MENTALNO ZDRAVLJE I OSEĆAJ USAMLJENOSTI
Stručnjaci ističu da je padnemija koronavirusa dovela do toga da sve više ljudi oseća hroničnu usamljenost.
Usamljenost je bila posledica odgovorne izolacije zbogkoje su ljudi manje porovodili vreme sa svojim voljenima.
Usamljenost je najzastupljenija u 20-im i 40-im. „Ona se ne deševa samo u situacijama kada su ljudi sami, već to može da bude osećaj koji se javlja čak i kad su u društvu. Usamljenost se više odnosi na nedostatak veze nego na nedostatak ljudi“, rekla je terapeutkinja Lin Sternliht i dodala: „Svi imamo urođenu potrebu i želju za povezivanjem sa drugim ljudima, a kada to ne uspemo da ostvarimo, možemo da se osećamo usamljeno“. Ekstrovertne osobe osetljivije na negativne efekte usamljenosti jer su češće loše raspoložene kad su same, nego što je to slučaj kod introvertnih osoba.
Razlika između zdrave samoće i hronične usamljenosti
Povremeni osećaj usamljenosti je normalna pojava. Svi smo doživeli trenutke kada smo hteli da budemo sami kako bismo „napunili baterije“, razmislili ili jednostavno učinili nešto samo za sebe. Kada se na kratko isključimo i stvorimo svet samo za sebe, to može da bude oblik brige o sebi. Ali u kojom trenutku to postaje nezdravo? Hronična usamljenost može da ostaviti traga i na mentalnom zdravlju.
Jasmin Sad, klinički psiholog i izvršna direktorica psihološke službe „Madison Park“ u Njujorku, rekla je da „kada iz zdrave samoće ili usamljenosti pređemo u hroničnu usamljenost, ulazimo u negativni prostor u svojoj glavi“. To se obično događa kada se fokusiramo na svoj osećaj nepovezanosti sa drugima ili gubitak međuljudskih kontakata.
Sad kaže da neki ljudi možda nisu svesni te promene, ali njihova tela i umovi će i dalje pokazivati negativne efekte usamljenosti.
Postoji nekoliko ključnih pokazatelja da usamljenost postaje veći problem:
Osećate se usamljeno i kada ste u društvu
Sternliht smatra da ako se borite sa osjećajem usamljenosti iako ste u blizini drugih ljudi, taj osećaj možda upućuje na „veći osnovni problem mentalnog zdravlja ili nedostatak povezanosti“.
Češće se osećate umorno
Osobe koje se bore sa hroničnom samoćom mogu da se osećaju umornije nego inače. Ako ljudi doživljavaju hroničnu usamljenost, zbog pokušaja druženja sa drugima mogu da se osećaju potpuno iscrpljeno. Kad se neprestano osećate iscrpljeno, to može dovesti do problema sa spavanjem, slabljenjem imunološkog sistema, loše ishrane i još mnogo toga, što utiče na emocionalnu, mentalnu i fizičku dobrobit.
Teško se povezujete s drugima iako vam to ranije nije bio problem
Ako se osećate nesposobnim da se povežete sa drugima na nekom dubljem nivou, a to vam nekada nije bilo tako teško, može da bude znak da imate veći problem nego što mislite.
Počeli ste da ispoljavate simptome depresije
Prema terapeutkinji Suzan Harington, „dugotrajna usamljenost često ide ruku pod ruku sa depresijom“. Pripazite na znakove poput „osećaja tuposti, trajne izolacije, negativnog razmišljanja ili neobjašnjive promene u navikama spavanja i ishrane“, upozorila je Harington i dodala da su ostali manje očiti znakovi razdražljivost, osećaj krivice, sporiji govor ili kretanje kao i nemir“.
Umesto da se suočite sa problemom, usvajate nezdrave navike
Prejedanje, pušenje, zloupotreba droga i opojnih sredstava ili preterano konzumiranje alkohola ponekad mogu da budu mehanizmi suočavanja sa problemima. „Istraživanje je pokazalo da osećaj usamljenosti može da bude ključni faktor u razvoju zavisnosti. Ako se okrenete drogama, alkoholu, prejedanju ili nekom drugom nezdravom i potencijalno zavisničkom ponašanju da biste se nosili s usamljenošću, ovo bi mogao da bude znak većeg problema“.
