Probiotici i Antibiotici
Zašto se preporučuju probiotici uz antiobiotike? I neka pravila kako se uzima probiotik uz antibiotik u toku jela i dana
Antibiotici su hemijska jedinjenja i moćan alat u borbi protiv bakterijskih infekcija, ali često mogu poremetiti prirodnu ravnotežu mikroorganizama u našem organizmu jer antibiotici ubijaju i loše i dobre bakterije u našem telu, a posebno u crevima, što može dovesti do neželjenih efekata poput probavnih problema, nadraženosti i oslabljenog imunološkog sistema. U takvim situacijama, probiotici mogu biti od ključnog značaja za obnavljanje ravnoteže crevne flore i očuvanje opšteg zdravlja.
Treba znati da probiotici ne zamenju sve dobre bakterije koje antibiotici unište u našim crevima, tako da prvi savet kada uzimate probiotike je da ih uzmete što više različitih i sa što više različitih kultura, jer vaš doktor ne zna vašu crevnu floru i šta će od nje ostati nakon antibiotika.
Da to slikovito opišemo – vaša crevna flora liči na jednu amazonsku džunglu, gde ima bakterija koje liče na raznovrsno drveće, šiblje, cveće, lijane, trave, korove. Uz napomenu da postoje i sekcije u toj šumi gde preovladava jedan soj. Kad uzimate antibiotike možete zamisliti kao da zapaljive bombe bacate na tu džunglu i vatra je pali. Posle antibiotika ostanu zgarišta i tu se odmah najbrže oporavljaju korovi, to jeste loše bakterije i gljivice. A one dobre bakterije, nalik na drvo, trebaju im meseci pa i godine da bi se oporavila i izgradile se nove kolonije. Neki sojevi bakterija u crevima nakon antibiotika izumru i nikada se ne obnove.
Štetno dejstvo antibiotika na crevnu floru traje dugo, mesecima, pa se procenjuje da nekada treba i godinu dana da bi se crevna flora, naša prašuma, dovoljno obnovila. A sad zamislite neku osobu, ili dete, koje par puta godišnje uzima antibiotike, njena crevna flora je trajno desetkovana i onda creva postaju popustiljiva – leaky gut, te nastaju osnove za razne hronične i autoimune bolesti.
Šta su Probiotici?
Probiotici su žive bakterije i kvasci koji imaju koristi po zdravlje kada se konzumiraju u odgovarajućim količinama. Oni obično poboljšavaju funkciju creva i podržavaju imunološki sistem. Mnogi ljudi ih konzumiraju kao dodatak ishrani u obliku jogurta, suplemenata ili drugih fermentisanih namirnica.
U probioticima ima ograničen broj probiotičkih sojeva bakterija, do najviše 15 sojeva dobrih bakterija. Problem je što u našim crevima ima preko 1000 različitih bakterija i drugi je problem što mi ne znamo koji nam sojevi bakterija trebaju a koji ne. Možda imamo višak nekih „dobrih bakterija“ koje uzimamo kroz probiotike, što nam ne čini dobro iako su to dobre bakterije.
Važno je znati da probiotici ne mogu da izgrade našu crevnu floru jer je njihovo dejstvo privremeno, ali mogu da je zaštite kada uzimamo antibiotike. Probiotici ne kolonizuju naša creva. Deluju dok se uzimaju. Ima nekih sojeva bakterija koji i uspevaju da izvrše malu kolonizaciju creva uz dosta napora, ali je to izuzetak a ne pravilo. Probiotici vam ne mogu izgraditi uništenu crevnu floru, oni mogu samo da pomognu da kroz pravilnu ishranu i dugo vremena obnovite uništeno.
Interakcija između Probiotika i Antibiotika
Kada se uzimaju antibiotici, oni mogu uništiti i dobre bakterije koje su neophodne za zdravlje creva. Ovo može dovesti do disbioze, stanja u kojem je ravnoteža između "dobrih" i "loših" bakterija poremećena. Tada se javljaju simptomi poput dijareje, nadimanja i gubitka apetita.
