VILINO SITO
Koje su lekovita svojstva ove neobične biljke? Kako možemo da koristimo vilino sito i u kojim sve oblicima? Za koje bolesti se upotrebljava preparati od vilinog sita?
Vilino sito, kravljak, kraljevac, pupava trava, beli trn, krmski koren, veliko sito, šikavac, na Staroj planini poznata kao šeremetka. To je višegodišnja zeljasta biljka najčešće bez stabla iz porodice glavočika. Biljka koja je oporavila vojsku Karla Velikog. Navodno je vojska Karla V-og, u XVI veku u Africi lečena od kuge vilinom sitom (po nekima, rod Carlina svoj naziv duguje upravo ovom imperatoru).
Stari Sloveni verovali su u magijske moći vilinog sita, pa su cvet ove biljke koristili kao amajliju protiv ogovaranja i laganja. Po narodnom verovanju cvet Vilinog sita nabada zlo na svoje bodlje. Istovremeo privlaci Bozju blagodarnost, unosi u dom zdravlje, razumevanje, bogatstvo i srecu. Ukoliko se nosi kao talisman donosi blagodet, zdravlje, smirenje, izobilje, uspeh i sreću.
Opis biljke: Vilino sito je niska, sasvim uz tlo polegla biljka s vrlo kratkom stabljikom i jako rascepljenim, bodljikavim listovima. Velike, sjajnobele i zvezdaste cvetne glavice razvijaju se pojedinačno.
Čim se sprema kišovito vreme ili gusta magla, srebrnobeli i bodljikavi ovojni listovi se zatvaraju, pa se u to njeno svojstvo predskazivanja vremena možemo pouzdati. Duboki stubasti koren svinje rado riju i jedu. Koren je spolja smedj, iznutra svetliji i raspucan, sladunjavog mirisa, nalik na miris gljiva i oštro aromatičnog ukusa.
Najčešće je bez stabla pa listovi obrazuju prizemnu rozetu. Lisni režnjevi imaju bodljaste zupce. Cvetovi su sakupljeni u cvast glavicu čiji je prečnik 5 - 13 cm. Rizom je dobro razvijen, vretenast i vertikalno položen. Debeo je, mesnat, prijatnog mirisa. Na preseku svez koren pusta mlecni sok. Stabljika kratka ili je nema. Cvetovi su trubasti, najpre bledozuti a kasnije crvenkasti.
Rasprostranjenost: Vilino sito je uočljiva biljka poznata i u prirodi dosta rasprostranjena. Uglavnom ga nalazimo na suvim i siromašnim livadama i pašnjacima. Raste na travnatim i zbunastim, toplim, sušnim padinama po brdima, na kamenitim mestima, poljanama i peskovitim mestima srednje i juzne Evrope. Češće u planinskim i visokoplaninskim predelima. Cveta od juna do septembra.
Lekoviti deo biljke: Lekoviti delovi biljke vilino sito su koren, koji se kopa rano u proleće (mart, april) ili u jesen. Posle čišćenja, suši se u senci ili sušari. Mesnati i debeli delovi cvetnih glavica mogu služiti i kao hrana.
Lekovite i delotvorne materije: Fiziološki sadrži, u korenu, oko 20 % inulina ( rezervni biljni ugljeni hidrat, karakterističan za familiju), 1-2 % etarskog ulja smeđe boje, jakog i opojnog mirisa (zbog prisustva raznih terpena), ali i antibiocidnih svojstava (protiv bakterija i gljivica, a nisu isključeni ni paraziti), smole, vosak, tanine, gorke materije.
Lekovito delovanje Vilinog sita
U narodnoj medicine se koristi za bolesti urogenitalnog i digestivnog trakta kao diuretik (stimuliše diurezu), stomahik (stimuliše rad želuca), dijaforetik (stimuliše znojenje), spazmolitik (inhibira grčeve), sedativ (umiruje), tonik (okrepljuje) i holagog (stimuliše lučenje žuči), u obliku čaja, vina, i ekstrakta, ali se može koristiti i za tretiranje čireva, rana, kožnih i respiratornih bolesti (pokazuje antimikrobnu, antioksidantnu, antiinflamatornu i gastroprotektivnu farmakološku aktivnost).
Vilino sito se upotrebljava u narodnoj medicini i zbog sadržaja tanina u korenu hvaljeno je sredstvo koje čisti creva i podstiče izlučivanje mokraće. Dalje područje primene u narodnoj medicini je u suzbijanju raznih crevnih parazita, bilo da se radi o glistama ili o pantljičari. Deluje umirujuce, pospesuje varenje, smiruje stomacne probleme, antiupalno, antimikrobno, antifungalno, stimulise izdvajanje sekreta u organizmu i podstice iskasljavanje, deluje povoljno na bubrege i besiku, poboljsava stanje kod bolesti gastro-intestinalnog trakta propracenih bolovima i gorušicom. Smanjuje bolove kod hemoroida.
