SINDROM HRONIČNOG UMORA
Šta je sindrom hroničnog umora, kako se definišu simptomi? Kada zapravo postajete preterano umorni i šta to znači za vaš organizam.
Sindrom hroničnog umora je zaista teško stanje koje možemo opisati kao nedostatak energije, motivacije, raspoloženja, volje, snage da se nešto uradi. Postoje situacije kada je realno i normalno da osećate umor, onda kada ste nešto naporno radili.
Ipak, ima i onih tretnutaka kada umor i pospanost ne odlaze uprkos tome koliko ste vremena proveli spavajući i odmarajući. Konstantan ili hronični umor je onaj sa kojim se budite i posle spavanja i može trajati mesescima i godinama Sindrom hroničnog zamora (SHZ) je onesposobljavajući i kompleksan poremećaj za koji je karakteritičan izražen umor koji se ne smanjuje odmaranjem i koji se pojačava fizičkom i mentalnom aktivnošću, uz prisustvo različitih nespecifičnih simptoma.
Osobe sa SHZ često funkcionišu na značajno nižem nivou od onog za koji su bili sposobni pre pojave bolesti.
Definisanje simptoma
Za SHZ karakterističan je ekstreman zamor koji: traje 6 ili više meseci, nije rezultat trenutnih napora, ne smanjuje se odmaranjem, uzrokuje značajnu redukciju dnevnih aktivnosti.
Pored zamora karakteristično je 8 dodatnih simptoma: slabljenje spsobnosti pamćenja i/ili koncentracije, osetljivo grlo, osetljivi limfni čvorovi, mišićna bol, bol u zglobovima bez otoka i crvenila, neokrepljujući san, konstantna pospanost, iscrpljenost i umor koji traju duže od 24 sata, uprkos odmoru, glavobolje.
Simptomi SHZ i njihove posledice mogu biti jako ozbiljni i onesposobljavajući. Ozbiljnost simptoma varira od pacijenta do pacijenta, kao i tokom vremena kod istog pacijenta.
Uz to, kod 20% do 50% pacijenata sa SHZ prisutni su sledeći uobičajeni simptomi: bol u stomaku, netolerancija alkohola, bol u grudnom košu, hronični kašalj, dijareja, vrtoglavica, suve oči ili usta, aritmija, bol u vilici, mučnina, jutarnja ukočenost, psihološki problemi (depresija, anksioznost, panični napadi), osećaj nedostatak vazduha, kožne senzacije, mršavljenje.
Dijagnoza
Da bi bio dijagnostikovan SHZ, pacijent mora zadovoljiti dva kriterijuma:
1) Izražen hronični zamor koji traje 6 meseci ili duže, uz odsustvo drugih medicinskih stanja.
2) Istovremeno prisustvo 4 ili više simptoma: slabljenje spsobnosti pamćenja i/ili koncentracije, osetljivo grlo, osetljive limfne čvorove, mišićnu bol, bol u zglobovima bez otoka i crvenila, glavobolje nove vrste, obrazaca ili izraženosti, neokrepljujući san, zamor posle aktivnosti, koji traje više od 24 sata
Simptomi moraju perzistirati ili se ponavljati tokom 6 ili više uzastopnih meseci i ne smeju postojati pre pojave SHZ. Pri tome, ne postoje fizički znaci koji ukazuju na SHZ, niti postoje dijagnostički laboratorijski testovi za SHZ. Pacijetni koji pate od simptoma SHZ moraju biti pažljivo evaluirani pošto je mnoga medicinska stanja teško razlikovati od SHZ.
Uzroci konstantnog umora
Kao što smo rekli, sasvim je normalno da nekad osetite umor i pospanost.
Uzroci umora su ovde jasni i očigledni: započeli ste neku restriktivnu dijetu pa unosite manje hranjivih namirnica nego što bi trebalo, radite u smenama koje su predugačke ili radite noću, ne spavate dovoljno, počeli da koristite neke lekove, suplemente, namirnice u ishrani koje niste koristil, trudni ste, konzumirate alkohol, cigarete, drogu, preterujete sa vežbanjem ili ste baš sasvim neaktivni.
Takođe mnoge bolesti kao jedan od simptoma i posledica imaju stalan umor i iscrpljenost: alergije, srčane bolesti, apneja tokom sna, dijabetes tipa 2, nedovoljno aktivna štitna žlezda, anemija, glanduralna groznica ili mononukleza, kandida u crevima, depresija, nervoza u nogama
Ipak, u nekim situacijama nije tako jednostavno otkriti uzroke i tada govorimo o sindromu hroničnog umora. Naučnici tvrde da se on može razviti posle nekog virusa, usled uneravnoteženih hormona i pada imuniteta.
Dosadašnja istraživanja su se fokusirala na odvojene uloge imunološkog, endokrinog i nervnog sistema. Trenutno je u fokusu naučnih studija uloga njihove interakcije, kao i genetskih i sredinskih faktora. Takođe je važno napomenuti da SHZ nije uzrokovan depresijom.
Naime, iako ove dve bolesti često koegzistiraju, mnogi pacijenti sa SHZ nemaju depresivni, niti bilo koji drugi psihijatrijski poremećaj.
