KETOGENA DIJETA
Kako je keto dijeta izlečila dijabetes - ketogena ishrana i autoimune bolesti
Džef Sir (Jeff Cyr), 58, jedan je od najubedljivijih zastupnika ketogene dijete (keto dijeta) u javnom životu. Po struci metalostrugar i zavarivač, ovaj Amerikanac je na spektakularan način savladao svoj dijabetes isključivo ishranom i do detalja razumeo metaboličke zaplete, služeći se modernom medicinskom literaturom. Danas je on živi svedok o mogućnostima čoveka i prirodnih oblika lečenja dijetetskim sredstvima. Ja ga pratim na Fejsbuku. Ovaj njegov čuveni esej preveo sam u celini, sa izvorne stranice „Zero Carb Zen“ na kojoj je objavljen i koja se nalazi u prilogu, sa uvodom urednice, Esmée La Fleur:
„Napomena urednice: Džef nije 100% bez ugljenih hidrata. On jede 10 – 15 grama ugljenih hidrata dnevno, od krastavca, rotkvice i spanaća. On takođe jede kokosovo ulje koje najveći broj praktičara ishrane bez ugljenih hidrata ne jede, jer je ono biljno. Džefova dijeta je 85% poreklom od mesa, putera i kokosovog ulja. On jede samo 75 grama proteina dnevno. Uprkos svim ovim razlikama u odnosu na standardnu dijetu bez ugljenih hidrata, osećala sam da je njegova priča previše inspirativna da ne bi bila podeljena. Neka ona stigne do onih koji imaju potrebu da je čuju...“
[caption id="attachment_5792" align="alignnone" width="750"]
Jeff Cyr nekada[/caption]KAKO JE KETOGENA DIJETA SPASILA MOJ ŽIVOT, OD DŽEFA SIRA
„Shvatam da su neki od vas već videli ove moje slike i ranije pročitali moju priču. Moja jedina namera u ponovnom pisanju ove kratke priče o tome šta je ketogena dijeta učinila za mene, možda je u tome da nekima od vas koji mislite da nema izlaza iz vaše trenutne situacije dâm nadu. Da vam možda pokažem da bez obzira na to koliko tmurno vaša situacija može delovati u ovom trenutku, postoji izlaz. Shvatam da držanje ketogene dijete može delovati pomalo ekstremno nekima od vas. Neki od vas možda su ovde kako bi pokušali da nađu više informacija o tome šta je zapravo keto dijeta i šta ona može zaista da učini za vas. Nadam se da će neki među vama, jednom kada pročitaju ovu kratku priču, biti voljni da ovo probaju. A ko zna, možda neki od vas mogu čak i spasiti svoje živote, na isti način kao što sam ja spasao svoj.
Čvrsto verujem da sam rođen sa predispozicijom prema insulinskoj rezistenciji. Oduvek sam bio teži, kao dete sa 17 godina imao sam 345 funti (156.63kg). Oduvek smo podučavani da jedemo ishranu sa većim sadržajem ugljenih hidrata i da nikad ne jedemo masti, ili holesterol. Držao sam mnogo dijeta u toku 30-godišnjeg raspona i mora da sam izgubio 100-130 funti, barem u šest različitih prilika, uvek ponovo zadobijajući ono što sam izgubio, još i malo više. Oni među vama koji su videli slike Buter-Bob Brigsa (Butter-Bob Briggs) na njegovoj veb stranici, gde je njegova slika bez košulje kada je bio najveći, to je i moja slika. Jedina razlika je što sam ja takav bio sa 17 godina. Nosio sam pantalone sa brojem 48 i majice veličine 3xxl.
Započeću ovu svoju priču povratkom u oktobar 1997. Hitno sam upućen u bolnicu u južnom Mejnu, gde sam shvatio da moraju hitno da me operišu u donjem delu leđa. Dijagnostikovana mi je teška lumbalna spinalna stenoza. Neurohirurg je morao da izvede nešto što se zove laminektomija i fuziju lumbalne oblasti (donja leđa) L-3, L-4, L-5 i L-6 titanijumskim pločama i zavrtnjima. Bio sam u bolovima zbog donjih leđa već duže vreme, u poslednjih godinu dana pre operacije jedva sam mogao da hodam, ali sam morao da nastavim sa radom, jer nisam imao zdravstveno osiguranje. Shvatio sam posle toga da sam, čekajući do tog trenutka na operaciju, pretrpeo mnogo trajnih oštećenja nerava, od struka na dole.
Premotajmo unapred do maja 2001. Zbog povrede koja se desila na poslu, morao sam da uradim nešto što se zove cervikalna fuzija vrata. Pukla su mi tri pršljena u oblasti vrata, C-4, C-5, C-6, tako da je isti hirurg izveo fuziju cervikalnog vrata koštanom srži na mestu diskova i spojio ih titanijumskim pločama i šrafovima. A onda, u januaru 2004, došao je konačni udarac. Zbog druge povrede na poslu, morao sam da idem na još jednu operaciju leđa. Ovaj put bilo je to na sredini leđa (torzički deo). Isti neurohirurg izveo je laminektomiju i fuziju T-11, T-12 titanijumskim pločama i šrafovima. Nakon ove konačne operacije, proglašen sam trajno i potpuno nesposobnim od strane doktora i komisije za radnička obeštećenja. Imao sam 44 godine.
