KOMPLETNA KRVNA SLIKA - KSS
Šta su normalni nalazi krvi. Kako izgleda normalna krvna slika. Šta znače rezultati broja trombocita, belih i crvenih krvnih zrnca?
Krv je posebna vrsta tečnog vezivnog tkiva koja ispunjava kardiovaskularni sistem. Sastoji se od uobličenih elemenata (krnih ćelija: eritrocita i leukocita i krvnih pločica - trombocita) koji se nalaze u tečnoj podlozi koja se zove plazma.
Zapremina krvi kod žena iznosi 4,5 do 5,5 l, a kod muškaraca 5-6 l, odnosno 6-8 % telesne mase odrasle osobe.
Kompletna krvna slika (KKS) je test kojim se meri indeks ćelija koje čine krv: crvene krvne ćelije, bele krvne ćelije i trombociti. Možda ćete dobiti uput za vršenje KKS kao deo vašeg godišnjeg pregleda, a vaš lekar bi mogao i zatražiti ovu analizu iz razloga:
- Provere mogućnosti anemije ili leukemije
- Provere da li je prisutno još neko zdravstveno stanje koje može objasniti javljanje simptoma poput slabosti, temperature, pojave modrica ili osećanja umora
- Kontrole trenutnog stanja krvi
- Interpretacije kako lekovi ili tretmani kao što je hemoterapija utiču na vašu krv
Ako je KKS Kompletna krvna slika jedini krvni test koji radite tog dana, možete jesti ili piti kao što biste normalno bez posebnih ograničenja.
Šta se analizira i koje su vrednosti za kompletnu krvnu sliku (KKS)?
Vrednosti krvi kada se radi kompletna krvna slika su sledeće:
- Bela krvna zrnca (White blood cells – WBCs)
Ove bele ćelije krvi pomažu organizmu u borbi protiv infekcija. Normalni opseg je od 4.500 do 10.000 ćelija po mikrolitru (ćelije / µl). (Mikrolitar je veoma mala količina – milioniti deo litra). Postoji pet vrsta belih krvnih zrnaca. Leukocitarna formula pokazuje koliko imate svakog od ovih tipova: neutrofili (50- 70 %),, limfociti (20- 35 %), monociti (2- 10 %),, eozinofili (2- 4 %), i bazofili (<1%).
- Crvena krvna zrnca (Red blood cells RBC)
RBC predstavlja broj crvenih krvnih zrnaca koje se nalaze u vašoj krvi. Ona su važna jer je njihova uloga prenos kiseonika kroz organizam. Ona takođe učestvuju i u eliminisanju ugljen-dioksida iz organizma. Normalni opseg za muškarce je 5 miliona do 6 miliona ćelija / µl; za žene od 4 do 5 miliona ćelija / µl.
- Hemoglobin (Hemoglobin - Hb)
Ovaj parametar pokazuje ukupnu količinu hemoglobina u zapremini krvi. Hemoglobin je proteinski molekul unutar crvenih krvnih zrnaca koji vezuje kiseonik i daje krvi crvenu boju. Normalni opseg hemoglobina je različit između polova i približno je 150g/l, kod žena 140 ± 20 g/l, a , kod muškaraca 160 ± 20 g/l.
- Hematokrit (Hematocrit - Hct)
Hematokrit predstavlja zapreminu koju zauzimaju pakovani eritrociti posle centrifugiranja 100 ml krvi. Normalne vrednosti hematokrita za muškarce su 47 ± 5 ml, a za žene 42 ± 5 ml. Hematokrit može da se izražava i u %. Kod povećanog broja eritrocita (policitemija) hematokrit dostiže vrednost 70%, a kod smanjenog broja eritrocita (anemija) pada na 25 %.
- Prosečna zapremina eritrocita (Mean corpuscular volume - MCV)
Ovaj parametar označava prosečnu veličinu vaših crvenih krvnih zrnaca. Ako su eritrociti veći nego što je normalno, MCV rezultat se povećava. To bi moglo ukazati na niske vrednosti vitamina B12 ili folata. Ako su vam crvene krvne ćelije manje, možete imati neku vrstu anemije. MCV u normalnom opsegu se nalazi između 80 do 95.
- Prosečan sadržaj hemoglobina u eritrocitu (Mean Corpuscular Hemoglobin - MCH)
MCH je u stvari prosečna količina hemoglobina u jednoj crvenoj krvnoj ćeliji. Ovo je izračunata vrednost izvedena iz merenja hemoglobina i broja eritrocita. Normalni opseg je od 27 do 32.
- Prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu (Mean Corpuscular Hemoglobin Concentration - MCHC)
MCHC je parametar prosečne koncentracije hemoglobina u datom volumenu eritrocita. On predstavlja izračunatu vrednost izvedenu iz merenja hemoglobina i hematokrita. Normalni opseg je od 32% do 36%.
- Varijabilnosti veličine eritrocita (Red Cell Distribution Width - RDW)
RDW predstavlja varijabilnost veličine i oblika crvenih krvnih ćelija. Veći broj ukazuje na veću varijaciju u veličini. Normalni opseg je od 11 do 15.
- Trombociti– krvne pločice (Platelet blood cells - PLT)
PLT broj predstavlja količinu trombocita koja se nalazi u određenoj količini krvi. Trombociti nisu potpune ćelije, već zapravo fragmenti citoplazme ćelija pronađenih u koštanoj srži koje se zovu megakariociti.
Trombociti igraju vitalnu ulogu u procesu koagulacije krvi. Normalni raspon varira neznatno između laboratorija, ali je uglavnom u nivou od 150,000 do 400,000/l.
Na šta rezultati mogu ukazati?
Rezultati sledećih parametara u opsegu iznad ili ispod normalnih vrednosti na kompletnoj krvnoj slici mogu ukazivati na postojanje problema.
Broj crvenih krvnih zrnaca, hemoglobin i hematokrit
Rezultati vašeg broja crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina i hematokrita su povezani jer svaki od njih meri aspekte vaših eritrocita.
Ako su nivoi u ova tri područja niža od normalnog, imate anemiju. Anemija izaziva umor i slabost. Anemija ima mnogo uzroka, uključujući nizak nivo određenih vitamina ili gvožđa, gubitak krvi ili posebno stanje.
Broj crvenih krvnih zrnaca koji je viši od normalnog (eritrocitoza) ili visok nivo hemoglobina ili hematokrita, može ukazati na sakriveno zdravstveno stanje, kao što je polycythemia vera ili bolest srca.
Broj belih krvnih zrnaca
Nizak broj belih krvnih zrnaca (leukocitopenija) može biti uzrokovan raznim zdravstvenim stanjima, kao što su autoimunski poremećaji koji uništavaju bele krvne ćelije, problemi sa koštanom srži ili rak. Određeni lekovi takođe mogu dovesti do pada broja belih krvnih zrnaca.
Ako je broj belih krvnih zrnaca veći od normalnog, možda postoji infekcija ili upala ili bi to moglo ukazati na poremećaj imunološkog sistema ili bolesti koštane srži. Visok nivo belih krvnih zrnaca takođe može biti i reakcija na lekove.
Broj trombocita
Broj trombocita koji je niži od normalnog (trombocitopenija) ili viši od normalnog (trombocitoza) često je znak osnovnog zdravstvenog stanja, ali može se desiti i kao neželjeni efekat lekova. Ako je broj trombocita izvan normalnog opsega, verovatno će vam biti potrebni dodatni testovi za dijagnostifikovanje uzroka.
Milan Popović
