Објављено дана

Tipovi vakcina koje postoje na svetu i njihova uloga

Tipovi vakcina koje postoje na svetu i njihova uloga
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

KOJE SVE VAKCINE POSTOJE

Koji svi tipovi vakcina postoje na svetu i koje su njihove uloge? Najčešće se tipovi dele po njihovom sastavu ili broju antigena.

Tipovi vakcina

Vakcinacija predstavlja namerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam sa ciljem da da stimulišu imuni sistem bez izazivanja bolesti, tj. da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike. Otkrićem vakcine protiv besnila, Luj Paster je označio početak nove epohe u medicini.Vakcine sadrže mrtve ili oslabljene forme ili derivate patogene klice.

Tipovi vakcina koje postoje na svetu i njihova uloga

One teraju imuni sistem da „misli“ da je napadnut od određene vrste patogena, aktivira se da bi ga uništio i sprečio da vas ponovo inficira. Ako ste izloženi patogenom mikroorganizmu protiv koga ste vakcinisani, njih dočekuju antitela koja ih uništavaju, a imunitet ove vrste je sličan onome koji se stiče prirodnim putem. Neke vakcine se moraju primiti više puta tokom života jer imuni odgovor slabi tokom vremena, na primer kod tetanusa i velikog kašlja na to utiču tipovi vakcina.

Vakcine se prema sastavu mogu podeliti na (tipovi vakcina) :

    1.Žive, atenuirane (oslabljene) vaкcine

Atenuirane vakcine su ono što se često naziva “živim vakcinama”. One sadrže žive bakterije ili viruse, koji su atenuisani tj. oslabljeni, imaju manju virulenciju a daju snažan imunološki odgovor, sličan pravoj prirodnoj infekciji. To su one vakcine koje su kreirane smanjenjem virulentnosti patogena, najčešće nekog virusa, ali tako da patogen ostane živ.

Virulentnost je sposobnost patogena da napadne i ošteti organizam domaćina. On, takav neće izazvati bolest ali će se razmnožavati i izazivati produkciju antitela. Žive vaкcine imaju bolji efekat od mrtvih vakcina. One se dobijaju atenuacijom mikroorganizma u laboratorijskim uslovima. On zadržava sposobnost replikacije i stimulisanja imuniteta, ali gubi virulenciju i mogućnost izazivanja bolesti.

Neke vakcine kao što su protiv malih boginja, zauški i varičele koriste žive razređene viruse, izazivaju jaku imunološku reakciju, pa je često samo jedna doza dovoljna da izazove doživotnu otpornost. Obično nakon prve doze žive atenuirane vakcine daju potentan imunološki odgovor. Treba ih pažljivo čuvati jer su osetljive. One se ne smeju davati osobama oštećenog ili oslabljenog imunološkog sistema.

U žive oslabljene vakcine spadaju:

  • vakcina protiv tuberkuloze
  • oralna vakcina protiv dečije paralize
  • vakcina protiv ospica, rubeole i zauški
  • vakcina protiv vodenih kozica ili pljuskavica (vakcina protiv varicella)
  • vakcina protiv rotavirusa
  • vakcina protiv influence
  • vakcina protiv žute groznice

Atenuirane vakcine koje su razvijene, ali  se ne primjenjuju u našem regionu ili nisu u kalendaru obavezne vakcinacije, jesu vakcine na varičele (vodene ospice), rotavirus i žutu groznicu. Atenuirana vakcina koja se više ne administrira zbog istrebljenja bolesti jeste vakcina protiv velikih boginja. Sa davanjem ove vakcine se prestalo u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog vijeka.

U atenuirane vakcine spada i vakcina protiv tifusa, ali se ona daje samo u regionima u kojima je tifus česta pojava – tropski krajevi, siromašni regioni gde stanovništvo nema siguran pristup sanitetskim prostorijama  i čistoj pitkoj vodi .

