Објављено дана

Biciklizam i zdravlje – Kako biciklom do zdravlja?

Biciklizam i zdravlje - Kako biciklom do zdravlja

BICKLIZMOM DO ZDRAVLJA

Kako biciklizam utiče na naše zdravlje? Kako vožnja biciklom može značajno da utiče na rad srca, metabolizam pa čak i da pomogne kod trudnoće?

Za većinu ljudi biciklizam osigurava zabavan, dosledan, racionalan način vežbanja, poboljšanja srčanih funkcija i gubitka kilograma. Dodatna prednost biciklizma je da se njime mogu baviti ljudi svih starosnih dobi  bez obzira na formu. Svakodnevna vožnja biciklom je izuzetno efikasna i ugodna vežba. To je bez sumnje, najenergičnija aktivnost koja zahteva rad celog tela. Bili to vaši zglobovi, ruke ili ramena, svaki dio tela mora biti u pokretu i pratiti tempo.

Dobra strana biciklizma je da sami odabirate brzinu kojom se želite voziti. Biciklizam vas tera da koristite svoje bokove, noge, trbušne mišiće i na taj način pomaže u topljenju nakupljenih masnoća te konačno dovodi do lepo oblikovanog tela i željene težine.

Uticaj  biciklizma na zdravlje:

1. Vožnja bicikla je dobra za srce: Istraživanja sa Purdue Univerziteta u SAD pokazuju da redovno motanje pedala smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 50%. Kada bi ljudi bili dovoljno fizički aktivni, svake godine bi se izbeglo oko 10.000 fatalnih srčanih udara.

Vožnja bajsa od samo 20 milja nedeljno upola smanjuje rizik od ozbiljnih bolesti kao što su bolesti srca, visoki krvni pritisak i najčešći oblik dijabetesa.

2. Podstiče rad pluća

Aktivni biciklisti koriste 10 puta više kiseonika od onih koji sede ispred televizora. Redovno pedalanje će vam pomoći da ojačate kardiovaskularni sistem, omogućavajući na taj način srcu i plućima da rade efikasnije.

3. Biciklizam pomaže u kontroli telesne težine: Biciklizam ubrzava gubitak suvišnih kilograma i doprinosi postizanju zdrave telesne težine. Može se potrošiti gotovo jednak broj kalorija kao i trčanjem, a manje opterećuje zglobove od trčanja ili aerobika.

Takođe se u velikoj meri preporučuje svakom iznad četrdeset godina. Aktivira i ubrzava metabolizam te na taj način ubrzava proces gubitka kilograma. Sagoreva više masti. Sportski psiholozi su otkrili da je efikasnost organizma da sagoreva kalorije i masti ne samo ubrzan tokom vožnje nego i nekoliko sati nakon nje.

Jedna nedavna studija je pokazala da biciklisti koji preferiraju bržu vožnju sagorevaju tri ipo puta više masti od onih koji voze konstantnim ali sporim tempom.

4. Biciklizam i raspoloženje: Biciklizam može imati pozitivno dejstvo na vaše raspoloženje. Za umerenu vožnju biciklom dokazano je da ublažava depresiju, smanjuje nivo stresa, poboljšava raspoloženje i podiže samopouzdanje. Kada ste pod nekim pritiskom, nakon nekoliko kilometara vožnje raspoloženje će vam se promeniti.

BioMind gif -728x90

“Bilo koji blagi i umereni vid vežbanja oslobađa endofin koji pomaže u borbi protiv stresa i čini vas srećnim”, objašnjava izvršni direktor Fondacije za mentalno zdravlje.

5. Snaga i kondicija: Biciklizam takođe može imati indirektan pozitivan uticaj kroz smanjenje povreda prilikom pada koje vas mogu ozbiljno onesposobiti, pogotovo starije ljude. Takođe pomaže u povećanju izdržljivosti i snage tokom dana.

U početku vozite bicikl tridesetak minuta dnevno, tri do pet puta nedeljno. Nemojte se zaboraviti zagrejati pre toga. Vaš tempo ne bi smeo biti prevelik, trebali bi osećati toplinu i samo mali nedostatak vazduha.

6. Dublji san

Rana jutarnja vožnja može da umori ali će vam ujedno pomoći da kvalitetno spavate. Stanford Univerzitet je sproveo istraživanje u kojem su ljudi koji pate od nesanice vozili bicikl 20-30 minuta svaki drugi dan. Vreme potrebno insomničaru da zaspi smanjeno je za pola a vreme spavanja produženo za skoro sat vremena. „Biciklizam vas izlaže dnevnom svetlu i pomaže vašem srčanom ritmu da se ponovo sinhronizuje, a takođe i osolobađa telo kortizola, hormona stresa koji može da spreči dubok, regenerativni, san.“

7. Mlađi izgled

Redovna vožnja bicikla može da zaštiti kožu od štetnog dejstva UV zračenja i da umanji znake starenja. „Vežbe ubrzavaju cirkulaciju što uzrokuje efikasnije dopremanje kiseonika i hranljivih materija do ćelija kože, kao i izbacivanje štetnih toksina. Vežbanje takođe pomaže telu u proizvodnji kalogena, smanjuje pojavu bora i ubrzava isceljenje“. Ipak, ne zaboravite da upotrebite faktor 30 pre no što krenete na put.

