TROVANJE TEŠKIM METALIMA

Zašto su opasni teški metali u telu, koje tegobe izazivaju i kako nastaje trovanje teškim metalima

Rastuća svest o toksičnosti teških metala otvara oči milionima ljudi na rizike koje ovi elementi predstavljaju po naše zdravlje. Simptomi povezani s njihovim trovanjem, poput niske energije, emocionalnih fluktuacija i kognitivnih promena, sve su češći i mogu imati ozbiljne posledice. Ti metali ulaze u naš krvotok iz različitih izvora poput kontaminirane vode, zagađene hrane i proizvoda za svakodnevnu upotrebu. Nakon toga, putuju kroz naše telo i nastanjuju se u tkivima i organima, ostajući godinama.

Veruje se da je izloženost toksičnim teškim metalima faktor koji doprinosi, ako ne i osnovni uzrok, simptoma kao što su niska energija, poremećaji raspoloženja i kognitivne promene. Teški metali prvo ulaze u vaš krvotok nakon izlaganja uzgajanoj ribi, kontaminiranoj vodi, zubnim plombama i proizvodima za domaćinstvo. Ovi metali zatim putuju kroz vaše telo i prodiru u ćelije različitih tkiva i organa, gde mogu da ostanu uskladišteni godinama!

Šta su zapravo „teški metali“?

Teški metali su elementi koji mogu biti toksični i veoma opasni čak i u malim koncentracijama. Teški metali koji mogu dovesti do toksičnosti (ili „trovanja“) uključuju: Merkur - Olovo - Arsenic - Kadmijum - Aluminijum - Nikl - Uranijum - Talijum

Druge definicije uključuju mangan, gvožđe, litijum, cink i kalcijum (da, pod određenim uslovima veoma visoki nivoi čak i esencijalnih minerala mogu postati opasni)

Trovanje teškim metalima opisuje brojne zdravstvene probleme uzrokovane izlaganjem metalima iz okoline koji se akumuliraju u telu. Prema izveštaju u časopisu Scientific World Journal, „Toksični metali kao što su arsen, kadmijum, olovo i živa su sveprisutni, nemaju korisnu ulogu u ljudskoj homeostazi i doprinose nezaraznim hroničnim bolestima.

Istraživači su identifikovali da značajna izloženost najmanje 23 različita metala iz životne sredine (koji se nazivaju „teški metali“) može doprineti akutnoj ili hroničnoj toksičnosti. Ovi metali su opisani kao teški jer se zadržavaju u telu, posebno se kriju u masnom tkivu (masnim ćelijama). Teško ih je otarasiti, što ih čini sličnim toksinima rastvorljivim u mastima. Telesna mast pokušava da zaštiti organe tako što zarobljava određene supstance unutra, uključujući neke metale, zbog čega se zadržavaju. Ovo je jedan od razloga zašto gubitak težine ponekad može dovesti do detoksikacije teških metala, jer se masne ćelije smanjuju i oslobađaju uspavane toksine.

Kako se boriti protiv ovog trovanja?

Sledenje plana detoksikacije pod nadzorom obučenog stručnjaka je ključno za rešavanje ovih simptoma, iako može doći do privremenog pogoršanja pre nego što se situacija poboljša. Detoksikacija može rezultirati umorom, gubitkom apetita i problemima sa varenjem.

Tretmani detoksikacije i određeni suplementi takođe mogu biti uključeni u plan ishrane prirodnih teških metala kako bi pomogli vašem mozgu, nervnom sistemu, jetri i drugim vitalnim organima da se očiste. 

Koja hrana može pomoći u eliminaciji ovih metala?

Superhrana poput lisnatog zelenog povrća, začina, algi i bilja igraju ključnu ulogu u detoksikaciji, kao i bujoni od kostiju. Uz ispravan tretman i odabrane suplemente, detoksikacija može ojačati mozak, nervni sistem, jetru i ostale vitalne organe.

Trovanje teškim metalima opisuje niz zdravstvenih problema nastalih zbog akumulacije ovih metala u telu. Studije ističu da metalni elementi poput arsena, kadmijuma, olova i žive doprinose raznim hroničnim bolestima. Identifikovano je više od 23 različita metala koji mogu prouzrokovati akutnu ili hroničnu toksičnost. Ovi metali se zadržavaju u telu, posebno u masnom tkivu, teško se eliminišu i mogu oponašati simptome bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove ili multiple skleroze.

Koji su znaci trovanja teškim metalima?

