KOLONOSKOPIJA GLAVU ČUVA

Pregled debelog creva sondom se zove kolonoskopija. Kada treba raditi kolonoskopiju da bi se na vreme našao rak debelog creva ili polipi na crevu

Za ljude sa prosečnim rizikom, većina velikih medicinskih organizacija preporučuje da se kolonoskopija i provera za rak debelog creva počnu da rade od 45-e godine života. Ti testovi se zejdnički nazivaju skrining debelog creva.

Rak debelog creva je drugi najsmrtonosniji oblik raka posle raka pluća. Ako su vas nedavne poruke o skriningu raka debelog creva malo zbunile, to je razumljivo. U avgustu je Američki koledž lekara (ACP) objavio ažurirane smernice za skrining raka debelog creva koje se razlikuju od drugih velikih organizacija, uključujući preporuke Američkog društva za rak (ACS) i Radne grupe za preventivne usluge SAD (USPSTF).

Dakle, šta treba da znate?

Kako se saveti za prevenciju raka debelog creva razlikuju?

Prvo, imajte na umu da se ovaj savet odnosi samo na ljude sa prosečnim rizikom bez porodične istorije raka debelog creva. Ako imate porodičnu istoriju, ili ako vas drugi zdravstveni problemi izlažu riziku od raka debelog creva većem od prosečnog, razgovarajte sa svojim lekarom o najboljem postupku za vas i kada treba raditi kolonoskopiju.

Glavna tačka neslaganja odnosi se na godine u kojima ljudi treba da počnu da se pregledaju. Novi ACP vodič kaže da od 50 godine treba ići na kolonoskpiju ili skrining debelog creva, dok druge dve organizacije preporučuju 45 godina. To ranije doba podržava U.S. Multisociety Task Force on Colorectal Cancer.

Takođe ranije preglede podržavaju mnogi lekari, uključujući profesora Harvardske medicinske škole dr Endrua T. Čena, gastroenterologa i direktora epidemiologije u Centru za rak Opšte bolnice u Masačusetsu, koji pomaže u objašnjenju ključnih činjenica u nastavku.

Zašto stručnjaci predlažu da se skrining debelog creva počne ranije?

„Suočavamo se sa neobjašnjivim i alarmantnim povećanjem incidence raka debelog creva kod ljudi mlađih od 50 godina“, kaže dr Čen.

Sve u svemu, smrtnost od raka debelog creva opala je za 2% godišnje od 2011. do 2020 zahvaljujući poboljšanom skriningu i većoj upotrebi kolonoskpije. Ali to nije slučaj među ljudima mlađim od 50 godina. U toj starosnoj grupi, smrtnost od raka debelog creva porasla je između 0,5% i 3% tokom istog vremenskog perioda, prema statistikama objavljenim 2023-e godine.

Rastuća stopa raka debelog creva kod mlađih ljudi javlja se u svim rasnim i etničkim grupama, pri čemu je najveći porast zabeležen među starosedeocima Aljaske i Indijancima. Sve u svemu, veća je verovatnoća da će crnci i Afroamerikanci dobiti i umreti od raka debelog creva nego belci, a slučajevi ranog početka su veći kod crnaca nego kod belaca.

Napori da se podstakne skrining raka debelog creva počeli su sredinom 1990-ih. Danas, oko 60% odraslih starijih od 50 godina prati savete da redovno prolaze kolonoskopiju. Ova evidencija, iako nije savršena, verovatno objašnjava pad smrtnosti od raka debelog creva kod starijih odraslih osoba.

„Mislim da će promovisanje ranijeg skrininga pomoći da se zaustavi porast slučajeva ranog početka, barem za one u 40-im godinama. Takođe smo videli da ranije kolonoskopije mogu biti povezane sa smanjenjem incidencije raka debelog creva čak i kasnije u životu“, kaže dr Chan.

Koji su različiti skrining testovi za rak debelog creva?

Dva najčešće korišćena skrining testa su standardna kolonoskopija i različiti testovi zasnovani na stolici.