8. Podstiče rad creva

Stručnjaci sa Bristol Univerziteta ističu prednosti biciklizma da utiče duboko na samu unutrašnjost. On smanjuje vreme potrebno za varenje hrane, ograničava količinu vode koja se apsorbuje nazad u vaše telo, što utiče na mekšu stolicu. Pored toga ubrzava disanje i rad srca, što stimuliše kontrakciju crevnih mišića, sprečava i nadutost te tako prevenira rak creva.

9. Podstiče rad mozga

Istraživanja sa Ilinois Univerziteta otkrivaju da postoji bliska veza između kardio-respiratornih vežbi i boljih rezultata na mentalnim testovima. Zato biciklizam pomaže stvaranje novih moždanih ćelija u hipotalamusu- regionu koji je odgovoran za memoriju, koji propada nakon tridesete godine. Vožnja povećava protok krvi i kiseonika do mozga što pokreće i regeneriše receptore, čime se objašnjava to kako biciklizam pomaže u odbrani od Alchajmerove bolesti.

10. Pobeđuje bolest

Umerena vožnja čini imune ćelije još aktivnijim pa su one spremne da se bore protiv infekcije. Zapravo, prema istraživanjima sa Univerziteta u severnoj Karolini, ljudi koji voze bicikl oko 30 minuta, pet dana u nedelji, uzimaju duplo manje slobodnih dana na poslu nego osobe koje se izležavaju po ceo dan.

11. Produžava životni vek

Kraljevski univerzitet u Londonu je poredio preko 2.400 identičnih blizanaca i pronašao da su oni koji voze bicikl 45 minuta nedeljno devet godina biološki mlađi, bez obzira na druge uticaje kao što su indeks telesne mase i pušenje. Telo biciklista postaje mnogo efikasnije u samoodbrani i regenerisanju novih ćelija.

Golden Sweden Bitter i gljiva Čaga

12. Poboljšava seksualni život

Sudeći po stručnjacima iz SAD-a veća fizička aktivnost poboljšava stanje krvnih sudova, što ima domino efekat na povećanje seksualnog nagona. Istraživanje sprovedeno na Harvardu otkriva da se kod muškaraca starijih od 50 godina, koji voze bicikl najmanje tri sata nedeljno, smanjuje rizik od impotencije za čak 30 % nego kod onih koji malo vežbaju. Takođe studija sa Kornel Univerziteta otkriva da žene sportisti odlažu menopauzu.

13. Pozitivni efekti u trudnoći

Umereno vežbanje tokom trudnoće, kao što je vožnja bicikle, pomaže majci i štiti fetus.Prema istraživanju sa Mičigen Univerziteta u SAD, buduće mame koje redovno vežbaju tokom trudnoće imaju lakši, manje komplikovan porođaj, brže se oporavljaju i boljeg su raspoloženja tokom trudnoće. Vaša beba ima 50 posto manju šansu da postane gojazna i više uživa u materici.

14. Biciklizmom protiv raka

Postoji mnogo dokaza koji svedoče o tome da je svaka vežba korisna u suzbijanju kancera, ali su neke studije pokazale da je biciklizam posebno dobar za održavanje ćelija u dobrom stanju. Jedna dugoročna studija, koja je sprovedena u Finskoj, svedoči o tome da muškarci koji su umereno vežbali, najmanje 30 minuta dnevno, imaju upola manje šanse da obole od raka od onih koji nisu fizički aktivni. A koji vid aktivnosti su naveli? Okretanje pedala do posla. Druge studije su pokazale da žene koje često voze bicikl smanjuju rizik od kancera dojke za 34%.

15. Uživajte u vremenu posvećenom porodici

Biciklzam je aktivnost koju mogu svi članovi porodice da rade zajedno pa predstavlja vid njihovog zbližavanja.

16. Osećate se umorno? Vozite bicikl

Zvuči kontradiktorno ali ako se osećate previše umorno da biste vozili, najbolje što možete da uradite je upravo da krenete na vožnju. Fizička aktivnost, čak i od samo nekoliko minuta, je iznenađujuće efikasna. Studije o povezanosti vežbanja i umora pokazuju da vežba direktno utiče na smanjenje umora.

Dobrobiti biciklizma za zdravlje su očigledni

Biciklizam beleži ubrzan razvitak u zapadnom svetu. Ako se posmatra samo Evropska unija, razlike su velike u intenzitetu, ali i načinu korišćenja bicikla. Tradicionalno biciklističke zemlje severa mnogo više koriste bicikl kao prevozno sredstvo – U Holandiji se 26% svih putovanja obavi biciklom, dok je u Britaniji taj procenat samo 2%.

Isto tako, prosečan Holanđanin bicikl vozi 2,3 km dnevno, a Španac samo 0,1 km. Sa druge strane, dok je na severu Evrope bicikl pre svega prevozno sredstvo, u mnogim zemljama zapadne Evrope, kao što su Francuska i Italija, sve više se razvija i čitava biciklistička kultura.

Biciklisti u ovim zemljama često sebe doživljavaju kao posebnu grupu jer imaju određene specifične navike i stavove, npr. zdrava hrana, život okrenut prirodi i sl.

Bez obzira na ove razlike i na izvesni kratki prekid razvitka biciklističke kulture, dobrobiti biciklizma za zdravlje su nepobitne  Srbija bi mogla da iskoristi, sa malo ulaganja, potencijal koji ima biciklistički turizam.

Milan Popović