Terapija bola u homeopatiji - homeopatski lekovi za bolove

01.01.1970. 01:00

HOMEOPATIJA I BOLOVI

Terapija bola u homeopatiji deluje vrlo brzo ako se odredi precizan homeopatski lek za bol

Upravljanje bolom ili Terapija bola je nazvano „vodećim tokom“ modela komplementarne i alternativne medicine (CAM) za integraciju u konvencionalnu zdravstvenu zaštitu u Sjedinjenim Državama. Nove smernice za upravljanje bolom od Američkog koledža lekara i Američkog društva za bolove preporučuju širok spektar CAM modaliteta umesto opioida za hronični bol u donjem delu leđa — ali preporučeni CAM modaliteti ne uključuju homeopatiju. Nasuprot tome, udžbenik Američkog udruženja za upravljanje bolom, Veiner's Pain Management, ima detaljno poglavlje o homeopatskom lečenju sindroma bola.

U velikoj studiji u Francuskoj, gde nacionalno zdravstveno osiguranje pokriva homeopatske, kao i konvencionalne lekare primarne zdravstvene zaštite, prvi su prepisivali manje opioida (i upola manje nesteroidnih antiinflamatornih lekova [NSAID]) za mišićno-skeletne poremećaje, istovremeno pružajući bolje rezultate u smislu smanjenja bola i kvaliteta života. Dalje, postoje neki dokazi koji sugerišu da homeopatija može delovati brže od konvencionalnih lekova protiv bolova ili smanjiti potrebu za njima, bez opasnosti od zavisnosti ili simptoma ustezanja. Takođe postoji istraživanja koja sugerišu da homeopatija može da deluje bolje od placeba u smanjenju bola, na primer od endometrioze, bolova i ukočenosti zglobova, kao i hemoroida.

Za one koji su u nevolji, homeopatski lekovi mogu da minimiziraju patnju i pomognu da se obezbedi uspešan ishod rehabilitacije, kao što je objavljeno u narednom članku o sindromu nakon akutnog povlačenja. (Kada se zavisnost uspostavi, može biti prekasno da se homeopatijom zamene opioidi jer su receptori izmenjeni; L. Butehorn, pers. commun., 2017).

Prednosti homeopatije

Homeopatija je deo zvanične medicine u većini zemalja Evrope i Latinske Amerike, kao i u Indiji i Rusiji. Većinu homeopatskih lekova Agencija za hranu i lekove (FDA) klasifikuje kao lekove bez recepta (OTC). Njihova bezbednosna evidencija ne zahteva ograničenje već se izdaju samo na recept.

U jednoj velikoj studiji, nemačka baza podataka o bezbednosti lekova je pretražena za neželjene izveštaje za više od 300 miliona doza homeopatskih i antropozofskih lekova (slično kao kod homeopatije). Bilo je samo 486 izveštaja o neželjenim događajima, od kojih je samo 46 verifikovano kao ozbiljno. Prateći članak o regulaciji homeopatije sadrži detaljan pregled FDA opoziva Zicam® i tableta za zube, jedina dva homeopatska proizvoda kod kojih je bilo zabrinutosti.

Mehanizam delovanja homeopatije trenutno se otkriva studijama u novonastaloj oblasti fizike ultravisokih razblaženja. U jednom scenariju, nanočestice originalne lekovite supstance privlače molekule vode da formiraju strukture tečnih kristala u vodi za razblaživanje, koje zauzvrat prenose informacije koje pokreću homeostatsku reakciju u telu. U drugom, koherentni domeni se formiraju „među molekulima rastvarač voda-alkohol, kako je predviđeno kvantom elektrodinamikom.“ Nivoi nanodoze koji opstaju u homeopatskim lekovima su uporedivi sa nivoima na kojima deluju telesni hormoni i agensi za signalizaciju ćelija. Ova dva kvaliteta homeopatije — aktivni sastojak je prisutan samo u nanočesticama i mehanizam delovanja zasnovan na prenošenju informacija, a ne na njegovoj lekovitoj supstanci — daju homeopatskim lekovima njihove jedinstvene kvalitete: pacijentu ih je potrebno sve manje tokom vremena; ne stvaraju zavisnost ili nus efekte prestanka uzimanja; nemaju interakciju sa drugim lekovima; a mogu istovremeno da leče i druga zdravstvena stanja pored glavne bolesti.

Homeopatski lekovi u svom čistom obliku nisu patentibilni, što dovodi do još jedne prednosti: izuzetno su jeftini, koštaju u rasponu od par desetina dinara po tretmanu. Klinika može biti opremljena zalihama za godinu dana za <1.000 dolara. Pošto ne izazivaju zavisnost i nemaju preprodajnu vrednost, nema podsticaja za pljačku, što povećava bezbednost klinike ili apoteke. Njima može bezbedno upravljati zdravstveni radnik u zajednici ili zdravstveni savetnik — što se takođe može uraditi legalno zbog njihovog OTC statusa. Klinika tako može da uštedi na troškovima plata, kao i na troškovima lekova.

Praktični protokoli za lečenje bolova nakon operacije/postolučne ekstrakcije

Dokumentovana je upotreba Arnike pre i posle operacije za smanjenje modrica, otoka i bolova, sa izvesnim varijacijama u potenciji (jačini) i učestalosti doziranja leka.
Arnika se može koristiti sa umerenom potencijom od 30c koja se može naći u maloprodajnim objektima.

Tipična doza za sve lekove opisane u ovom članku su dve pelete (kuglice) leka rastvorene u ustima. Pored Arnike koriste se i sledeći lekovi:
• Neven pomaže pri zarastanju rane, sprečava ožiljke i infekciju i smanjuje bol. (Jedna studija na pacijentima sa rakom dojke pokazala je da smanjuje bol od dermatitisa izazvanog zračenjem, kao i da pomaže da se zaceli.)
• Hipericum (Kantarion) za podsticanje zarastanja rana i smanjenje nervnog bola.
• Fosfor koji pomaže u zaustavljanju prekomernog krvarenja i pomaže osobi da izađe iz anestezije.

Ovaj protokol koristi prednosti homeopatije da deluje preventivno kada se daje neposredno pre nego što je potrebna.

• Ujutro nakon operacije (ili prethodne noći ako je operacija rano ujutru), jedna doza Arnike 30c. Pošto se pelete brzo rastvaraju u ustima i ne gutaju, one ne krše ograničenja nip per os.

• Ubrzo nakon operacije, doza Fosfora 30c, samo ako je osoba pospana, dezorijentisana ili ima mučninu nakon anestezije, ili ako postoji obilno krvarenje (npr. posle vađenja zuba).

• Prva tri dana Arnika 30c tri puta dnevno. Zatim neven 30c tri puta dnevno dok rana ne zaceli.

• Ako postoji bol u nervima (pacijent prijavljuje bol koji se proteže duž putanje nerva, ili bol poput strujnog udara, ili ukočenost, ili utrnulost), dajte Hipericum 30c tri puta dnevno dok se ne povuče.

• Ako postoji oštećenje nerva, povreda kičme ili glavobolja nakon epiduralne ili kičmene tastature, dajte i Hipericum.

Ako su simptomi veoma izraženi, lek se može davati češće, svaki sat. Ako član porodice želi da donese lekove svojoj voljenoj osobi u bolnicu, jednostavan način za to je da rastvorite dve pelete u maloj boci vode (oko 125 mL) i da pacijent povremeno pijucka, označavajući čemu služi svaka boca vode. Ako je osoba u nesvesti, voda se može utrljati na njene usne. Vodeni rastvor nevena se može koristiti za navodnjavanje rane i navlaživanje gaze u mokro-suvom zavoju kako bi se ubrzalo zarastanje.

Naravno, ovo je idealan scenario i možda neće biti praktičan u bolnici osim ako lekar ne napiše nalog za lekove. Ponekad članovi porodice mogu da donesu lekove; u drugim slučajevima moraju da čekaju dok pacijent ne dođe kući. Što se ranije protokol može pokrenuti, to će biti efikasniji.

