KOJE BOLESTI IZAZIVA MRTAV ZUB
Ako imate mrtav zub u telu i čudne bolesti, vreme je da saznate šta je teorija mrtvog zuba i kako vas truje zub kome je izvadjen živac
Teorija mrtvog zuba (Dead Root Canal Theory) sugeriše da zub kojem je uklonjen živac (devitalizovan zub) može postati žarište hronične infekcije, jer mrtvo tkivo kosti korena predstavlja idealno stanište za anaerobne bakterije. Ove bakterije mogu proizvoditi toksične nusprodukte koji ulaze u krvotok i potencijalno izazivaju sistemske zdravstvene probleme, uključujući upale sinusa, bronhija, pa čak i kardiovaskularne ili autoimune bolesti.
Vrlo često ti mikrotoksini koji se stvaraju u korenu mrtvog zuba dovode do inflamacije i nekroze okolnog tkiva. Problem je što se ti inflamatorni procesi često ne osećaju i ne vide na ortopan snimcima zuba.
Pogledati dokumentarni film Root Cause
Kako nastaje mrtav zub?
Zub postaje „mrtav“ kada njegov nerv i krvni sudovi unutar pulpe odumru ili se zubarskom intervencijom izvade, što se dešava usled:
- Dubokog karijesa – Bakterije prodru do zubne pulpe, izazivajući infekciju i nekrozu.
- Povrede (traume) – Jak udarac može prekinuti dotok krvi u zub, što dovodi do njegovog odumiranja.
- Višestrukih stomatoloških intervencija – Agresivni zahvati mogu oštetiti živac i uzrokovati nekrozu.
Kada zub odumre, u njemu više nema cirkulacije krvi, što znači da imuni sistem ne može efikasno eliminisati bakterije koje se nalaze u korenskom sistemu, u šupljinama kosti korena. Ovo može dovesti do:
- Razvoja anaerobnih bakterija u sitnim mikrotubulima dentina.
- Hroničnog zapaljenja oko vrha korena (granulom, cista ili absces).
- Prodiranja bakterijskih toksina u krvotok, što može izazvati udaljene zdravstvene probleme.
Zdravstveni rizici i problemi povezani sa mrtvim zubom
Zagovornici teorije mrtvog zuba tvrde da ove bakterije i njihovi mikro toksini mogu doprineti raznim zdravstvenim problemima, uključujući:
- Hronični umor i slab imunitet – Stalna prisutnost bakterijskih toksina može oslabiti organizam.
- Problemi sa sinusima – Infekcija iz mrtvog zuba može se proširiti na sinuse, izazivajući gnojni sinusitis i uporan sekret.
- Upale pluća i bronhija – Udisanje bakterija može dovesti do hronične iritacije disajnih puteva.
- Autoimune bolesti – Neki istraživači veruju da bakterijski toksini iz mrtvog zuba mogu pokrenuti autoimune reakcije.
- Bolesti srca – Hronična infekcija može povećati rizik od endokarditisa i ateroskleroze.
- Bol u zglobovima i mišićima – Infekcija može doprineti reumatoidnim i upalnim procesima.
Dok konvencionalna stomatologija smatra da pravilno tretirani mrtav zub može ostati u ustima bez problema, neki stručnjaci - biološki zubari, upozoravaju na mogućnost skrivenih infekcija. Ako neko ima hronične zdravstvene probleme nepoznatog uzroka, uklanjanje mrtvog zuba i detoksikacija organizma mogu biti deo rešenja.
Koje bakterije nastanjuju koren mrtvog zuba
Kako smo već napomenuli po teoriji "mrtvog zuba" u korenu devitalizovanog zuba mogu se razviti anaerobne bakterije koje mogu izazvati sistemske zdravstvene probleme. Ove bakterije se razmnožavaju u kanalima korena zbog nedostatka kiseonika i mogu ispuštati toksične metaboličke produkte - bakterijski otrovi.
