EB VIRUS I MS

Otkriven Epstein-Barr virus koji izaziva multiplu sklerozu. Istraživanje i dokazi da EB virus izaziva MS vode ka tome da se napravi vakcina za MS

Istraživanje bi moglo označiti prekretnicu u borbi protiv Multiple Skleroze.

Dugo se sumnjalo na vezu između humanog herpes virusa Epstein-Barr i multiple skleroze (MS), ali je bilo teško dokazati. Epstein-Barr virus (EBV) je primarni uzrok mononukleoze i toliko je čest da ga nosi 95 posto odraslih. Za razliku od Epstein-Barr, MS, razorna demijelinizirajuća bolest centralnog nervnog sistema, je relativno retka. Pogađa 2,8 miliona ljudi širom sveta. Ali ljudi koji obole od infektivne mononukleoze imaju blago povećan rizik od razvoja MS. Kod bolesti, zapaljenje oštećuje mijelinski omotač koji izoluje nervne ćelije, na kraju ometajući signale do i iz mozga i izazivajući niz simptoma, od ukočenosti i bola do paralize.

Međutim, da bi se dokazalo da infekcija Epstein-Barom izaziva MS, istraživačka studija bi morala da pokaže da ljudi ne bi razvili bolest da nisu prvo bili zaraženi virusom. Nasumično ispitivanje za testiranje takve hipoteze namerno zarazom hiljada ljudi bi naravno bilo neetično.

Umesto toga, istraživači na Harvard TH Chan School of Public Health i Harvard Medical School okrenuli su se onome što nazivaju „eksperimentom prirode“. Koristili su dve decenije uzorke krvi od više od 10 miliona mladih odraslih koji su bili na aktivnoj dužnosti u američkoj vojsci (uzorci su uzeti za rutinsko testiranje na HIV). Oko 5 procenata tih pojedinaca (nekoliko stotina hiljada ljudi) bilo je negativno na Epstein-Barr kada su započeli vojnu službu, a 955 je na kraju razvilo MS. Istraživači su mogli da uporede ishode onih koji su naknadno zaraženi i onih koji nisu.

Rezultati, objavljeni 13. septembra u časopisu Science, pokazuju da se rizik od multiple skleroze povećao 32 puta nakon infekcije Epstein-Barr-om, ali ne i nakon infekcije drugim virusima. „Ovi nalazi se ne mogu objasniti nijednim poznatim faktorom rizika za MS i sugerišu da je EBV vodeći uzrok MS“, napisali su istraživači.

U propratnom komentaru, imunolozi Vilijam H. Robinson i Lorens Stajnman , obojica sa Univerziteta Stanford, napisali su: „Ovi nalazi pružaju ubedljive podatke koji impliciraju da je EBV okidač za razvoj MS. Epidemiolog Alberto Ašerio, viši autor nove studije, kaže: „Suština je skoro: ako niste zaraženi EBV-om, nećete dobiti MS. Retko se dobijaju tako crno-beli rezultati.”

Virolog Džefri I. Koen , koji vodi Laboratoriju za zarazne bolesti u Nacionalnom institutu za alergije i infektivne bolesti (NIAID) pri Nacionalnom institutu za zdravlje i nije bio uključen u istraživanje, oprezan je u tvrdnji o „uzroku“. On tvrdi da se ipak mora pokazati da sprečavanje Epstein-Barr-a sprečava MS, ali se slaže da su rezultati dramatični. „Kada su prvobitne studije sprovedene sa pušenjem cigareta i rakom pluća, otkrili su 25-struki faktor rizika za ljude koji su pušili više od 25 cigareta dnevno“, kaže Koen. "Ovo je još više."

Veliki deo svetske populacije, posebno u zemljama u razvoju, zaražen je Epstein-Barom veoma rano u životu bez mnogo štetnih efekata, iako virus može dovesti do nekoliko retkih karcinoma. Svi ostali su zaraženi u adolescenciji i mlađoj odrasloj dobi, kada Epstein-Barr obično dovodi do infektivne mononukleoze, koja se naziva i "bolest poljupca" jer se prenosi pljuvačkom. Nakon infekcije, Epstein-Barr živi u nekim B ćelijama imunog sistema i antitela razvijena za borbu protiv nje ostaju u krvi.

U novoj studiji, koja je mnogo veća ekspanzija istrage iz 2010, istraživači su analizirali do tri uzorka krvi za svakog pojedinca sa MS: prvi uzet kada je većina vojnog osoblja bila mlađa od 20 godina, poslednji uzet godinama kasnije, pre početka bolesti, i jedan između. Tim je tražio serokonverziju, odnosno pojavu antitela u krvi kao dokaz infekcije. Svaka osoba sa MS je takođe bila uparena sa dve nasumično odabrane kontrole bez MS, koje su bile istog uzrasta, pola, rase ili etničke pripadnosti i roda vojske.