Faktori rizika
Ljudi svih uzrasta mogu imati SHZ. Najčešće se javlja kod ljudi starosne dobi između 40 i 50 godina, kod žena 4 puta češće nego kod muškaraca i osoba koje su pod velikim stresom. Iako se mnogo ređe javlja kod dece nego kod odraslih, SHZ se može razviti i kod dece, naročito u doba adolescencije.
Tretman za sindrom hroničnog umora
Ne postoji jedna terapija koja pomaže svim pacijentima sa SHZ. Pošto je uzrok nepoznat, tretman mora biti usmeren na smanjenje simptoma i poboljšavanje funkcionisanja. To pre svega podrazumeva promenu životnog stila uz medikamentoznu terapiju i pažljivo superviziranu fizikalnu terapiju sa vrlo umerenim pristupom.
Iako doktori oklevaju da dijagnostikuju SHZ, tačna dijagnoza je veoma važna za planiranje, evaluaciju i ishod tretmana, pošto je prema istraživanjima (CDC) kasna dijagnoza povezana sa slabijim ishodom tretmana, odnosno duže prisustvo bolesti pre dijagnoze implicira komplikovaniji razvoj bolesti.
Bihejvioralno-kognitivna terapija (BKT) ima značajnu ulogu za učenje pacijenata kako da se nose sa ovom bolešću i za razvijanje bihejvioralnih obrazaca i strategija za ublažavanje simptoma. Preliminarna istraživanja sugerišu upotrebu BKT u tretmanu SHZ s ciljem pomaganja pacijentima da nauče upravljati svojim aktivnostima, stresom i simptomima.
Oporavak
SHZ zahvata svakog pojedinca različito. Neki ljudi ostaju vezani za kuću, dok se kod drugih stanje popravi do tačke da mogu nastaviti sa poslom i drugim aktivnostima (najčešće uz prisustvo simptoma). Prema različitim studijama, stepen oporavka iznosi od 8% do 63%. Potpun oporavak je redak, jer u proseku kod 5% do 10% pacijenata dođe do totalnog oporavka.
Kako se izboriti sa problemom
Pokušajte da odvojite za sebe osam sati sna. Ojačajte imunitet. Jak imunitet znači dovoljno energije i dobro zdravlje, brži oporavak od virusa, ali i brži opravak od umora i bolje raspoloženje. Lek protiv umora tada možete naći u sirupu za imunitet.
Hranite se zdravo. Jednolična i loša ishrana dovešće do neuhranjenosti i pada energije, jer naše telo uzima energiju iz hrane. Ona mora biti raznorvrsna i puna vitamina i minerala, ali i proteina i vlakana,masti. Da biste se rešili konstantnog umora birajte namirnice koje su bogate magnezijumom, kalijumom. Povedite računa o unosu gvožđa ukoliko ste anemični i izborite se sa kandidom tako što ćete izbegavati prirodne i veštačke šećere.
Unosite više vitamina, posebno B grupe, koji se nalaze u pivskom kvascu, mesu (i iznutricama), žitaricama, leguminozama (grašak, pasulj), jezgrastom voću (lešnik, badem), zelenom povrću. Pivski kvasac je prirodni koncentrat vitamina i minerala.
B vitamini poboljšavaju rad nervnog i mišićnog sistema, i tako vraćaju energiju.Unosite više minerala, posebno gvožđa, kroz namirnice bogate gvožđem (meso, jaja, leguminoze) uz limunadu ili blagi rastvor jabukovog sirćeta ili vitamina C, jer se tako povećava apsorpcija gvožđa.
Proverite svoje zdravlje i rad hormona, rad štitne žlezde, pankreasa i rad srca i primenite terapiju koju vam prepiše lekar. Osobe sa hemoglobinom na donjoj granici normalnih vrednosti imaju manje energije. Spavajte dovoljno i bolje planirajte svoje vreme. Legnite ranije ili dozvolite sebi da odspavate popodne. Smanjite stres i usporite tempo, tako ćete sačuvati energiju.
Čajevi valerijane i matičnjaka smiruju. Smanjite oksidativni stres, unoseći antioksidanse: vitamin C i E, omega 3 masne kiseline i koenzim Q10.Vitamin C se nalazi u svežem voću i povrću, posebno paprici, limunu, celeru.Vitamin E se nalazi u semenkama bundeve i suncokreta, maslinovom i suncokretovom ulju.
Omega3 masne kiseline, kojih najviše ima u plavoj ribi (sardele), su moćan antioksidans.Koenzim Q10 je prirodni sastojak organizma koji služi da izvlači energiju iz unete hrane. Njegova količina u organizmu počinje da opada posle 30. godine i kod ljudi koji piju lekove protiv visokog holesterola (statini).
Vežbajte redovno, ali ne idite u krajnosti i nemojte da se iscrpljujete vežbanjem. Ipak, budite aktivni i krećite se makar pola sata dnevno i provodte vreme napolju. Videćete da će i nivo energije i raspoloženje drastično da vam se poprave. Brinite o svom zdravlju i zadovoljstvu. Prijatna dešavanja vraćaju energiju i raspoloženje.
Milan Popović
