Njegovo veličanstvo vitam D – Zašto je važan vitamin D
Vitamin D jedan je od vitamina topivih u mastima, a netopivih u vodi, uključujući i vitamine A, E i K. Vitam D ima širok spektar delovanja na organizam i više liči na hormon pa se tbog toga očekuje njegova sve veća primena u svrhu prevencije i lečenja brojnih bolesti.
Vitamin D i sunce
Oko 80 % fizičkih potreba za vitaminom D može se proizvesti u organizmu tako što ćete se izložiti suncu. Ta se količina u obliku aktivnog oblika vitamina D kojeg obeležavamo kao D3 stvara nakon 20 minuta izlaganja nezaštićenih delova tela sunčevoj svetlosti. Preostali deo može se u obliku vitamina D3 i vitamina D2 uneti hranom ili dodacima ishrani. Zdrava jetra i zdravi bubrezi nužni su za stvaranje aktivnog oblika vitamina D u našem organizmu.
Uloga vitamina D u našem telu
Vitamin D, kalcijum i kosti
Jedna od osnovnih uloga vitamina D je podsticanje iskorišćavanja jona kalcijuma i fosfata iz hrane putem probavnog trakta. Stabilna koncentracija kalcijumskih jona u plazmi nužna je za normalnu funkciji stimulativnih ćelija, prenos signala unutar ćelija i posebno za mineralizaciju kostiju. Kod dece, nedovoljna resorpcija kalcijuma iz hrane, bilo da je reč o nedostatku prehrambenih stvari koje sadrže kalcijum ili vitamin D, ima za posledicu pojavu rahitisa, dok se kod odraslih, taj deficit pokazuje lomljivim i krhkijim kostima.
Svakodnevni dodatak vitamina D u ishranu kod osoba koje imaju krhke kosti i osteoporozu umnogome poboljšava stanje pacijenta.
Uticaj na imunitet
Brojna istraživanja ukazuju na antikancerogeni učinak vitamina D i povezuju više serumske koncentracije s nižom učestalošću karcinoma kolona i rektuma. U kliničkim studijama vitamin D pokazao se koristan u smanjenju učestalosti pojave karcinoma dojke. Osim toga, taj vitamin povećava otpornost organizma na tuberkulozu i otpornost prema bakterijskim upalama.
Obećavajući rezultati dobijeni su kod pacijenata obolelih od autoimunih bolesti, posebno multiple skleroze. Sve je više dokaza koji ukazuju na povezanost niže količine vitamina D s povećanim rizikom oboljevanja od multiple skleroze (MS) i s lošijom kliničkom slikom. Primenom slikovne tehnike magnetne rezonance (MRI) kod pacijenata s hipovitaminozom vitamina D, uočena su veća područja mozga koja su izgubila mijelin. Do sada prikupljeni opservacijski podaci dobijeni nakon primene vitamina D pokazuju obećavajuće rezultate u menjanju toka bolesti i usporavanju progresije bolesti.
Konačno, vitamin D koji nastaje sintezom u našem organizmu pod uticajem sunčeve svetlosti, jedan je od najboljih faktora koji su pokazali efikasnost u lečenju psorijaze.
Vitamin D i funkcije probavnog sistema
Uočeno je da pacijenti koju boluju od čira na želucu imaju snižene vrednosti vitamina D u krvi.
Neosporna je uloga vitamina D u održavanju funkcije i ravnoteže zdravlja gastroenteralnog sistema, posebno creva. Receptori vitamina D nalaze se na površini epitelnih ćelija creva, posebno u debelom crevu. Vitamin D održava integritet crevne barijere sluznice, a njegov nedostatak rezultira hroničnom disbiozom (poremećajem ravnoteže između dobrih i loših bakterija u crevima) i potencijalnim prelazom patogenih produkata crevnih bakterija iz lumena creva u cirkulaciju. Time se narušava i zdravlje probavnog sistema i sveukupno zdravlje organizma pa se stvaraju uslovi prisustva vrlo opasne, često teško primetne, sistemske i hronične upale. Takva upala na duge staze narušava normalno funkcionisanje imunološkog sistema, ali i neurološke funkcije. Naime, danas se često govori o povezanosti zdravlja creva, količine vlakana i vitamina D u ishrani i stvaranju neurodegenerativnih poremećaja, posebno Parkinsonove bolesti.
Potrebne koncentracije vitamina D u organizmu
Koncentraciju vitamina D u organizmu određuju brojni faktori kao što su izloženost suncu i UV-zračenju, tip kože, prehrambene navike i neka stanja organizma (npr. trudnoća, postmenopauza, crevne bolesti). Sinteza vitamina D odvija se u koži pod uticajem sunčeve svetlosti odnosno UV-zračenja. Područja iznad 40° severne i južne geografske širine imaju smanjen dotok sunčeve svetlosti i UV-zračenja u zimskim mesecima, a stanovnici imaju veći rizik za razvoj hipovitaminoze vitamina D. Melanin u koži predstavlja prirodnu zaštitu protiv UV zračenja pa tamnije pigmentisana koža, s više melanina, stvara manje vitamina D. Debljina kože takođe utiče na stvaranje vitamina D pa su stariji ljudi zbog tanje kože i manjka 7-dehidrokolesterola (molekul preteča vitamina D) skloniji razvoju hipovitaminoze.
