Објављено дана

Nano-čip tehnologija – da li je moguća implementacija čipova?

Nano-čip tehnologija - da li je moguća implementacija čipova?
Podeli kvalitetne informacije sa drugima:

ČIPOVANJEM PROTIV KORONE

Implementacija čipova u organizam putem vakcine – Da li je moguće? Kako funkcioniše nano-čip tehnologija i šta da očekujemo?

Nano-čip

Nano-čip tehnologija - da li je moguća implementacija čipova?

U Evropskoj uniji i Americi se, po uzoru na neke azijske zemlje i Izrael, priprema  se uvođenje telefonskih aplikacija za praćenje i upozoravanje građana na pretnju lica zaraženih korona virusom u njihovoj blizini.

Uz to vodi se rasprava o istinskoj delotvornosti i tome u kojoj meri će to narušiti privatnost, slobode i prava građana, Istovremeno se, u Belgiji i Francuskoj razvila rasprava o tome da li će vakcina protiv korona virusa, na čijem pronalasku rade mnoge zemlje, sadržati i mikroskopski nano-čip koji bi u cilju pouzdanijeg praćenja i zauzdavanja korona virusa bio ugrađen u telo ljudi koji se budu vakcinisali.

Belgijski lekar, pristalica prirodnih lekova i lečenja, doktor Tijeri Šmic, pedagoški direktor Evropskog insitututa za prirodne medicine, snažno skreće pažnju i tvrdi da, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), fondacija multimilijardera Bila Gejtsa finansira sedam projekata vakcine protiv korona virusa, među kojima i unošenje nano-čipa u ljudski organizam.

Nano-čip bi omogućio „nadležnim ustanovama“, zdravstvenim i drugim vlastima, da prate u potpunosti šta se dešava u organizmu građana, kao i kuda se kreću i s kim su u dodiru, mada bi identitet građana morao ostati skriven.

Belgijski lekar misli da se tu granica između kontrole zaraze virusima i nadzora nad građanima uopšte lako može preći i posebno ukazuje na činjenicu da se već odmaklo u traganju za vakcinom koja bi u ljudski organizam bila usađivana kao „tetovaža“.

Dr Šmic tvrdi da je Bil Gejts u istraživanja za pronalazak vakcina protiv korona virusa već uložio 250 miliona dolara i kaže da bi lica koja se vakcinišu sa nano-čipom dobila i neku vrstu „pasoša“ koji to potvrđuju a navodi i da je eksperiment s takvom čip-vakcinom već izvršen na tri hiljade izbeglica u Tajlandu.

Nemačka je otud odlučila da kroz dve-tri nedelje uvede mogućnost da građani, koji to žele, u svoje smartfon i druge mobilne telefone ugrade upravo razvijenu aplikaciju za praćenje njihovog kretanja i dobijanja informacija licima zaraženim korona virusom u njihovoj blizini.

Mediji u Evropskoj uniji su podeljeni oko toga koliko će praćenje kretanja virusa i bliskosti građana sa zaraženim licima preko telefonskih aplikacija zaista biti bitno za suzbijanje bolesti, a koliko to sobom nosi pretnju da neke vlasti to iskoriste za širi nadzor stanovništva.

Tako irski dnevnik „Ajriš tajms“ smatra da to zbog delotvornosti mora biti pod nadzorom vlasti, nacionalnih zdravstvenih ustanova, ali da mora biti vremenski ograničeno tako da korisnik aplikacije može sam da je poništi kad epidemija prođe.

Nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ misli da u suštini nema opasnosti od „orvelovskog scenarija“, jer bi, u slučaju da glavno nemačko zdravstveno telo – Robert Koh institut na neki način zloupotrebi telefonsko praćenje virusa i građana, nemački ustavni sud stupio u dejstvo i stavio van snage ceo postupak, dok bi Robert Koh institut doživeo pravi slom svog ugleda i uticaja.

I dok je zavidan broj domaćih medija preneo ove neutemeljene tvrdnje belgijskog zagovornika lečenja nemedicinskim metodama, nijedan se nije potrudio da proveri – da li je čipovanje čoveka kroz vakcinu na ovaj način uopšte moguće?

