AMALGAM
Da li su štetne amalgamske plombe na zubima i šta kaže homeopatija kako deluje amalgamska plomba od žive kojima se puni zub
Kroz čitavu istoriju stomatološkog rada, mnogi lekari su primenu amalgama kao ispuna u zbrinjavanju karijesa zuba, dovodili u pitanje u pogledu njegove moguće štetnosti. Stalno raste grupa lekara stomatologa koji ponovo aktuelizuju ovaj problem i izražavaju zabrinutost u vezi sa korišćenjem amalgama.
Amalgamska plomba ili punjenja su primarno sastavljena od teških metala žive, srebra, kalaja i bakra (Hg, Ag, Sn, Cu).
Stomatolozi protivnici amalgama navode da je usna duplja jedino mesto u ljudskom telu gde često stavljamo nebiološke materijale. Oni ističu da su zubi gornje vilice manje od deset centimetara udaljeni od mozga i da je visoka koncentracija žive pronađena posle smrti u tesnoj vezi sa brojem i površinom amalgamskih punjenja.
Oni brinu i zbog toga što nikad nije urađeno adekvatno testiranje biokompatibilnosti ovih materijala, ističući da je ironično što zvaničnici koji vode brigu o javnom zdravlju zahtevaju od stomatologa i njihovog osoblja da živu drže u zatvorenim ormanima, da ne bacaju višak žive u smeće i da njome rukuju na posebno pažljiv način, a, sa druge strane, dozvoljavaju da se ista toksična supstanca stavlja u ljudska usta.
Prema jednoj studiji, preko 85% stanovništva koje ide kod stomatologa ima amalgamske plombe u ustima. Kod nekih stomatologa postoji zabrinutost po pitanju amalgama, zbog oslobađanja žive prouzrokovanog korozijom. Parče metala izgleda nepropustljivo, ali ono ipak podleže koroziji. S obzirom na hemijsko okruženje u ustima, uključujući konstantno oblivanje pljuvačkom koje dovodi do razgradnje kalaja, amalgam u kontaktu sa drugim metalima stvara minijaturno elektrohemijsko kolo koje za posledicu ima samorazgradnju, odnosno oslobađanje žive.
Savremena tehnologija omogućila je detekciju oslobađanja žive. Studije su pokazale da ljudi sa amalgamskim punjenjima imaju u dahu primetan nivo žive, odnosno živinih isparenja. Novija istraživanja su potvrdila i dokazala da je koncentracija žive u krvi kod pacijenata sa amalgamskim plombama znatno veća nego kod ljudi koji ih nemaju.
Iako još nema konkretnog zaključka o uzrocima oslobađanja žive, mnogobrojna istraživanja pokazuju da kod ljudi sa amalgamskim plombama postoji značajno smanjenje broja T-limfocita. T-limfociti su veoma značajna komponenta imunog sistema.
Akupunkturolozi ističu da metalna punjenja imaju potencijal da se ponašaju kao baterije i kondenzatori, koji stvaraju električno punjenje. Pošto je svaki zub smešten na datom akupunkturnom meridijanu, punjenje vrši dodatni stres koji može da prouzrokuje akutne ili hronične simptome kod osetljivih osoba.
Činjenica da akupunkturne tačke leže ispod zuba objašnjava da dejstvo homeopatskog leka može biti prekinuto radom stomatologa, uključujući i čišćenje zuba i stavljanje plombi. Pretpostavlja se da rad stomatologa stimuliše veoma veliki broj akupunkturnih tačaka u malom vremenskom periodu, što može dovesti do “kratkog spoja” u dejstvu homeopatskog leka.
Dalja istraživanja ovog fenomena svakako će biti veoma korisna. Iako većina homeopata nije upoznata sa nesuglasicama koje su vezane za amalgamske plombe, jedan broj lekara homeopata je isticao da amalgamske plombe imaju određenog uticaja na zdravlje čoveka.
Početkom XIX veka, Dr Charles Taft, profesor dentalne hirurgije na homeopatskom medicinskom koledžu u Čikagu, tvrdio je da su amalgamska punjenja odgovorna za reakciju na homeopatske lekove kod nekih pacijenata sa hroničnim bolestima. On je utvrdio da su lekovi počeli da deluju po uklanjanju ovih plombi i da se hronično stanje
ili ublažava ili potpuno nestaje. Kao i kod fluorizacije, homeopate smatraju da su pojedini ljudi više osetljivi na određene metale.
Stomatolozi generalno zauzimaju sličan stav, pa je za stomatologa najsigurniji pristup ovom problemu prethodno testiranje biokompatibilnosti različitih tipova plombi pre upotrebe u lečenju. Postoje različiti imunološki testovi koji se mogu koristiti, ali su oni skupi. Neki stomatolozi su utvrdili da nove elektroakupunkturne mašine mogu da detektuju tanane, ali ipak merljive promene u energiji meridijana, za koje akunpunkturisti smatraju da određuju hipersenzitivnost.
Homeopate takođe zabrinjava neizbežno i dugotrajno izlaganje metalima koji ulaze u sastav plombi.
Ustanovili su da potencirane doze žive pomažu nekim ljudima, ali većina homeopata ističe važnost striktne individualizacije pacijenata, radi pomoći ljudima koji boluju od problema nastalih usled nošenja amalgamskih plombi.
Homeopate su posmatranjem utvrdile, kao i stomatolog-homeopata Taft, da punjenja, odnosno plombe, moraju biti uklonjene da bi uopšte došlo do poboljšanja zdravlja.
Prof Dr Aleksandar Krstić - Homeopatija i zdravlje
