Објављено дана Оставите коментар

Šta je reanimacija i kako ide postupak oživljavanja

Šta je reanimacija

 

ŠTA JE REANIMACIJA

Reanimacija i postupak oživljavanja smrtno ugrožene osobe

Reanimacija označava postupak oživljavanja te predstavlja niz aktivnosti kojima se pruža šansa za preživljavanje bolesnicima sa potpunim prestankom rada srca. Iako ne uspe svaka reanimacija, ona koja uspe i u najdoslovnijem smislu znači spašen život.

Šta je reanimacija

Šta je iznenadna srčana smrt?

Već nakon 5 minuta od prestanka rada srca nastupaju nepovratna oštećenja moždanih ćelija.

Ponekad ljudi umiru iznenada, a od nagle smrti nije zaštićen ni potpuno zdravi čovek. Ovakvi događaji se u lekarskoj terminologiji nazivaju iznenadnom smrti, a kako se u najvećem broju slučajeva radi o srčanom uzroku, koristi se i termin iznenadna srčana smrt. Veliki je broj uzroka ovakve smrti, ali je završni događaj uvek isti – nagli i neočekivani prestanak rada srca.

Slijed događaja nakon prestanka rada (tj. Kucanja) srca je poprilično brz. Mozak prestaje da funkcioniše već nakon 7-8 sekundi te nastupa gubitak svesti. Svi mišići omlohave, osoba se ruši, a prestaje i disanje. U ovakvom stanju potpunog „mirovanja“ najpre nastrada mozak. Već nakon 5 minuta nastupaju nepovratna oštećenja moždanih ćelija, a čak u slučaju ponovne uspostave svih životnih funkcija (kao što su snabdevanje krvlju, disanje, varenje i rad bubrega), oporavak rada mozga i funkcionisanje unesrećenog kao osobe je potpuno neizvesno. Ostali organi znatno su otporniji na „mirovanje“ krvotoka, što se uveliko koristi u transplantacijskoj medicini (na primer, dva sata bez krvnog protoka uz određenu pripremu za jetru ili bubrege).

Uloga reanimacije

Kako je prestanak rada srca naglo i dramatično zbivanje, medicinska zajednica je već odavno prepoznala važnost reanimacije.

Pomoć u ovakvim situacijama postoji, a radi upravo o reanimaciji. Veštačkim postupkom pritiskanja grudnog koša spolja (kompresijama) može se donekle uspostaviti protok krvi po telu, čime se produžava preživljavanje tkiva, ali i poboljšava uspešnost hitne medicinske pomoći. U najboljim uslovima reanimacija van bolnice uspeva u oko 30% slučajeva, premda ne treba zaboraviti činjenicu da je bez reanimacije uspeh uvek nula.

Medicinska zajednica je već odavno prepoznala važnost reanimacije. Kako je prestanak rada srca naglo i dramatično zbivanje, u takvim uslovima je nemoguće organizovati kvalitetno medicinsko istraživanje, stoga se tome doskočilo naknadnim analizama već obavljenih reanimacija. Najdalje su otišle američke hitne službe koje svoje medicinske postupke (iz legalno-pravnih, ali i istraživačkih razloga) snimaju, a uz pomoć akcelerometara beleže i kvalitet reanimacije. Ovim načinom su prikupljeni ključni podaci pa tako danas znamo da je u postupku reanimacije nesagledivo bitnija kvaliteta kompresija grudnog koša u odnosu na veštačko disanje – shodno tome se danas toleriše i izostanak ubacivanjem vazduha, a sve u korist kompresija.

Osvrt na glavne funkcije postupka

Postupak reanimacije se u preporukama nastoji pojednostaviti radi lakšeg savladavanja tehnike te podizanja samopouzdanja.

Najbitnija stavka vezana uz reanimaciju je da ona bude široko dostupna, odnosno da se obavi baš onda kada treba. To se može postići samo ako velik broj laika (dakle ljudi bez medicinske obuke) ovlada tehnikom reanimacije. Razvijene zemlje sprovode edukaciju o reanimaciji na brojnim nivoima. Tako Kanađani uče o kompresijama već od osnovne škole, a posle svake godine pohađaju osnovne kurseve. Kod nas (ali i u drugim zemljama sveta) kurs hitne medicinske pomoći je obavezan u auto-školi, a sastavni deo kursa bi trebala biti i reanimacija.

U redovnim preporukama reanimatoloških društava nastoji se pojednostavi postupak reanimacije. Time se olakšava savladavanje tehnike, ali se podiže samopouzdanje odnosno vera u sopstvenu sposobnost da se uspešno reanimira. Poznati su slučajevi u kojim bližnji u najboljoj nameri unesrećenog unose u lično vozilo i sami vode u hitnu službu. Ovakav sled događaja je obično poguban za unesrećenog. Ispravno bi bilo započeti reanimaciju te pozvati Hitnu medicinsku pomoć na broj telefona 194. Gubitak svesti, odnosno prestanak rada srca, predstavlja najveću moguću hitnost u medicini. U pravilu, hitna pomoć zagrebačke područne službe stiže na ovakav poziv unutar pet minuta. Ako se kroz tih pet minuta provodi i reanimacija, šanse da unesrećeni preživi bitno se poboljšavaju.