Homeopatski neven može biti teško pronaći u prodavnicama. Uz prethodnu najavu, može se naručiti putem interneta. U hitnim slučajevima može se koristiti biljna tinktura nevena, razblažens u odnosu 1:20. Homeopatski preparat od netoksične biljke kao što je neven može poboljšati njegovo dejstvo i takođe omogućiti zarastanje iznutra ka spolja.

Na primer, ako neko ima opsežne opekotine prvog stepena ili velike površine abrazije, rastvaranje homeopatskog nevena u ustima može biti jednako efikasno kao i lokalno nanošenje na veliku površinu. Oralna primena može biti jednostavnija i manje bolna. Za vađenje zuba može se slediti isti protokol, uz moguće dodavanje lekova za suvu duplju opisanih u odeljku Zubobolja u nastavku.

Po mom iskustvu i iskustvu mojih kolega, naši klijenti su preživeli operaciju i vađenje zuba uz brzo zarastanje i minimalnu potrebu za konvencionalnim lekovima protiv bolova. Pacijenti često prijavljuju da im nije potrebna nikakva analgezija koju kontroliše pacijent (PCA) nakon operacije.

Jedna od mojih koleginica, farmaceutkinja, dala je ovaj protokol svojoj starijoj majci koja je imala resekciju creva. Tim za negu njene majke bio je iznenađen kada je otkrio da pokušava da se popne preko ograda na krevetu i krene prema kupatilu dan nakon teške abdominalne operacije. Takođe sam imao klijente kojima je izvađen umnjak koji nisu morali da ispune recept za narkotične lekove protiv bolova, i klijente kojima nije bio potreban PCA nakon velike operacije kao što je dvostruka mastektomija.

Homeopatski lekovi za specifična stanja bola

Dobro poznati princip homeopatije je da lek mora biti individualizovan za pacijenta: 10 pacijenata sa fibromialgijom ili reumatoidnim artritisom će verovatno dobiti 10 različitih lekova od profesionalnog homeopata jer svaki pacijent ima jedinstven obrazac simptoma. Međutim, ovo se prvenstveno odnosi na hronična stanja.

U hitnoj situaciji, ili u slučaju veoma virulentne zarazne bolesti, priroda traume ili infekcije nameće isti obrazac simptoma skoro svima. Na primer, arnika je korisna u skoro svim akutnim slučajevima traume mekog tkiva sa modricama, otokom i/ili bolom. Ovo omogućava kreiranje standardizovanog protokola koristeći Arnicu za oporavak posle operacije ili za sportske povrede.

Hipericum, sa svojim nizom simptoma ukočenosti, peckanja, drugih parestezija i senzacija električnog šoka duž nervnog puta – posebno nakon udarca u kičmu ili dela tela bogatog nervima – na sličan način postaje univerzalni lek kada dođe do nezgode ili operacija izaziva akutni bol ili oštećenje nerava.

Kada je u pitanju kratkoročno ili palijativno upravljanje bolom (npr. lečenje uganuća skočnog zgloba ili pružanje privremenog olakšanja za artritis), lekar obično bira između homeopatskih lekova koji su istorijski dobro poznati po kliničkoj efikasnosti (možda 3-20 vrhunskih lekova za svako stanje). Među njima, izbor se tada zasniva na individualnim karakteristikama: da li pacijent pronalazi olakšanje od grejanog jastuka ili od paketa leda, na primer; da li više vole da podignu zglob koji boli, ili treba da ga drže mirnim?

Ovaj članak će pružiti pojednostavljenu verziju za svaku od nekoliko vrsta bola, praveći razliku između samo nekoliko najpoznatijih lekova kako bi homeopatija bila dostupna zdravstvenim radnicima u drugim disciplinama. Ovo će biti praćeno pregledom istraživanja i konačno resursima za dalje proučavanje.

Bol u leđima i drugi mišićno-skeletni poremećaji

Studije u Evropi pokazuju da pacijenti koji biraju homeopatsku negu imaju mnogo manju upotrebu konvencionalnih lekova protiv bolova od onih koji su pod konvencionalnom negom (pogledajte odeljak Istraživanja za primere). U studijama su korišćeni različiti homeopatski lekovi. Među onima sa najvećim kliničkim dokazima o efikasnosti su:

• Rhus tox i Ruta grav za bolove u zglobovima sa ukočenošću koja se pogoršava po vlažnom vremenu, kojima treba da se razgibaju i osećaju se bolje od primene toplote. Ova dva leka su među najefikasnijim i teško ih je razlikovati. Možete posmatrati pacijente kojima je potreban Rhus tox kako zamahuju zglobom da bi ga razgibali (sindrom „zarđale kapije”) ili nemirno koračaju u čekaonici. Rhus tox je lek koji se najčešće koristi za fibromialgiju. Ruta grav ima dodatne osobine hromosti i slabosti, na primer one kojima kolena izlaze ispod njih kada se spuštaju dole.

• Brionia je za pacijente sa suprotnim simptomom: osećaju se gore od istezanja i zapravo lošije od najmanjeg pokreta, čak i naglog pokreta teškog gazećeg sloja, tako da imaju tendenciju da čuvaju ili udružuju svoje zglobove. Brionia je posebno dobra za serozne membrane. Dakle, dobar je za burzitis i pleuritis.

• Nux vomica je vrhunski lek za bol u donjem delu leđa kod onih sa tipičnim Nux vomica simptomima: takmičarski, ambiciozni, entuzijastični, razdražljivi ljudi, skloni da koriste kafu, alkohol, začinjenu ili prženu hranu, ponekad i rekreativne lekove, stoga su skloni da imaju zagušenu jetru .

Protokol terapije bola

Koristeći 30c potenciju homeopatskog leka (oznaka na homeopatskom leku može biti 3C, 6C, 12C, 30C, 200C, M1, M10, LM) koja je najčešće dostupna u prodavnicama, doza od dve pelete rastvorene u ustima može se ponoviti svakih jedan do tri sata, u zavisnosti od intenziteta bola. Uopšteno govoreći, kod homeopatskih lekova, lek se često ponavlja dok ne počne da deluje, zatim se usporava ili čak zaustavlja dok se simptomi ne vrate, kako bi telo moglo da se izleči.

Slomljena kost i homeopatija

Homeopatija može ubrzati zarastanje kostiju, kao i smanjiti potrebu za analgeticima, prema studiji sprovedenoj u Indiji. Ova tri leka pokrivaju većinu aspekata zarastanja kostiju:

• Simphitum je daleko najčešći lek za slomljene kosti. Istraživanja pokazuju da može da podstakne formiranje kalusa i ubrza spajanje preloma.

• Ruta grav se koristi kada postoji kontuzija ili modrica kosti, ili kada je preovladavajući osećaj bol, a ne oštar bol duž linije preloma, kao u Simphitumu.

• Calc phos se koristi za bolove u rastu kod dece i za prelome kostiju za koje je potrebno mnogo vremena da zarastu.

• Protokol: Koristeći 30c potenciju (snagu) koja je najčešće dostupna u prodavnicama, doza od dve pelete rastvorene u ustima jednom dnevno.

Homeopatski lek za porodjajni bol

Istraživanja o homeopatiji u porođaju prvenstveno su ograničena na proučavanje samo jednog leka: Caulophillum.

Međutim, ovde je uključen niz lekova za smanjenje porođajnih bolova na osnovu 150 godina iskustva i potrebe da se smanji upotreba epidurala. Epiduralna terapija produžava porođaj i može izazvati „kaskadu intervencija“ što dovodi do veće potrebe za injekcijom oksitocina, veće stope instrumentalnih porođaja i većeg rizika od carskog reza zbog fetalnog distresa.

Homeopatski lekovi se mogu davati unapred za jačanje materice i pripremu žene za porođaj. U jednoj istraživačkoj studiji, žene koje su davale kombinaciju pet homeopatskih lekova tokom devetog meseca trudnoće imale su 40% kraći porođaj i samo 25% komplikacija porođaja.

Sledeći homeopatski lekovi imaju dugu istoriju uspešne upotrebe kod porođajnih bolova među homeopatskim akušerima i babicama. Dajte dozu od 30c onoliko često koliko je potrebno da biste umanjili bol i održali kontrakcije duže i efikasnije. Jača potencija 200c će raditi bolje za ekstremne bolove. Međutim, preporučuje se samo za upotrebu od strane homeopatskih babica i drugih koji imaju iskustva sa upotrebom homeopatskih lekova tokom porođaja (ne zato što je veća potencija opasna, već zato što može biti teže razaznati kada je ponoviti).

• Aconit za nasilne, intenzivne, iznenadne porođajne bolove, posebno kada se žena boji da će umreti.

• Belladonna za ekstremne porođajne bolove kada žena ima tipične simptome Belladonne (divlji pogled u očima, crvenilo na obrazima, delirijum).

• Caulophillum kada su i porođajni bolovi i ženino raspoloženje brzo promenljivi: porođajni bolovi kao da lebde tu i tamo, žena ima promene raspoloženja.

• Kamilica jer kada je bol tako nepodnošljiv, ništa je ne može zadovoljiti: hoće da naredi svima da izađu iz sobe, ili nešto zahteva, a čim joj se da, ona to odbija i traži nešto drugo.

• Cimicifuga jer kada porođajni bolovi zrače niz butine, žena se oseća sumorno „kao da je crni oblak nad njom“ i može reći da oseća da je poludela.

• Kali carbonicum za trudove u leđima i bolove poput igle.

• Sepija takođe za porođaj u leđima sa drugim tipičnim simptomima sepije kao što su ekstremni umor koji dovodi do plača i razdražljivosti.

Posle bolova će takođe reagovati na neke od istih homeopatskih lekova:

• Arnika zbog svog tipičnog osećaja bola u modricama i odbojnosti prema dodiru.

• Chamomilla kada je žena razdražljiva i nezadovoljna, kao što je gore navedeno.

• Hipericum za bolove u trtičnom kostiju i za efekte epiduralne terapije kao što je glavobolja.

• Kali carbonicum za bolove nalik igli u donjem delu leđa.

• Pulsatilla za promenljive bolove i neraspoloženje, uključujući blagi plač i želju za utehom i društvom u njenom bolu.

Homoptski lek za bol u zubima i druga stanja bola koje leče stomatolozi

• Hipericum 30c, dva do četiri puta dnevno, kad god postoji bol u nervima, kao što je posle oralne operacije ili u predstojećoj situaciji sa kanalom korena.

• Chamomilla 30c često jednom na sat za nesnosne bolove u zubima kod odraslih kao i kod novorođenčadi koja izbijaju zubi.

• Simphitum 30c, jednom ili dva puta dnevno, protiv bolova i otoka nakon implantacije zuba (jer Simphitum leči zube i kosti), kao i arniku koja je uvek korisna za postoperativni bol i otok.

Za svaku zubobolju i suvu ranu nakon vađenja zuba (izuzetno bolno stanje u kojem se zaštitni krvni ugrušak koji se formira iznad prazne rane ne formira ili se pomera, izlažući nervne završetke u rupi rani):

• Beladona za pulsirajući bol.

• Chamomilla za ekstremne bolove koji se ublažavaju toplim napitcima i izazivaju ispade besa na članove porodice i zdravstvene radnike.

• Kafa za agonizirajući bol koji se ublažava hladnom vodom u ustima, sa preosetljivošću na bilo kakvu senzornu stimulaciju.

• Hepar sulph ako se rana inficira.

• Silicijum nakon toga da izbaci sadržaj iz rane (ostaci hrane, gnoj, itd.).

Svi ovi lekovi su dostupni u prodavnicama zdrave hrane u potenciji od 30c i mogu se davati svakih sat vremena ili čak i češće dok se ne ublaže strašni bol, tada bi bila tipična doza tri puta dnevno kada je kriza gotova i pacijent je na popravku.