Od 955 slučajeva MS, uspeli su da sakupe odgovarajuće uzorke za 801 osobu sa bolešću i 1.566 kontrola. Trideset pet ljudi koji su razvili MS i 107 kontrola su u početku bili negativni na EBV. Samo jedna od 801 osobe sa MS nije bila zaražena Epstein-Barr pre početka bolesti. Rizik od razvoja MS bio je 32 puta veći za one koji su serokonvertovali u trećem uzorku, u poređenju sa onima koji nisu. Što se tiče jednog slučaja MS kod nekoga ko je ostao negativan na Epstein-Barr, moguće je da je osoba inficirana nakon uzimanja uzorka, ali je takođe tačno da kod bolesti koje su klinički definisane simptomima, kao što je MS. , malo je verovatno da 100 posto slučajeva potiče od istog uzroka, čak i ako većina to čini, kaže Ascherio.

„Brojke su tako upečatljive“, kaže Stiven Hauzer , direktor Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, Vajl instituta za neuronauke, koji nije bio uključen u studiju. "To je zaista uniformna serokonverzija pre početka MS koja je zaista daleko značajnija nego u kontrolnoj populaciji."

„Brojke su tako upečatljive“, kaže Stiven Hauzer , direktor Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, Vajl instituta za neuronauke, koji nije bio uključen u studiju. "To je zaista uniformna serokonverzija pre početka MS koja je zaista daleko značajnija nego u kontrolnoj populaciji."

Ali da bi bili sigurni da je Epstein-Barr krivac, Ašerio i njegove kolege su takođe merili antitela protiv citomegalovirusa, drugog herpesvirusa, i nisu našli nikakvu razliku u nivoima kod onih koji su razvili MS i onih koji nisu. Koristeći podskup od 30 slučajeva MS i 30 kontrola, sproveli su skeniranje kako bi otkrili odgovore antitela na većinu virusa koji inficiraju ljude. Opet, nije bilo razlike. I da bi se isključila mogućnost da je infekcija Epstein-Barom prethodila MS, a ne obrnuto, tim je takođe izmerio nivoe proteina koji su povišeni u serumu kada su neuroni povređeni ili umru i koji stoga služi kao marker početka patološkog procesa pre nego što se pojave klinički simptomi. Nivoi proteina su porasli tek nakon Epstein-Barr infekcije.

Međutim, ostaje jedno glavno pitanje: kako virus dovodi do bolesti? To je nepoznato i „neuhvatljivo“, napisali su Robinson i Steinman u svom komentaru. Predložili su nekoliko mogućnosti, kao što je izazivanje autoimune reakcije.

Čak i ako je Epstein-Barr događaj koji pokreće MS, sama infekcija nije dovoljna za stvarnu dijagnozu. Čini se da Epstein-Barr mora da se kombinuje sa genetskom predispozicijom i mogućim faktorima životne sredine, kao što su pušenje i nedostatak vitamina D, da bi povećao rizik. Razumevanje osnovnog mehanizma biće važno, kažu stručnjaci. Ali u međuvremenu „ovo je najbolji epidemiološki trag koji imamo u pogledu uzroka MS“, kaže Hauser.

Istorijski gledano, MS smo smatrali autoimunom bolešću nepoznate etiologije. „Sada bi trebalo da počnemo da razmišljamo o MS kao o komplikacijama infekcije virusom Epstein-Barr“, kaže Ascherio. „Ovo bi trebalo da otvori novo poglavlje u pokušaju da se pronađe način lečenja i prevencije bolesti.

Jedna od mogućnosti su antivirusni lekovi koji ciljaju EBV u inficiranim B ćelijama. Jedan od uzbudljivijih događaja u MS poslednjih godina bio je uspeh terapija iscrpljivanja B-ćelija. U ranijem radu, Hauser i njegove kolege su otkrili da je oštećenje tkiva kod MS prvenstveno usmereno na B ćelije, koje napadaju mijelinski omotač koji štiti nerve. Terapije su sada odobrene za upotrebu su monoklonska antitela koja ubijaju te B ćelije i na taj način olakšavaju upalu. Oni nisu lek, ali su veoma efikasni protiv relapsa MS, smanjujući razvoj novih lezija merenih magnetnom rezonancom (MRI) mozga za neverovatnih 99 procenata.

Oni su takođe jedine terapije za koje se pokazalo da su efikasne protiv primarne progresivne MS, prethodno nelečivog oblika bolesti. „Možda bi neko mogao da usavrši ove terapije koje dobro funkcionišu i možda samo ciljaju na B ćelije inficirane EBV-om“, kaže imunolog Kristijan Munc sa Univerziteta u Cirihu, koji takođe nije bio uključen u novu naučnu studiju.

Drugi već rade na vakcinama koje bi mogle da spreče infekciju Epstein-Barom. Moderna, koja je stvorila mRNA vakcinu protiv COVID-19, pokrenula je fazu 1 ispitivanja mRNA vakcine za Epstein-Barr ranije ovog meseca. Koen iz NIAID-a očekuje da će do kraja februara započeti ispitivanje prve faze druge Epstein-Barr vakcine. Ako ovi istraživači uspiju, takve vakcine bi mogle dramatično smanjiti učestalost mononukleoze i nekih karcinoma. I sada je moguće zamisliti da bi mogli da urade isto za MS.

Izvor: www.scientificamerican.com