Kod zdravih ljudi u crevima preovladjuju dobre bakterije, mada je ovo uslovna tvrdnja. Jer, creva su podeljena na sekcije u kojima se nalaze bakterije specifične za taj sektor. Kada u nekom sektoru nestaju bakterije koje su lokalni starosedeoci dešava se da neke do tada dobre bakterije iz drugog sektora bujaju i naseljavaju sektor gde su lokalne bakterije bile. Ta lokalna kolonizacija nije isto tako dobra jer dovodi do toga da čak i dobre bakterije na pogrešnom mestu počnu da prave probleme.
Jedan od takvih sindroma je i SIBO, kada kolonije bakterija iz debelog creva počnu da naseljavaju tanko crevo. Drugi sindrom je razvoj gljivica, kandide pre svega, na mestima gde su lokalne bakterije uništene. Zato su česte infekcije kandidom nakon upotrebe antibiotika.
Suplementacija probioticima tokom uzimanja antibiotika može pomoći u održavanju ravnoteže crevne flore. Probiotici poput Lactobacillus i Bifidobacterium mogu kolonizovati creva i pomoći u obnavljanju korisnih bakterija koje su možda uništene antibioticima. Ovo može smanjiti rizik od neželjenih efekata antibiotika, kao što je dijareja.
Saveti za Korišćenje Probiotika uz Antibiotike
Kada birate probiotike, važno je odabrati vrstu i soj koji su najprikladniji za vaše potrebe, ako lekar to može da utvrdi. Pošto to u principu ne znate, uvek uzimajte nekoliko različitih vrsta probiotika u toku jednog perioda. I gledajte da to budu probiotici koji imaju zaštićenu licenciranu oznaku jer je to znak kvaliteta.
Takodje, antibiotici ubijaju bakterije probiotika i smanjuju njihovo dejstvo. Zato se često mora uzimati i veća doza probiotika ali to će vam lekar reći, jer sve zavisi koju vrstu probiotičkih suplemenata uzimate i kako.
Obratite pažnju na CFU (kolonije formirajuće jedinice) kako biste bili sigurni da uzimate dovoljno količinski bakterija, jer milijardu jedinica je ipak 15 puta manje od 15 milijardi jedinica, mada to nije presudno, koliko sam kvalitet probiotika. Kvalitetniji probiotik sa 15 manje bakterija će bolje delovati.
Ne stavljajte probiotike iz kapsula u jogurt, kiselo mleko ili kefir, kako možete pročitati na internetu, jer time ništa nećete posebno postići osim da želudačna kiselina pobije probiotičke kulture.
Zato je važno proveriti da li su probiotici otporni na dejstvo želučane kiseline – da imaju gastrorezistentnu kapsulu i imaju li kapsule dobar rok trajanja.
Postoji mit da samo živi sojevi probiotika deluju na naš imunitet, ali to nije tačno. Neki probiotički sojevi u vidu umrtvljenih bakterija imaju metaboličko dejstvo i zbog toga se i daju.
Uzimajte probiotike i antibiotike u različito vreme dana kako biste smanjili mogućnost međusobnog ometanja njihovih efekata. Ima različitih tumačenja kada se uzimaju antibiotici a kada probiotici. Najednostavije pravilo je da probiotike uzimate uz obrok najmanje 2-4 puta dnevno a antibiotike uzimate kako vam je lekar napisao, ali da bude najmanje 2 sata razlike u odnosu na probiotike.
Nastavite s upotrebom probiotika 7 do 10 dana i nakon završetka terapije antibioticima kako biste očuvali zdravlje creva.
Kada treba da uzimam probiotike kada uzimam antibiotike?
Postoje dve preporuke - jedna kaže da se probiotici uzimaju pre antibiotika jer menjaju pH u crevima i smanjuju štetno dejstvo antibiotika, a druga je da se uzimaju nakon antibiotika da bi popravili štetu. Generalno, osim nekoliko izuzetaka, najbolje je uzimati probiotičke suplemente uz jelo. A antiobitike uzeti 2 sata kasnije.
Ako uzimate probiotik koji sadrži sojeve Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus rhamnosus i Bifidobacterium lactis i dalje biste mogli da poštujete ovu preporuku i uzimate oba probiotika sa svojim doručkom. Posle 2 sata ide antibiotik.
Međutim, ako uzimate različite sojeve, kao što su Lactobacillus acidophilus, Bifidobacterium lactis ili Bifidobacterium lactis, najbolje je da napravite razmak od 2 sata između antibiotika i uzimanja probiotičkog suplementa.
