VIRUS U KANCELARIJI
Kako da se zaštitite u radnom prostoru? Korona virus i posao - koje mere treba da se uvedu ne bi li širenje virusa sveli na minumum?
Korona virus i posao
Milioni ljudi širom sveta napustili su svoje kancelarije nakon što su vlade naložile da zaposleni rade od kuće. Ova mera je pokušaj je da se zaustavi širenje novog korona virusa. Smatra se da su radnici bezbedniji dok su izolovani u domovima, a da napuštanje krcatih kancelarija može da uspori širenje Kovida-19.
Zabrana rada u kancelarijama nije samo mera predostrožnosti - kancelarije su oduvek bile i još su udarna mesta za širenje virusa i bakterija. Ljudi provode veliki deo svakodnevnog života u kancelariji u kojoj zajednički prostor i visoka interakcija sa zajedničkim površinama povećavaju količinu mikroba na površinama i u vazduhu. Istraživači su pokazali da se grip, bacili, virusi i bakterije lako šire u kancelarijskom prostoru.
Šta ako ne možemo da radimo od kuće? To pitanje muči zaposlene i poslodavce, svima je cilj da rad bude produktivan, ali organizovan u bezbednim uslovima. Ipak, u doba korone to nije lako. Mere za sprečavanje infekcije korona virus i one koje ograničavaju širenje virusa moraju preduzeti svi u radnom prostoru.
Šta poslodavci treba da preduzmu?
Proverite da li su vaša radna mesta čista i higijenska. Budući da je kontaminacija na površinama koje dodiruju zaposleni jedan od glavnih načina na koji se širi korona virus, površine (stolovi) i predmeti (telefoni, tastatura) moraju se redovno brisati i dezinfikovati. Izuzetno je važna pravilna ventilacija zatvorenih prostorija (čekaonice, učionice, javni prevoz, konferencijskih sala itd.)
Promovišite redovno i temeljno pranje ruku zaposlenih jer pranje ubija virus na rukama i sprečava širenje korona virus. Osigurajte da zaposleni imaju pristup mestima na kojima mogu da operu ruke sapunom i vodom. Stavite sredstva za dezinfekciju ruku na istaknuta mesta na radnom mestu. Vodite računa da se ti dozatori redovno dopunjavaju.
Obezbedite da su na Vašim radnim mestima dostupne maske za lice i/ili papirne maramice, za one koji imaju curenje iz nosa ili kašalj na poslu, zajedno sa zatvorenim kantama za higijensko odlaganje. Maske su delimična zaštita. Protiv virusa su potrebne medicinske maske ili tvrde maske FFP kroz koje ne može da prođe nijedan virus. Dobra respiratorna higijena sprečava širenje virusa.
Obavestite svoje zaposlene, da ako se korona počne širiti u širem okruženju, svako ko ima čak i blagi kašalj ili nisku temperaturu (37,30C ili više) mora ostati kod kuće. Bolesna osoba treba da ide odmah na bolovanje. Stvari koje treba da razmotrite kada Vi ili Vaši zaposleni idete na poslovna putovanja: proverite da li imate najnovije informacije o oblastima u kojima se širi korona virus. Poslodavac i zaposleni trebalo bi da prouče najnovije smernice i preporuke za svaku destinaciju.
Izbegavajte slanje zaposlenih koji mogu biti izloženi većem riziku od ozbiljnih bolesti (starijih zaposlenih i osoba sa medicinskim stanjima poput dijabetesa, bolesti srca i pluća) u područja gde se širi korona. Onaj ko se razboli na putu, o tome odmah treba da obavesti svog rukovodioca. Zaposleni koji su se vratili sa područja gde se širi korona, trebalo bi da nadgledaju simptome 14 dana i proveravaju temperaturu dva puta dnevno. Ako razviju blagi kašalj ili nisku temperaturu (tj. temperaturu od 37,30C ili više), trebalo bi da ostanu kod kuće i da se stave u izolaciju. Trebalo bi da svaki pojedinac koji je bio u kontaktu s potvrđenim slučajem kovida bude stavljen u karantin, kako bi se prekinuo lanac prenosa.
