MOŽDANA OŠTEĆENJA USLED ZARAZE VIRUSA
Kako su kovid-19 i mozak povezani? Neki stručnjaci smatraju da je smrt od korona virusa povezana sa moždanih oštećenjima, a ne plućnim.
Kovid-19 i mozak
Kvantna i klasična medicina znale su za Korona virus još 1965. god. To je bio humani virus koji je izazivao laku prehladu, slabiju od redovnog gripa. Novi virus Corona (COVID-19) je mutirani virus koji je sastavljen od DNK toplokrvnih i hladnokrvnih životinja, kao i čoveka i zato je njegova virulencija toliko velika. Vremenom će ceo ljudski rod izgraditi odbrambeni mehanizam za na ovaj mutirani virus.
Studije o neurološkim problemima
Početkom marta 2020. godine grupa pacijenata je primljena na intenzivnu negu u Univerzitetskoj bolnici u Strazburu, na severoistoku Francuske. Svaki pacijent je imao Kovid-19. "Osim poteškoća sa disanjem bili su izuzetno uzrujani i mnogi su patili od neuroloških problema", kaže doktorka Džuli Helms. "Bilo je veoma zastrašujuće, naročito zato što su mnogi od tih ljudi bili veoma mladi - mnogi od njih u tridesetim i četrdesetim, čak i jedan osamnaestogodišnjak".
Helms i njene kolege objavili su malu studiju dokumentujući neurološke simptome kod pacijenata. Ti simptomi su varirali od kognitivnih problema do konfuzije. Sve su to znači „encefalopatije" (opšti izraz za oštećenje mozga).
Istraživači u kineskom gradu Vuhanu su to primetili kod pacijenata sa korona virusom, još u februaru 2020. godine. Neurološki simptomi, kod ljudi zaraženih Kovidom-19 pronađeni su u više od 300 istraživanja. To podrazumeva blage simptome kao što su glavobolja, gubitak čula mirisa (anozmija) i utrnuće kože (arkoparastezija), ali i ozbiljnije posledice kao što su afazija (gubitak sposobnosti govora), moždani udari i epileptični napadi.
Procene tačne učestalosti variraju, ali čini se da je otprilike 50 posto pacijenata sa dijagnozom virusa Sars-CoV-2,virusa odgovornog za bolest Kovid-19, imalo neke neurološke probleme. Težina i rasprostranjenost ovih neuroloških problema je do sada prošla uglavnom nezapaženo. Većina ljudi, uključujući lekare, možda ne prepoznaje neurološke abnormalnosti kao takve kad se one prvi put pojave, neko ko doživljava epileptični napad možda deluje ošamućeno, ne podrhtava i ne trese se.
Neurološke obdukcije umrlih pacijenata dokazale su da je trećina njih imala inficirane ćelije mozga. Korona je očigledno tamo stigla preko nervnih ćelija za miris u sluznici korena nosa. To je iznenadilo naučnike jer tamo jedva da ima ACE2 receptora - koji se smatraju glavnim vratima za virus u ljudski organizam.
Vrhunski stručnjaci ukazuju na neophodnost daljih istraživanja. Ova saznanja postignuta su na osnovu relativno malog broja obdukcija: samo 154 ili dva posto od oko 9.000 umrlih od kovida-19 u Nemačkoj. Veći broj autopsija, doveo bi do mnogo više saznanja. Zbog toga su nemački patolozi uputili zahtev sa konkretnim predlozima da se radi unapređenja nauke i zdravlja, omogući više obdukcija.
Dodatno otežavajuća stvar je to što mnogi ljudi koji pate od simptoma Sars-CoV-2 zapravo se ne testiraju na virus, naročito ako nemaju kašalj i temperaturu. To znači da ako imaju neurološke simptome, možda nikad nećemo saznati da li su oni povezani sa Sars-CoV-2. "Štaviše, postoji značajan procenat pacijenata sa Kovidom-19 čiji je jedini simptom konfuzija", kaže Robert Stivens, vanredni profesor anesteziologije i medicine kritične nege na Institutu Džons Hopkinsu u Baltimoru, u SAD. "Suočavamo se sa sekundarnom pandemijom neuroloških bolesti."
Uticaj virusa na um - Kovid-19 i mozak
Većina istraživača veruje da su neurološke posledice virusa posredni rezultat nedovoljnog dotoka kiseonika u mozak ili nuspojava inflamatorne reakcije tela (slavna „citokinska oluja"). Fori i Helms smatraju da su neurološke posledice "izazvane citokinom". Drugi stručnjaci nisu toliko sigurni, sve je više dokaza koji ukazuju na to da virus može da napadne sam mozak.