Najčešće pronađene bakterije u korenu mrtvog zuba uključuju:
- Porphyromonas gingivalis – poznata po povezanosti s parodontitisom i sistemskim inflamatornim bolestima.
- Treponema denticola – spiroheta koja učestvuje u destrukciji parodontalnog tkiva.
- Fusobacterium nucleatum – anaerobna bakterija povezana s upalama i mogućim sistemskim efektima.
- Prevotella intermedia – bakterija koja može izazvati infekcije mekih tkiva.
- Enterococcus faecalis – otporna bakterija koja često preživljava i nakon endodontskog tretmana.
- Peptostreptococcus spp. – anaerobni streptokoki koji mogu učestvovati u infekcijama kosti i mekih tkiva.
- Actinomyces spp. – bakterije koje mogu uzrokovati dugotrajne infekcije korena i okolnih struktura.
- Streptococcus mutans i Streptococcus sanguinis – učestvuju u formiranju plaka i mogu izazvati kavitacije.
Neke od ovih bakterija su povezane s hroničnim inflamatornim bolestima, autoimunim stanjima i čak kardiovaskularnim problemima prema određenim teorijama, iako ova hipoteza nije univerzalno prihvaćena u stomatološkoj i medicinskoj zajednici.
Lečenje ovih bakterija i infekcija zavisi od ozbiljnosti stanja i mesta infekcije (sinusi, bronhije, usna šupljina). Postoje konvencionalne i prirodne metode lečenja:
Konvencionalni tretmani
- Antibiotici – Ako je infekcija ozbiljna, lekari mogu prepisati metronidazol, klindamicin, amoksicilin s klavulanskom kiselinom ili ciprofloksacin, koji deluju protiv anaerobnih bakterija.
- Endodontska terapija – Ako je uzrok mrtav zub, može biti potrebno uklanjanje zuba ili ponovna obrada korenskog kanala.
- Sinusna irigacija – Fiziološki rastvori i antiseptici (poput koloidnog srebra ili povidon-joda) mogu pomoći u eliminaciji bakterija iz sinusa.
- Bronhodilatatori i mukolitici – Ako infekcija utiče na disajne puteve, lekovi koji razređuju sluz mogu pomoći
Prirodni tretmani i ishrana
- Ulje origana – Ima snažno antibakterijsko dejstvo protiv anaerobnih bakterija.
- Koloidno srebro – Prirodni antimikrobni agens koji može pomoći u eliminaciji infekcija.
- Čaj od đumbira i kurkume – Deluje protivupalno i pomaže u eliminaciji sluzi.
- Propolis i sirovi med – Imaju antibakterijska svojstva i jačaju imunitet.
- Fermentisana hrana (kiseli kupus, kefir) – Pomaže u obnovi crevne mikroflore, što može posredno uticati na eliminaciju infekcija.
Homeopatski lekovi
Homeopatija može biti korisna kao podrška, ali ne može uvek zameniti konvencionalno lečenje, naročito kod ozbiljnih infekcija. Neki homeopatski lekovi koji se koriste za probleme sa sinusima, bronhijama i infekcijama iz mrtvog zuba uključuju:
Hepar sulphur – Pomaže kod gnojnih infekcija sa gustim, žuto-sivim sekretom.
Mercurius solubilis – Efikasan kod infekcija sa zadahom iz usta i gnojnom sluzi.
Silicea – Koristi se kod dugotrajnih, hroničnih infekcija sa gnojem.
Kali bichromicum – Odličan za guste, lepljive sekrete iz sinusa i bronhija.
Pyrogenium – Koristi se za infekcije koje nastaju iz mrtvih tkiva, uključujući i zube.
Ako postoji sumnja da je mrtav zub izvor problema, najbolje je konsultovati biološkog stomatologa ili lekara specijalistu (otorinolaringologa ili pulmologa) kako bi se procenilo da li je potrebno hirurško uklanjanje zuba i dodatni tretman.