Često vlada panika oko vakcina sa živim, oslabljenim uzročnikom. date na pravilan način, osobama koje mogu primiti vakcinu (nisu alergične na neki sastojak vakcine i nemaju neku drugu kontraindikaciju), atenuirane vakcine su najbolji način sticanja imuniteta.

Naime, imunitet postignut atenuiranim vakcinama je duži i stabilniji jer uzročnik, premda oslabljen do tačke da ne može izazvati bolest, i dalje može da se replicira te su tzv. „boosteri“ vakcine manje i ređe potrebni.

Uzročnici bolesti za spravljanje ovih vakcina se moraju negdje uzgajati, posebno ako se radi o virusima, jer se virusi mogu replicirati samo unutar nekog domaćina. Za tu svrhu se koriste kulture tkiva, životinje ili jaja. Proces prizvodnje je strogo kontrolisan, a podloga je samo tu da obezbedi replikaciju i proizvodnju uzročnika.

  1. Inaktivirane (mrtve) vakcine

Ovo su vakcine dobivene od uzročnika (virusa ili bakterija) koji su uzgajani u kulturi, a zatim ubijeni pomoću toplote ili formaldehida. Takva je npr. polio vakcina Mogu biti od celog uzročnika ili proizvedene tako da sadrže samo onaj deo uzročnika koji provocira imuni odgovor.

Inaktivirane vakcine slabije provociraju imuni odgovor, pa se u njih moraju dodati određene stvari, koje zovemo adjuvanti, komponente koje pomažu vakcini da deluje. Takođe, za ove vakcine moraju postojati tzv. „boosteri“, „pojačivači“ koji se povremeno i po potrebi daju.Inaktivirane vakcine mogu se dati i osobama koje imaju poremećaj imuniteta.

Inaktivirane vakcine uključuju:

  • Celostanične vakcine
  • celostanična vakcina protiv velikog kašlja
  • Salkova vakcina proitiv dečije paralize
  • vakcina protiv hepatitisa A
  • vakcina protiv rabiesa (besnila)
  • vakcina protiv kolere
  • neke vakcine protiv influenze
  • Frakcionirane vakcine
  • Podjedinične vakcine
  • vakcina protiv influence
  • acelularna vakcina protiv velikog kašlja
  • Toxoidne vakcine
  • vakcina protiv difterije i tetanusa
  1. Anatoksične vakcine

Ove vakcine sadrže toksoide ili anatoksine tj. detoksikovane toksine uzročnika bolesti. Dobri su antigeni, ali je nedostatak ovih vakcina što indukuju samo antitoksična antitela. Sprečavaju razvoj simptoma, ali ne i infekciju. Naime, ove vakcine sprečavaju delovanje toksina koje proizvode uzročnici bolesti, a zapravo su ti toksini ono na šta naš organizam najviše reaguju.

U svetu se koriste savremene anatoksične vakcine protiv difterije i tetanusa ( Di-Te ) kao adsorbovani toksoidi ili anatoksini vezani za mineralni nosač – aluminijum-fosfat ili aluminijum hidroksid. Kombinovana Di-Te vakcina od anatoksina ova dva uzročnika ( difterije i tetanusa ) upotrebljava se za imunozaciju dece od navršena 2 meseca do navršenih 7 god.

Anatoksini na difteriju i tetanus se kombiniraju kod nas sa komponentom protiv valikog kašlja i inaktivnom vakcinom protiv polija i ta vakcina se zove DTaP-IPV. Prema kalendaru imunizacije FBiH, ova vakcina se daje u 3 doze u 2.,4. i 10. mesecu života, dok revakcinacija sledi u 5. godini života.

