HIJATALNA HERNIJA
Želudačna kila nastaje kada želudac sklizne iz svog ležišta kroz dijafragmu. Dijafragma je membrana koja drži stomačne organe na mestu, razdvajajući ih od srca i pluća u grudnoj šupljini.
To je mišićni sloj u obliku kupole između dve šupljine, a kreće se gore i dole da podrži disanje. Želudačna kila retko izaziva simptome, a oni obično uključuju gorušicu. Saznajte i koji su mogući uzroci za ovo stanje u narednom tekstu.
Dijafragma ima glatku površinu bez otvorenih rupa, ali ključne strukture i krvni sudovi prolaze kroz nju. Najveća od ovih struktura je ''cev za prolazak hrane'' koja se naziva i jednjak. Jednjak povezuje zadnji deo usta sa želucem, i neophodan je za guranje hrane ka dole za varenje u želucu.
Tačno iznad stomaka, dijafragma obično čvrsto okružuje jednjak kako bi održavala trbušne organe i tkiva na mestu. Ovo sužavanje jednjaka pomaže da se spreči da se sadržaj stomaka pomera nazad u grudni deo jednjaka.
Želudačna kila nastaje kada se gornji deo želuca u tom trenutku ''provuče'' kroz dijafragmu.
Želudačna kila uzroci i faktori rizika
Uzroci strukturnih slabosti koje dovode do želudačne kile nisu jasni. Jedan potencijalni uzrok može biti pritisak na dijafragmu, gde rizik može biti veći kod nekih ljudi zbog određenih genetskih faktora.
Nekoliko faktora rizika povećava šansu za slabljenje hiatusa, otvora u dijafragmi kroz koji prolazi jednjak. Na primer, želudačna kila je češća kod ljudi starijih od 50 godina i kod onih koji su gojazni.
Ostali faktori rizika uključuju silu u porastu koja se javlja usled podizanja tegova, naprezanje za vreme pražnjenja creva ili upornog kašljanja ili povraćanja. Ove akcije privremeno povećavaju pritisak unutar trbušne šupljine.
Želudačna kila se često javlja kod žena tokom trudnoće. Rastući plod gura trbušne organe prema gore, ponekad dovodeći do toga da ''propadnu'' kroz dijafragmu.
Kongenitalna anomalija u dijafragmi je još jedan uzrok, ali ova vrsta želudačne kile je retka.
Povrede dijafragme, poput traume od pada ili saobraćajne nesreće, takođe mogu dovesti do želudačne kile. Neki hirurški zahvati koji uključuju jednjak takođe povećavaju rizik.
Želudačna kila simptomi
Želudačna kila često ne izaziva nikakve simptome. Kao rezultat toga, lekari obično otkriju ovu vrstu kile slučajno, kada se osoba podvrgne skeniranju iz drugog razloga.
Mogu se pojaviti dve glavne vrste želudačne kile.
1) Klizne želudačne kile su najčešći tip, a obično su male. Ove kile ne ostaju u fiksnom položaju, već se kreću gore i dole.
2) Fiksne želudačne kile su ređe. One još uvek proviruju kroz dijafragmu, ali ostaju ''mirne''.
Obe vrste često ne izazivaju simptome. Kada ljudi sa želudačnom kilom dožive simptome, to je obično posledica refluksa kiseline. To može izazvati gorušicu, što je peckanje oko donjeg dela grudnog koša.
Gorušica ima tendenciju pogoršanja kao odgovor na određenu hranu i pića, a često se javlja kada osoba leži ili se savija, posebno ubrzo nakon jela. Može dovesti do nadimanja, podrigivanja i lošeg ukusa u zadnjem delu grla.
Ako gorušica postane redovan problem, to može značiti da osoba ima refluks kiseline. Kiselinski refluks je stanje u kojem se gorušica javlja najmanje dva puta nedeljno. Ako se refluks kiseline dešava previše često tokom dužeg perioda, može preći u gastroezofagealnu refluksnu bolest.
Želudačna kila prevencija
Kako je gojaznost faktor rizika za želudačnu kilu, gubitak težine može pomoći u smanjenju rizika za neke ljude. Ostale poznate uzroke i faktore rizika ove vrste kile nije moguće sprečiti.
Smanjenje gorušice
Kontrola veličine porcije može vam pomoći u sprečavanju gorušice.
Svako ko ima želudačnu kilu može ustanoviti da promena ishrane i navika pijenja može pomoći u smanjenju simptoma gorušice. Verovatno će osoba imati koristi od smanjenja sledećeg:
- ukupna veličina obroka
- veličina porcije
- konzumiranje specifične hrane koja izaziva refluks.
Smanjenje unosa sledeće hrane i pića često može pomoći u smanjenju simptoma:
- alkohol
- kofein
- čokolada
- paradajz
- masna ili začinjena hrana.
Vreme jela i pića takođe može biti faktor zato što vreme obroka utiče na to kada kiselina može da se vrati nazad kroz jednjak.
Ljudi koji pate od gorušice trebalo bi da sede uspravno dok jedu najmanje 3 sata pre nego što legnu da spavaju.
Podizanje gornje strane dušeka na krevetu tako da se krevet blago nagne prema stopalima takođe može pomoći u smanjenju simptoma. Međutim, celo telo treba biti nagnuto, a ne samo glava.
Tamara Nikoličić