Automatski spoljni defibrilatori (AED) su stanju sami prepoznati neka od stanja koja uzrokuju prestanak rada srca (kao što su određene aritmije). Neke od takvih aritmija se mogu kratkoročno poništiti spoljnom primenom strujnog udara, takozvanom defibrilacijom, što ovi uređaji mogu sami obaviti. AED se obično smeštaju na mesta gde cirkuliše veliki broj ljudi (aerodromi, stadioni, podzemne železničke stanice). Rukovanje AED-om je izrazito jednostavno; potrebno je zalepiti dve elektrode na grudni koš unesrećenog i potom slediti glasovne uputstva. Svakako, nužno je i sprovoditi postupak reanimacije prema predloženom postupnika.

Priroda na Dar biljne kapi
Vrhunski biljni preparati i prirodne kapi Priroda na Dar za vaše zdravlje – klikni na sliku i naruči!

Postupak reanimacije

1. Proverite jeste li vi, žrtva i ljudi u blizini sigurni

Postoji li opasnost od strujnog udara, pada, udara automobila / voza i slično

2. Proverite stanje svesti žrtve:

Protresite ramena žrtve i glasno upitajte: Jeste li dobro?

3. Ako odgovara:

Ostavite žrtvu u položaju u kojem je nađen, pokušajte saznati što se dogodilo i po potrebi otiđite po pomoć

Redovno proveravajte žrtvu

4. Ako ne odgovara:

Zatražite pomoć nekog iz okoline

Okrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve laganim zabacivanjem glave prema nazad i podizanjem donje vilice (primiti bradu između palca i kažiprsta i lagano podići prema gore)

5. Održavajući disajne puteve otvorenim gledajte, osluškujte i osetite disanje pacijenta

Prignite se uhom prema žrtvinom nosu, pogled usmerite prema grudnom košu i gledajte pomeranje grudnog koša

Slušajte zvuk disanja

Osetite struju vazduha na svom obrazu

6. Ako normalno diše:

Stavite ga u bočni položaj

Pozovite Hitnu medicinsku pomoć na broj 194

Provjeravajte žrtvino disanje

7. Ako ne diše normalno:

Pošaljite nekoga po Hitnu medicinsku pomoć; ako ste sami, ostavite unesrećenog i pozovite na broj 194, potom se vratite i započnite oživljavanje
Kleknite pokraj žrtve, sa strane

Stavite koren dlana na sredinu grudnog koša (što odgovara donjoj polovini grudne kosi), stavite dlan druge ruke na ruku smeštenu na grudni koš, isprepletite prste ruku; uvjerite se da pritisak nije na rebrima; ne vršite pritisak na stomaku ili na donji kraj grudne kosti

Postavite se vertikalno na grudni koš i ispruženih ruku utisnite prsnu kost 5-6 cm; kretnja se vrši „iz kukova“, dok su ramena, laktovi i šake nepomični

Nakon svake kompresije, otpustite pritisak, dozvolite da se grudni koš sam vrati u prvobitnu poziciju, ne odvajajte ruke od grudnog koša žrtve; kompresija i otpuštanje trebaju jednako trajati

Ponavljajte kompresije ritmom od oko 100 do 120 puta u minuti

8. Udružite masažu sa veštačkim disanjem:

Nakon 30 kompresija priđite žrtvinoj glavi, otvorite disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice. Stavite ruku na žrtvino čelo i nežno zabacite glavu, palcem i kažiprstom iste ruke začepite žrtvi nos. Vrške prstiju druge ruke stavite na vrh brade unesrećenog i otvorite disajne puteve podizanjem brade

Izvršite 2 ubacivanjem vazduha u usta unesrećenog – prislonite svoja usta žrtvinim ustima, upuhujte količinu vazduha kao prilikom normalnog udaha, tokom 1 sekunde, odvojite svoja usta od žrtvinih i dozvolite „pasivan izdah“ (ne isisavati vazduh iz žrtve)

Nakon 2 udaha ponovno pristupite kompresijama; uduvavanje ne bi trebalo da traje duže od 5 sekundi

9. Oživljavanje samo masažom srca:

Ako iz bilo kojeg razloga ne želite pružati veštačko disanje (npr. Strah od infekcije, povreda usta, povraćeni sadržaj u ustima), možete provoditi samo spoljnu masažu srca. U tom slučaju kompresije se vrše bez prekidanja oko 100 do 120 puta u minuti

10. Nastavite oživljavanje dok:

Stručna pomoć ne stigne

Ne primetite znake oporavka svesti kao što su kašljanje, otvaranje očiju, govor, smislene kretnje, normalno disanje

Ne budete u potpunosti iscrpljeni, a ne može vas niko zameniti

Zaključak

Nagli prestanak rada srca u pravilu završava smrću. Postupkom reanimacije, a potom i hitnom medicinskom pomoći u određenom broju slučajeva se povređenom može spasiti život. U postupku reanimacije samo su dve stvari bitne: da se provede onda kad treba te da se provodi kvalitetno. Svako može ovladati tehnikom reanimacije i time možda nekome spasiti život.

Marin Pavlov, dr. Med., Specijalista kardiolog

Izvor: Pliva.hr

Оставите одговор