HUMULUS LUPULUS
Hmelj kao lekovita biljka. Kako nam čaj od hmelja može pomoći kod mnogih stanja? Koje su nuspojave kod korišćenja hmelja?
Hmelj je zeljasta, višegodišnja samonikla biljka koja spada u grupu biljaka penjačica. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša, a u ratarskim kuluturama se gaji u velikim količinama za potrebe. U narodu je još poznat i pod sledećim imenima: blust, hmelina, hmeljevina, kudilice, kuk, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina. Gaji se od 8. veka, a prve zabeleške o hmelju potiču od arapskog lekara Mesue iz 7. veka n.e. koji je za čišćenje krvi preporučavao sirup od hmelja.
Čaj od hmelja je odlično sredstvo protiv nesanice, psihičkog nemira i stanja straha. Sprečava bolne erekcije, a kod osoba sa mentalnom retardacijom deluje kao anafrodizjak. Kod osoba bez mentalnih poremećaja pospešuje potenciju. U medicini se hmelj upotrebljava tek od početka XIX veka, dok je upotreba hmelja u pivarstvu novijeg datuma.
Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara. Nije baš svima poznato, ali zadovoljstvo u ispijanju piva dugijemo ženskim stabljikama hmelja. Muške stabljike su tu samo radi razmnožavanja. Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajući razvoj mlečno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada.
Hmelj se gaji radi proizvodnje ženske cvati - šišarica, koje se koriste gotovo isključivo u industriji piva, kao jedna od osnovnih sirovina. Cvasti ženskog hmelja se koriste u proizvodnji piva kao aroma i stabilizator. Daju ovom napitku specifičan gorak ukus, miris i postojanost, odnosno trajnost. Neznatan deo koristi se u farmaceutskoj industriji, a u nekim zemljama i u pekarstvu za spremanje kvasca. Upotrebljivii deo biljke je cvetna šišarka, a inače je cela biljka lekovita.
Šišarke hmelja sadrže smolaste materije koje predstavljaju smešu hmeljevih kiselina, eterično ulje, flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine. Zvog gorkih sastojaka u šišarkama hmelja imaju svojstvo amare, odnosno koriste se kod problema sa želucem i crevima, kao i za povećanje apetita. Pa se zbog toga preporučuje kod dijareja, bolesti nervoznih creva, crevnih grčeva i nadutosti.
Valerijanska kiselina i gorki sastojci u kombinaciji sa eteričnim uljem deluju sedativno, tj, deluje umirujuće na nervni sistem. Dovodi do smanjenja nemira, smanjenja ubrzanog rada srca. Olakšava nervozu, nemir, stres, podstiče san i jača živce. Jastuci koji su punjeni hmeljom obezbeđuju dobar san i pomažu protiv nesanice.
Zbog te osobine se u nekim zemljama jastuci i dušeci pune hmeljom u bolnicama za nervne bolesti. Hmelj deluje i na jako izlučivanje mokraće, što nema samo povoljan uticaj na smanjenje skupljanja vode u telu, to svojstvo izlučivanja ima naravno i lekoviti uticaj kod svih oboljenja od gihta i reumatizma. Klinički ekspreimenti u pogledu beta hmeljne kiseline - lupulona, pokazali su nova saznanja. Lupulon, deluje na uništenje tuberkuloznih bacila.
Proizvodnja piva je najčešći vid upotrebe hmelja. Upotrebljava se samo gajeni hmelj. Kuva se sa sladovinom kako bi gorke i aromatske materije prešle u slad, a belančevine se izdvajaju u krupne pahulje koje se postepeno talože i sladovina bistri, nakon čega se ova smeša kuva u svrhu stabilizacije. Sa dodatkom hmelja postiže se njegova ekstrakcija koja utiče na kvalitet piva (ukus, biološku stabilnost, penu). Hmelj se nakon kuvanja odvaja od sladovine.
Lekovito dejstvo Hmelja
Hmelj snažno utiče na izlučivanje mokraće i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje smirujuće na nerve: telesna i nervna napetost popušta, reguliše se ubrzani puls, stišava depresija, omogućuje normalan san. Leči zapaljenje bubrega, bolesnu jetru, žučnu kesicu, slezinu, groznicu, loš apetit, stišava polnu nadraženost. Hmelj se često koristi kao blagi sedativ. Može doprineti ublažavanju anksioznosti i napetosti, smirivanju nemira i osiguravanju spokojnog sna. Umiruje probavni sustav, te pomaže kod loše probave i iritabilnog kolona.
Za lečenje anksioznosti, kombinujte ga pasiflorom. Kod pomoći s problemom nesanice, može ga se kombinovati s pasiflorom ili kalifornijskim makom. Hmelj je jedna od mnogih biljaka koje sadrže biljni estrogen, te može biti koristan ženama u menopauzi. Estrogen u hmelju je verojatno razlog zašto se smatralo da smanjuje seksualnu strast i požudu
Onima koji se bave lekovitim biljem hmelj je poznat kao lekovita biljka. Hmelj je aromatik i sedativ, šišarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa za pojačanje apetita, teškog varenja, skrofuloze, za umirivanje živaca i smanjenja polne nadraženosti (lupulin). Kod zdravih ljudi snižava nivo šećera u krvi, dok kod dijabetičara ima suprotno dejstvo.
Hmelj nema gotovo nikakvo lekovito delovanje kad je prerađen u pivu. Pivo nije lekovito.
Iako je hmelj priznat kao lekovita biljka, ipak mogu nastati i negativne posledice njegovom pogrešnom upotrebom. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje koje se manifestuje kroz: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i tako dalje. Neke blaže posledice koje hmelj moze imati na naš organizam su blaga vrtoglavica i osip.
Ozbiljnije posledice, koje su vrlo retke su infekcije disajnih puteva, poteškoće sa disanjem ili hronični bronhitis, a kako sadrži i fitoestrogene, pri uzimanju velikih količina može da izazove oboljenja povezana sa hormonima, kao sto su rak dojke, prostate i slično. Dugotrajnom primenom može nastati omamljenost u glavi, teškoće u želucu.
Milan Popović
