ZASLAĐIVAČ U VOĆNIM SOKOVIMA
Veliki broj proizvođača voćnih sokova u svoje proizvode ubacuje dodate šećere. Kako veštački zaslađivači, utiču negativno na zdravlje građana?
Veštački zaslađivači i dodatni šećer u voćnim sokovima biće zabranjeni od 31. decembra 2021. godine. Nutricionisti ističu da je ovakva odluka vrlo važna, prvenstveno zbog porasta broja dijabetičara u Srbiji i prevencije gojaznosti kod dece, kao i zbog pojave mnogih drugih oboljenja uslovljenih velikom koncentracijom šećera.
Nenutritivni zaslađivači (veštački)
Nenutritivni zaslađivači su niskokalorijski i najčešće se upotrebljavaju za zaslađivanje hrane namenjene dijabetičarima. To su: SAHARIN, ASPARTMAN, CIKLAMAT, ACESULFAM – KALIJUM. Zanemarive su kalorijske vrednosti. Posle njihove upotrebe ne raste nivo šećera u krvi. Ako se koriste u propisanim dozama, nisu štetni po zdravlje i mogu se slobodno koristiti za poboljšanje slatkoće hrane.
Saharin
Saharin je prvi veštački zaslađivač. U upotrebi je još od kraja 19. veka. Otkrio ga je slučajno hemičar Konstantin Falberg, koji je proučavao derivate katrana iz uglja kada je primetio da mu ručak ima sladak ukus zahvaljujući ostacima saharina na njegovim rukama. Saharin je od 200 do 700 puta slađi od šećera i može se naći u želeu, džemu, žvakaćim gumama, konzervisanom voću, prelivima za salatu i deserte.
Koristi se u obliku tableta za zaslađivanje kafe, čaja, limunade. Termostabilan je i toplota ga ne razgrađuje. Maksimalan dnevni unos je od 0,35 grama do jednog grama. Kod nekih osoba posle upotrebe saharina javlja se metalni ukus u ustima.
S obzirom da mu je rok trajanja izuzetno dug često se kombinuje sa aspartamom u dijetalnim gaziranim napicima kako bi zadržao slatkoću nakon što se aspartam izgubi zbog kraćeg roka trajanja. Za saharin se dugo smatralo da je povezan sa povećanim rizikom od karcinoma bešike i čak je neko vreme bio zabranjen u SAD-u.
Naknadne studije su ustanovile da se ova otkrića ne odnose na ljude. Neka istraživanja govore da saharin može da izmeni sastav bakterija u crevima, dok to nije slučaj sa stevijom.
Aspartman
Jedan od najviše korišćenih veštačkih zaslađivača na svetu, upotrebljava se za zaslađivanje svih vrsta hrane i gaziranih pića zahvaljujući činjenici da je potrebna veoma mala količina – 200 puta је slađi od belog šećera. Sastoji se od kombinacije dve aminokiseline – aspartanske kiseline i fenilalanina.
Pošto je belančevinaste strukture, nije stabilan na povišenim temperaturama (kuvanjem se uništava), pa je najpogodniji za zaslađivanje hladnih napitaka i u industriji sokova. Često se koristi u dijetalnim gaziranim napicima, lizalicama, desertima i jogurtima.
Poslednjih godina digla se velika buka oko njegove navodne štetnosti ali nije bilo dokaza za to. Dozvoljena dnevna doza je oko 50 mg na kilogram telesne težine. Špekulisalo se da je preterano konzumiranje povezano sa tumorima na mozgu. Mnoge studije su dokazale da to nije tačno a svetske zdravstvene asocijacije i Američko društvo za borbu protiv karcinoma odobrile su njegovu upotrebu.
Stevija
Stevija se dobija iz biljaka iz porodice suncokreta koje rastu u centralnoj i Južnoj Americi i već vekovima se koristi kao zaslađivač. Dve kašike daju slatkoću jednaku jednoj šolji šećera a studije su ustanovile da stevija ne utiče na nivo glukoze u krvi, što je čini pogodnim zaslađivačem za osobe sa dijabetesom.
Stevija je nehranljivi zaslađivač, što znači da nema kalorija i ne predstavlja hranljivu materiju. Često se kombinuje sa šećerom od šećerne trske da smanji unos kalorija u odnosu na klasičan šećer.
Ciklamat
Veštački zaslađivač otporan na visoke temperature i uglavnom se upotrebljava u kombinaciji sa nekim drugim zaslađivačem, obično sa saharinom, jer nema dovoljno slasti. Ciklamat je oko 30 puta slađi od konzumnog šećera. Maksimalno dozvoljeni dnevni unos je 10 mg na kilogram težine.
Prisutan je na tržištu u obliku mnogih preparata kao: Suslli, Natreen, Sladeks. Jedna tableta Susllija zamenjuje jednu kocku šećera (4,4 grama).
Sukraloza
Sukraloza, koja se dobija iz šećera, poznata je pod brendom Splenda i čak je 600 puta slađa od stonog šećera. Često koristi u lizalicama i gaziranim napicima, a kroz digestivni trakt prolazi uglavnom nepromenjena, što znači da se najveći deo eliminiše.