Zatim sam u aprilu 2005. godine morao da idem na operaciju kile. Izveli su rutinski test krvi pre operacije. Tada sam dobio dijagnozu dijabetesa tipa 2. Imao sam šećer u krvi na prazan stomak od 300mg/dl (to jest, 16,7 mmol/l) i A1C od 12.0. Doktor me je stavio na metformin i avandiju i na lekove za pritisak i nastavio, govoreći: „Dobrodošao u klub, verovatno ćeš preći na insulin za par godina.“ I da, takođe me je uputio nutricionisti za dijabetes koji me je hranio tipičnom dijetom sa velikim iznosom ugljenih hidrata, integralnim zrnom, voćem itd.
Nakon moje prve operacije leđa 1997, stavljen sam na lekove za bol. Nakon nekog vremena, prepisano mi je više teških lekova, što se konačno završilo oralnim morfijumom u visokim dozama. Takođe, od svih ovih različitih operacija i fuzija, nije mi ostala velika pokretljivost. Bio sam težak 330 funti (149,82kg) i dosta toga bilo je ograničeno lejzi boj nosiljkom, 24-7. Nisam bio u stanju da legnem u krevet kako bih spavao. Morao sam da spavam u svojoj stolici. Morao sam da hodam sa štapom, ili uz šetač samo na kratke distance. Ako bih otišao do prodavnice, morao bih da koristim motornu stolicu za hendikepirane. Ovo je bilo posebno ponižavajuće, pogledi koje vam upućuju ljudi dok se vozite pored njih u motorizovanom vozilu. Ovaj jadni život tako se nastavljao za neko vreme, ali se promena bližila.
U novembru 2008. moj život počeo je polako da se menja. Osećao sam samosažaljenje dovoljno dugo da je došlo vreme za nešto drugačije. Prva stvar koju sam učinio bila je da na suvo prestanem da pušim. Počeo sam da pušim u 16. i poslednjih 10 godina pušio sam po 3 paklice dnevno. Nakon što je prošlo 2 meseca, prestao sam sa oralnim morfijumom na suvo, bez konsultacija sa svojim doktorom za tretman bola. Apstinencijski sindrom o kakvom slušate od ljudi koji su bili na heroinu isti je kod oralnog morfijuma. Ova apstinencijska kriza potrajala je 3-4 nedelje. Zatim sam u aprilu 2009. počeo da vozim statični bicikl u vežbaonici. Prešao sam na još jednu dijetu i lagano počeo da gubim težinu. U toku 14 meseci, spustio sam se sa 330 na 167 funti (149,82kg na 75,82kg). To je ukupno 163 funte (74kg).
Sada biste mogli da pomislite kako sam bio zdrav, zar ne? Mislio sam da jesam, jer mi je doktor čak rekao da više nemam dijabetes! Moj A1C bio je 5,9% i ovo je mojeg doktora dovelo do toga da mi kaže da više nemam dijabetes. U ovom trenutku i dalje sam bio bez orijentacije. I dalje bez razumevanja da je A1C od 5,9% i dalje jednak šećeru u krvi od 133 mg/dl (7.4 mmol/l). Bez razumevanja nivoa insulinske rezistencije u meni. Bez razumevanja da bih, sledeći preporuke ADA (Američka Asocijacija za Dijabetes) imao neprestano visok šećer u krvi i visok nivo insulina koji oscilira u mojoj krvi. I takođe, bez razumevanja da težina od 75,82 kilograma NIJE zdrava za mene. Izgubio sam masti u telu, ali u toku ovog dešavanja sa gubitkom kilaže, takođe sam izgubio i mišiće i gustinu kostiju. Neki među vama mogu se čuditi: mišiće i gustinu kostiju!? Kratak odgovor na ovo je da, ako neko nije adaptiran na masti, on i dalje pre svega sagoreva šećer. Problem kod dijabetičara tipa 2 je u tome što ne možete dobro koristiti glukozu, tako da vaša jetra završava koristeći amino kiseline iz vaših mišića i kostiju, kako bi održala ono što se naziva homeostazom glukoze.
Tada se u novembru 2011. sve u mojem životu izmenilo, mogli biste reći srušilo. Nakon serija testiranja krvi, ultrazvučnih i CT skenera i konačno biopsije jetre, dijagnostikovana mi je fatalna autoimuna bolest jetre koja se naziva primarni sklerozni holangitis. Ova bolest jetre napada žučni kanal jetre, sporo zatvarajući žučni kanal kroz koji bilirubin i žuč više ne mogu prolaziti. Ovo konačno izaziva cirozu jetre, koja vodi prema njenom totalnom otkazivanju. Jedino izlečenje moglo bi da bude transplantacija jetre. Sve ovo mi je rekao moj doktor za jetru i rekao mi je i da jednom, kada se postavi ova dijagnoza, ljudi žive 8 – 10 godina. Rekao mi je da ne postoji ništa što bi medicina mogla učiniti. Pretpostavljam da je očekivao da odem kući i sednem u svoj lejzi boj i sačekam da umrem.