Korona virus i posao
Mere za sprečavanje infekcije novim korona virusom i one koje ograničavaju širenje virusa moraju preduzeti i zaposleni. Izbegavajte korišćenje gradskog prevoza. Izbegavajte kašljanje i kijanje stavljanjem ruke, preporučuje se da se to radi u prevoj lakta ruke, a ako to nije moguće, da se odmah izvrši higijena ruku bez dodirivanja površina. Upotreba maramice pri kijanju ne isključuje pranje ruku, nakon bacanja maramice u kantu za smeće.
Izbegavajte bliži kontakt sa ljudima koji pokazuju znakove infekcije ili imaju simptome bolesti. Izbegavajte putovanje u pogođena područja. Pravilno nosite zaštitnu masku i menjanje je u kratkim intervalima (nakon svakih 1,5h). Šta znači bliski kontakta sa potencijalno zaraženom osobom?
Živite u istom domaćinstvu, imate direktan fizički kontakt sa obolelim (npr. dodir) ili nezaštićen direktan kontakt (boravak u neposrednoj blizini) sa osobom tokom njegovog kijanja, kašalja, boravite u istoj sobi manjoj od 2 m u trajanju dužem od 15 minuta. Upotreba medicinske maske se savetuje se ako imate respiratorne simptome (kašalj ili kijanje) kako biste zaštitili druge. U slučaju nošenja maski, one se moraju koristiti i odbacivati na adekvatan način kako bi se obezbedila njihova efikasnost i izbegao povećani rizik od prenošenja virusa.
Korišćenje maske samo po sebi nije dovoljno da zaustavi infekcije i mora se kombinovati sa čestim pranjem ruku, pokrivanjem usta i nosa prilikom kijanja i kašlja, kao i s izbegavanjem bliskog kontakta s bilo kim ko pokazuje simptome koji ukazuju na prehladu ili grip (kašalj, kijanje, groznica). Zaposleni koji je pod sumnjom da je zaražen korona virusnom infekcijom treba da se izoluje od drugih.
Virus u vazduhu
Najveća opasnost potiče od bolesnih ljudi. Ukoliko je jedna osoba bolesna, on ili ona može da raširi bacile kašljanjem i kijanjem, dodirivanjem površina i bliskim kontaktom sa drugima. Čak i ako se drži samo svog radnog stola, bacili mogu da se rašire preko letećih kapljica koje padnu na bilo koju površinu i tako izazovu kontaminaciju. Kruženje vazduha u kancelarijama takođe može da doprinese širenju virusa. U unutrašnjim okruženjima, mikrobi kruže kroz vazduh i u ventilacionim sistemima.
Mere prevencije
Ne zaboravite da bacile morate da unesete u telo, često dodirivanjem lica, da biste se razboleli. Ovo važi i za korona viruse, uključujući Kovid-19. Čak i ako se virus nalazi na vašim rukama, morate nekako da ga unesete u sebe. Zbog toga je jako važno da dezinfekcija postane vaš prioritet. Ručke fioka, slavine na lavaboima, izlazna vrata na guranje i posude za kafu obično sadrže najveću koncentraciju bacila.
Sastanci i poslovni razgovori treba da budu što kraći i u što je moguće većim prostorijama. Dužina sastanka i broj prisutnih ljudi mora biti sveden na minimum. Što je vreme provedeno u istoj prostoriji kraće, niži je rizik od zaraze, tako da ima smisla podeliti sastanak u tri 30-minutna bloka umesto da traje 90 minuta. Kako biste smanjili broj ljudi, predlaže se kombinovanje sastanaka uživo i videokonferencija. Takođe provetravajte prostorije, kad god je to moguće.
Šta je s osnovnim pravilima poput držanja distance i nošenja maske? U zatvorenom prostoru se mora poštovati i to pravilo. Nošenje maske štitiće druge jer će zadržati bar neku količinu kapljica koje nastaju kad pričate ili kašljete. Maske ipak nude malu zaštitu od aerosola koji su već u prostoriji.
Kako vreme postaje hladnije više vremena boravimo u zatvorenom, gde se koronavirus lakše širi, pa su stručnjaci zabrinuti da će se zaraza među osobama čiji posao zahteva boravak u kancelarijama povećati. Svuda u svetu je uveliko praksa da se reorganizuju kancelarijski prostori, u cilju povećanja bezbednosti i funkcionalnosti.