"Da ste me pre mesec dana pitali da li postoje neki objavljeni dokazi da Sars-CoV-2 može da prepreči krvno-moždanu barijeru, odgovorio bih negativno - ali sada postoje mnogi izveštaji koji govore da on to apsolutno može", kaže doktor Stivens.
Mozak je obično zaštićen od zaraznih bolesti nečim što se zove „krvno-moždana barijera" - sloj specijalnih ćelija u kapilarima kojima su premreženi mozak i kičmena moždina. Oni sprečavaju mikrobe i druge toksične agense da zaraze mozak. Naučnici strahuju da Kovid-19 može da pređe barijeru koja štiti mozak i da ostane tamo. Ukoliko Sars-CoV-2 može da premosti tu barijeru, to sugeriše da virus ne samo da može da dopre do srži centralnog nervnog sistema, već i da ostane tamo, i da se potencijalno vrati godinama kasnije.
Neki naučnici sumnjaju da virus oštećenjem mozga, a ne pluća, dovodi do smrtnih slučajeva.
Magnetna rezonanca mozga pokazala je akutne znake viralnog meningitisa (upala mozga), a lumbalna punkcija otkrila je Sars-CoV-2 u njegovoj cerebrospinalnoj tečnosti. Kineski istraživači su takođe pronašli tragove virusa u cerebrospinalnoj tečnosti pedesetšestogodišnjeg pacijenata koji je oboleo od teškog encefalitisa. Štaviše, neki naučnici sada podozrevaju da virus izaziva respiratorne probleme i smrt ne preko oštećenja pluća, već preko oštećenja moždanog stabla, komandnog centra koji se stara da mi dišemo čak i kad smo bez svesti.
Dalja istraživanja
Planira se studija na pacijentima sa Kovidom-19 koji su oboleli od depresije ili nekog drugog neuro-psihijatrijskog stanja.
U Baltimoru, doktor Stivens takođe planira dugoročnu studiju pacijenata sa Kovidom-19 otpuštenih sa odeljenja za intenzivnu negu, u kojoj će se takođe vršiti skeniranje mozga, kao i detaljni kognitivni testovi funkcija kao što je kapacitet memorije.
Preko Studije globalnog konzorcijuma neurološke disfunkcije kod Kovida-19 u Pitsburgu, naučnici iz 17 zemalja kolektivno nadgledaju neurološke simptome pandemije, putem skeniranja mozga. Uticaj virusa na nervni sistem mogao bi da mnogo veći i razorniji nego na pluća. Iako je uticaj virusa na pluća najhitnija i najstrašnija pretnja, trajni uticaj na nervni sistem mogao bi da bude veći i mnogo pogubniji.
"Iako su kod Kovida-19 neurološki simptomi ređi nego problemi sa plućima, oporavak od neuroloških povreda često je nekompletan i može da potraje duže u poređenju sa drugim sistemima organa i stoga za posledicu može da ima mnogo veći opšti invaliditet i potencijalno više smrti". Doktor Helms zna bolje od skoro svakoga drugog koliko teške neurološke posledice mogu da budu.
Jedna od njenih pacijenatkinja sa Kovidom-19 je otpuštena iz bolnice pre dva meseca, ali i dalje pati od viralne iscrpljenosti i teške depresije. Zahtevala je hitan pregled zbog opasnosti od samoubistva. Pacijentkinja nije usamljen slučaj, mnogi ljude su u sličnom stanju uznemirenosti. "Zbunjena je, ne može da hoda i samo želi da umre, stvarno je strašno", kaže Helms. Ima samo 60 godina, ali mi je rekla: 'Kovid me je ubio' - želeći da kaže da joj je ubio mozak. Ona prosto ne očekuje više ništa od života". "Ovo je bilo posebno teško zato što ne znamo kako uopšte da sprečimo to oštećenje. Nemamo nikakve metode lečenja koje mogu da spreče oštećenje mozga", dodaje Helms.
Pacijenti kojima otkažu pluća mogu da se stave na respirator, a bubrezi mogu da se spasu preko mašine za dijalizu - i, uz malo sreće, oba organa će se povratiti. Ali ne postoji mašina za dijalizu mozga.
Milan Popović
