ZAŠTO JE VAŽNA VODA
Koja je uloga vode u našem organizmu? Kako voda rešava probleme opstipacije (zatvora), čisti toksine iz organizma i čini našu kožu svežijom?
Voda sačinjava do 75% našeg organizma. U našem telu voda se nalazi u svakoj ćeliji, svakom tkivu i organu te je unos dovoljne količine vode važan za naše zdravlje. Činjenica da voda čini do 2/3 našeg tela ukazuje na njenu bitnost.
Naš organizam nema sposobnost čuvanja vode te je potrebno unositi sveže količine svakodnevno. Ljudsko telo može da izdrži bez hrane nedeljama a bez vode samo par dana.
Uloga vode u telesnim funkcijama :
• Voda reguliše telesnu temperaturu
Naše telo može da kontroliše prekomerno zagrevanje putem znoja iz znojnih žlezda u koži i isparavanjem koje proizvodi efekat hlađenja. Krv se takođe usmerava u oblasti bliže površini kože, gde se hladi, a zatim vraća u unutrašnjost tela.
Konverzijom u hladnom okruženju, koža održava pravilnu telesnu temperaturu skretanjem krvi daleko od spoljašnje površine i time obezbeđuie uštedu toplote u telu. Kretanjem vode u okviru naših organskih sistema, takođe se kreće vitalna krvna plazma koja je 92% sačinjena od vode.
Ukoliko znamo da sve proteinske forme nastaju u krvi kroz koju vodonik prolazi određenom koncentracijom jona (što se meri pH vrednostima) i da krv nastoji da održava ovakvu koncentraciju (neutralna pH vrednost), jasno je da svaki toksin koji preko krvne plazme uđe u organizam u bilo koje tkivo, ovaj balans u koncentraciji hemijskih rastvora može da poremeti.
• Voda uklanja štetne otrove iz tela
Voda pomaže našem telu da ukloni otrove na mnogo različitih načina. Voda čisti otrove i otpad iz tela kroz mokrenje i znojenje.
Voda pomaže da se smanji opstipacija (zatvor) i pomaže crevima koja obezbeđuju da se otpad uklanja brzo i redovno pre nego što postane otrovan u telu. Gomilanje ovog otpada se može javiti u telu, ako dehidratacija postane redovna pojava, a to može izazvati glavobolje, toksičnost i bolest. Pijenjem dovoljne količine vode, takođe će se smanjiti opterećenje na bubrezima i jetri.
• Voda transportuje hranljive materije od vitalnog značaja za ljudsko telo
Krv čini oko 92% vode i transportuje hranljive materije i kiseonik kroz telo. Hranljive materije iz hrane koju jedemo u našem probavnom sistemu postaju rastvorljive u vodi. Voda omogućava da ove hranljive materije prođu kroz kapilare unutar crevnih zidova u krvi i krvotoku gde se vredne hranljive materije i kiseonik distribuiraju po celom telu do svih ćelija i organa.
Pored dnevnog održavanja i očuvanja našeg tela, voda takođe igra ključnu ulogu u prevenciji bolesti. Ispijanje osam čaša vode dnevno može smanjiti rizik od raka debelog creva za 45%, raka mokraćne bešike za 50%, a potencijalno može čak smanjiti rizik od raka dojke.
• održava zdravlje i integritet svake ćelije u organizmu
• čini da krv bude dovoljno tečna da može da teče kroz krvne sudove
• pomaže u eliminaciji nusproizvoda koje stvara metabolizam- višak elektrolita, na primer natrijuma i kalijuma, kao i uree koja je otpadni proizvod koji se formira u obradi proteina iz hrane
• reguliše temperaturu tela kroz znojenje
• drži sluzokože kao što su pluća i usta vlažnim
• podmazuje zglobove i ublažava spojeve između kostiju
• smanjuje rizik od cistitisa držeci bešiku bez bakterija
• pomaže probavu i sprečava zatvor
• poboljšava teksturu i izgled kože kroz hidrataciju
• prenosi hranljive materije i kiseonik do ćelija
• služi kao amortizer unutar očiju, kičmene moždine i amnionske kese okružujuci fetus u trudnoći
• neophodna je komponenta mnogih biohemijskih reakcija
• služi za čišćenje – detoksikaciju organizma kroz urin i fekalije
• ima ulogu u varenju
• osnovni je sastojak telesnih tečnosti, poput pljuvačke i suza
• Takođe, voda pomaže da se toksične materije uklone iz organizma. Očigledan primer jeste da osobe koje ne unose dovoljno vode u svojoj ishrani imaju problem sa aknama. Ako pijete i unosite dovoljno vode, pomoći ćete zdravlju vaše kože. Dovoljna količina vode čini kožu hidriranom, pa osobe koje je dovoljno ne unose imaju problem sa suvom kožom.
Uopšteno gledano, odrasle osobe bi trebalo da konzumiraju dva do tri litra vode svaki dan. Ova procena ne obuhvata specifična medicinska stanja (bolesti) osobe, navika u vežbanju i mesto stanovanja (recimo sa velikom nadmorskom visinom ili u tropskim krajevima).
Svakodnevne aktivnosti mogu da povećaju dnevne potrebe za vodom, na primer, kod teškog fizičkog rada u toplom delu godine ova procena može da se poveća i nekoliko puta.
Osim što je pijemo, vodu možemo unositi i preko hrane. Mnogobrojno voće i povrće ima visok sadržaj vode, što je razlog da ga jedemo u većim količinama u svežem stanju. Voda se, naravno, nalazi i u sokovima, bezalkoholnim pićima, čaju i kafi.
Međutim, kada pijete kafu, znajte da kofein dehidrira telo, jer deluje kao diuretik. Alkohol je još gori diuretik. Voćni sokovi su sasvim u redu što se tiče hidriranja, ali sadrže dosta kalorija, pa vodite i o ovome računa. Najbolja je ipak čista obična voda.
Pošto naše telo ima toliki sadržaj vode, manji ili veći unos može imati uticaj na telesnu masu. Osobe koje su na restriktivnim dijetama sa malo ugljenih hidrata brzo gube vodu (jer ugljeni hidrati dobro vezuju vodu), pa tada misle da su smršale, a u stvari su brzo izgubile vodu.
Brzo mršavljenje je, dakle, još jedan simptom dehidracije. Voda smanjuje apetit. Nikako ne umanjujte važnost ovoga. Ako manje pijete, veća je šansa da ćete više jesti.
Gde se sve nalazi voda koja nam je potrebna?
Većina namirnica, čak i one koje izgledaju potpuno suvo, sadrže vodu. Telo može da dobije oko polovinu tečnosti koja mu je dnevno potrebna preko čvrstih namirnica koje unosimo. Na primer namirnice kao što su supa, paradajz ili lubenica se sastoje od 85-95% vode.
Varenje je proces koji proizvodi vodu kao nusproizvod i može da obezbedi oko 10% dnevno potrebne vode. Ostatak mora doći preko unošenja vode u naš organizam.
Milan Popović
