ANALIZA URINA
Analiza urina i kako da analiziramo mokraću? Koje su normalne vrednosti mokraće? Koji su parametri zdravog urina i na šta treba da obratimo pažnju?
Gledano uopšteno, analiza urina je svima dostupna i relativno jeftina procedura koja vrlo lako može dati sliku o stanju organizma. Predstavlja jednostavan test i može pružiti mnoge korisne informacije o raznim bolestima ili može poslužiti u praćenju odgovora na terapiju. Urin se može proceniti njegovim fizičkim izgledom (boja urina, izgled, miris), što je poznato kao makroskopska analiza.
Takođe urin se može analizirati na temelju svojih hemijskih i molekulskih svojstva, uključujući mikroskopsku procenu. Analizu urina lekari mogu tražiti iz više razloga, uključujući sledeće:
- Rutinska medicinska procena: opšti godišnji pregled, procena pre operacije (preoperativna procena), prilikom prijema u bolnicu, skrining bubrežnih bolesti, praćenje i otkrivanje drugih bolesti kao što su diabetes melitus, hipertenzija (visoki krvni pritisak), bolesti jetre itd.
- Procena pojedinih simptoma sa poznatim ili nepoznatim uzrokom: bol u stomaku, bolna mokrenja, bol u bokovima, povišena telesna temperatura, krv u urinu ili drugi simptomi vezani za urin.
- Dijagnoza određenih stanja: infekcije urinarnog sistema, bubrežni kamenci, nekontrolisani dijabetes (veoma visok nivo glukoze u krvi), oštećenje bubrega, razgradnja skeletnih mišića (rabdomioliza), proteini u mokraći, skrining lekova i upala bubrega (glomerulonefritis).
- Praćenje napredovanja bolesti i odgovor na terapiju: bolesti bubrega povezane sa dijabetesom, oštećenje bubrega, bolest bubrega povezanih sa lupusom, bolesti bubrega povezana sa visokim krvnim pritiskom, infekcija bubrega, visok nivo proteina u urinu, krv u urinu.
- Testiranje na trudnoću.
Normalne vrednosti nalaza urina prikazane su u tabeli - Analiza urina referentne vrednosti
| Analiza | Referentne vrednosti | Jedinice mere |
| Izgled | Bistar | / |
| Boja | Svetlo žuta | / |
| pH | 4,5 – 8,0 | / |
| Relativna gustina | 1,003 – 1,040 | Kg/L |
| Kreatinin | 5,00 – 18,00 | mmol/dan |
| Kreatinin klirens | 1,3 – 2,3 | mL/s |
| Mokraćna kiselina | 1,2 – 6,0 | mmol/dan |
| Glukoza | Negativan | / |
| Ukupni proteini | 10 - 140 | mmol/dan |
| Ketonska tela | Negativan | arb. jed. |
| Urobilinogen | Normalan | E.J. |
| Bilirubin | Negativan | arb. jed. |
| Krv i krvni pigmenti | Negativan | arb. jed. |
| Nitriti | Negativan | arb. jed. |
| Leukociti | Negativan | arb. jed. |
- Specifična gustina urina varira u zavisnosti od količine unete vode i sposobnosti bubrega da reapsorbuje vodu, odnosno da koncentriše urin. Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije nadbubrežne žlezde ili oštećenja samog bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode koje se javlja prilikom povraćanja, povišene telesne temperature, dijareja. Snižena relativna gustina javlja se kod povećane ekskrecije urina.
- Boja urina je normalno svetlo žuta. Boja urina može biti promenjena u zavisnosti od unete količine tečnosti tokom dana – kreće se od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, dijareja. Kod osobe koja je izgubila dosta tećnosti, urin će biti koncetrovaniji, a njegova boja će biti tamnija. Takođe, poznato je da ružičasta boja urina može da se javi nakon unošenja većih količina kupina, jagoda ili cvekle. Tamnosmeđi urin može ukazivati na povećanje nivoa bilirubina, što je direktna posledica nekih oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi prirodno imaju povećan nivo bilirubina, tako da je njima ovakav izgled urina ne predstavlja simptom neke bolesti. Crveni urin ukazuje na prisustvo hemoglobina ili drugih gradivnih elemenata eritrocita (crvenih krvnih ćelija), što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega gde se hemoglobin prerađuje, zbog čega se u urinu javlja krv (najčešće je to kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne inflamatorne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.
- Izgled urina bi trebao biti bistar, a ukoliko je zamućen može ukazati na uvećan broj belih krvnih ćelija - leukocita, odnosno na neki inflamatorni proces, kao i na prisustvo bakterija ili mukusa i svih drugih elemenata koji se mogu naći u sedimentu urina.
- Proteini kod zdravih ljudi uglavnom nisu prisutni u urinu ali se mogu naći prilikom intenzivnog fizičkog napora ili tokom trudnoće, ova stanja predstavljajiu fiziološka stanja tokom kojih je normalno detektovati prisustvo proteina u urinu i ne ukazuju na neku bolest, iz tog razloga se preporučuje da se 24h pre analize urina fizička aktivnost svede na minimum. Pojava proteina u urinu u drugim stanjima može biti znak nekog inflamatornog procesa.
- Glukoza iznad određenih vrednosti može biti indikator neadekvatne regulacije nivoa šećera u krvi. Dakle, pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.
- pH urina odnosno kiselost urina je normalno kisela, nižih pH vrednosti. pH urina se obično kreće između 5 i 7, dok bazna reakcija najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju urinarnog trakta.
Milan Popović