Dr Ivan Stepovićem, doktor nauka u oblasti tehnološkog inženjerstva i naučni saradnikom sa Katedre za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji se, između ostalog, bavi istraživanjem i primenom nanomaterijala tvrdi da oni koji govore o tome apsolutno nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa realnim stvarima koje se trenutno dešavaju u nanotehnologiji i nanomaterijalima.

Kad ubacite u ljudsko telo strani predmet, kao što bi bio taj nano-čip ili bilo šta drugo što je veće od 100 nanometara, ljudski organizam ima imuni sistem sa makrofagama koje automatski uklanjaju to nepoželjno strano telo veće od 100 nanometara.

Da bi taj nano-čip uopšte opstao u ljudskom organizmu, u krvi, tkivu, mora da bude manji od 100 nanometara, u suprotno makrofage će ga istog momenta ili vrlo brzo nakon ubacivanja u telo jednostavno odstraniti.

To jeste strano telo našem organizmu i imuni sistem sva strana tela veća od 100 nanometara prepoznaje i izbacuje. Taj čip bi, stoga, morao da bude manji od 100×100 nanometara, što je njemu u ovom trenutku prosto nezamislivo na nivou tehnologije koja se koristi. Tako da je priča o nanočipovima i mikročipovima potpuno deplasirana.

Ono što je moguće uraditi je da se ispod kože instalira neka vrsta čipa, koja nikako neće biti nano-čip već makročip koji može da se vidi ljudskim okom. Taj čip može da meri temperaturu ili osetljivost ljudske kože. Mogao bi da šalje neki signal kao oni čipovi u odeći koja se koristi da se ne bi kralo.

Ali, mogao bi samo da šalje GPS koordinatu, ali kome bi to koristilo i zašto bi se to koristilo?  Bil Gejts  ima ogroman novac koji može da uloži u istraživanje, ali ni on ne može da pređe fizički zakon koji važi u prirodi, a to je ograničenje veličine čipa na ispod 100 nanometara.

Ni on sa svim svojim milijardama ne može da pobedi fiziku, biologiju, koja mu nameću ograničenja koja sad u ovom momentu nije moguće rešiti na način da za godinu dana se taj čip ubaci u vakcinu, a potom da se ubaci u ljudsko telo i bude funkcionalan. Problem nastaje opet kod imunog sistema koji će prepoznati strano telo.

Bez obzira koliko vi dobro sakrijete, u vakcini, neko strano telo, organizam će ga prepoznati i automatski ga izbaciti. 

Sweden bitter - originalni Šveden biter

Imate nanomaterijale koji se koriste kao kontrasti za magnetnu rezonancu na bazi gvožđe-oksida, koji imaju poseban omotač i odobreni su od strane američke FDA. Metabolizam tih nanočestica traje oko sedam dana – to znači kad ove nanočestice ubacite pomoću injekcije u organizam, one idu na mesto gde ste ih ubacili – a pošto se radi o gvožđu, metabolizam gvožđa u ljudskom organizmu je takav da te čestice uglavnom idu u jetru.

One budu u krvotoku oko sedam dana i na kraju ih izbacimo kroz mokraću, kao i sva ostala strana tela. Te čestice su manje od 100 nanometara i organizam ih ne prepoznaje kao strana tela, ali svakako ih metaboliše i izbacuje preko jetre. Oni koji imaju alergije vrlo dobro znaju kako organizam reaguje na čestice veće od 100 nanometara. Tako da je i svaka priča o ubacivanju čipova kroz vakcinu u krvotok deplasirana.

Da li će nauka ikada dostići taj nivo da nanočipovanje bude moguće?

To se ne zna, to su razgovori za naredne decenije, 50 godina od sada, na primer.  Definitivno se u 2020. godini ne može govoriti o čipovanju ljudi za covid-19. Taj čip je morao da počne da se razvija mnogo pre ovog trenutka da bi sada bio spreman, a ranije je tehnologija bila još manje razvijena.

Milan Popović

Podeli kvalitetne informacije sa drugima: