BIOTERAPIJA
Šta je biološka terapija i kako deluje. Koje vrste bioloških terapija postoje? Šta su monoklonska antitela?
Biološka terapija predstavlja tretman koji je specijalno dizajniran da stimuliše ili obnovi sposobnost imunološkog sistema (prirodne unutrašnje odbrane) da se bori protiv infekcije i bolesti.
Biološka terapija se takođe zove bioterapija ili imunoterapija i često se koristi za lečenje različitih vrsta karcinoma, kao i mnogih drugih stanja.
Biološka terapija je oblik lečenja koji koristi i utiče na funkcije imunološkog sistema kao i njegovih komponente za lečenje bolesti. Biološka terapija se takođe koristi za zaštitu organizma od nekih neželjenih efekata određenih tretmana.
Biološka terapija često podrazumeva upotrebu supstanci koje nazivaju modifikatori biološkog odgovora. Telo obično proizvodi ove supstance u malim količinama kao odgovor na infekcije i bolesti. Koristeći savremene laboratorijske tehnike naučnici mogu proizvoditi ove supstance u velikim količinama za upotrebu u lečenju kancera i drugih bolesti, kao što su reumatoidni artritis i Kronova bolest.
Biološka terapija može takođe ciljati specifične molekule na ćelijama karcinoma i na taj način uticati na njihovu eliminaciju ili može ciljati proteine koji olakšavaju rast ćelija karcinoma.
U zavisnosti od agensa, biološka terapija može se davati per os (ređe) ili intravenozno preko infuzije ili injekcije.
Vrste biološke terapije
Postoji više vrsta biološke terapije, koja uključuje:
• Adoptivni transfer
• Inhibitore angiogeneze
• Terapija sa Bacillus Calmette-Guérin
• Biohemoterapija
• Vakcine protiv raka
• Terapija citokinima
• Genska terapija
• Modulatori imunih kontrolnih tačaka
• Imunokonjugate
• Monoklonska antitela
Mnogi tipovi biološke terapije su za sada dostupni samo u kliničkim studijama, što znači da će u bliskoj budućnosti biološka terapija postati deo svakodnevice.
Monoklonska antitela
Monoklonska antitela (mAt) dobijena rekombinantnom tehnologijom, selektivno se vezuju za delove tumorskih ćelija (antigene tumorskih ćelija), supstance i molekule koje proizvodi kancerska ćelija, a koje telo prepoznaje kao strane i bori se protiv njih.
Ona su razvijena da specifično deluju na ćelije raka, a pritom ne utiču na zdrave ćelije, što je značajno ograničenje drugih tretmana karcinoma kao što je hemoterapija. Zbog svoje nespecifične prirode, hemoterapija i drugi tretmani su veoma toksični i proizvode mnoge opasne i neprijatne neželjene efekte.
Tako su razvijena monoklonska antitela kako bi se smanjila toksičnost na organizam u toku terapije karcinoma.
Još jedna od potencijalnih prednosti mAt je učestvovanje antitela u isporuci citotoksičnih lekova kao što su hemoterapeutski lekovi i na taj način smanjiti mogućnost pojave neželjenih efekata.
Monoklonska antitela se mogu konjugovati sa toksičnim agensom i njihovom kombinacijom se omogućava isporuka citostatika selektivno kancerskim ćelijama.
Mnoga monoklonska antitela (ili sama ili udružena sa toksičnim agensima) su trenutno u fazi kliničkih ispitivanja.
Monoklonsko antitelo bevacizumab ciljno se vezuje za protein označen kao vaskularni endotelni faktor rasta koji pomaže formiranju novih krvnih sudova i u snabdevanju krvi karcinoma, što utiče na njegov razvoj.
Odobren je za upotrebu u lečenju metastatskog karcinoma dojke koji ne reaguje na hemoterapiju i hormonsku terapiju. Bevacizumab je pokazao efikasnost u smanjenju rasta tumora i produženju preživljavanja kada se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima protiv karcinoma.
Još jedan koji se zove trastuzumab cilja estrogenske receptore i koristi se u lečenju estreogen receptor pozitivnog (ER+) raka dojke.
Citokini
Citokini su pored monoklonskih antitela, najvažniji produkti ćelija našeg imunskog sistema. Reč citokin je grčkog porekla od "citos", što znači ćelija, i "kine“, iz reči "kinein", što označava kretanje.
Ovaj naziv je uveden da bi se mogla razlikovati grupa imunomodulatornih molekula od hematopoetskih faktora rasta. Kako je većina citokina produkt leukocita (T ćelija i ređe makrofaga) i da deluju na druge leukocite oni se nazivaju i interleukini.
Citokini su proteini relativno male molekulske mase koji učestvuju kao posrednici između raznih elemenata imunskog sistema. U terapiji kancera mogu se koristiti kao adjuvantna terapija.
Milan Popović