Zašto mrtav zub treba da vadi samo biološki zubar?
Biološka stomatologija se fokusira na uklanjanje oralnih toksina na način koji minimizira negativne posledice po organizam. Kada se vadi mrtav zub, konvencionalni stomatolozi često ne obraćaju pažnju na zaostale bakterije, toksine i ligamente, što može ostaviti podlogu za hronične upale. Biološki zubar, s druge strane, primenjuje specijalne tehnike za potpuno uklanjanje infekcije i detoksikaciju tkiva, što pomaže u bržem zarastanju i smanjenju sistemskog stresa na telo.
Šta podrazumeva biološka procedura vađenja mrtvog zuba?
1. Precizna dijagnostika
Koristi se 3D CBCT snimak (cone beam CT) kako bi se vizualizovali infekcija, ciste i oštećenja kosti oko zuba.
Testira se električna provodljivost zuba kako bi se utvrdilo da li je on zaista "mrtav".
Po potrebi, rade se laboratorijski testovi za otkrivanje bakterijskih toksina i imunološkog odgovora tela na infekciju.
2. Uklanjanje mrtvog zuba uz očuvanje okolnog tkiva
Koristi se atraumatska ekstrakcija – posebne tehnike vađenja kako bi se sprečilo oštećenje vilične kosti.
Primenjuju se ozonski gas ili PRF (platelet-rich fibrin) za dezinfekciju i ubrzavanje zarastanja.
3. Uklanjanje periodontalnih ligamenata
Veoma bitan korak! Kod konvencionalnih vađenja, periodontalni ligamenti (koji vezuju zub za kost) često ostaju u vilici, što može sprečiti regeneraciju kosti i izazvati fokalne infekcije (cavitation lesions).
Biološki zubar ih pažljivo struže i uklanja, sprečavajući razvoj bakterijskih kolonija.
4. Čišćenje alveolarne kosti i rane
Nakon vađenja zuba, nastala šupljina u kosti (alveola) se pažljivo dezinficira i čisti kako bi se eliminisali bakterijski toksini i nekrotična tkiva.
Koriste se:Sterilisana fiziološka rastvora za ispiranje.
Ozon ili koloidno srebro za antibakterijsko dejstvo.
PRF ili matične ćelije iz krvi pacijenta za regeneraciju.
Zašto je bitno jonizovati ranu i koristiti ozon?
1. Ozonoterapija
Ozon ubija anaerobne bakterije koje mogu ostati u kosti nakon vađenja zuba.
Podstiče regeneraciju tkiva i smanjuje mogućnost postoperativnih komplikacija.
Sprečava nastanak tzv. "cavitations" – praznina u kosti gde bakterije mogu opstati i kasnije izazvati hronične probleme.
2. Jonizacija rane
Jonizovani rastvori (poput kalcijum hidroksida ili jonskog srebra) smanjuju inflamaciju i ubrzavaju zaceljivanje.
Pomaže u obnavljanju alkalnog pH okruženja, što sprečava ponovni razvoj bakterija.
Prednosti biološkog pristupa vađenju mrtvog zuba
✅ Minimalna trauma tkiva – manji otok i brži oporavak.
✅ Kompletno uklanjanje infekcije – smanjuje rizik od sistemskih bolesti.
✅ Podsticanje regeneracije kosti – PRF i ozon pomažu u bržem stvaranju nove, zdrave kosti.
✅ Smanjenje rizika od "cavitations" – pravilno čišćenje sprečava buduće komplikacije.
Biološka ekstrakcija mrtvog zuba može igrati ključnu ulogu u prevenciji hroničnih bolesti i poboljšanju opšteg zdravlja. Ako neko ima neobjašnjive simptome (umor, bolove u zglobovima, sinuse ili bronhitis), provera statusa mrtvih zuba i njihovo pravilno uklanjanje može biti ključni korak ka ozdravljenju.