Neki od najčešćih znakova upozorenja da se možda borite sa toksičnošću teških metala uključuju:

Hronični umor

Autoimune bolesti, uključujući Lajmsku bolest

Slab oporavak od vežbanja i slabosti

Iritacija kože

Neurološki poremećaji

Zamagljivanje mozga - brain fog, problemi sa koncentracijom, poteškoće u učenju i loše pamćenje

Depresija, manična depresija i/ili anksioznost

Demencija

Nesanica

Problemi sa varenjem, kao što je IBS (sindrom iritabilnog creva)

Hronični bolovi, kao što su oni povezani sa fibromialgijom

Tremor

Oštećena kontrola motora, sluha, govora, vida i hoda

Anemija

Veći rizik od srčanog udara

Odakle dolaze teški metali?

Naša izloženost može poticati od zagađivača u vazduhu, hrani ili vodi, ali i od zubnih plombi, konzumacije ribe sa visokim nivoom žive, ili upotrebe određenih kozmetičkih proizvoda. Trovanje živom, na primer, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija poput oštećenja nervnog sistema.

Trovanje živom je jedna od najčešćih vrsta trovanja teškim metalima. Skoro svaka pojedinačna osoba na svetu ima najmanje količine žive u tragovima u svom telu. Zašto? Neki od faktora koji mogu izazvati trovanje živom (i druge vrste toksičnosti teških metala) uključuju:

Izloženost zagađivačima životne sredine, kao što su saobraćajni dimovi, zagađenje vazduha, zagađivači hrane, dim cigareta ili zračenje.

Imati metalne amalgamske zubne plombe (srebrne plombe polako oslobađaju živu u telo).

Jedete ishranu lošeg kvaliteta (na primer, jedete ribu uzgajanu na farmama koja sadrži visok nivo žive).

Voda za piće koja je kontaminirana metalima u tragovima (kao što je aluminijum).

Od rođenja (teški metali se mogu preneti u materici sa majke na njeno potomstvo).

Izlaganje ili upotreba supstanci za domaćinstvo koje nose živu, kao što su lepkovi, filteri za klimatizaciju, kozmetika, omekšivači, filc, voskovi i lakovi za podove i talk.

Tetoviranje.

Izloženost supstancama koje nose olovo, kao što su neke čokolade, konzervirana hrana, paste za zube, stare boje, insekticidi, keramika i neke grnčarije i zalemljene cevi.

Upotreba ili izlaganje drugim predmetima za domaćinstvo, kao što su antiperspiranti, prašak za pecivo, određene formule za bebe, plastične igračke, antacidi, aluminijumska folija, određene metalne šerpe i tiganje, pribor za jelo od nerđajućeg čelika, novčići i neke šminke.

Eventualno primanje određenih vakcina.

U velikim količinama, živa je jedan od najsmrtonosnijih metala. Određene studije su otkrile da kada su nervi izloženi živi, mijelinska ovojnica (masna supstanca koja okružuje akson nekih nervnih ćelija i pomaže u električnoj signalizaciji) može biti ozbiljno oštećena, ometajući način na koji nervi komuniciraju.

Kako se teški metali izbacuju iz tela?

Detoksikacija tela od teških metala je vrlo delikatan proces i važno je da se konsultujete sa lekarom pre nego što pristupite bilo kakvim tretmanima. Lekar će moći da proceni vašu individualnu situaciju i preporuči najsigurniji i najefikasniji način za detoksikaciju.

Ne preporučuje se samolečenje detoksikacije od teških metala, jer može biti opasno i izazvati dodatne zdravstvene probleme.

Evo nekih opštih informacija o detoksikaciji teških metala:

Tretmani:

• Helacija: Ovo je medicinska procedura koja koristi helatne agense ta vezivanje teških metala i njihovo izbacivanje iz tela. Helacija se sprovodi intravenozno. 
• Hemodijaliza: Ovaj tretman koristi veštačku membranu da filtrira krv i ukloni teške metale. Obično se koristi za teške slučajeve trovanja metalima.
• Diuretici: Lekar vam može prepisati diuretike da vam pomognu da izlučite teške metale kroz urin.
• Dodaci prehrani: Neki dodaci prehrani, kao što su pektin, alge hlorela i spirulina, mogu pomoći u vezivanju teških metala u digestivnom traktu i sprečavanju njihove apsorpcije u krvotok.

Trajanje detoksikacije

Trajanje detoksikacije od teških metala zavisi od nivoa izloženosti teškim metalima, vrsti metala i individualnog metabolizma. Može trajati nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Važno je da se detoksikacija sprovodi pod nadzorom lekara kako bi se izbeglo komplikacije.

Važno je napomenuti  da ne postoje "čudesna i brza sredstva" za detoksikaciju od teških metala koje možete samostalno upotrebiti.