Објављено дана

Korona virus i izolacija – kako da sačuvate mentalno i celokupno zdravlje?

Korona virus i izolacija - kako da sačuvate mentalno i celokupno zdravlje?
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

KUĆNI KARANTIN

Kako da mirno prebrodite samoizolaciju? Korona virus i izolacija – ključni koraci za mentalno i celokupno zdravlje?

Korona virus i izolacija

Korona virus i izolacija - kako da sačuvate mentalno i celokupno zdravlje?

Oko polovine evropskih zemalja, članica SZO, zabeležilo je povećanje broja inficiranih. U jeku drugog talasa pandemije korona virusa i naglog porasta broja zaraženih u Evropi i Sjedinjenim Državama direktor službe Svetske zdravstvene organizacije za hitne situacije Majkl Rajan poručio je da je od najvećeg značaja da kontakti budu u izolaciji.

Trebalo bi da svaki pojedinac koji je bio u kontaktu s potvrđenim slučajem kovida bude stavljen u karantin, kako bi se prekinuo lanac prenosa“. Po Rajanu, to se nije radilo, a ni sada se ne radi sistemski, i jedan je od osnovnih razloga za ovako visoke brojeve obolelih.

Radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zaraznog virusa COVID-19 i zaštite stanovništva od te bolesti, donešene su mere izolacije kao i druge mere koje priroda te bolesti nalaže u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Iako je mera izolacije imala za cilj da smanji naše šanse za izloženost korona virusu, možda je  sve to imalo i manje očigledan efekat po naš imunitet učinivši nas ranjivijim za neke druge infekcije.

Ljudi su se razvili na ovoj planeti sa 24-časovnim ciklusom svetla i mraka, a naša tela rade u sadejstvu sa sunčevim svetlom. Jedan od najočiglednijih primera ovoga je proizvodnja vitamina D u koži kao reakcija na izloženost UVB-u.

Dnevna doza vitamina D ima dejstvo i na naše imune ćelije. Onima koji nisu izlazili bilo je teško da dobiju dovoljno prirodnog sunčevog svetla tokom izolacije zbog pandemije. Iako bi i drugi faktori mogli da pomognu u objašnjenju stope smrtnosti od Kovida-19 u ovim zemljama postoje jaki posredni dokazi za vezu između vitamina D i imunih puteva za koje znamo da su važni kod Kovida, a posebno za snažne reakcije na Kovid.

Takođe iako ne postoje konkretni podaci koji dokazuju da nas redovna fizička vežba čini manje podložnim dobijanju Kovida-19, razne studije sugerisale su da ona pojačava našu odbranu od drugih viralnih infekcija, uključujući influencu i običnu prehladu, kao i da pojačava imunu reakciju na vakcinaciju.

Ljudi koriste vežbu kao rešenje za stres a očigledno je da visoki nivo hroničnog stresa nije dobar za imunitet. Dakle, ukoliko možete da smanjite nivo stresa tako što ćete biti aktivni, to će onda imati pozitivan efekat na vaše zdravlje.

Brojne studije pokazale su da izlazak u prirodu, čak i u urbani park smanjuje brzinu otkucaja srca i krvni pritisak, kao i da normalizuje lučenje hormona stresa kortizola. Na duže staze, život blizu prirode i učestvovanje u njoj povezano je sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i prerane smrti.

Moguće je da drveće direktnije utiče na naše imune sisteme. Nekoliko studija je sugerisalo da nekoliko dana provedenih u šumi dovodi do povećanja broja i aktivnosti naših prirodnih ćelija ubica – imunih ćelija koje pomažu da se nađu i unište virusi i ćelije raka – u našoj krvi.

Naučnici u Japanu tvrde da udisanje čestica po imenu fitoncidi, koje otpušta drveće, može da bude faktor koji doprinosi ovome. Za njih je dokazano da menjaju aktivnost ljudskih prirodnih ćelija ubica kad su bile uzgojene van tela, mada je potrebno još mnogo rada da bi se potvrdilo da li njihovo udisanje ima sličan efekat.

Fitoncidi možda jesu važni, ali verovatno morate neko vreme da budete potpuno uronjeni u prirodno okruženje da biste osetili njihove prednosti, dok je možda lakše doći do psiholoških koristi kao što su opuštanje i smanjenje stresa.

