MANIJAKALNA DEPRESIJA
Bipolarni poremećaj je stanje koje karakterišu ekstremne promene raspoloženja i fluktuacije u nivou energije i aktivnosti koji mogu otežavati svakodnevni život.
Bipolarni poremećaj ranije poznat kao manijakalna depresija je ozbiljna mentalna bolest koja, ako se ne leči, može i te kako uticati na život osobe - uništiti odnose, izglede za karijeru i ozbiljno uticati na akademski rad. U nekim slučajevima može dovesti do samoubistva.
Dijagnoza ovog poremećaja se najčešće postavlja između 15. i 25. godine, ali može se dogoditi u bilo kojem dobu. Utiče i na muškarce i na žene podjednako.
Evo nekoliko ključnih činjenica o bipolarnom poremećaju:
- Bipolarni poremećaj je ozbiljno stanje koje uključuje ozbiljne poremećaje raspoloženja.
- Osoba doživljava naizmenične epizode manije ili hipomanije i depresije, što može uključivati psihozu.
- Epizode mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci, sa periodima stabilnosti između.
- Može se upravljati lekovima, ali može potrajati neko vreme da se pronađe prava doza i kombinacija.
Šta je bipolarni poremećaj?
Glavni simptomi bipolarnog poremećaja su naizmenične epizode ekstremne euforije ili manije i velike depresije. Ove fluktuacije mogu biti jake, ali raspoloženje između ovih epizoda može biti stabilno.
Promene raspoloženja koje su uključene u bipolarni poremećaj su daleko ozbiljnije, oslabljujuće i onesposobljavajuće od onih koje iskusi većina ljudi. Kod nekih ljudi se čak mogu pojaviti halucinacije i drugi simptomi.
Sa adekvatnim lečenjem, mnogi ljudi koji pate od ove bolesti mogu raditi, učiti i živeti produktivan život. Međutim, neki ljudi prestaju da uzimaju svoje lekove ili odluče da ih ne uzimaju.
Neka istraživanja pokazuju da ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu imati pojačanu kreativnost. Međutim, promene raspoloženja mogu otežati zadržavanje pažnje na projektima ili praćenje planova, što rezultira da je osoba započela puno projekata, ali ništa nije završila.
Bipolarni poremećaj simptomi
Simptomi bipolarnog poremećaja se razlikuju kod ljudi i prema raspoloženju. Neki ljudi imaju jasne promene raspoloženja, sa simptomima manije i potom depresije koja traje nekoliko meseci ili mesecima stabilnosti među njima. Neki provode mesece ili godine u „visokom“ ili „niskom“ raspoloženju.
„Mešovito stanje“ je kada se istovremeno dešavaju i manična i depresivna epizoda. Osoba se može osećati negativno, kao što je slučaj sa depresijom, ali se takođe može osećati „živčano“ i nemirno.
Manija ili hipomanija
Hipomanija i manija se odnose na "visoko" raspoloženje. Manija je teži oblik.
Simptomi mogu da uključuju:
- oslabljeno rasuđivanje
- osećaj distrakcije ili dosade
- slabiji rad na polsu ili u školi
- osoba misli da može da "učini bilo šta"
- uverenje da ništa nije pogrešno
- biti u izuzetno pojačanom raspoloženju, ponekad i agresivnom
- verovatnoća da se osoba uključi u rizično ponašanje
- osećaj da je na vrhu sveta, ushićenost ili euforičnost
- prekomerno samopouzdanje, naduvan osećaj samopoštovanja i samo-važnosti
- preteran i brz razgovor, govor pod pritiskom koji može bro prelaziti sa jedne teme na drugu
- "trkačke" misli koje dolaze i odlaze brzo, i bizarne ideje.
To može uključivati trošenje novca, zloupotrebu ilegalnih droga ili alkohola i učestvovanje u opasnim aktivnostima. Veći libido može dovesti do promiskuiteta.
Simptomi depresivne epizode
Tokom depresivne epizode, osoba može doživeti:
- osećaj mraka, crnoće, očaja i beznađa
- ekstremna tuga
- nesanica i problemi sa spavanjem
- uznemirenost zbog trivijalnih stvari
- bol ili fizički problemi koji ne reaguju na lečenje
- krivica i osećaj da sve što pođe po zlu ili se čini da nije u redu je njihova krivica
- promene u načinu ishrane, bilo da osoba jede više ili jede manje
- gubitak kilograma ili debljanje
- ekstremni umor i bezobzirnost
- nemogućnost uživanja u aktivnostima ili interesovanjima koji obično pružaju zadovoljstvo
- mali raspon pažnje i poteškoće u pamćenju
- iritacija, verovatno izazvana bukom, mirisima, uskom odećom i drugim stvarima koje bi se obično tolerisale ili ignorisale
- nemogućnost suočavanja sa odlaskom na posao ili u školu, što može dovesti do lošeg rada.
U teškim slučajevima, pojedinac može razmišljati o okončanju svog života, i na takve misli može i postupiti.
Psihoza se može javiti i u maničnoj i u depresivnoj epizodi. Osoba možda ne može razlikovati fantaziju od stvarnosti. Ona može verovati za vreme „visokog“ raspoloženja da je poznata ličnost, ili da ima visoke društvene veze, ili da ima posebne moći. Tokom depresivne epizode, osoba može verovati da je počinila zločin ili da je upropašćena i bez novca.
Simptomi psihoze mogu uključivati zablude, koje su lažna, ali snažna uverenja, i halucinacije, uključujući slušanje ili viđenje stvari kojih nema.
Deca i tinejdžeri sa bipolarnim poremećajem imaju veću verovatnoću da se pojave nervozni napadi, brze promene raspoloženja, izbijanja agresije, eksplozivni bes i bezobzirno ponašanje.
Ove karakteristike moraju biti epizodne, a ne hronične da bi se dobila dijagnoza bipolarnog poremećaja.
Moguće je upravljati svim ovim simptomima odgovarajućim lečenjem.
Tamara Nikoličić