To je trenutak u kojem sam počeo da istražujem na internetu i otkrića su dolazila jedno za drugim. Započeo sam sa autoimunim bolestima, što me je nekako dovelo do dr Rona Rosdejla (Ron Rosedale). To je ono gde je sve za mene počelo, što se tiče mog obrazovanja oko toga šta stavljate u svoja usta. Kako izmena sastava makronutrijenata može sve izmeniti. Čitao sam sve što mogu da pronađem i gledao svaki video koji bih našao onlajn. Tada sam počeo da istražujem dr Stivena Finija (Steve Phinney) i dr Džefa Voleka (Jeff Volek). Toliko sam bio intrigiran ketogenom dijetom da sam morao da naučim sve što je moguće naučiti. Ovo me je vodilo mnoštvu eksperata povodom ove tematike i upijao sam sve, kao sunđer. I dalje nastavljam da učim o ketogenoj dijeti i mnogim njenim koristima.
U mom nekadašnjem životu, bio sam metalostrugar zavarivač. Stoga, moj um radi tako da moram da naučim unutrašnje delovanje ketogene dijete. Na koji se način sve tačno razlaže, korak po korak u telu. Najveći deo vas neće imati interesovanje da sazna bilo šta od ovoga, niti će vam biti potrebno. Međutim, moja zdravstvena situacija izazvala je da ovu tematiku zaista duboko prekopam. Učio sam o ketogenoj dijeti čitavu jednu godinu pre nego što sam je primenio u svom životu.
Moram da vadim krv na svakih šest meseci, zbog svoje jetre. Nakon šest meseci, prikaz funkcija moje jetre počeo je polako da se popravlja. Nakon jedne godine bio je još bolji. Doktor je rekao da ne zna šta radim, ali šta god da je to, da tako i nastavim. Nakon dve godine, kompletan prikaz funkcija jetre na osnovu analize krvi bio je sasvim normalan. Danas, nakon 3 godine na ketogenoj dijeti sve funkcije moje jetre sasvim su normalne. Sve analize moje krvi sasvim su normalne. Moj doktor kaže da zna da i dalje imam svoju bolest, zbog rezultata biopsije jetre. Međutim, on takođe kaže i da, što se tiče mojih analiza krvi, ja više nemam bolest!
https://www.youtube.com/watch?v=AOJxfh0b3o8
Takođe, postoji još par stvari koje je keto dijeta učinila za mene.
1. Nakon mojeg inicijalnog gubitka težine od 74 kg, izgubio sam mnogo mišića i kostiju i nisam bio zdrav. Kada sam se adaptirao na upotrebu masti kao izvora energije, ponovo sam stekao izgubljene mišiće i gustinu kostiju. Danas sam težak 195 funti (88,5kg) i držim tu težinu već dve godine.
2. Nakon što sam dijagnostikovan kao dijabetičar tipa 2, u aprilu 2005, rečeno mi je da će mi u budućnosti verovatno biti potreban insulin. Danas je moj šećer u krvi nakon gladovanja 72 – 83 (4,0 – 4,6). Moj A1C je 4.4%, što je prosečan šećer u krvi od 4.4 mmol/l. Moj insulin u stanju gladovanja je 2,2. To je sve bez lekova za dijabetes, samo uz keto dijetu.
3. Moj holesterol i trigliceridi pre ketogene dijete: trigliceridi – 200 (2,26 mmol/l), HDL – 29 (0,75 mmol/l), LDL – 100 (2,6). Moj holesterol i trigliceridi danas su: trigliceridi – 38 (0,43), HDL 105 (2,72), LDL – 64 (1,8 mmol/l).
4. Bol koji imam zbog svih svojih operacija mnogo lakše podnosim sa ketogenom dijetom. I dalje sam bez lekova.
5. I dalje mi treba štap za šetnje, ali nisu mi potrebna kolica sa motorom u prodavnicama.
I dalje sam prilično ograničen na svoju fotelju i dalje ne mogu da spavam u krevetu. Ali, i dalje vozim svoj statični bicikl svako jutro. Imam 55 godina i mogu iskreno da kažem da se osećam kao da imam 30. Pun sam energije i veoma bistro razmišljam. Sada se osećam dobro povodom svog života, po prvi put posle dugog vremena. Osećam da je predamnom još mnogo godina! I zaista verujem da je ovo jedino moguće zbog ketogene dijete!
Hvala vam svima koji ste izdvojili vreme da ovo pročitate.“
Mihailo Jojić
Kako keto dijeta deluje više pročitajte na linku ovde:
https://zerocarbzen.com/…/how-a-high-fat-ketogenic-diet-sa…/
