FIBROMIJALGIJA SIMPTOMI
Fibromijalgija je čest i hronični sindrom koji izaziva telesne bolove i mentalne tegobe. Fibromijalgija simptomi se mogu pobrkati sa simptomima artritisa ili upale zglobova.
Fibromijalgija simptomi
Međutim, za razliku od artritisa, nije pronađeno da izaziva upalu zglobova ili mišića.
Fibromijalgija se posmatra kao reumatsko stanje, drugim rečima, ono koje izaziva bol u mekim tkivima ili miofascijalni bol.
Brze činjenice o fibromijalgiji:
Fibromijalgija uzrokuje raširen bol, umor i druge vrste nelagode.
Simptomi podsećaju na artritis, ali fibromijalgija utiče na meko tkivo, a ne na zglobove.
Uzrok nije poznat, ali faktori rizika uključuju traumatske povrede, reumatoidni artritis i druge autoimune poremećaje, poput lupusa i genetske faktore.
Ne postoji lek, ali lekovi, vežbanje, akupunktura i terapija ponašanja mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta sna.
Fibromijalgija simptomi
Fibromijalgija može dovesti do raširenog bola, problema sa spavanjem i drugih simptoma.
Uobičajeni simptomi uključuju:
- raširen bol
- bol i ukočenost vilice
- bol i umor u mišićima lica i susednim vlaknastim tkivima
- ukočeni zglobovi i mišići ujutro
- glavobolje
- nepravilni obrasci spavanja
- sindrom iritabilnog creva
- bolna menstruacija
- bockanje i utrnulost u rukama i nogama
- sindrom nemirnih nogu
- osetljivost na hladnoću ili toplotu
- poteškoće sa pamćenjem i koncentracijom, poznato kao "fibro-magla"
- umor.
Moguće su i sledeće tegobe:
- problemi sa vidom
- mučnina
- karlični i mokraćni problemi
- dobijanje na težini
- vrtoglavica
- simptomi prehlade ili gripa
- kožni problemi
- simptomi vezani za grudni koš
- depresija i anksioznost
- problemi sa disanjem.
Simptomi se mogu pojaviti u bilo koje vreme tokom života osobe, ali se najčešće prijavljuju u uzrastu od 45 godina.
Uzroci
Tačan uzrok fibromijalgije je nejasan. Međutim, trenutna razmišljanja iz oblasti reumatologije sugerišu da je fibromijalgija problem povezan sa centralnim procesuiranjem bola u mozgu, gde može doći do povećane osetljivosti ili percepcije bola za neki okidač.
Postoji niz verovatnih faktora rizika, uključujući:
- stresan, traumatični fizički ili emotivni događaj, kao što je saobraćajna nesreća
- ponavljane povrede
- reumatoidni artritis ili druge autoimune bolesti, poput lupusa
- problemi sa centralnim nervnim sistemom
- način na koji naši geni regulišu način na koji obrađujemo bolne podražaje.
Fibromijalgija takođe može biti nasledna. Žene koje imaju bliskog srodnika sa fibromijalgijom imaju veći rizik da to dožive i same.
Ljudi koji imaju reumatoidni artritis, lupus ili spinalni artritis, poznati ankilozirajući spondilitis, imaju veći rizik od razvoja fibromijalgije, kao i pacijenti sa nekim drugim reumatskim bolestima.
Dijagnoza
Može proći neko vreme da se potvrdi dijagnoza fibromijalgije jer simptomi podsećaju na simptome drugih stanja, poput hipotireoze. Ova stanja se moraju prvo isključiti pre dijagnoze fibromijalgije.
Ne postoje laboratorijski testovi za ovo stanje, a to takođe može dovesti do odložene ili promašene dijagnoze.
Ipak, Američki fakultet za reumatologiju utvrdio je tri kriterijuma za dijagnozu fibromijalgije:
- bol i simptomi tokom prethodne nedelje na 19 identifikovanih delova tela, plus nivo umora, nezadovoljavajući san ili kognitivni problemi
- simptomi koji su u toku najmanje 3 meseca
- nema drugog zdravstvenog problema koji bi objasnio simptome
Ranije su za dijagnostikovanje stanja korišćene „osetljive tačke“. Međutim, one se više ne preporučuju kako bi se pomogla dijagnoza fibromijalgije.
Tamara Nikoličić
