Објављено дана

Zašto je vitamin D3 dobar za neurološke bolesti?

Zašto je vitamin D3 dobar za neurološke bolesti?

VITAMIN D3 ZA NEUROLOŠKE BOLESTI

Ljudsko telo proizvodi vitamin D kao odgovor na izlaganje suncu. Osoba takođe može da poveća svoj unos vitamina D putem određene hrane ili dodataka ishrani.

Vitamin D, koji ljudi ponekad nazivaju i „vitaminom sunčeve svetlosti “, je neophodan za održavanje zdravih kostiju. Takođe koristi imunološkom i kardiovaskularnom sistemu, kao i endokrinoj funkciji. Međutim, u našem fokusu je sada uticaj vitamina D3 na zdravlje mozga i uopšte nervnog sistema. Evo šta kažu najnovija istraživanja.

Na primer, istraživanje sugeriše da nedovoljno vitamina D može ugroziti imuni sistem, povećati rizik od hipertenzije i negativno uticati na lučenje insulina kod ljudi sa dijabetesom tipa 2.

Novije studije su se fokusirale na potencijalnu vezu između vitamina D i zdravlja mozga. Na primer, nedavno istraživanje ojačalo je tezu da postoji povezanost između nedostatka vitamina D i većeg rizika od šizofrenije.

Druga istraživanja pokazala su da uskraćivanje vitamina D u srednjim godinama može da dovede do oštećenja mozga i slabijih rezultata na kognitivnim testovima. Istraživači su takođe otkrili da će ljudi koji prežive prežive iznenadni srčani udar manje osetiti oporavak moždanih funkcija ako imaju nizak nivo vitamina D.

Nova studija zadire dublje u ovu vezu između vitamina D i funkcije mozga da pronađe potencijalni razlog zašto ovaj vitamin može biti ključ za funkciju pamćenja.

Veza između vitamina D i zdravlja mozga

Preko milijardu ljudi širom sveta je pogođeno nedostatkom vitamina D, a postoji dobro utvrđena veza između nedostatka vitamina D i oslabljene kognicije.

Nažalost, kako tačno vitamin D utiče na strukturu i funkciju mozga nije dobro shvaćeno, pa je ostalo nejasno zašto nedostatak ovog vitamina uzrokuje probleme sa nervnim sistemom.

Da bi utvrdili osnovni mehanizam, istraživači su tokom perioda od 20 nedelja zdrave odrasle miševe lišili dijetalnog vitamina D, nakon čega su koristili testove kako bi ih uporedili sa grupom kontrolnih miševa.

Ovi kognitivni testovi su otkrili da su miševi kojima je nedostajao vitamin D manje sposobni da uče nove stvari i pamte u poređenju sa miševima u kontrolnoj grupi.

Skeniranje mozga glodara pokazalo je smanjenje takozvanih perineuronalnih mreža u hipokampusu – području mozga koje je ključno za formiranje memorije.

Perineuronalne mreže deluju poput „skele“ u mozgu. „Ove mreže formiraju snažnu potpornu mrežu ​​oko određenih neurona i na taj način stabilizuju kontakte koje ove ćelije ostvaruju sa drugim neuronima.

Iako studija nije čvrsto utvrdila ovaj mehanizam, istraživači smatraju da nedostatak vitamina D čini perineuronalne mreže ranjivijim na degradirajuće dejstvo enzima. Kako neuroni u hipokampusu gube podržane perineuronalne mreže, imaju problema sa održavanjem veza i to na kraju dovodi do gubitka kognitivne funkcije.

GoldenSwedenBitte-728x90

Autor ove studije takođe smatra da oštećena funkcija mozga u hipokampusu može doprineti nekim simptomima šizofrenije, kao što su gubitak pamćenja i kognitivne distorzije.

Sledeći korak je testiranje ove nove hipoteze o vezi između nedostatka vitamina D, perineuronalnih mreža i kognicije.

Vitamin D smanjuje depresiju

Istraživanja su pokazala da vitamin D može igrati važnu ulogu u regulisanju raspoloženja i suzbijanju depresije. U jednom istraživanju naučnici su otkrili da su ljudi sa depresijom koji su primali dodatke vitaminu D primetili poboljšanje simptoma.

U drugom istraživanju koje je uključivalo ljude sa fibromijalgijom, istraživači su otkrili da je deficit vitamina D češći kod onih koji su takođe imali anksioznost i depresiju.

Izvori vitamina D

Dobijanje dovoljno sunčeve svetlosti je najbolji način da pomognete telu da proizvede dovoljno vitamina D. Bogati izvori vitamina D uključuju i sledeću hranu:

  • masna riba, poput lososa, skuše i tunjevine
  • žumance
  • sir
  • goveđa džigerica
  • pečurke
  • obogaćeno mleko
  • obogaćene žitarice i sokovi.

Vitamin D doziranje

Preporučene dnevne doze vitamina D su:

Deca 0–12 meseci: 400 IU (10 mcg).

Deca od 1 do 18 godina: 600 IU (15 mcg).

Odrasli do 70 godina: 600 IU (15 mcg).

Odrasli preko 70 godina: 800 IU (20 mcg).

Trudnice ili dojilje: 600 IU (15 mcg).

Izlaganje suncu na goloj koži 5-10 minuta, 2-3 puta nedeljno, omogućava većini ljudi da proizvode dovoljno vitamina D. Međutim, vitamin D se razgrađuje prilično brzo, što znači da zalihe mogu biti smanjene, posebno zimi.

Tamara Nikoličić