  1. Vakcine nastale genetskim inžinjerstvom

U razvijenim zemljama Zapada, kao što su SAD i Japan ulažu se veliki napori u proizvodnji pojedinih vakcina novom rekombinantnom DNK tehnologijom. Jedna od najnovijih vakcina koja je dobijena  na ovaj način, je vakcina protiv virusnog hepatitisa B. Ova vakcina proizvedena je genetskim inženjeringom, ubacivanjem gena samo površinskog antigena virusa hepatitisa B u gljivice kvasca.

Antigen se tehnološkim postupkom ekstrahuje i kao potpuno čist koristi za proizvodnju vakcine. Na ovaj način dobijamo samo površinski antigen bez mogućnosti nalaženja celog virusa hepatitisa B u vakcinu. Tako je stopostotna sigurnost vakcinisanja.

Dakle, ovom vakcinom se ne unosi celi uzročnik, zapravo, uzročnik se nikako i ne unosi, nego samo jedan njegov deo. Taj dio (antigen) je zapravo jedan od proteina omotača virusa hepatitisa B. Svaki virus se sastoji iz nešto malo proteina u proteinskom omotaču i jedne molekule nukleinskih kiselina, bilo da je to neka RNK ili DNK.

Još jedna takva vakcina je i izuzetno efikasna vakcina protiv ebole, koja, ali nema potrebe za njenom administracijom u našem regionu jer je ebola bolest tropskih krajeva.

Ponekad se ljudi boje ovakvih vakcina prosto jer su nastale vrlo specifičnim i običnim ljudima često nerazumljivim tehnologijama inženjerstva. Protein – antigen se dobija od GMO, a ljudi se, bez razloga, često boje GMO. Razloga za brigu nema: na gotovo isti način se od kvaščevih gljivica dobija i humani insulin koji spašava milione živote!

Sweden bitter oglas 900px

II Kombinovane i monovaletne vakcine

U odnosu na broj antigena u vakcini u imunozaciji se koriste monovalentne i kombinovane vakcine. Monovalentne vakcine sadrže samo jedan antigen a kombinovane sadrže više antigena i one imaju više prednosti nad monovakcinama. Monovaletne vakcine su  npr. BCG ili HBV vakcina a kombinovane vakcine, koje sadrže pojedinačne vakcine za različite bolesti (npr. DTaP-IPV-Hib).

Kombinovane vakcine ne opterećuju imunološki sistem deteta, nemaju veći rizik nuspojava naspram monovalentnih vakcina, a smanjenje broja lečničkih poseta i broja inekcionih uboda, manje trauma za dete, bolja procepljenost, ekonomičniji rad zdravstvene službe, omogućuje da se danas preferiraju kombinovane vakcine u zaštiti dece od zaraznih bolesti.

U upotrebi su kombinovane vakcine protiv:

  • Difterije i tetanusa ( Di-Te )
  • Difterije, tetanusa i velikog kašlja ( Di-Te-Per )
  • Trbušnog tifusa i tetanusa ( Ty-Te )
  • Dečije paralize ( pomešana sva tri tipa virusa )
  • Malih boginja, zaušaka i crvenke ( MMR )

Pored kombinovanog i monovalentnog davanja vakcina, propisima je predviđeno i simultano     vakcinisanje, koje se vrši protiv:

  • Dečije paralize, difterije i tetanusa
  • Dečije paralize, difterije i velikog kašlja
  • Dečije paralize i trbušnog tifisa
  • Hepatitisa B, dečije paralize, difterije, tatanusa i velikog kašlja
  • Hepatitisa B i tuberkuloze
  • Besnila i tetanusa
  • Difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zaušaka i crvenke

Tipovi vakcina

Zakonskim odredbama je propisano koje vakcine se u našoj zemlji obavezno daju deci. To su protiv: tuberkuloze, difterije, velikog kašlja (pertusis), dečije paralize (poliomijelitis), malih boginja (morbili), zaušaka (parotitis), rubeole, hepatitisa B. Shodno zakonu, imunizacija se sprovodi planski i pod kontrolom nadležnih zdravstvenih ustanova za celokupno stanovništvo.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: