuždu i time se odvikava od redovnga prirodnog ritma pražnjenja. Dugotrajan, godinama gušen refleks ispražnjavanja na kraju toliko oslabi da normalni nadražaji više nisu dovoljni.

U debelom crevu izmet se sakuplja danima. Osećaj potrebe za ispražnjivanjem javlja se tek onda kada količina stolice u crevima bude toliko velika da pređe novi »prag podržljivosti« tj. kada se debelo crevo suviše rastegne. Takav oslabljeni refleks najčešći je uzrok hroničnog zatvora.

Osobe koje pate od te vrste zatvora imaju stolicu svakih 5 do 8 dana, često i duže. No, uprkos tako retkim stolicama obično nemaju drugih tegoba. Koji put se može javiti glavobolja, mučnina, gubitak apetita, napetost u stomaku, čak i »srčane teškoće«, ali te smetnje odmah prestanu kada se izvrši nužda; jačih bolova nema, češće su to mukli bolovi u krstima te osećaj pritiska u donjem delu trbuha i karlici; grčeviti bolovi u stomaku javljaju se vrlo retko.

Lekar napipa prstima spolja, na levoj polovini stomaka, tvrdi sadržaj koji se nalazi u silaznom delu debelog creva. Zbog dugotrajnog zadržavanja u crevu stolica postaje suva, tvrda, mrvičasta, često se izbacuju komadići »poput brabonjaka«, pa podsećaju na izgled stolice zeca ili ovce. Vrlo tvrda stolica može povrediti sluzokožu debelog creva, pa na tom mestu nastaju upale. Na upalu valja pomisliti kada kroz otvor (anus) izlazi tekući, sluzavi i smrdljivi sadržaj, a tvrda stolica i dalje ostaje u crevima. Ako takva osoba ima i šuljeve (hemoroide), tvrda stolica ih povredi i izazove krvarenje.

Ispražnjivanje tvrde stolice prate jaki bolovi, a onda se zbog bolova zadržava stolica (razumljivo je da će se stanje još više pogoršati). Tvrda stolica može »zabetonirati« izlaz iz debelog creva; u takvom stanju spontano ispražnjivanje nije moguće i lekar razmekšavanju i prstima postepeno vadi komadiće očvrslog izmeta.

Pacijenti koji pate od hroničnog zatvora dovode se u opasnost zbog preterane upotrebe sredstva za čišćenje (laksativa, purgativa). Da bi dobile stolicu u vreme kada žele, takve osobe uzimaju sve veće doze laksativa i posežu za sve jačim sredstvima. Tada se opstipacija produbljuje i javljaju se smetnje koje više nisu posledica zatvora, nego dugotrajne upotrebe i uzimanja tih sredstava.

Sva sredstva za čišćenje deluju protivprirodno jer nasilno podražuju creva. Osobe koje godinama pate od hroničnog zatvora mogu postići zadovoljavajuće ispražnjavanje creva bez hemijskih sredstava za čišćenje.

Umesto uzimanja laksativa, ponovo treba ojačati oslabljeni refleks ispražnjavanja.

Kako? Valja jesti takvu hranu koja daje mnogo ostataka, čiji će volumen, količina, podražiti crevo. To je hrana u kojoj ima mnogo celuloze. Najviše celuloze ima voće i povrće. Sirovo voće i povrće daje više ostataka nego kuvano. Mleko, meso, sir, jaja i ostala belančevinasta hrana daje malo ostataka i ne preporučuje se kao jedini način ishrane ljudi koji pate od hroničnog zatvora. Valja jesti mnogo zelja, blitve, spanaća, kelja, šargarepe, suvih šljiva. Nadražajno deluju voćni sokovi, sirupi, med, kafa. Mnogi su ljudi sami pronašli najbolji način redovne stolice. Neki uveče popiju čašu mineralne vode, drugi ujutru jedu grožđe, šljive, ili neko drugo voće; ujutro pravom kafom ili popušenom cigaretom izazivaju nadražaj na veliku nuždu.

Najbolji način da regulišete stolicu je da za doručak jedene ovsenu kašu, kuvani proso, gustu čorbu od heljde ili žita sa kuvanim povrćem. Ne treba preterivati sa zelenom salatom i svežim salatama jer sveže povrće zna da zatvori stolicu.

Popijte BioLaksativ kapi sa dosta vode pre doručka, skuvajte kačamak od prosa (ili kašu od heljde, žita) sa dve kašike lanenog semena i doručkujte ga uz malo barenog povrća i pavlake, tako svaki dan i nakon nedelju dana imaćete češću stolicu. 

Neobično je važno redovno telesno vežbanje. Fizički rad, kretanje, gimnastičke vežbe, utiču na normalan rad creva. Poznato je da od hroničnog zatvora više pate oni ljudi koji u svom zvanju sede: činovnici, vozači. Pomažu i svakodnevne šetnje ako traju barem dva sata dnevno; učinak će biti mnogo bolji ako se povežu sa telesnim vežbama u kojima se izvodi pregib u trupu i kolenu.

