Posted on

Starenje kože – Zašto koža stari i tipovi starenja kože

Starenje kože - Zašto koža stari i tipovi staranje kože

STARENJE KOŽE

Zašto koža stari? Tipovi starenja kože. Koji su slojevi kože i koja im je uloga?

Starenje kože je činjenica života, svi ljudi će se pre ili kasnije suočiti sa ovim problemom. Da bi razumeli i usporili starenje neophodno je razumeti kako ovaj proces starenja kože funkcioniše. Koža se sastoji iz tri sloja, epidermisa, dermisa i potkožnog tkiva. Epidermis je površinski sloj kože, sloj bogat keratinom koji pruža čvrstinu i mehaničku zaštitu.

U epidermisu dolazi do nagomilavanja mrtvih ćelija i melanina (tamni pigment).

Drugi i deblji sloj je dermis, u kom se nalaze nervni završeci, lipidi, krvnih sudovi, elastin i kolagenska vlakna koja obezbeđuju elastičnost. Ispod dermisa se nalazi treci subkutani sloj koji se sastoji primarno od masti, ima ulogu u izolaciji, termogenezi odnosno održavanju temperature i zaštiti unutrašnjih organa.

Intrinzično starenje je proces starenja koji se odvija tokom godina, bez obzira na spoljašnje faktore. Posle  dvadesete godine, svake sledeće godine se u koži, odnosno u dermisu proizvodi oko jedan procenat manje kolagena.

Vlakna elastina i kolagena postaju deblja i labavija, što dovodi do neelastične i krhke kože i na kraju ubrzava nastanak smežurane i naborane kože. U dvadesetim godinama, proces pilinga kože se smanjuje za trećinu čime se mrtve ćelije kože akumuliraju i zadržavaju duže.

U tridesetim godinama se usporava prenos vlage iz dermisa u epidermis, a masne ćelije počinju da se smanjuju. Ovi efekti čine da koža gubi sjaj i postaje tanka. Oko četrdesete godine, kolagen se više ne sintetiše u koži. Kolagena i elastinska vlakna se razgrađuju, zgrušavaju i konjuguju zajedno i gube elastičnost.

Ovo rezultira stvaranjem bora i jasnim znacima starenja. Konačno, u našim pedesetim godinama, koža postaje skroz suva i postaje podložna raznim oštećenjima jer dolazi do smanjenja veličina lojnih žlezda. Kod žena, menopauza uzrokuje smanjenje nivoa estrogena, što uzrokuje da koža postane tanja, bez sjaja, naborana.

BioBalsam krema za fisuru i fistulu

Drugi tip starenja je ekstrinzično starenje. Za razliku od intrinzičnog tipa starenja kože, može se kontrolisati u određenoj meri jer je rezultat oštećenja nastalh uticajem raznih spoljašnjih faktora.

Ekstrinzično  starenje se pojavljuje kao zgušnjavanje ražnatog sloja (stratum corneum – prvi sloj epidermisa), prekomerne promene (naprimer aktinska keratoza), karcinom kože, formiranje pega i sunčanih i ogromnan gubitak kolagena, elastina i glikozaminoglikana. Kao rezultat ovih procesa, koža postaje gruba, neujednačenog tona i izraženo naborana.

Slobodni radikali (reaktivni molekuli ili atomi sa manjkom elektrona) su najčeći uzrok nastanka ovih promena. Kada se elektron preuzme od drugog molekula, dolazi do promene hemijske strukture i biološke funkcije. Uticaji iz životne sredine, kao što su zagađenje, pušenje i ultraljubičasto zračenje, stvaraju slobodne radikale.

Antioksidantni enzimi i molekuli, kao što su vitamin C, vitamin E i karotenoidni pigmenti, mogu da nas zaštite od slobodnih radikala, ali određena oštećenja se javljaju u svakom slučaju. Glukoza, jedan od glavnih izvora energije za naše telo, predstavlja još jednu ozbiljnu pretnju, usled povećane količine glukoze u krvi dolazi do formiranja jedinjenja poznatih kao krajnji proizvodi glikozilacije.

Ovi kompleksi oštećuju proteine kože uzrokujući da postanu krupniji i manje elastični. Takođe, pošto koža predstavlja prvu barijeru između tela i životne sredine, ultraljubičasto zračenje prouzrokuje oštećenje DNK i molekula što rezultuje povećanim stvaranjem slobodnih radikala, čineći ga ključnim faktorom u ubrzavanju starenja kože.

Koža se štiti od oštećenja nastalih izlaganjem sunčevoj svetlosti stvaranjem više melanina.

Prevencija je ključ za smanjenje bora. SPF od najmanje 35 je neophodan za zaštitu od sunca od UVA i UVB zračenja. Hemijski piling i neinvazivni laseri mogu da utiču na struktura kolagena i poboljšaju opšti izgled kože.

Starenje je pod kontrolom mehanizama genetske reparacije i možemo ga u nekoj meri regulisati kontrolom našeg životnog stila.

Milan Popović