Psilocibin u terapiji - mikrodoziranje psilocibina iz magičnih pečuraka

MAGIC PSILOCYBIN

Magične pečurke ili psihodelične pečurka Pscilobe imaju aktivan sastojak Psilocibin i Psilocin koji su poznati po tome da izazivaju halucinacije i vizije. Nauka sada pokušava da nadje način da se upotreba psilocibina reguliše kroz terapiju

Studija sa Univerziteta Južne Danske sugeriše da mikrodoziranje psilocibina (aktivnog sastojka „magičnih pečuraka“) kod pacova poboljšava otpornost na stres i smanjuje kompulzivno ponašanje, nudeći potencijalnu terapeutsku primenu za ljude.

Studije na pacovima pružaju uvid u to kako se mikrodoziranje psihodeličnih gljiva može koristiti za terapeutski tretman kod ljudi.

Novi rezultat istraživanja sa Univerziteta Južne Danske otvara vrata mogućnosti upotrebe psilocibina, aktivnog jedinjenja u pečurkama sa psihodeličnim svojstvima, kao terapeutskog sredstva kroz mikrodoziranje.

Psilocibin je odavno prepoznat kao klasična psihodelična supstanca i nedavno je istražen zbog njegovog potencijala da pomogne u lečenju različitih psihijatrijskih poremećaja, prvenstveno depresije i zavisnosti, kroz terapiju dopunjenu visokom dozom psilocibina.

U takvom terapijskom tretmanu, pacijent uzima psilocibin nakon temeljne terapijske pripreme i prolazi kroz psihodeličko iskustvo u okruženju podrške sa obučenim terapeutom. Nakon toga, iskustvo se integriše u nekoliko terapijskih sesija.

Eksperimenti se sprovode sa pacijentima u bolnicama, uključujući bolnicu Bispebjerg i Rigshospitalet.

Šta je Psilocibin

Hemijski naziv: 4-fosforiloksi-N,N-dimetiltriptamin

Psilocibin je prirodno psihoaktivno jedinjenje koje se nalazi u preko 200 različitih vrsta pečuraka. U danskoj prirodi, pečurka liberti cap je jedina koja sadrži psilocibin.

Psilocibin je vekovima korišćen u verskim i ceremonijalnim kontekstima od strane različitih kultura, posebno među plemenima Indijanaca.

U telu, psilocibin se pretvara u psilocin, koji je odgovoran za njegove psihoaktivne efekte.

Psilocibin utiče na serotoninske receptore u mozgu, posebno na 5-HT2A receptore, i tako može da promeni raspoloženje, percepciju i kogniciju.

Mikrodoziranje kod pacova

U nedavnoj studiji objavljenoj 2. oktobra u časopisu Nature, vanredni profesor molekularne psihijatrije Mikael Palner i doktorant Kat Kiilerich iz Istraživačke jedinice za kliničku fiziologiju i nuklearnu medicinu na Univerzitetu Južne Danske ispitali su efekte malih doza psilocibina na pacove.

Njihov fokus je bio na ponovljenim niskim dozama psilocibina, koje su znatno niže od doza koje se obično koriste u terapijskim uslovima i koje se obično nazivaju „mikrodoziranje“.

„Mikrodoziranje je fenomen popularizovan u okviru kulture performansa, posebno u oblastima poput Silicijumske doline u Kaliforniji, a kasnije se proširio kroz priče i anegdote na internetu kao oblik samolečenja za različite izazove“, objašnjava Mikael Palner, poslednji autor knjige studija.

Efektivno kod stresa i kompulzivnog ponašanja

Studija sprovedena na pacovima pokazala je da životinje dobro podnose ponovljene niske doze psilocibina i da nisu pokazivale znake smanjenog zadovoljstva (anhedonija), anksioznosti ili izmenjene lokomotorne aktivnosti.

Najvažnije, ponovljene niske doze psilocibina povećale su otpornost pacova na stres i pokazali su manje kompulzivnog ponašanja.

Pored toga, primećeno je povećanje broja veza sa talamusnim regionom mozga, koji služi kao neka vrsta filtera za naše odluke i brige.

„Promena u povezanosti sa talamusom može doprineti našoj poboljšanoj otpornosti na faktore stresa i mogla bi objasniti zašto toliko ljudi prijavljuje pozitivne efekte malih doza psihodeličnih pečuraka na njihovo blagostanje.

Novi pristup koji obećava

Kroz novu studiju, istraživači su uspostavili validan metod koji se može koristiti za dalje istraživanje efekata ponovljenih niskih doza psilocibina. Studija takođe pruža podršku brojnim anegdotskim izveštajima o prednostima mikrodoziranja kao terapijske intervencije.

Ovo otvara put za dodatna istraživanja i potencijalno potpuno nove pristupe lečenju različitih mentalnih poremećaja.

„Povećana anksioznost i stres u društvu trenutno su stavili snažan fokus na mikrodoziranje, što je dovelo do porasta trgovine pečurkama. Zemlje kao što su Holandija, Australija, SAD i Kanada su ili legalizovale ili su u procesu legalizacije psilocibina za terapijski tretman“, kaže Mikael Palner.

„Zbog toga je ključno da razumemo efekte i nuspojave ovih supstanci, koje ljudi širom sveta već široko koriste.

Poboljšano razumevanje sa potencijalom

Mikael Palner je razvio interesovanje za istraživanje psihodeličnih supstanci i psilocibina kada je živeo u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, pre jedanaest godina i bio svedok naleta praksi samopoboljšanja koje su privukle značajnu pažnju medija i podstakle više ljudi da eksperimentišu sa mikrodoziranjem.

„Objavljene su neke knjige koje su popularisale koncept upotrebe malih doza psihodelika za rešavanje mentalnih problema i poboljšanje performansi. To me je motivisalo da pokrenem projekat kojem sam bio posvećen poslednjih šest godina“, kaže Mikael Palner.

„Sada možemo odrediti odgovarajuću dozu kod pacova, što nam omogućava da istražimo efekte mikrodoziranja, što bi moglo značajno unaprediti naše razumevanje mozga i mentalnih izazova. Ovo koristi i polju nauke i društvu u celini."

Izvor: SciTechDaily