Uz to valja uvesti redovno pražnjenje creva u određeno vreme. Najbolje je to učiniti ujutru, kada refleks iz želuca izaziva najjače gibanje debelog creva u toku dana.

Iritabilni kolon

Kako nastaje iritabilni kolon i zastoj stolice

Povremeno stezanje debelog creva u toku dana traje svega oko pola minuta i dovoljno je da sadržaj potisne prema svom završnom delu. Stezanje se oseti kao grč u stomaku. Kretnjama mišića debelog creva upravlja nervni sistem koji radi nezavisno od čovekove volje: simpatikus usporava rad creva, parasimpatikus ga ubrzava. Ravnoteža između tih nerava omogućava normalno i svrsishodno kretanje creva.

Poremeti li se ravnoteža u radu tih nerava te prevlada parasimpatikus, može doći do prečestog i dugotrajnog stezanja creva. Prolaz sadržaja je onemogućen i nastaje zatvor stolice. Takav oblik hroničnog zatvora zapravo je »nervoza debelog creva« pa se u medicini upotrebljava izraz prenadražljivo debelo crevo (iritabilni, spastički kolon).

Glavne smetnje na koje se žale takvi bolesnici jesu bol i hroničan zatvor. Bol se najčešće javlja u donjem delu stomaka, više na levoj strani; bolesnik oseća mučninu i napetost u stomaku. Bolovi koji put traju svega nekoliko sati, ali i danima. Nakon vetrova ili stolice, bol znatno oslabi ili potpuno nestane. Nakon zatvora od nekoliko dana mogu se javiti proliv stolice.

»Nervoza debelog creva« samo je jedan od znakova opšte nervoze bolesnika. Živci koji upravljaju radom creva upravljaju i radom ostalih organa. Često se javljaju nervozne srčane smetnje, vlažne i hladne ruke, znojenje, nesanica, »strašne glavobolje«. Poznato je da se smetnje u radu creva pogoršavaju nakon uzrujavanja, sukoba, duševne napetosti.

Ali i nadražaji u samom crevu mogu izazvati napad bolova i zatvor od nekoliko dana. To može biti hrana koja nadražuje nervne završetke u sluznici debelog creva, ili hrana koja stvara veću količinu gasa: zelje, pasulj, povrtnica, vrsta luka, karfiol. Jako nadražajno deluju i tablete za čišćenje, koje i inače izazivaju stolicu nadraživanjem debelog creva. Zato takvi bolesnici ne smeju uzimati nadražujuće lekove za izazivanje stolice.

Nervozna creva i usporen rad creva često nastaje kao posledica operacija stomaka ili usled zračenja. Usled operacije na crevima se javljaju priraslice koje usporavaju creva i nastaju gasovi, grčevi, bolovi i redje pražnjenje. Takodje, usled zračenja kod malignih oboljenja materice, bešike, debelog creva, prostate, dolazi do promena tkiva debelog creva i ono radi slabije. 

Lečenje takve vrste i hroničnog zatvora teško je i dugotrajno. Ne leči se samo debelo crevo, nego čitav bolesnik koji je »sav nervozna ličnost«. Najbolje deluju sredstva za smirenje živaca i lekovi koji smanjuju nadražljivost parasimpatikusa – krivca za tegobe; to su lekovi iz grupe tzv. spazmolitika: Baralgin, spazmocibalgin, buscopan, helkamon.

Ishrana

Kako se hraniti kod opstipacije

Osnovno pravilo kod hroničnog zatvora je da se unose namirnice sa dosta balastnih materija i vode. U tom smislu integralne žitarice i kuvano povrće čine najznačajniju grupu proizvoda u ishrani.

Iako zvuči čudno, sveže salate često nisu najbolji izbor kod opstipacije, posebno treba izbegavati zelenu salatu jer ona zna da začepi creva, i salate znaju da izazovu nadimanje i gasove.

Takodje i sveže voće u prvo vreme je bolje zameniti sa kuvanim voćem u vidu kompota. Kompot je bolja hrana za opstipaciju od svežeg voća.

Popularna laksativna sredstva kao što su čaj od sene, krušine, kompot od šljiva ili smokvi, ricinusovo ulje, treba umereno uzimati jer mogu da izazovu jake gasove i bolove u stomaku.

Takodje i klasični musli nije najbolji način da savladate opstipaciju jer ima u sebi dosta šećera i uvek je bolje uzimati skuvanu žitaricu nego osušenu ili ekspandiranu.

Izbegavati voćne sokove, posebno gazirana pića. Takodje, svi slatkiši stvaraju zastoj creva, pa ih ne koristiti u ishrani, posebno ne uzimati čokoladu.