Imate suicidne misli
Prema mišljenju Mari Džoj, savetnici za mentalno zdravlje, hronična samoća može dovesti do osećaja da ne vidite vlastitu svrhu. Rekla je da se neki ljudi mogu da počnu da se pitaju: „Zašto sam ovde?“ ili da pomisle: „Ne želim nikome da budem teret“. „Na ovu posljednju izjavu vrlo je važno obratiti pažnju jer je ljudi često govore kada imaju suicidne misli“, rekla je Džoj. Ako vaše razmišljanje počne da se okreće u tom smeru, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje ili službi za podršku mentalnom zdravlju.
Hronična usamljenost može da utiče na mentalno zdravlje
Važna je i razmena iskustava i razgovor, kako sa stručnjacima koji se bave ovom problematikom, tako i sa svojim prijateljima, kolegama, poznanicima jer svi mi znamo i svakodnevno primenjujemo veoma dobre, korisne i svrsishodne strategije. Ipak, ponekad nam ponestane ideja, zablokiramo se u uobičajenom, pa nam treba podsticaj i ideja sa strane, kako bismo svoj repertoar proširili. Ne treba zanemariti da sam čovek može mnogo toga preduzeti da bi pomogao sebi.
U svakom slučaju, korisno je podsetiti se i nekoliko saveta koji je blizak mišljenju, kako većine stručnjaka, tako i zdravorazumskom delu većine ljudi.
Nije na odmet ponoviti da su uravnotežena, zdrava ishrana, bavljenje sportom i redovno uzimanje pauza, veoma važni za redukciju stresa. Takođe je smeh (vicevi, komični filmovi, sagledavanje situacije na komičan način uz pomoć kolega i prijatelja) jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa. Telefonski razgovor može da ublaži osećaj usamljenosti.
- Nemojte zanemariti sebe, svoje potrebe i želje. Brinite se o sebi jer to nije luksuz, već neophodni deo života. Opustite se i zabavljajte u svoje slobodno vreme, koje je važno da razgraničite od radnog.
- Uz sve ovo, naučite da kontinuirano pratite svoje misli, osećanja, ponašanja i telesne reakcije.
- Pri tom je bitno upoznati sebe i naučiti šta je to što možemo promeniti, a šta ne.
- Pravite što realnije procene. Redovno planirajte vreme, izdvajajući prioritetne aktivnosti.
- Kad rešavate probleme dobro je usredsrediti se na manje, opipljive zadatke, koje ćete i završiti.
- Svesno obuzdavajte ekstremna osećanja (nemoći i svemoći).
- Pri tom ne zaboravite da usaglasite vaša očekivanja, zadatke i uloge.
- Ne zaboravite da ne možete sve sami. Okupite oko sebe ljude u koje imate poverenje i sa kojima se možete dogovarati i o svemu razgovarati. Ovako ćete obezbediti međusobnu podršku i pomoć sa strane. Razmenjujte redovno iskustva sa njima. Veoma je korisno deliti probleme sa drugima koji su imali slična iskustva.
- Nemojte se ustručavati da potražite stručnu pomoć ako vam je potrebna.
- I još nešto što je vazno istaći je sugestija da smislite vaš originalni način da pomognete sebi. To je bitno iz razloga što smo svi različiti, pa nas različite stvari pogađaju, ali i na jedinstven način izlazimo na kraj sa njima.
Ipak, bez stresa ne možemo jer je, kao što je pomenuto, on u svojoj suštini nešto što je zdravo i potrebno ljudima. Naravno, proširivanje pogleda, znanja i iskustava o strategijama suočavanja i prevladavanja su, u svakom slučaju, neophodni kako njegove posledice ne bi bile štetne i pogubne po naše zdravlje i kvalitet života, kada intenzitet stresa postane previsok za naše biće.
Milan Popović