Koristi se i kod bolest žučne bešike. Unutrasnje se koristi kod otoka razlicitog porekla, tečnosti u stomahu (acit), narusenog varenja, paraliza (narocitito jezika), kod pojačanih kiselina u zelucu, kolitisa i gastritisa. Upale urinarnih puteva, upale bubrega , kod vodene bolesti i neredovnih mensturuacija.
Redje se koristi kod slabosti organizma, premora, nervne iscrpljenosti.Spolja se koristi za kupke kod osipa, rana i drugih koznih oboljenja. Koren vilinog sita nakisnut u sirću, koristi se za ispiranje kod lišajeva i krasti. Koren vilinog sita nakisnut u vinu pomaze kod bubuljica na licu. Uspešno leči infekcije mokraćnih puteva, pospešuje znojenje, oporavlja i ojačava organizam i pojačava lučenje žuči. Spolja, kao kaša, stavlja se na čireve i rane. Koren vilinog sita je hranljiv jer sadrži inulin pa za ishranu mogu da ga uzimaju i dijabetičari.
PREPARATI OD VILINOG SITA
Ova lekovita biljka se može upotrebljavati u obliku različitih preparata.
- Čaj od vilinog sita
Čaj se pravi kada se jedna do dve kašičice usitnjenog korena pomešaju sa 250 ml hladne vode. Zagreje se do ključanja, kuva dva minuta i procedi. Nezaslađen ili zaslađen s medom, pije se tokom dana u manjim gutljajima, dok se ne otklone zdravstveni problemi i ne oseti poboljšanje.
Za dijabetičare - budući da je koren biljke veoma hranljiv jer sadrži inulin, preporučuje se dijabetičarima u ishrani. Mogu da pripreme i čaj tako što će 20 g korena kuvati pet minuta u litar vode, ostaviti da odstoji poklopljeno 10 minuta i procediti.
Čaj se pije tri puta dnevno po jedna šolja nakon obroka. Od korena kuvanog u sirćetu priprema se sredstvo za ispiranje usta, i to tako što se u oparak korena stavi žalfija, drži 5 minuta, a zatim se ocedi i time se dobro ispiraju usta. Ovo brzo otklanja zubobolju i upalu pokosnice. Ovako pripremljeno sredstvo služi i za čišćenje rana. Čaj od korena vilinog sita je odličan diuretik, povoljno utiče na rad bubrega i bešike, bolesti žučne kese.
Koristi se za ispiranje usta, podstiče iskašljavanje, znojenje i varenje. Otklanja stomačne probleme i popravlja stanje kod bolesti gastrointestinalnog trakta praćenog bolovima i gorušicom. Savršen je čistač creva, reguliše neredovne menstruacije, deluje antiupalno i umirujuće na organizam. Spolja deluje kada se sipa u kupku i pomaže kod osipa, hemoroida, lišajeva, bubuljica, rana i drugih kožnih obolenja. Čaj od korena biljke vilino sito odličan je diuretik, pročišćava krv, podstiče znojenje, poboljšava apetit, te utiče na brže zarastanje rana.
- Obloge – Pomoću čaja od korena, pripremljenog tako što se koren opari jakim belim vinom, pranjem ili stavljanjem vlažnih i toplih obloga lece se teško zaceljive rane, duboki čirevi i zlokobni lišaji. Dobro, jako vinsko sirce može se takođe upotrebiti za pripremu takvog oparka.
- Tinktura– 2-3 korena vilinog sita potope se na 8-10 dana u pola litra dobre rakije. To je proveren prirodni lek kod svih želudačnih smetnji. Uzima se 1-2 puta na dan po 1 rakijska čašica. Alkoholna tinktura 15-20 kapi 2-3 puta dnevno.
Vilino sito je u sastavu Golden Sweden bittera. Koren Vilinog sita se koristi u pripremi ovog eliksira dugovečnosti.
- Eliksir - Priprema se tako što se 8 g korena pomeša sa supenom kašikom meda i kuva 15-20 minuta u 1 dl vode ili crvenog vina. Nakon toga se ohladi, procedi i pije, polovina ujutru na prazan stomak, a polovina uveče. Ovaj eliksir je delotvoran protiv katara želuca i drugih stomačnih tegoba praćenih bolovima, pomaže kod problema sa bubrezima i slezenom. Podstiče izlučivanje otrova iz organizma putem urina, a leči i žuticu.
Milan Popović