Najbolje namirnice za pokretanje creva i smanjivanje opstipacije su:

– kompot od voća po izboru uz dodatak suvih šljiva, smokvi ili urmi

– kačamak od oljuštenog prosa

– kuvana pšenica (koristiti je umesto hleba)

– kuvana heljda

– natopljeno čia seme

– laneno seme mleveno ili samo

– laneno ulje kao preliv

– integralna žita skuvana sa povrćem u vidu gustih čorbi

– bareno povrće sa uljem ili pavlakom

– začini kao anis, komorač, ljuta paprika

– sveža surutka, svež mladi sir i jogurt (čisto mleko izbegavati)

– gorki čajevi kao što su lincura, vodopija, pelin (samo jedna šoljica blagog čaja dnevno)

– pšenične mekinje

– sveže cedjeni sokovi od povrća i smutiji: cvekla, šargarepa, spanać, celer, krastavac, djumbir (možete dodati jednu jabuku zbog slatkoće)

– sok od limuna sa toplom vodom

Od suplemenata koji mogu pomoći kod opstipacije preporučuje se zeolit, jednu kašičisu ujutru popiti sa čašom vode pola sata pre jela.

Glina iako slična zeolitu po delovanju nije preporučljiva.

Primer ishrane: 

Odmah po ustajanju uzeti kašičicu zeolita u dosta vode.

Doručak: Kačamak od prosa (integralnog kukuruza), preliven mlevenim semenkama lana, sa dodatkom pavlake i barenog povrća

Užina: Sveža surutka ili jogurt sa mekinjama i malo svežeg voća

Ručak: Bareno povrće po izboru, mladi sir sa lanenim uljem, kuvano žito umesto hleba, maslinovo ulje

Užina: Sok od svežeg povrća i koštunjavo voće

Večera: Kompot od voća sa dodatkom suvih šljiva

Prebiotici i Probiotici

Najbolji prirodni probiotici

Svako ko ima lenja creva ili opstipaciju trebao bi duže vremena i u kontinuitetu da ishranu bazira na prebioticima i prirodnim probioticima. Lekari često prepisuju probiotik u kapsulama ali su bolji i zdraviji izbor prirodni probiotici. Bilo da uzimate veštačke ili prirodne probiotike oni se moraju uzimati mesecima da bi se ostvarila promena crevne flore, pošto u njoj dominiraju loše crevne bakterije koje guše dobre bakterije i ne dozvoljavaju da se uspostavi dobar mikrobiom u crevima.

Kod osoba koje imaju opstipaciju i zastoj stolice crevna flora je poremećena usled loše ishrane, upotrebe lekova ili radijacije. Peristatika creva može biti zbog toga usporena ali i zbog operacija, stresa, radijacije, nepravilne ishrane.

Nauka je definisala 7 dobrih bakterija za creva koje treba unositi, iako u našim crevima ima preko 500 stotina različitih sojeva bakterija. Dobre bakterieje za creva su: Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus bulgarius, Lactobacillus reuteri, Streptococcus thermophilus, Saccharomyces boulardii, Bifidobacterium bifidum i Bacillus subtilis.

Medjutim, probiotici su nedovoljni ako u ishrani nema puno prebiotika.

Prebiotici su namirnice bogate biljnim vlaknima: integralna žita, povrća i voća. Osobe koje imaju opstipaciju uvek moraju da uzimaju hranu koja ima u sebi prirodna biljne vlakna i vodu, suva hrana nije poželjna.

Probiotici su namirnice bogate dobrim bakterijama za creva i mahom je to fermentisana hrana.

Najbolji prirodni probiotici su – poredjano po važnosti i delovanju:

Domaće kiselo mleko

Mladi beli sir

Kozja surutka

Kiseli kupus

Domaći Jogurt

Miso pasta (to jest Miso supa koja se pravi sa pastom)

Kombuha (ili Japanski kristali)

Kefir

Turšija (bez sirćeta)

Tempeh (fermentisana soja)

Integralni kiseli hleb

Korišćenje BioLaksativa

Kad, kako i koliko dugo se uzimaju biljne kapi

Biljne kapi ili tinktura su vodeno alkoholni rastvor lekovitog bilja. U tom smislu su jače koncentracije lekovitih materija u odnosu na čaj, koji je vodeni rastvor lekovitog bilja.

U odnosu na čaj, kapi osim što deluju jače, često deluju i drugačije, jer alkohol kao rastvarač iz lekovitog bilja izvlači lekovite materije koje voda kao rastvarač ne uspeva. Isti sastav lekovitog bilja u kapima i u čaju često ne deluje isto, niti na iste zdravstvene probleme.

Kako se uzimaju kapi?

Biljne kapi BioLaksativ se najčešće uzimaju po sledećem protokolu:

– 50 kapi (ili kafena kašičica) se razmuti u čaši vode

– doza kapi se popije 15 do 20 minuta pre jela, na prazan stomak

– kod hronične opstipacije tokom dana se uzme pred ručak još jedna doza kapi

– čim vam stolica krene, uzimate samo jednu dozu kapi u toku dana i to samo ujutru

To je iskustveno najbolji protokol za korišćenje kapi. Na taj način bočica kapi od 100 ml će vam trajati za 3 nedelje korišćenja.

Koliko dugo se kapi mogu piti bez prestanka?

Biljne kapi možete piti 3 meseca bez prestanka a onda je poželjno napraviti pauzi od 10 do 15 dana, pa se onda opet može nastaviti ciklus od 3 meseca dalje upotrebe.

Sve naše biljne kapi su potpuno bezbedne za upotrebu.