Jedna studija iz 2013. godine na pacovima je ustanovila da jedna limenka dijetalnog gaziranog napitka zaslađenog sukralozom može da ima negativan uticaj na bakterije u crevima, dok dve limenke mogu da dovedu do malapsorpcije lekova.
Ksilitol
Ksilitol je šećerni alkohol, što znači da se sastoji od molekula šećera i molekula alkohola, i koristi se u žvakaćim gumama i lizalicama bez šećera i kolačima. Dobija se iz vlakana voća i žitarica. Ne treba ga koristiti sa drugim veštačkim zaslađivačima. Samo vodite računa da prevelika količina ksilitola može da ima efekat laksativa.
Eritrol
Još jedan šećerni alkohol, eritritol nastaje fermentacijom glukoze sa kvascem. Sadrži manje kalorija od ksilitola tako da ga često koriste osobe koje vode računa o telesnoj težini i dijabetičari. Pored toga, ne oštećuje zube ali može da izazove nadutost, dijareju i gasove.
Oprezno sa zasladjivačima
Dijabetičari i oni koji žele da se zdravo hrane, često umesto šećera koriste veštačke zaslađivače. Veštački zaslađivači mogu da povećaju nivo šećera u krvi, uprkos tome što nisu visokokalorični, pokazala je izraelska studija sprovedena na ljudima i laboratorijskim miševima. Razlog za to je što saharin i drugi sastojci veštačkih zaslađivača mogu da utiču na bakterije koje žive u crevima i tako umanje sposobnost organizma da obradi glukozu.
To znači da, umesto da pomognu u borbi protiv gojaznosti i umanjenju nivoa šećera u krvi, veštački zaslađivači mogu da pogoršaju problem. Prilikom sprovođenja studije, naučnici su zaključili da miševi koji su hranjeni veštačkim zaslađivačima imaju viši nivo šećera u krvi, nego miševi kojima je davana voda ili čak voda zaslađena šećerom.
Nakon toga, istraživanje je sprovedeno na 400 ljudi, a istraživači su otkrili da oni koji su koristili veštačke zaslađivače tokom dužeg vremenskog perioda imaju viši nivo šećera u krvi. Njihov organizam je takođe teže obrađivao glukozu, u odnosu na one koji nisu koristili veštačke zaslađivače. Ne pokušavamo da kažemo da je zdravo konzumirati veštačke sokove i slatkiše, a odbaciti veštačke zaslađivače, već da ni to nije dobro koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.
Ljudi koji žele zdravo da se hrane ili da skinu višak kilograma, ne bi trebalo da se oslanjaju samo na veštačke zaslađivače, već da izmene celokupan režim ishrane,
Mišljenje dijetetičara
Oni smatraju da je generalno najbolje da se smanji unos poslastica – a ako osoba poželi nešto slatko, može da uzme malu količinu svog omiljenog slatkiša. To što neki slatkiš sadrži alternativu šećeru ili veštački zaslađivač ne znači da možete da ga jedete koliko želite. Veštački zaslađivači su bezbedni za upotrebu, ali putem njih ne unosite hranljive materije u organizam.
Veštački zaslađivači: veća šteta nego korist?
Nadimanja i laksativni efekat – neka istraživanja pokazuju da njihova redovna upotreba može dovesti do gastrointestinalnog stresa, uzrokujući nadimanje i laksativni efekat.
Veća želja za slatkom hranom – istraživanja su pokazala da konzumiranje dijetalnih pića ne doprinosi vašem organizmu onako kako se misli, jer mozak ne pravi razliku između prirodnog i lažnog šećera tako da lako dolazi do veće želje za šećerom. Najbolje je smanjiti sav unos zaslađenih napitaka jer time telo smanjuje toleranciju na slatku hranu i minimalizuje želju za šećerom.
Rizik od dehidratacije – dehidratacija je veliki rizik za osobe sa dijabetesom jer se izlaz urina povećava kada je nivo glukoze u krvi povišen. Ovo je i razlog zašto je žeđ jedan od prvih pokazatelja razvoja dijabetesa. Mnogi ne znaju da dijetalni napici sadrže kofein koji deluje kao diuretik i može izazvati dehidrataciju.
Problemi sa zdravljem stomaka –dobro zdravlje proizlazi iz zdravog stomaka, a zdrav stomak znači prisustvo zdravih bakterija u stomaku. Te bakterije ne pomažu samo u varenju hrane već pomažu i u borbi protiv bolesti i utiču na svakodnevno zdravlje. Ove bakterije veoma su važne za osobe sa dijabetesom, a dijetalni napici loše utiču na zdrave bakterija u stomaku. Redovno konzumiranje veštačkih zaslađivača povezano je sa lošim zdravljem stomaka i netolerancijom na glukozu.
Najbolji savet o konzumiranju veštačkih zaslađivača je: ne svakodnevna već povremena i umerena upotreba. Najbolje je što više koristiti prirodne izvore šećera, vitamina i minerala kao što su voće i povrće. Vodite računa o tome da hrana i pića koji sadrže veštačke zaslađivače ne treba da zamene hranljivije opcije“.