Izloženost jarkom svetlu ujutro ima pozitivan uticaj i na raspoloženje ljudi i moglo bi da štiti od depresije. Takođe vreme provedeno napolju može da pomogne u borbi protiv stresa i usamljenosti tako što nas dovodi u kontakt sa drugim ljudima.

Izlazak napolje mogao bi i da poboljša kvalitet našeg sna. Vreme koje provodimo zatvoreni tokom izolacije moglo je da naruši naš cirkadijalni ritam 24-časovni ciklus u aktivnostima brojnih bioloških procesa, uključujući i san.

Unutrašnje svetlo je obično suviše slabo, tako da ako neko ne izlazi napolje tokom čitave nedelje, ovaj ritam se narušava, što za posledicu ima prekinut san. Narušavanje cirkadijalnog ritma i poremećeni san povezani su sa smanjenom reakcijom imunog sistema. Dok svetlo možda nema direktan uticaj na imunu funkciju, može da ostavi snažan indirektan trag preko njegove sposobnosti da uigra cirkadijalni sistem i poboljša san.

Koliko vremena morate da provedete napolju da biste osetili ove blagodeti?

Iako je jutarnje svetlo posebno važno za sinhronizovanje cirkadijalnog ritma, optimalna sinteza vitamina D dešava se oko podneva, kad su UVB zraci na vrhuncu. Dakle, ukoliko uslovi izolacije to dozvole, treba težiti tome da izađete napolje tokom dana najmanje jedanput, dok vodite računa o tome da održavate socijalnu distancu. Sunčevo svetlo i priroda su sjajni iscelitelji, a uz to su još i besplatni.

Predlozi koji će  vam mogu pomoći da se lakše organizujete i prebrodite izazove izolacije  – Korona virus i izolacija

Ovladajte svojim vremenom i danom. Uvedite red u svoje dnevne aktivnosti, napravite plan aktivnosti za celu nedelju. Struktura treba da bude najsličnija načinu životu koji ste vodili i pre izolacije, koliko je to moguće.

Vreme sa voljenima će vam pomoći da osetite sigurnost u ovo doba neizvesnosti, da obradite zbunjujuće informacije, da uvećate svoje kapacitete i veštine za buduće izazove u životu.

Brinite o sebi, redovno se hranite, vežbajte, spavajte dovoljno i smanjite sve druge izvore stresa.

Činite stvari koje vam vraćaju kontrolu nad sopstvenim životom. Posvetite se aktivnostima koje  popravljaju raspoloženje. To može biti slušanje muzike, film, dobra knjiga, hobi. Budite proaktivni jer takav stav vam daje moć i kontrolu nad neizvesnom situacijom.

Takođe, briga o sebi vam neće pomoći samo da ostanete zdravi već će vam pomoći da ostanete pribrani. Sačuvajte sebe od negativnih informacija i preteranog praćenja vesti, ne dozvolite da vas preplave informacije o razvoju epidemije. U isto vreme čuvajte se dezinformacija, informišite se isključivo preko proverenih sajtova i izvora informacija koji saopštavaju proverene podatke i savete.

Važno je verovati i imati nadu da će sve ovo proći. Ukoliko osećate jaku uznemirenost i teskobu važno je znati da niste sami i da je vaša reakcija normalna i razumljiva u odnosu na situaciju u kojoj se nalazi celo društvo. Nekada je razgovor sa osobom od poverenja, prijateljem ili članom porodice dobar i jednostavan način da se osećate bolje. Kada sa nekim podelimo ono što nas muči mnogo je verovatnije da ćemo osetiti olakšanje, bolje razumeti situaciju u kojoj se nalazimo i osećanja koja to prate.

Da li je ovaj trenutak šansa da da korigujemo prioritete u životu i postanemo tolerantniji i bolji ljudi?

Ovo je možda šansa da počnemo drugačije da gledamo na život, da shvatimo da dosadašnje vrednosti u životu nisu bile tako važne kao npr. trka za novcem koja nije presudna za sreću, a da su solidarnost među ljudima, tolerancija, uzajamna ljubav, prijateljstvo, duhovne vrednosti mnogo važnije.

Jednog dana kada prohuji ovaj virus kao vihor opet ćemo se radovati životu, raditi, šetati, družiti se i voleti. Zato su velike krize prilika za duhovni razvoj i pročišćenje.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: