Gde su Plave zone gde žive najdugovečniji ljudi na svetu

ŠTA SU PLAVE ZONE

Gde žive najdugovečniji ljudi na svetu, u kojim oblastima i šta im je zajedničko. Koje osobine vode ka dugom životu

Plave zone su područja u kojima ljudi žive duže i zdravije nego u drugim delovima sveta. Postoje pet plavih zona na svetu: Okinava (Japan), Sardinija (Italija), Ikaria (Grčka), Nicoya (Kostarika) i Loma Linda (Kalifornija, SAD). U ovim područjima prosečna starost stanovnika je iznad 90 godina.

Termin Plava zona je 2000. skovali su zajedno istraživač dugovečnosti dr Mišel Pulen, viši istraživač na Estonskom institutu za populacijske studije na Univerzitetu u Talinu, Estonija; dr Đovani Mario Pes, viši istraživač na Univerzitetu u Sasriju, Italija; i Daniel Buettner, saradnik National Geographica. Trio je posmatrao i opisao trendove koji su izgleda postojali u regionima sveta u kojima stanovništvo najduže živi, a zatim ih označio plavim krugovima na mapi.

Medjutim, zvaničan naziv “Plave zone” se uglavnom pripisuju Dan Buettner, novinaru i istraživaču jer je on prvi put zvanično upotrebio ovaj termin u članku objavljenom u National Geographicu 2005. godine.

U plavim zonama žene žive duže od muškaraca. Na primer, u Okinavi u Japanu žene žive u proseku 90 godina, dok muškarci žive u proseku 84 godine. U Nicoyi u Kostariki žene žive u proseku 84 godine, dok muškarci žive u proseku 80 godina. U Ikariji u Grčkoj žene žive u proseku 90 godina, dok muškarci žive u proseku 85 godina.

Dugovečni ljudi u plavim zonama imaju nekoliko zajedničkih osobina koje se često navode kao faktori koji doprinose njihovoj dugovečnosti. Evo nekih od tih zajedničkih osobina:

  1. Ishrana na biljnoj bazi: Ljudi u plavim zonama obično se hrane pretežno biljnom ishranom, bogatom voćem, povrćem, mahunarkama i žitaricama. Konzumiraju malo ili nimalo obrađenih namirnica, masnog mesa ili šećera.

  2. Umerena konzumacija alkohola: U plavim zonama se obično konzumira umerena količina alkohola, kao što je crno vino i to samo jedna do dve čaše dnevno i to isključivo domaćeg vina. Važno je napomenuti da se ne preporučuje počinjanje konzumacije kupovnih vina radi postizanja dugovečnosti.

  3. Fizička aktivnost: Ljudi u plavim zonama redovno se bave fizičkim aktivnostima kao deo svakodnevnog života. To može uključivati šetnje, rad na poljima, baštovanstvo ili druge oblike umerene do intenzivne aktivnosti.

  4. Smanjen stres: U plavim zonama, ljudi često imaju nizak nivo stresa. To može biti posledica različitih faktora, kao što su jaka socijalna podrška, bliska zajednica i uspostavljanje zdravih odnosa s drugim ljudima.

  5. Društvena povezanost: Ljudi u plavim zonama često su deo jakih društvenih zajednica. Imaju podršku porodice, prijatelja i suseda, voljeni su od porodičnih članova, što pruža emocionalnu podršku i osećaj pripadnosti.

  6. Pozitivan mentalni stav: Dugovečni ljudi u plavim zonama često imaju pozitivan pogled na život, duhoviti su, nisu negativni i džangrizavi. Imaju smisao za svrhu, osećaj zadovoljstva i radosti, što može imati pozitivan uticaj na njihovo mentalno i fizičko zdravlje.

  7. Duhovnost i vera: Uočeno je da su dugovečni ljudi u Plavim zonama okrenuti duhovnim vrednostima i verskoj praksi. U svom životu pridaju značaj duhovnim aspektima, poštovanju verskih pravila i veruju u Boga, što im daje smirenost. 

Zajedničke i različite osobine medju 3 Plave zone

Kao što smo prvo napomenuli ljudi koji žive u plavim zonama imaju specifičan način ishrane i životni stil. Ishrana se bazira na biljnoj hrani, a meso se konzumira vrlo retko. U ishrani se koriste namirnice poput spanaća, kelja, prokelja, maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe. Takođe, u ishrani se koriste u manjoj meri i fermentisani mlečni proizvodi poput jogurta i sira.

U Okinavi u Japanu ljudi jedu puno slatkog krompira, povrća i ribe. U Nicoyi u Kostariki ljudi jedu puno crnog pasulja i kukuruza. U Ikariji u Grčkoj ljudi jedu puno povrća, ribe i maslinovog ulja. U Italiji redovno piju svoje domaće crveno vino. 

Ljudi koji žive u plavim zonama su fizički aktivni i vežbaju svakodnevno. Takođe, oni imaju snažne društvene veze i podršku zajednice, stariji ljudi su poštovani u zajednici i vrlo ih se paze i brinu o njima mladji članovi.

Naučna istraživanja pokazuju da dugovečnost ljudi koji žive u plavim zonama nije samo posledica genetike već i načina života i ishrane. Na primer, istraživanje koje je sproveo navedeni novinar Dan Buettner pokazalo je da su ljudi koji žive u plavim zonama manje skloni stresu i depresiji što pozitivno utiče na njihovo zdravlje. Takođe, ljudi koji žive u plavim zonama imaju niži nivo holesterola i krvnog pritiska što smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Ljudi koji žive u plavim zonama imaju manje šanse da obole od nekih bolesti koje su česte u drugim delovima sveta. Na primer, u Okinavi u Japanu je stopa kardiovaskularnih bolesti i raka dojke među najnižima na svetu. U Nicoyi u Kostariki ljudi su manje skloni srčanim bolestima i demenciji. U Ikariji u Grčkoj ljudi su manje skloni kardiovaskularnim bolestima i raku dojke.

Ljudi koji žive u plavim zonama su aktivni i dosta hodaju preko dana. Značajno više hodaju nego što se voze, puno vremena provode u dvorištima i u druženjima. Aktivnostima ovog tipa tijekom dana ukupno se sagoreva više kalorija nego za sat vremena provedenog u teretani. Međutim, ljudi koji žive u plavim zonama ne vežbaju u klasičnom smislu te reči. Oni su fizički aktivni tokom celog dana i ne provode mnogo vremena sedeći.

Dugovečnost i bolesti

Dugovečni ljudi u plavim zonama često imaju nižu stopu oboljevanja od određenih bolesti koje su uobičajene u drugim delovima sveta. Međutim, to ne znači da su potpuno imuni na bolesti. Evo nekoliko zdravstvenih izazova s kojima se dugovečni ljudi u plavim zonama mogu suočavati:

  1. Kardiovaskularne bolesti: Iako je stopa kardiovaskularnih bolesti niža u plavim zonama, one i dalje mogu biti prisutne. Međutim, zapaženo je da dugovečni ljudi često imaju zdrave srčane funkcije, nizak krvni pritisak i nisku stopu ateroskleroze (nakupljanje masnih naslaga na arterijama).

  2. Rak: Dugovečni ljudi u plavim zonama takođe mogu biti podložni raku, iako su stope pojave raka često niže u tim područjima. Ishrana bogata voćem, povrćem i drugim antioksidansima može imati zaštitni efekat.

  3. Dijabetes: Plave zone imaju nižu stopu dijabetesa tipa 2 u poređenju sa drugim područjima. Ovo se može pripisati zdravoj ishrani i vežbanju koje može pomoći u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi.

  4. Demencija: Iako podaci nisu detaljno istraženi u svim plavim zonama, zapaženo je da se stopa demencije, uključujući Alzheimerovu bolest, može smanjiti zbog zdrave ishrane na biljnoj osnovi, fizičke aktivnosti i socijalne povezanosti.

Možete li vi biti dugovečni?

Da, možete. Sve više se u svetu otkriva nekh novih plavih zona, kao na primer u Skandinaviji gde ljudi umesto vožnje automobilom voze bicikl i hrane se organskom hranom. Saveti za vašu plavu zonu su jednostavni.

Fizički aktivan život; jednostavno, čisto kuvanje i dijete koje sadrže mnogo vlakana i nemasnih proteina, a malo masti i neprerađenih sastojaka; veze i podrška zajednice, porodična harmonija i odsustvo stresa, mogu doprineti mikrookruženju koje se nalazi u plavim zonama.

Ono što je nauka utvrdila je da ljudi u plavim zonama imaju genetski bolju osnovu za dugovečnost ali to nije trajna stvar. Ako neko ko je rodjen i živi u plavim zonama ode u neku drugu sredinu, grad, njegov životni vek će verovatno biti sličan sedini u kojoj živi, možda malo viši ali ne na nivou Plavih zona. To govori o tome koliko je okruženje u kome živimo bitno za dugovečnost. 

Takodje, primećeno je i da u Plavim zonama usled dolaska zapadne i industrijske hrane i novih tehnologija (mobilni telefoni, automobili) postepeno se životni vek i u tim grupama smanjuje. 

Knjige o Plavim zonama i dugovečnosti

Postoje nekoliko knjiga koje se bave plavim zonama i istraživanjem dugovečnosti u tim područjima. Evo nekoliko naslova knjiga o plavim zonama:

  1. "The Blue Zones: Lessons for Living Longer From the People Who've Lived the Longest" (Plave zone: Naučne lekcije o dugovečnosti od ljudi koji su najduže živeli) Autor: Dan Buettner Godina izdanja: 2008

  2. "The Blue Zones Solution: Eating and Living Like the World's Healthiest People" (Rešenje plavih zona: Ishrana i život poput najzdravijih ljudi na svetu) Autor: Dan Buettner Godina izdanja: 2015

  3. "The Blue Zones Kitchen: 100 Recipes to Live to 100" (Plava zona kuhinja: 100 recepata za život do 100 godina) Autor: Dan Buettner Godina izdanja: 2020

  4. "Ikigai: The Japanese Secret to a Long and Happy Life" (Ikigai: Japanska tajna dugog i srećnog života) Autor: Héctor García and Francesc Miralles Godina izdanja: 2017

  5. "The Longevity Plan: Seven Life-Transforming Lessons from Ancient China" (Plan dugovečnosti: Sedam lekcija koje transformišu život iz drevne Kine) Autor: Dr. John D. Day and Jane Ann Day Godina izdanja: 2017

Dug i zdrav život je dar prirode, poštujte prirodu i njene zakonitosti i ona će vam se zahvaliti produženim i zdravim godinama.  

Priroda na Dar