Isti lekovi se mogu koristiti za apscesovan zub ili bilo koji čir ili apsces, uz dodatak Mercuriusa, tako:

• Beladona za prvu fazu apscesa, kada je područje crveno, toplo, pulsira i natečeno, ali se gnoj još nije skupio.

• Hepar sulph za drugu fazu kada se gnoj skupio, a područje je izuzetno nežno i osetljivo na izlaganje toploti ili hladnoći, na dodir, na najmanju promaju, što osobu čini dodirljivom i nesklonom da se neko približi.

• Mercurius se koristi za isti stadijum, kada se gnoj skupio, ako je prisutno nekoliko tipičnih Mercurius simptoma: višak salivacije, noćno znojenje, loš zadah i moguće male ranice u ustima, plus osoba je izuzetno osetljiva na temperatura u okolini, stalno prilagođavanje toplote ili klimatizacije.

• Silicijum se koristi za poslednju fazu, kada je gnoj došao do vrha i spreman je za ispuštanje; Silicijum će ubrzati pucanje apscesa i brzo zaceliti tkiva ispod.

Imao sam klijenta koji nije imao zubno osiguranje i nije mogao da priušti lečenje i punjenje kanala korena zuba, za koji je njen stomatolog rekao da je neophodan za apscesni zub: davao sam joj ove lekove uzastopce (koristeći Hepar sulph umesto Mercuriusa zbog izuzetne osetljivosti tog područja). Uzela ih je u periodu od nekoliko dana. Kada je došla do faze Silica, prijavila je da je gnoj curio oko zuba, a bol je nestao. Njen zubar je potvrdio da joj više nije potrebno lečenje kanala korena.

Neuralgija trigeminusa

Neuralgija trigeminusa je poznata kao „bolest samoubistva“ jer bol može biti toliko nepodnošljiv i toliko otporan na lečenje da može navesti obolele na samoubistvo. U jednoj maloj studiji, homeopatsko lečenje donelo je 60% olakšanje bola nakon četiri meseca.

Dva najčešća leka za trigeminalnu neuralgiju mogu se razlikovati jednostavno po tome koja strana lica boli: Sanguinaria se koristi za neuralgiju desnog trigeminusa, a Spigelia za levu neuralgiju. Doziranje je 200c (visoka potentnost) svakih 15 minuta do olakšanja, a zatim sačekajte do relapsa pre ponovnog doziranja.

Zapamtite da su ovo samo dva od mogućih lekova za ovo stanje. Ako prvi pokušaj ne uspije, profesionalni homeopat će možda moći da pruži olakšanje sa boljim lekom.

Imao sam izvanredno iskustvo pre mnogo godina kada sam lečio mladu ženu sa dugotrajnom trigeminalnom neuralgijom tako teškom da je u stvari priznala da razmišlja o samoubistvu. Njen muž je bio zubar, tako da je imala pristup najboljim tretmanima dostupnim u konvencionalnoj medicini ali je sve bilo bezuspešno. Samo nekoliko doza Spigelia 200c potpuno je ublažilo njen bol. Homeopatija obično ne deluje tako brzo ili tako dobro, ali kada radi, nezaboravna je - desi se čudo.

Homeopatski lekovi za artritis, zaledjeno rame, stopalo, stomak ...

Za svako bolno stanje postoji jedan ili nekoliko homeopatskih lekova koji mogu da pomognu. Čak i u najtežim terminalnim fazama kancera homeopatski lekovi mogu da ukloe nesnosan bol. Ali za ozbiljnije slučajeve lečenja bola homeopatijom je potreban iskusan homeopata.

Nije dovoljno reći da će Causticum delovati na bol u stomaku, jer ako je od kile pre će pomoći Lycopodhium a ne Causticum, zatim ako je bol u stomaku gore daje se jedan lek a ako je dole ide drugi lek, bitno je da li bol levo ili desno, da li je oštar ili tup, da li je bolno mesto toplo ili hladno, i tako redom.

Slično je i sa artritisom i drugim bolovima u telu.

Burke Lennihan