Dakle, ako vam je lekar rekao da uzimate antibiotike uz doručak, u ovom slučaju biste prvo uzeli lekove (antibiotike) i ostavili pauzu od 2 sata pre uzimanja drugih probiotika. Dobra je ideja da suplemente uzimate uz hranu, tako da u ovom slučaju, probiotike uzmite uz ručak ili užinu sredinom jutra.
Kao opšte komercijalno pravilo, mnoge kompanije preporučuju da se sačeka 1 ili 2 sata nakon uzimanja antibiotika i da se onda uzmu probiotici. Nakon ovog perioda, dovoljni nivoi korisnih bakterija su u stanju da živi dođu do creva, jer kao što rekosmo, antibiotici ubijaju i probiotičke bakterije.
Generalno se preporučuje uzimanje probiotika svaki dan tokom vaše terapije antibioticima; na ovaj način možete svakodnevno obnavljati svoje prijateljske bakterije pre nego što vaš probavni sistem bude poremećen dugotrajnom mikrobnom neravnotežom.
Važno je da se uvek pridržavate saveta svog lekara i uvek uzimate i završavate terapiju antibiotika kako je propisano. Uzimanje probiotika uz antibiotike može smanjiti probleme sa varenjem i omogućiti vam da završite lečenje, smanjujući šanse za otpornost na antibiotike.
Ako ste već završili terapiju antibiotika pre nego što vam je lekar preporučio probiotike, svakako uzmite probiotike posle antibiotika! Za sledeći put, znate da ih možete uzeti tokom i posle terapije.
Saveti za zdravlje dok uzimate antibiotike
Jedite fermentisanu ili prebiotičku hranu. Posebno je dobar kiseli kupus, sve vrste fermentisane hrane, turšije, pečurke, povrće. Ovo može pomoći u ponovnom balansiranju crevnog mikrobioma i optimizaciji zdravlja creva nakon terapije antibiotika.
Izbegavajte rafinisanu slatku hranu i slatka gazirana pića, jer su puna šećera koji hrani štetne bakterije i kvasce (gljivice) u crevima, koji se često razmnožavaju usled upotrebe antibiotika.
Izbegavajte pivo, vino i uopšte alkohol, čak i ako nije kontraindikovana uz vaš kurs antibiotika. Alkohol takođe može poremetiti mikrobiom creva i negativno uticati na imunološku funkciju, što može ometati napore vašeg tela da se bori protiv infekcije.
Jedite zdravu hranu sa puno biljnih vlakana. Ne dozvolite da antibiotici obave sav posao – uključite izbor hrane za jačanje imuniteta koja sadrži vitamin C i druge antioksidante, uključujući citrusno voće i zeleno lisnato povrće.
Dovršite terapiju antibioticima do kraja, kako vam je lekar prepisao, vrlo je bitno. Neprijatni neželjeni efekti antibiotika mogu otežati nastavak uzimanja antibiotika, ali ako ne završite terapiju može se povećati rizik od rezistencije na antibiotike. Ako se stvori kod vas rezistencija na antibiotike možda sledeći put antibiotici neće delovati na vaše bakterije i bićete životno ugroženi.
Pojava rezistencije na antibiotike je zabrinjavajuće pitanje javnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je izveštaj u kojem analizira podatke iz 114 zemalja i naziva rezistenciju na antibiotike „velikom globalnom pretnjom“. Oni navode da bi jednostavne, uobičajene infekcije za koje se danas smatra da predstavljaju malu pretnju, mogle ponovo postati ubice u budućnosti, velikim delom zbog rezistencije na antibiotike. U svetlu ovoga, moraju se preduzeti koraci da se uspori napredak rezistencije na antibiotike i da se promeni način na koji koristimo i propisujemo antibiotike. Preterano propisivanje i prekomerna upotreba antibiotika su značajni faktori koji doprinose razvoju rezistencije na antibiotike
Važna napomena za kandidu: osobe koje imaju kandidu ne treba da konzumiraju kefir! Kefir je simbiotički spoj bakterija i kandide, tako da pogoršava vaše stanje. Takodje, kefir, pivo, testa bogata kvascima nisu preporučljiva za ishranu kada ste na terapiji sa antibioticima jer će se brzo kandida razviti u vašem telu.
Priroda na Dar