Kolonoskopija

Za ovaj test, gastroenterolog ili hirurg provlači dugu, fleksibilnu cev sa kamerom na kraju kroz vaš rektum i dalje da bi pregledao celu dužinu vašeg debelog creva. Kamerom se pregleda unutrašnjost vaših creva i vide se jasno sve promene. Pregled traje oko pola sata i kolonoskopija može biti pod anestezijom ili u svesnom stanju. Nije bolan pregled ali nekim osobama može biti neugodan. Kolonoskpija se smatra zlatnim standardom dijagnostike i prevencije raka debelog creva, jer ova procedura može otkriti prekancerozne polipe zvane adenomi i omogućiti njihovo uklanjanje.

S obzirom da se iz polipa razvija rak debelog creva i da taj razvoj bolesti traje neprimetno godinama, kolonoskopija spašava život jer se na vreme može uočiti polip i odmah se ukloniti tokom kolonoskopije - na vrhu kolonoskposkog creva gde je kamera nalaze se i male štipaljke i makazice koje obuhvate polip i iseku ga odmah i izvuku napolje da bi se napravila biopsija tkiva.

Takodje kolonoskopijom se može videti rak I, II i III stepena koji se lako leči i gde je stopa preživljavanja veoma visoka. Zato je jako bitno kada treba raditi kolonoskopiju posebno u Srbiji gde je učestalost crvenog mesa u ishrani visoka a crveno meso je jedan od glavnih uzroka raka debelog creva.

Kolonoskopija zahteva prethodno uzimanje laksativa i dosta tečnosti da biste očistili sav fekalni materijal (stolicu) iz debelog creva. Ozbiljne komplikacije kod kolonoskopije, koje uključuju perforaciju ili krvarenje, retke su i javljaju se u oko tri od 1.000 procedura. Ako se ne pronađu polipi, ponovljena kolonoskopija se ne preporučuje narednih 10 godina. Ako imate polipe, ili se rizik ili simptomi promene, ovaj interval će biti kraći.

Polipi su patološke izrasline, koje nastaju na sluzokoži debelog creva. Dosta su česti kod osoba starijih od 50 godina. Većina polipa su benigni, ali iz nekih  može da se razvije rak. Otkrivanje i uklanjanje polipa sprečava nastanak raka debelog creva. Ako su vam nadjeni polipi i uklonjeni, sledeća kolonoskopija se preporučuje na svakih 5 godina.

Testovi stolice – FOBT i FIT test

Polipi debelog creva (adenomi) često ispuštaju male količine krvi i abnormalne DNK u stolicu. Ovo se može otkriti iz uzoraka koje sami sakupite kod kuće.

Dva testa, test fekalne okultne krvi (FOBT) i fekalni imunohemijski test (FIT), proveravaju prisustvo krvi u stolici. Oni zahtevaju male uzorke stolice koje stavite na karticu ili u epruvetu koja se zatim šalje u laboratoriju. Ove testove treba raditi svake godine. 

Pozitivan FOB test znači da je u stolici prisutna krv. Iako pojava krvi u stolici može biti uzrokovana postojanjem polipa i ili raka debelog creva, postoje i drugi uzroci krvarenja kao što su hemoroidi, fisura, divertikuloza ili kolitis (zapaljenje debelog creva). Ukoliko je FOB test pozitivan neophodno je uraditi kolonoskopiju kako bi se utvrdio uzrok kravarenja. 

Treća opcija, FIT-DNK test, proverava i krv i abnormalnu DNK; obično se ponavlja svake tri godine.

Pored toga, smernice Američkog koledža lekara predlažu još jednu opciju: fleksibilnu sigmoidoskopiju, koja pregleda samo donji deo debelog creva, jednom u 10 godina, u kombinaciji sa fekalnim FIT testiranjem svake dve godine. Međutim, danas lekari u Sjedinjenim Državama retko naručuju sigmoidoskopiju.

Ako fleksibilna sigmoidoskopija ili bilo koji od ovih testova stolice pokažu dokaze o problemu, potrebna je kolonoskopija da bi se proverili da li postoje adenomi ili rak.

Takodje, kako se skoro više od pola slučajeva raka debelog creva nalazi u zadnjem delu debelog creva i rektumu, često rutinski pregled hemoroida i rektoskopija kod proktologa može otkriti rak debelog creva. 

Izvor: Harvard Medical School