Објављено дана

Šta su polisaharidi i koje vrste polisaharida imamo?

glikogen i šta su polisaharidi
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

POLISAHARID

Šta su polisaharidi i kako deluju? Koji su tipovi polisaharida? Sigurno ste čuli za skrob i glikogen, ali saznajte malo više.

Polisaharidi prestavljaju polimerne ugljenohidratne molekule koji sadrže brojne monosaharidne ili disaharidne jedinice. U suštini predstavljaju proste šećere povezane glikozidnom vezom. Imaju ogromnu ulogu u telu. Nazivaju se i glikanima. Njihova glavna uloga je da pomognu organizmu da skladišti enegiju koju dobijamo hranom. Postoje 2 tipa polisaharida koji imaju ovu ulogu. To su skrob i glikogen.

Takođe osim ovog tipa polisaharida postoje i strukturni. Uloga strukturnih jeste da daju čvrstinu ćelijskom zidu. U ovu grupu spadaju celuloza i hitin.

GoldenSwedenBitte-728x90

Skrob predstavlja kratkotrajno energetsko skladište, koji se sastoji iz amiloze i amilopektina. Predstavlja krajnji produkt fotosinteze. Deponuje se u hloroplastima biljaka ili specijalnim leukolastima nazvanim amiloplastima. Izvori skroba predstavljaju pirinač, krompir, brašno, banana, leguminoze (pasulj, grašak , boranija). Iako hrana bogata skrobom ima lošu reputaciju da predstavalja hranu bogatu kalorijama, oni su bitan izvora vlakana, kalcijuma, gvožđa i vitamina u svakodnevnoj ishrani.

Glikogen sa druge strane deluje kao dugutrajno energetsko skladište. Uglavnom njega proizvode jetra i mišići, ali može nastati u procesu koji se naziva glukogeneza, koji se dešava u mozgu i gastro intestinalnom traktu. Glikogen se za razliku od skroba razgrađuje mnogo brže i omogućava brzo zadovoljenje energetskih potreba.

Iz ovoga proizilazi da se skrob nalazi u biljkama a glikogen u životinjama.

Takođe osim skroba i glikogena u energetske polisaharide spade i inulin. Nalazi se u korenu nekih biljaka i inulin se ne metaboliše u ljudskom organizmu. Koristi se za ispitivanja funkcije bubrega uključujući glomerularnu filtraciju.

Mnogi organizmi lako vare skrob i glikogen, razbijajući ih na molekule glukoze, dok celulozu i hitin ne mogu da vare.

Ipak, celuloza i hitin su veoma važni za čoveka. Obezbeđuju jako bitan hranjiv sastojak koji se naziva dijetarno vlakno. Dijetarno vlakno ubrzava apsorpciju menjajući način na koji se nutrijenti apsorbuju. Rastvorljiva vlakna vezuju žučne kiseline onemogućavajući im da uđu u telo i samim tim da od njih nastane holesterol. Ovo ima za posledicu smanjenje nivoa holesterola.

BioLiver-728x90

Takođe smanjuju apsorpciju šećera, normalizuju nivo masti u krvi. Smatra se da korišćenje dijetarnih vlaka smanjuje rizik od dijabetesa ali ovakve tvrdnje nisu dokazane.

Celuloza danas igra bitnu ulugu u tekstilnoj i papirnoj industriji. Nalazi se uglavnom u voću i povrću uključujući jabuke, spanać, badem i bela pšenica celog semena.

Hitin ima sličnu strukturu kao celuloza. Nalazi se u ćelijskom zidu gljiva.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: