LEČENJE HIJATALNE HERNIJE
Želudačna kila je sve češća savremena bolest koja se u zavisnosti od njenog stepena težine leči se na različite načine - putem lekova ili operacijom.
Kod većine ljudi, želudačna kila ili hijatalna hernija će uzrokovati samo blagu, povremenu gorušicu koja se lako može lečiti antacidima i blokatorima lučenja kiseline.
Osim ako je kila naročito velika, uobičajeni lekovi bez recepta, gubitak težine i promene ishrane obično su dovoljni da se obezbedi olakšanje.
Međutim, u težim slučajevima može biti potrebna operacija ako želudačna kila uzrokuje opstrukciju ili prekine dotok krvi. Zavisno od ozbiljnosti komplikacije, za otklanjanje oštećenja mogu se koristiti otvorene ili laparoskopske operacije.
Želudačna kila nastaje kada se deo želuca pomera iznad dijafragme u grudnu šupljinu kroz otvor zvani hiatus. Simptomi želudačne kile su tipično povezani sa disfunkcijom donjeg ezofagealnog sfinktera, koji odvaja želudac od jednjaka.
Hernija ili kila može da promeni položaj donjeg sfinktera jednjaka, omogućavajući želudačnoj kiselini i hrani da se vraćaju u jednjak što dovodi do upale i nelagode.
To se najčešće događa kod ljudi koji imaju višak kilograma ili su gojazni. Osim što preterano opterećuje stomak i zid gornjeg dela abdomena, gojaznost podstiče refluks kiseline ometajući normalan protok probave.
Pored toga, hrana koja se konzumira u tipičnoj ishrani sa visokim udelom masti verovatnije će stimulisati kiselinu kako bi razgradila suvišne masti i jednostavne ugljene hidrate.
Da biste to prevazišli, trebalo bi da se pozabavite osnovnim uzrocima refluksa.
Želudačna kila lečenje
Kada je u pitanju želudačna kila lečenje se najčešće sprovodi određenim promenama u ishrani i načinu života, a mogu pomoći i određeni lekovi. Operacija je rezervisana samo za ozbiljne ili hitne slučajeve ili kada ništa od neinvazivnih postupaka ne pruži olakšanje pacijentu.
Postoji nekoliko ključnih životnih promena koje mogu pomoći kod želudačne kile:
- Gubitak kilograma ublažava pritisak u stomaku koji podstiče nastanak želudačne kile. To može sprečiti da blaga kila pređe u ozbiljniju paraezofagealnu herniju. Ovo tip je povezan sa povećanim rizikom od gastroezofagealne refluksne bolesti.
- Ishrana sa niskim udelom masti i visokim udelom vlakana ne samo da doprinosi gubljenju kilograma, već može pomoći u normalizaciji rada creva i ublažavanju opstipacije. Hrana sa visokim sadržajem vlakana je efikasno sredstvo olakšanja kod želudačne kile.
- Pravilna hidratacija, naime ispijanje ne manje od osam čaša vode dnevno, može dodatno umanjiti rizik od opstipacije, istovremeno razblaživanjem koncentracije kiseline u želucu.
- Izbegavanje hrane koja pokreće gorušicu može vam pružiti olakšanje bez obzira na vaš uzrast ili težinu. Uobičajeni okidači uključuju crveno meso, prženu hranu, začinjenu hranu, punomasne mlečne proizvode, sos na bazi paradajza, agrume, gazirana pića, kofein, alkohol i preterani unos soli. Suprotno tome, „sigurna“ hrana kao što su nemasni delovi piletine, riba, mlečni proizvodi sa malo masti, integralne žitarice i povrće mogu pomoći u lečenju simptoma refluksa kiseline.
- Ako se borite sa gorušicom, odustajanje od cigareta je neophodno. Dok pušenje ne uzrokuje želudačnu kilu, može opustiti već oslabljeni sfinkter i omogućava da se hrana i kiselina lakše vraćaju kroz jednjak.
Želudačna kila lečenje uz pomoć lekova
Lekovi su često prva linija odbrane za lečenje akutnih napada gorušice i refluksa kiseline. Oni mogu biti korisni u smanjenju simptoma dok radite na rešavanju njihovog osnovnog uzroka, samog refluksa, sa gore navedenim izmenama u ishrani i načinu života.
Ovi lekovi za lečenje refluksa kiseline smatraju se bezbednim za povremenu upotrebu, ali mogu izazvati probleme ako se koriste dugotrajno ili u visokim dozama.
Među nekim od najčešće korišćenih lekova:
- Antacidi deluju neutralizacijom želudačne kiseline sastojcima kao što su aluminijum hidroksid i magnezijum hidroksid. Prekomerna upotreba može dovesti do konstipacije (antacidi na bazi magnezijuma) i dijareje (antacidi na bazi aluminijuma).
- Blokatori receptora H2, koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline. Neželjeni efekti uključuju zatvor, proliv, suva usta, glavobolje i zujanje u ušima.
- Inhibitori protonske pumpe nude slično dejstvo kao H2 blokatori, ali su jači i brži. Glavobolja, zatvor, proliv i nadimanje uobičajene su nuspojave.
Želudačna kila lečenje uz pomoć hirurške operacije
Hirurška intervencija za lečenje želudačne kile je indicirana samo ako paraezofagealna kila uzrokuje simptome koji se ne mogu lečiti lekovima ili promenama životnog stila. To je zbog toga što pojava simptoma otkriva da se želudac proširio dalje u grudnoj šupljini i sada menja položaj sfinktera.
Parezofagealne kile imaju tendenciju da budu progresivne, pa je najbolje lečiti ih pre ili kasnije.
Neke od težih komplikacija, kao što su volvulus (stanje gde se želudac okreće za više od 180 stepeni) i strangulacija (gde je prekinuta cirkulacija krvi), smatraju se medicinskim hitnim slučajevima.
Otvorena ili laparoskopska procedura
Da bi se popravila paraezofagealna kila, može se koristiti transtorakalna ("otvorena") ili transabdominalna (laparoskopska) procedura.
Otvorena hirurgija uključuje ulazak u telo kroz rez, obično na levoj strani tela. Češće se koristi u hitnim situacijama u kojima ima jakih krvarenja ili pucanja organa. Takođe se može koristiti u vanrednim situacijama, kao što je kada je ceo želudac skliznuo u grudnu šupljinu (poznato kao intratorakalni želudac).
Laparoskopska hirurgija uključuje umetanje više hirurških instrumenata u još tri mala reza u stomaku. Za vanredne situacije smatra se jednako efikasnom kao i transtorakalna hirurgija, ali sa mnogo manje komplikacija i bržim vremenom oporavka.
Nisenova fundoplikacija
Nisenova fundoplikacija je novija tehnika koja se izvodi laparoskopski. Cilj operacije je čvrsto umotati gornji deo stomaka (zvan fundus) oko jednjaka i učvrstiti ga ''spajalicama'' tako da se drži uspravno i poduprto.
Nisenova fundoplikacija smatra se sigurnom i efikasnom proceduom. Ima manje od 1% rizika od smrtnosti i stopu efikasnosti od 89,5% tokom 10 godina.
Tamara Nikoličić
